Politički sistem Bosne i Hercegovine

Dejtonski mirovni sporazum kojim su posredovale SAD, postignut 21. novembra 1995. godine, i koji je zvanično potpisan 14. decembra 1995. godine, stavio je tačku na najkrvaviji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i ponovo uspostavio mir u Bosni i Hercegovini.

Sporazum je postavio sadašnju političku podelu i strukturu vlasti zemlje i zadužio veliki broj međunarodnih organizacija da nadgledaju, nadziru i sprovode elemente sporazuma. Uprkos dejtonskom miru realnost predstavlja težak izazov. Postavlja se pitanje nezavisnosti Republike Srpske, jednog od entiteta Bosne i Hercegovine u kojoj 90% populacije čine Srbi.

Na zahteve Srba za samoopredeljenje u Bosni, muslimanska strana je odgovorila sve učestalijim zahtevima za ukidanjem Republike Srpske. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je 27. maja 2006. izjavio da bi „tokom rasprave o ustavnim promenama mogao da insistira na definisanju BiH kao federalne države“.

Jedan od osnivača Demokratske stranke, otac predsednika Srbije Borisa Tadića, Ljubomir Tadić izjavio je da je to „jedini logični sled događaja“. Ministar u Vladi Republike Srbije Đorđe Mamula, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i mnogi drugi su takođe javno pozvali da se Srbima u Republici Srpskoj obezbedi pravo da odlučuju o svojoj sudbini.

Predstavnici Evropske unije su poručili da je referendum nemoguć, jer se kosi sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. Bivši premijer Srbije Zoran Đinđić još 2002. godine pozvao na „reviziju Dejtonskog sporazuma, ukoliko dođe do nezavisnosti Kosova“.

Pre rata u BiH, Hrvati su bili najmalobrojniji od tri naroda u BiH; i mnogi od njih veruju da su u postojećoj političkoj podeli zemlje ostali kratkih rukava. U Hercegovini, tradicionalnom bastionu „tvrdog“ hrvatstva, mnogi pozivaju na formiranje trećeg entiteta. Drugi Hrvati se, međutim, tome protive i smatraju da BiH treba da ostavi iza sebe separatizam i krene u multietničku budućnost.

Više od deset godina posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma neka pitanja ostaju nerazrešena za mnoge u Bosni. Dejtonskim sporazumom je obezbeđen mir i uspostavljeni su uslovi da se zemlji omogući da se sredi. Narednih 10 godina pokazaće se značajnim za budućnost Bosne, posebno dok se suočava sa povezanim izazovima ekonomskog oporavka, ustavne reforme i naporima za dalju integraciju u Evropu kroz članstva u NATO-u i Evropskoj uniji.

Vidi još

• Ustav Bosne i Hercegovine
• Federacija Bosne i Hercegovine
• Republika Srpska
• Distrikt Brčko
• Bosanski unitarizam
• Bosanski integralizam
• Srbi u Bosni i Hercegovini
• Hrvati u Bosni i Hercegovini
• Hrvatski entitet u Bosni i Hercegovini
• Bošnjaci u Bosni i Hercegovini
• Bošnjački nacionalizam
• Bošnjački integralizam
• Bošnjački unitarizam
• Rat u Bosni i Hercegovini

Literatura

• Ademović, Nedim; Marko, Joseph; Marković, Goran (2012). Ustavno pravo Bosne i Hercegovine (PDF). Sarajevo: Konrad Adenauer Stiftung. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 02. 2017. g. Pristupljeno 11. 02. 2017. 
• Arnautović, Suad (2009). Političko predstavljanje i izborni sistem u Bosni i Hercegovini u XX stoljeću. Sarajevo: Promocult. 
• (jezik: engleski) Bieber, Florian (2006). „After Dayton, Dayton? The Evolution of an Unpopular Peace”. Ethnopolitics. 5/1: 15—31. 
• Bursać, Dejan (2016). „Dejtonski veto igrači u političkom sistemu BiH” (PDF). Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma — Trajni mir ili trajni izazovi? Zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka: 87—99. 
• Đukanović, Dragan (2006). „Izborni sistemi u zemljama nastalim na području nekadašnje Jugoslavije” (PDF). Međunarodni problemi. 4: 513—536. 
• Filandra, Šaćir (1998). Bošnjačka politika u XX. stoljeću. Sarajevo: Sejtarija. Arhivirano iz originala 07. 01. 2017. g. Pristupljeno 29. 01. 2017. 
• Jović, Dejan (2016). „Bosna i Hercegovina i međunarodni sistemu kontekstu 20. godišnjice Dejtonskog sporazuma” (PDF). Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma — Trajni mir ili trajni izazovi? Zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka: 33—52. 
• Karan, Siniša (2014). „Oblik državnog uređenja Bosne i Hercegovine” (PDF). Godišnjak fakulteta pravnih nauka. Banja Luka. 4/4: 156—167. 
• Kasapović, Mirjana (2005). Bosna i Hercegovina: podijeljeno društvo i nestabilna država. Zagreb: Politička kultura. 
• Kasapović, Mirjana (2007). „Metodološki problemi kritike konsocijacijske demokracije u Bosni i Hercegovini” (PDF). Status. 12: 136—143. 
• (jezik: engleski) Kasapović, Mirjana (2016). „Lijphart and Horowitz in Bosnia and Herzegovina: Institutional Design for Conflict Resolution or Conflict Reproduction?”. Politička misao. 56/4: 174—190. 
• Kecmanović, Nenad (2007). Nemoguća država : Bosna i Hercegovina. Beograd: Filip Višnjić.  COBISS.SR 143751436
• Kovačević, Despot (2016). „Implikacije Dejtonskog sporazuma na partijski sistem BiH” (PDF). Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma — Trajni mir ili trajni izazovi? Zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka: 101—114. 
• Kulenović, Nedim (2016). Sud kao kreator politika? : Uloga i efekti Ustavnog suda BiH u demokratskoj tranziciji i konsolidaciji (PDF). Sarajevo: Analitika — Centar za društvena istraživanja. 
• (jezik: engleski) MacCrudden, Christopher; O'Leary, Brendan (2013). Courts and Consociations. Human Rights versus Power-Sharing. Mostar: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967684-2. 
• Marković, Goran (2012). Bosanskohercegovački federalizam. Beograd: Službeni glasnik. 
• Marković, Goran (2016). „Ograničenja demokratskog potencijala političkog režima Bosne i Hercegovine” (PDF). Daytonski mirovni sporazum i budućnost Bosne i Hercegovine — Zbornik radova: 85—98. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 02. 2017. g. Pristupljeno 15. 02. 2017. 
• Nešković, Radomir (2013). Nedovršena država — politički sistem Bosne i Hercegovine (PDF). Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung. 
• Pehar, Dražen (2006). „Moralne dileme, politički sukobi, tumačenja i promjene (Daytonskog) Ustava — stajalište filozofa jezika”. Status. 9: 127—140. 
• Pehar, Dražen (2011). „„Deparlamentarizacija ustavotvorstva”, Daytonske ustavne aporije i simulakrum „bosanske nacije” — svjedočanstvo o dovršetku teritorijalizacije pravno-političke misli u BiH”. Status. 15: 125—147. 
• Simić, Jasminka (2016). „Efekti Dejtonskog mirovnog sporazuma” (PDF). Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma — Trajni mir ili trajni izazovi? Zbornik radova. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka: 69—85. 
• Sitarski, Milan; Vukoja, Ivan (2016). Bosna i Hercegovina: fedralizam, ravnopravnost, održivost (PDF). Mostar: Institut za društveno-politička istraživanja. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 09. 2016. g. Pristupljeno 03. 01. 2017. 
• Šarčević, Edin (2010). Ustav iz nužde : Prilog konsolidaciji ustavnog prava Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Rabic. 
• Vlaisavljević, Ugo (2006). Etnopolitika i građanstvo. Mostar: Dijalog. 
• Vlaisavljević, Ugo (2006). „Ustav i zemljišni posjed”. Status. 9: 166—176. 
• Vlaisavljević, Ugo (2007). Pripitomljavanje nacionalizma. Sarajevo: Mauna-Fe Publishing. 
• Vlaisavljević, Ugo (2007). Rat kao najveći kulturni događaj — Ka semiotici etnonacionalizma. Sarajevo: Mauna-Fe Publishing. 
• Vlaisavljević, Ugo (2012). „Drugi ustav i ustav Drugih: Aporija suvereniteta — rad u knjizi: Bosna i Hercegovina — Europska zemlja bez ustava”. Franjevački institut za kulturu mira: 350—368. 

Spoljašnje veze

• 10. godišica Dejtonskog sporazuma: Pogled u budućnost