Покошено поље
„Pokošeno polje“ je roman srpskog književnika Branimira Ćosića. Prvi put je štampan u izdanju „Izdavačkog preduzeća Geca Kon” 1933. Smatra se Ćosićevim najzrelijim i najboljim književnim ostvarenjem.[1] Ujedno je i njegov poslednji roman, pošto je umro 1934. u svojoj 30. godini života.
| Pokošeno polje | |
|---|---|
| Autor | Branimir Ćosić |
| Zemlja | Jugoslavija |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | Društveni roman Roman obrazovanja |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1933: Izdavačko preduzeće Geca Kon |
Glavni protagonista je Nenad Bajkić, mladi idealista, čija je koncepcija bliska junacima prethodna dva Ćosićeva romana, Dimitriju iz „Vrzinog kola” i Srbi iz „Dva carstva”, s time što je Nenadova karakterizacija i psihološka motivacija realnije zasnovana.[2] Roman se sastoji iz dva dela. Prvi deo pripoveda o Nenadovom odrastanju u okupiranom Beogradu za vreme Prvog svetskog rata, dok se u drugom delu pripoveda o njegovom radu kao novinaru u novonastaloj Jugoslaviji. Delo je napisano u trećem licu, realističkim postupkom i sa snažnim kritičkim osvrtom na društvene nepravde i nemoralnost elita.
Ćosić je dugo radio na romanu, gradeći ga disciplinovano, sa punom svešću o prirodi i zahtevima romanesknog žanra. Od 1927. pisao je, takozvanu, „Knjigu rada“, u kojoj je prikupljao građu, oblikovao likove i razvijao ideje za buduće ostvarenje. U njoj se vidi kako je delo polako uobličavano i kako se osnovna romaneskna zamisao menjala. Prvobitni naslov je bio „Osvajač“, odnosno „Osvajači“, zatim „Nesrećnici“, nešto kasnije „Kuća od karata“, i na kraju „Pokošeno polje“.[3] O pažnji i brižljivosti autora prilikom pisanja ovog romana svedoči i podatak da je Ćosić pojedine likove, pre nego što bi ih uneo u svoj rukopis, crtao, pravio od kartona, stavljao u pokret i zamišljao njihove gestove.[4]
Zaplet romana uredi
Roman se sastoji iz kraćeg prologa i dva obimna središnja dela.
U prologu „Kraj i početak” čitalac se upoznaje sa Nenadom Bajkićem, mladićem koji je optužen za pokušaj ubistva. Njega sprovode do islednika, sa kime vodi dijalog. Kada ga vrate u zatvor, Bajkiću se čini da čuje udaranje lopte o beton, što ga podseća na događaj iz detinjstva kada je dobio svoju prvu loptu, što omogućava pripovedaču da se vrati u Bajkićevu prošlost, o kojoj će se pripovedati u prvom i drugom delu.
U prvom delu „Čitava jedna mladost” pripoveda se o Bajkićevom detinjstvu, od trenutka kada je dobio svoju prvu loptu. To je ujedno i dan kada je započeo napad Austrougarske na Srbiju. Austrougarska vojska granatira Beograd, te se Bajkić sa svojom porodicom krije u skloništu. Bajkić živi sa majkom Jasnom, svojom bakom i dva ujaka, Žarkom i Mićom. Ujaci se prijavljuju u dobrovoljačku vojsku, a Nenad, sa majkom i bakom odlazi u Niš. U Nišu im stiže vest da je Mića poginuo. Nakon šireg prodora neprijateljske vojske, Nenad sa porodicom pokušava da otputuje dublje na jug. Na tom putu se izgubio, te prisustvuje stradanju srpskih civila, koje ubijaju bugarski vojnici. Nakon što je uspeo da se ponovo sastane sa majkom, vraća se u okupirani Beograd. Tamo se porodica bori sa nemaštinom i nedostatkom ogreva. Nenad se sprijateljuje sa Marijom, ćerkom njihove stanodavke. Nju okolina prezire jer je u ljubavnoj vezi sa austrougarskim vojnikom Fredijem. U međuvremenu, Nenadu umire baka, a saznaju i da je i Žarko poginuo. Takođe, Marija umire na porođaju. Nenad jedinu utehu pronalazi učeći u školi, iako se ova okupatorska škola ponaša loše prema svojim učenicama. Prvi deo se završava oslobađanjem Beograda i govorom o ujedinjenu Jugoslavije. Na tom događaju Nenad dobija šamar od Šunjevića, čoveka koji je sarađivao sa okupatorom i proganjao njegovu majku, a koji je sada u novim okolnostima najednom postao veliki patriota.
Drugi deo, koji nosi naslov „Sile”, odigrava se nekoliko godina nakon događaja opisanih u prvom delu. Bajkić je postao novinar u dnevnim novinama „Štampa”. U vidu pripovednog postupka otkrivenog pisma Bajkić saznaje istinu o svom ocu, za čiju smrt se krivi ugledni političar Despotović, koji je ujedno i vlasnik novina gde radi glavni junak. Novine ubrzo dobijaju novog vlasnika Sibina Majstorovića, beskrupuloznog beogradskog bogataša, koji je svoje bogatstvo uvećao malverzacijama za vreme Prvog svetskog rata. U roman se kao značajni likovi uvode i njegova deca Aleksandra i Mile. Aleksandra je sanjarka okrenuta umetnosti. Ona gaji nežna osećanja prema Nenadu. Njen brat Mile je njezina sušta suprotnost. Lakomislen i bez osećaja za odgovornost, on zavodi siromašnu devojku Stanku, koja je ćerka Andreje, novinara alkoholičara koji, takođe, radi u Štampi. Stanka saznaje da je trudna.
Za novog urednika je postavljen Burmaz, a Bajkić je unapređen za sekretara. Međutim, kada shvati da ne može da objavljuje vesti koje rasvetljavaju bezdušnost bogataša bliskih njegovom vlasniku, napušta tu poziciju. Urednik ga postavlja za reportera skupštinskih zasedanja, a zatim pod njegovim imenom štampa lažni tekst o Despotovićevim malverzacijama vezanih za ratnu odštetu, koji izaziva veliku buru u javnosti. Ne bi li ga sklonio iz prestonice, Burmaz šalje Nenada u unutrašnjost Srbije. Tamo se susreće sa bedom i poniženjem seljaka od strane elite. Besan vraća se u Beograd, gde pokušava da bezuspešno uzbudi javnost. Poslednja kap koja preliva čašu jeste saznanje da je Stanka izvršila samoubistvo, jer je Mile uspeo da joj smesti lažnu aferu, koja je imala za cilj da je predstavi kao prostitutku, što bi oslobodilo Mileta obaveza očinstva. Nenad uzima pištolj i puca u Mileta i Burmaza, ali ne ubija nijednog, već ih ranjava.
Reference uredi
- ^ Finci 1969, str. 20.
- ^ Deretić 1981, str. 297.
- ^ Deretić 1981, str. 295.
- ^ Deretić 1981, str. 296.
Literatura uredi
- Deretić, Jovan (1981). Srpski roman : 1800-1950. Beograd: Nolit.
- Finci, Eli (1969). Književni put Branimira Ćosića, predgovor u: B. Ćosić, Pokošeno polje. Novi Sad: Beograd: Matica srpska; Srpska književna zadruga.
