Википедија

Поларна лисица

Polarna lisica (lat. Vulpes lagopus), takođe poznata i kao arktička lisica, je mala vrsta lisice nastanjena na hladnim arktičkim oblastima Severne hemisfere koja menja boju krzna u zavisnosti od godišnjeg doba. Uglavnom lovi leminge i druge glodare, iako je svaštojed. Česta je u svim biomima tundre. Donedavno je smatrana jedinim predstavnikom svoga roda Alopex, međutim nakon analize DNK utvrđeno je da pripada rodu Vulpes, te je u njega premeštena.[7]

Polarna lisica
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Porodica: Canidae
Rod: Vulpes
Vrsta:
V. lagopus
Binomno ime
Vulpes lagopus
Rasprostranjenost polarnih lisica
Sinonimi[3][4][5][6]
Spisak
  • Alopex lagopus (Linnaeus, 1758)
  • Canis lagopus Linnaeus, 1758
  • Canis fuliginosus Bechstein, 1799
  • Canis groenlandicus Bechstein, 1799
  • Vulpes arctica Oken, 1816
  • Vulpes hallensis Merriam, 1900
  • Vulpes pribilofensis Merriam, 1903
  • Vulpes beringensis Merriam, 1903

Izgled uredi

Polarna lisica ima manje, više okruglastije uši, zaobljeniju lobanju i širu i kraću njušku od crvene lisice iz roda Vulpes. Ima više krzna na nogama nego druge lisice. Zimi joj je krzno dugo i čisto belo, a leti mu boja varira od smeđeg do plavo-sivog.

Dužina mužjaka polarnih lisica iznosi oko 55 centimetara (53 cm za ženke). Rep je dugačak 30-31 cm, dok su u ramenima visoke od 25 do 30 centimetara. Težina za mužjake iznosi 3.8, a za ženke 3.1 kilogram.

Adaptacije uredi

 
Polarna lisica kod Svalbarda

Polarne lisice su razvile brojne odbrambene mehanizme kako bi preživele i adaptirale se surovoj arktičkoj klimi. Među tim adaptacijama su i debelo, gusto krzno, sistem zadržavanja toplote preko cirkulacije u šapama kako se ne bi smrzle. Takođe imaju rezervu telesnog sala u sebi. Krznene šape im omogućavaju da se nesmetano kreću po ledenim santama u potrazi za hranom. Imaju odlično čulo sluha i u stanju su da čuju kretanje plena ispod zemlje. Polarne lisice imaju najtoplije krzno od svih sisara.

Za razliku od nekih drugih severnih životinja, polarne lisice ne hiberniraju, a podnose temperature od -50 °C.

Razmnožavanje uredi

Arktičke lisice se pare rano u martu do početka aprila. Trudnoća traje 52 dana. Okot najčešće sadrži sedam mladih, ali ih može biti i do 15. Oba roditelja se staraju o potomstvu. Mužjaci napuštaju porodicu kada dovoljno odrastu kako bi oformili sopstvenu grupu, dok ženke ostaju s majkom. Već sa 10 meseci su polni zreli.

Lisice teže da oforme monogamnu vezu tokom sezone parenja. Roditelji podižu mlade u jazbini koju iskopaju. Takve jazbine su obično kompleks podzemnih kanala i puteva gde živi više naraštaja lisica.

Ishrana uredi

 
U snegu

Polarne lisice će generalno pojesti sve što mogu da pronađu, uključujući leminge, arktičke zečeve, ptice i njihova jaja i lešinu. U proleće, kada se snežne guske vrate iz južne u severnu Kanadu da bi izgradile gnezda i položile jaja, lisice kreću u potragu za plenom. One pljačkaju guščija gnezda i zatrpavaju jaja na tajnim mestima. U jednoj oblasti gde su proučavane, svaka polarna lisica za vreme jedne sezone gnežđenja ukrade i do 3.000 jaja. Leminzi su im najčešći plen. Porodica lisica može da pojede na tuce leminga svakog dana. Tokom aprila i maja lisice takođe vrebaju mladunčad prstenastih tuljana. Kada je hrana u oskudici, polarne lisice će pojesti ostatke krupnijih grabljivica, poput belih medveda, iako su one same njihov plen.

Populacija i rasprostranjenost uredi

 
Polarna lisica u letnjem krznu

Polarne lisice se mogu naći širom Arktika, uključujući i krajnje spoljašnje delove Grenlanda, Rusije, Kanade, Aljaske i Svalbarda, a takođe naseljavaju alpska područja, kao i Island i Skandinaviju. Celokupna populacija nije ugrožena, osim one na Skandinaviji gde je decenijama dozvoljen legalan lov na lisice. Svega 120 odraslih jedinki obitava na području Norveške, Finske i Švedske.

Podvrste uredi

Postoji devet ili deset podvrsta polarnih lisica. Među njima su: islandska (Alopex lagopus fuliginosus), grenlandska (Alopex lagopus groenlandicus), sibirska polarna lisica (Alopex lagopus sibiricus), polarna lisica sa Svalbarda (Alopex lagopus spitzbergensis)...

Reference uredi

  1. ^ Angerbjörn, A. & Tannerfeldt, M. (2014). Vulpes lagopus. The IUCN Red List of Threatened Species 2014. . doi:10.2305/IUCN.UK.2014-2.RLTS.T899A57549321.en.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  2. ^ Linnæus, Carl (1758). Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (na jeziku: Latin) (10th izd.). Holmiæ (Stockholm): Laurentius Salvius. str. 40. Arhivirano iz originala 8. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2012. 
  3. ^ Oken, Lorenz (1816). Lehrbuch der Naturgeschichte. 3. Jena, Germany: August Schmid und Comp. str. 1033. 
  4. ^ Merriam, C. Hart (1900). „Papers from the Harriman Alaska Expedition. I. Descriptions of twenty-six new mammals from Alaska and British North America”. Proceedings of the Washington Academy of Sciences. 2: 15—16. JSTOR 24525852. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g. 
  5. ^ Merriam, C. Hart (1902). „Four New Arctic Foxes”. Proceedings of the Biological Society of Washington. 15: 171. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g. 
  6. ^ Merriam 1902, str. 171–172.
  7. ^ Bininda-Emonds, ORP; JL Gittleman; A Purvis (1999). „Building large trees by combining phylogenetic information: a complete phylogeny of the extant Carnivora (Mammalia)”. Biol. Rev. 74 (2): 143—175. CiteSeerX 10.1.1.328.7194  . PMID 10396181. doi:10.1017/S0006323199005307. Arhivirano iz originala 15. 4. 2014. g. Pristupljeno 30. 7. 2008. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поларна_лисица&oldid=26977271”