Википедија

Plavi voz

Музејско-туристички воз
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Plavi voz (film).

Plavi voz je muzejsko-turistički voz „Železnica Srbije“ koji je predstavljao specijalan voz luksuznog tipa korišćenog za potrebe nekadašnjeg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita, tokom njegove vladavine.[1] Voz je činio celinu kojom mu je omogućen rad i boravak i sve protokolarne obaveze tokom putovanja kako u zemlji tako i u inostranstvu, a imao je posebnu bezbednosnu zaštitu duž trase pruge kojom je saobraćao od strane armijskih i milicijskih snaga. Enterijer je urađen u stilu art dekoa i posle više od pola veka izgled je ostao nepromenjen.[2] Bio je u upotrebi od 1946. do 1980. godine. Poslednji put je saobraćao kao specijalan voz 5. maja 1980. godine prilikom prenosa Titovog kovčega iz Ljubljane u Beograd. Od 2004. godine ovaj voz je prvi put otvoren za širu javnost, odnosno za domaće i strane turiste. Od tada plavi voz ima 30 do 40 tura godišnje. Voz je moguće iznajmiti, a ovo uglavnom koriste domaće i strane firme.

Plavi voz 1976. godine.

Istorijat uredi

Plavi voz je do smrti Josipa Broza Tita, 4. maja 1980. godine, korišćen isključivo za prevoz predsednika SFRJ, visokih državnih i političkih ličnosti i stranih državnika. Od prvog polaska Plavog voza decembra 1946. godine Tito je ovim vozom prešao više od 600.000 kilometara. Odluka o gradnji sadašnjih vagona doneta je 1956. godine a voz su gradili „GOŠA“ iz Smederevske Palanke i fabrika vagona „Boris Kidrič“ iz Maribora. Sadašnje ime „Plavi voz“ dobio je upravo prema boji u koju je ofarban da bi se razlikovao od kompozicija tadašnje JDŽ-a koje su bile zelene boje. Plavim vozom je putovalo više od 60 svetskih državnika a za putovanje engleske kraljice Elizabete II po Jugoslaviji, oktobra 1972. godine, voz je posebno preuređen. Smatrao se najluksuznijim vozom ondašnjeg vremena.[3]

 
Plavi voz u Pirotu 1965

Kompozicije vagona uredi

 
Plavi voz, juna 2013.

Plavi voz poseduje svečani salon sa trpezarijom, troje salonskih kola sa apartmanima, kuhinju, restoran i posebna zatvorena prtljažna kola za prevoz automobila. Ukupno raspolaže sa 92 mesta a pun kapacitet spavaćih kola je 90 ležajeva. Unutrašnjost voza je urađena uglavnom u drvetu. Korišćeni su mahagoni, kruška i orah a saloni i hodnici su dekorisani intarzijama.

Kola restoran (serija WR, 88-69) uredi

 
Salon sa 8 mesta.

Ova kola čine trpezarija sa 28 mesta, salon sa 8 mesta, bar i kuhinja. Maksimalna brzina saobraćanja je 140 km/h. Režim razmene "NE". Mogu saobraćati samo u garnituri Plavog voza. Kola poseduju ozvučenje (unutrašnje koje je dvokanalno i spoljno) i telefonske instalacije. Grejanje kola je parno.

Salon apartmani (serija Salon, 89-69) uredi

 
Radni kabinet J. B. Tita.

Prva kola su bila salon - apartman Josipa Broza. Klimatizovana su, a čine ih dva apartmana sa po jednim ležajem, radni kabinet, kupatilo, salonski deo sa dve fotelje i garderobni odeljak. Druga kola poseduju: dva luksuzna i četiri dubl ležaja, radni kabinet, kupatilo, salon za osam osoba i čajnu kuhinju. Klimatizovana su.

Maksimalna brzina ovih kola je 140 km/h. Režim razmene "NE". Mogu saobraćati samo u garnituri Plavog voza. Kola poseduju ozvučenje (unutrašnje koje je dvokanalno i spoljno) i telefonske instalacije. Grejanje kola je parno.

Svečani salon - trpezarija (serija Salon, 89-69) uredi

 
Prolaz.

Ova salonska kola su klimatizovana. Svečana sala je kapaciteta 28 mesta, dok salonski deo raspolaže sa 10 foteljskih mesta. Kola su opremljena dvokanalnim ozvučenjem i kinoprojektorom. Maksimalna brzina saobraćanja kola iznosi 140 km/h. Režim razmene "NE". Mogu saobraćati samo u garnituri Plavog voza. Kola, takođe, poseduju telefonske instalacije. Grejanje kola je parno.

Kola - kuhinja (serija SK, 88-69) uredi

Kola serije SK jesu kola - kuhinja i moraju da budu spregnuta sa energetskim kolima iz sastava Plavog voza. Kapacitet pripremanja obroka je 300 obroka. Mogu saobraćati samo u garnituri Plavog voza.

Napajanje kola se vrši električnom energijom 3 h 300 volti, 50 Hz, a grejanje parom. Kola su opremljena instalacijama za telefon i ozvučenje (unutrašnje koje je dvokanalno i spoljno). Maksimalna brzina saobraćanja iznosi 140 km/h. Režim razmene „NE“.

Kola za prevoz automobila (serija MD, 98-30) uredi

Kola serije MD su zatvorena jednospratna prtljažna kola za prevoz automobila. Opremljena su uređajima za pranje automobila u toku putovanja. Mogu saobraćati u redovnim vozovima.

Kapacitet MD kola iznosi 4 automobila. Najveća dozvoljena visina vozila koja se mogu tovariti iznosi 1,75 metara. Kola poseduju prolazni vod elektrogrejanja, sopstveno HAGENUK grejanje, dva odnosno jedan pomoćni ležaj za pratioca kola. Maksimalna brzina saobraćanja iznosi 140 km/h. Režim razmene „NE“.

Salonska kola (serija Salon, 09-80) uredi

 
Mali salon.

Kapacitet kola je 10 dubl ležaja i jedan singl (6 kabina). Poseduju salonski deo, vakuum toalet, kupatilo u glavnoj kabini, kuhinju. Kola su klimatizovana. Maksimalna brzina ovih kola je 160 km/h. Režim razmene "RIC". Tip kola "Z". Mogu saobraćati u redovnim vozovima. Kola nisu iz sastava Plavog voza. Poseduju dizel-agregat MERCEDES snage 56 kW i višesistemski uređaj za grejanje kola HAGENUK sa mogućnošću izbora izvora grejanja: struja, nafta ili para.

Lokomotive uredi

Prve dizelke koje su vukle ovaj voz su bile dizel-hidraulične lokomotive serije JŽ D66 kasnije JŽ 761 (Krauss-Maffei D66 V200) proizvedene 1957. godine u Minhenu, SR Nemačka. Dizel lokomotive su pored broja imale i nazive te su se na njima su se nalazile karakteristične table sa natpisima značajnijih bitaka u okupiranoj Jugoslaviji tokom Drugom svetskom ratu. To su bile lokomotive:

  • 001 — Dinara
  • 002 — Kozara
  • 003 — Sutjeska

Četvrta lokomotiva nije isporučena i ostala je u fabrici, gde je kasnije prepravljena u podseriju V300. Lokomotive su stigle u garažu u Košutnjaku u maju 1957[4].

Godine 1978, dizel-hidraulične lokomotive serije JŽ 761 su za potrebe plavog voza zamenile četiri nove dizel-električne lokomotive serije JŽ 666 (EMD JT22CW) proizvođača Dženeral Motors EMD (General Motors Electro-Motive Division), SAD. Imale su oznake:

  • 001 — Dinara
  • 002 — Kozara
  • 003 — Sutjeska
  • 004 — Neretva

Danas su sačuvane sve lokomotive koje su vukle Plavi voz. Sve tri parne lokomotive serije 11 su izložene kao muzejski eksponati, i to 11-022 u Beogradu ispred Glavne železničke stanice, 11-015 u Zagrebu, u muzeju železnice i 11-023 u Ljubljani, u železničkom muzeju.

Dizel lokomotive serije 761 se nalaze na kolosecima železničke stanice Topčider u lošem stanju, pored garaže Plavog voza, a serija 666 se i dalje nalazi u eksploataciji Železnica Srbije, mada nisu sve četiri lokomotive operativne. Lokomotiva broj 003 - Sutjeska je rekonstruisana u Sekcije za održavanje sredstava Kraljevo i danas vozi na pruzi od Male Krsne do Požarevca, dok ostale tri lokomotive čekaju popravku.[5]

 
Parna lokomotiva serije JŽ 11 izložena u Zagrebačkom železničkom muzeju.
 
Dizel lokomotive serije JŽ 666 u Požarevcu.
 
Parna lokomotiva serije JŽ 11 izložena ispred Železničke stanice Beograd–Glavna.

Dizel motorni voz uredi

 
Dizel motorni voz

U sastavu Plavog voza nalaze se i samohodni motorni salon i prikolica salon apartmanskog tipa sa klimatizacijom, izgrađena u Nemačkoj 1961. godine a dograđena 1962. godine u Mariboru. Kapacitet samohodnog salona je šest kabina (12 duplih ležajeva), salon poseduje kuhinju, sopstveni izvor grejanja i mogućnost električnog grejanja iz dizel agregata. Voz poseduje dva dizel-motora nezavisna jedan od drugog i razvija brzinu od 120 km/h.

Izvori uredi

  1. ^ „Službena stranica „Plavi voz“ - Želturist“
  2. ^ „Službena stranica „Plavi voz“ - Želturist“
  3. ^ Istorija Plavog voza Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. april 2012), Pristupljeno 23. 4. 2013.
  4. ^ Prilikom razgledanja novih lokomotiva u garaži u Košutnjaku. foto.mij.rs
  5. ^ Opet “bruji” Sutjeska

Spoljašnje veze uredi

 
Plavi voz na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плави_воз&oldid=26974917”