Plazmid

мали ДНК молекул унутар ћелије који је физички одвојен од хромозомне ДНК и може да се реплицира независно
Plazmid
shema genoma prokariotske ćelije: 1. nukleoid 2. plazmidi
shema genoma prokariotske ćelije:
1. nukleoid
2. plazmidi
Karakteristike organele
prisutna u: prokariotskim i nekim eukariotskim ćelijama
broj u ćeliji: 1 - nekoliko stotina
membrane: bez membrana

Plazmidi su mali prstenasti(ili linearni) molekuli DNK bakterije i nekih eukariota(npr. pivski kvasac) koji se nalaze izvan hromozoma i replikuju se nezavisno od njega. Otkrio ih je američki mikrobiolog Džošua Lederberg 1952. godine. Veličina plazmidske DNK je najčešće od 1-400 kb. [1]

Najznačajniji za čoveka su tzv. R-plazmidi koji sadrže gene čiji proteinski produkti bakteriji omogućavaju razvoj otpornosti(rezistencije)na antibiotike, kao i neke teške metale. Zaštitu od antibiotika plazmidi obavljaju tako što:

  • sprečavaju da antibiotici prodru u bakteriju ili
  • se u samoj bakteriji sintetišu enzimi koji razlažu antibiotike.

Plazmidi se mogu prenositi iz jedne bakterije u drugu kako iste tako i različitih vrsta. Prenošenje plazmida može se obavljati:

Postoje i Col-plazmidi koji poseduju gene čiji proteinski produkti imaju toksično dejstvo i uništavaju druge bakterije. Geni nekih plazmida kodiraju i faktore virulencije.[1] Osim ovih plazmida, neki plazmidi poseduju i gene čiji proteinski produkti ne ostvaruju vidljive funkcije, pa se nazivaju kriptični plazmidi.[2]

Većina plazmida su kružni dvolančani molekuli DNK, ali linearne plazmide srećemo i kod gram-pozitivnih i kod gram-negativnih bakterija.[2]Krajevi linearnih plazmida poseduju invertovane ponovljene sekvence sa mestima vezivanja proteina koji ove molekule štite od dejstva nukleaza.[1]

Pored prirodnih plazmida, postoje i plazmidni vektori. Plazmidni vektori su in vitro konstruisani plazmidi sa izmenjenim karakteristikama i koriste se u genetičkom inženjerstvu.[2]


ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 Brajušković, Goran (2012). Molekularna biologija 2 (Prvo izd.). Beograd: Savremena administracija. str. 23. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Stevanović, Milena (2016). Osnovi manipulisanja genima (Prvo izd.). Beograd: Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. str. 19. ISBN 978-86-7078-132-0. 

Spoljašnje vezeUredi