Planinar (takođe alpinista) je sportista kome je jedan od glavnih ciljeva osvajanje vrha neke planine.

Durmitor, Crna Gora.

Veliki broj planinara ima različite motive, a uglavnom su to: izazov, uživanje u netaknutoj prirodi i druženje. Planinarenje često zahteva dobru kondiciju, jer ono obuhvata penjanje, silaženje, nošenje ranca itd. Iskustvo je potrebno za korišćenje karte, kompasa, visinomera, i druge opreme. Osnovna planinarska oprema podrazumeva cipele, jaknu, ranac. Spisak opreme za ozbiljnije planinarske ekspedicije je dugačak. On pored hrane i vode podrazumeva penjačku opremu (pojas, prusik, karabineri, cepin, dereze, šlem, štapovi...), opremu za prenoćište (šator, vreća, podloga), ostalu opremu (naočare za sunce, ski naočare, baterijska lampa, kompas...) Za vreme uspona i silaska može doći do nepredviđenih okolnosti. Planinari moraju biti psihički pripremljeni da i u najtežim okolnostima (magla, vetar, sneg, kiša, nedostatak vode i hrane, povrede, kvarovi opreme...) ostanu pribrani, pomognu drugima i bezbedno privedu akciju kraju.

Planinari

uredi
 
Pirin, Bugarska.

Planinari se mogu svrtavati prema tome na kakve planine i vrhove idu, i u kakvim vremenskim uslovima to čine. Napomena: ne postoji opšte prihvaćena terminologija. Ovde ćemo pokušati da damo približno značenje termina (prema upotrebi među planinarima, pri najavi i opisu akcija).

Pešaci

uredi

Pešaci su oni planinari koji pre svega vole prirodu i druženje, a ne žele da se izlažu prevelikom naporu ili opasnostima. Oni idu uglavnom na planine do 2.000 m.

Trekeri

uredi

Može se reći da je treking (engl. trekking) isto što i pešačenje ili hodanje. Trekeri se nazivaju i „Gorani”, a mnogi od njih su pripadnici „mladih Gorana”. Oni pošumljavaju ogolele visoravni ili obeležavaju putanje kretanja po gorama i planinama međunarodnim oznakama crvene i bele boje.

Međutim, dok pešačenje podrazumeva odsustvo velikih fizičkih napora, treking može da se odnosi i na teže poduhvate (pešačenje od 40 kilometara kroz pustinju, 100 kilometara po Fruškoj gori, pa čak i odlazak na neki vrh visine 6.000 m i više) ali se ono razlikuje od alpinizma po tome što ne zahteva korišćenje penjačke opreme (osim, ponekad, cepina, dereza, pojasa, prusika i karabinera, na kraćim delovima uspona i silaska).

 
Vrh Materhorn, Alpi. Jedan od izazova za svakog alpinistu.

Planinari

uredi

Termin planinari u širem smislu obuhvata sve koji idu u planine. U užem smislu, termin planinarenje može obuhvatati akcije koje su po težini, korišćenju tehničke opreme i opasnosti, između trekinga i alpinizma.

Visokogorci

uredi

Ovaj termin se najčešće koristi za sve planinare koji se upuštaju u osvajanje vrhova visine preko 2.000 m.

Penjači

uredi

Penjači su svi oni koji koriste penjačku opremu, i penju se na okomite stene. To mogu biti vrhovi veće i manje visine, pri čemu je jedino važno da je kretanje teško i opasno. Deo penjača je počeo da upražnjava i razne akrobarske veštine, tako da su danas u svetu poznata i udruženja popularno nazvana „Jamakaši”, prema istoimenom filmu.

Alpinisti

uredi

Termin ima slično značenje kao i termin penjači, s tim što se oni koji se penju na veštačke stene ili višespratnice u gradovima nazivaju „penjači”, a oni koji se penju na planine, alpinisti. Ponekad se termin alpinisti koristi za one koji će se, namerno, pesti težom stranom. Nekada se alpinistima nazivju „elitni planinari”.

Za odmor i smeštaj planinara i alpinista se često grade planinarski domovi.

Istorija

uredi

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi

Planinarska društva u Srbiji

uredi

Planinarska društva Republike Srpske

uredi

Planinarska društva u Crnoj Gori

uredi