Википедија

Pompeja

антички град који се налазио на југу Апенинског полуострва
Za druge upotrebe, pogledajte Pompeja (višeznačna odrednica).

Pompeja ili Pompeji (lat. Pompeii, ital. Pompeï) je antički grad koji se nalazio na jugu Apeninskog poluostrva, jugoistočno od današnjeg Napulja u Italiji. Pompeja je osnovana u 6. veku p. n. e. U svojoj istoriji, koja je trajala oko 700 godina, u Pompeji su živeli Samniti, Grci, Etrurci i Rimljani. Rimljani su kolonizovali Pompeju 80. p. n. e. Grad je potpuno uništen u erupciji vulkana Vezuv 24. avgusta 79. godine nove ere. Zajedno sa Pompejom uništeni su Herkulaneum i Stabija (danas Kastelamare di Stabija). Grad je prekrio debeli sloj vulkanske prašine.

Pogled na Pompeju i Vezuv

Arheološka istraživanja su otpočela u 18. veku kada je grad ponovo otkriven. Iskopan je veći deo grada, uključujući forume, hramove, pozorišta, kupatila i veliki broj kuća. Ovo otkriće je u Evropi dovelo do kulturnog šoka. Pronađeni primeri erotske umetnosti preokrenuli su poglede na rimsku umetnost i antičku kulturu. Vulkanski pepeo koji je zatrpao gradove omogućio nam je upoznati izgled starorimskog grada srednje veličine i život njegovih stanovnika. U vezi sa nađenom erotskom umetnošću pojavila su se mišljenja o „Božjoj kazni“ koja je poslana na Pompeju. Na osnovu današnjeg znanja, Pompeja se nikako nije razlikovala od ostalih gradova u Rimskom carstvu.

Davna istorija uredi

 
Pompeja

Grad je osnovalo pleme Oski u 7. veku p. n. e. na ušću reke Sarno koje je u to doba bilo pristanište moreplovaca Grka i Feničana. U početku je grad bio pod grčkim uticajem, a 525. – 474. p. n. e. pod uticajem Etruraca. Cela teritorija je bila u 5. veku p. n. e. pod Sarmatima, da bi od 310. p. n. e. grad bio pod uticajem Rima.

Pompeja se uključila u pobunu gradova Kampanije protiv Rima, ali je Lucije Kornelije Sula 89. p. n. e. ugušio ustanak. Pompeja je postala kolonija i izgubila je prava koja je imala. Ostala je i dalje trgovački grad i važan saobraćajni čvor.

Vezuv zatrpava grad uredi

Stanovnici Pompeje su bili u uverenju da je Vezuv ugašen vulkan i nisu pridavali značaja signalima koji su ih upozoravali na njegovu aktivnost. Bili su navikli na sitne potrese i izlazak gasova iz Vezuva. Početkom jula 79. godine usahli su svi bunari u gradu, ali upozorenje još uvek nije bilo dovoljno snažno. Ceo stari Rim je bio zapanjen kada je 24. avgusta došlo do katastrofalne vulkanske erupcije koja je zatrpala grad i zaklonila Sunce u podne. Dogodilo se da je to bio dan posvećen rimskom bogu vatre Vulkanu.

Jedan od očevidaca ove erupcije bio je Plinije Mlađi, koji je ovaj događaj opisao u pismu Tacitu. Po njegovim rečima, do erupcije je došlo oko podneva. Iz Vezuva je suknuo visoki plamen, a posle crni i veliki oblak koji je imao oblik šišarke i pokrio je Sunce i dan promenio u noć. Na Pompeju je padalo veliko kamenje koje je rušilo zgrade. Stanovnike je ugušio otrovni gas koji je dolazio sa erupcijom (na osnovu današnjih istraživanja smatra se da se radi o 10.000 osoba). Erupcija je trajala 3 dana i grad je pokrio pepeo u visini od 6 metara. Osim Pompeje, uništeni su i gradovi Herkulaneum i Stabia.

„Oblak“ o kojem je Plinije Mlađi pisao danas je poznat kao piroklastični oblak koji se sastoji iz pregrejanih gasova, pepela i kamenja koje vulkan izbacuje. Plinije ujedno opisuje i da je erupcija bila praćena zemljotresom i velikim talasanjem mora, što je danas poznato kao „cunami“.

Njegov stric, Plinije Stariji, hteo je da prati događaje iz broda ali je svoju znatiželju platio životom i nađen je mrtav na plaži u Stabiji. Verovatno se tamo ugušio.

Izgubljena šesnaest vekova uredi

 
Dekorativna freska „Evropa i bik“

Dubok sloj pepela pokrio je dva grada u podnožju vulkana i njihova imena su bila zaboravljena. Herkulaneum je bio otkriven 1738. godine a Pompeja 1748. godine. Od toga doba izvršeni su veliki arheološki radovi i otkriveno je mnogo zgrada sa zidnim slikama. Za položaj grada se znalo još 1599. godine, ali je trebalo još 150 godina da započnu arheološka istraživanja. Godine 1860. u istraživanje se uključio Đuzepe Fjoreli.

U vreme prvih iskopavanja nađene su šupljine u sloju pepela koje su sadržale ljudske ostatke. Đuzepe Fjoreli je došao na ideju da ove šupljine ispuni gipsom i tako su dobijeni verni otisci Pompejaca koji nisu stigli da pobegnu od smrtonosne opasnosti.[1][2][3]

Na njihovim licima se jasno vidi iznenađenje i pogledi na ove odlivke su jako šokantni.

 
Par učenih: vosak kojim su pisali po drvenoj dasci, je kasnije topljen i ponovo korišćen.

Spekuliše se da je Fontana otkrio neke od erotskih fresaka i da ih je sakrio od javnosti. To je kasnije potvrđeno od strane arheologa koji su nastavili istraživanja.

Forum, terme, mnoge kuće i vile otkrivene su u iznenađujuće očuvanom stanju, a u blizini grada je otkriven i hotel. Pompeja je grad čija topografija nije promenjena i može se videti u nekadašnjem stanju. Ulice, popločane kamenjem, bile su ravne i stvarale su ortogonalnu mrežu. Sa obe strane puta su bile prodavnice.

Zemljotres, osipanje zemlje i štete koje su nastale od vulkana uredi

Jedan od glavnih pravaca savremenog istraživanja je proučavanje zgrada koje su rekonstruisane pre zemljotresa (verovatno posle zemljotresa 62. godine). Neke od starih fresaka bile su pokrivene novim i arheolozi su, zahvaljujući savremenim tehnikama, nastojali da otkriju detalje o njima. Razlog zbog kog su zgrade popravljane bili su učestali potresi pre glavne erupcije. Utvrđeno je da je pre 79. godine oblast bila već pogođena prirodnim katastrofama.

U sloju podnožja lave bila su nađena tri sloja sedimenata u kojima su nađene kosti životinja, delovi keramike i otisci cveća. Pomoću radiokarbonske metode datiranja naučnici su prvi sloj datirali u 8. vek p. n. e. približno u doba osnivanja grada. Ostala dva sloja su jasno odeljeni obrađenom zemljom i kamenim ulicama. Njihova starost se procenjuje na 4. vek p. n. e. i 2. vek p. n. e.

Geolozi su se trudili da pomoću magnetnih karakteristika kamenja odrede toplotu piroklastičnog oblaka koji je zatrpao grad. Ova tehnika se zasniva na činjenici da se magnetno polje materijala zagrejanog na određenu temperaturu može promeniti ili poništiti. Pokazalo se da je oblak imao temperaturu od 850 °C, dok je na nekim mestima bilo 240 °C ili 180 °C.

Jedinstveni uvid uredi

 
Sačuvane freske nude jedinstven uvid u kulturu starog grada

Danas nam grad nudi pogled na 1. vek. U to doba je Pompeja bila veoma živ grad i mogu se naći različiti detalji iz svakodnevnog života. Na primer, na podu jedne kuće se nalazi natpis Slave lucru („Dobrodošlica novcu“) što je primer duhovitosti. U ovoj kući je stanovao izvesni Numian čije ime je značilo novac. Procenjuje se da je u doba erupcije grad imao 20.000 stanovnika. Ova oblast je služila Rimljanima za rekreaciju pa se u Pompeji nalaze pijaca, mlin, mali restorani itd. Godine 2002. godine otkriveno je da je pristanište bilo nastanjeno i da su tu ljudi živeli na kanalima, kao kasnije u Veneciji. Ta istraživanja su na početku i treba još da donesu jasnije rezultate.

Pompeja u savremenoj kulturi uredi

Pompeja je poslužila kao osnov za istorijski roman, film, englesku TV seriju i za sliku „Poslednji dani Pompeja“ ruskog slikara Karla Brula.

 
Pompejska palestra, pogled sa stadiona. Udubljenje levo je služilo da se napuni vodom i predstavljalo je mesto gde se učilo plivanje i improvizovane pomorske bitke. Desno - delom prekriveno drvećem mogu se videti ugljenisani panjevi stabala koji su spaljeni za vreme erupcije vulkana.

Reference uredi

  1. ^ „Pompeii Ruins: Orto dei Fuggiaschi (1) - Pompei”. Marketplace.it. Arhivirano iz originala 11. 6. 2010. g. Pristupljeno 30. 11. 2011. 
  2. ^ „Orto dei Fuggiaschi (2)”. Marketplace.it. Arhivirano iz originala 11. 6. 2010. g. Pristupljeno 30. 11. 2011. 
  3. ^ „Orto dei Fuggiaschi (3)”. Marketplace.it. Arhivirano iz originala 10. 6. 2010. g. Pristupljeno 30. 11. 2011. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Pompeja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Помпеја&oldid=27554506”