Posejdon
Posejdon (grč. Poseidon, lat. Neptun)[1] bog je mora iz grčke mitologije, sin titana Hrona i njegove žene Reje, bog mora, oluje, zemljotresa i konja.[2] Njegov rimski ekvivalent je Neptun.
| Posejdon | |
|---|---|
 Skulptura Posejdona | |
| Porodica | |
| Roditelji | Hron i Rea |
| Ekvivalenti | |
| Rimski ekvivalent | Neptun |
U preolimpijskoj Grčkoj iz bronzanog doba poštovan je kao glavno božanstvo u Pilosu i Tebi.[2] On je imao i kultnu titulu „zemljotresača”. U mitovima o izolovanoj Arkadiji povezan je sa Demetrom i Persefonom i bio je poštovan kao konj, međutim čini se da je prvobitno bio bog voda.[3] On je često smatran krotiteljem ili ocem konja,[2] a udarcem svog trozupca stvorio je izvore koji su povezani sa rečju konj.[4]
Posejdon je bio zaštitnik pomoraca i mnogih helenskih gradova i kolonija. Homer i Hesiod sugerišu da je Posejdon postao gospodar mora nakon poraza svog oca Hrona, kada je svet bio podeljen žrebom između njegova tri sina; Zevsu je dato nebo, Hadu podzemni svet, a Posejdonu more, a Zemlja i planina Olimp pripadali su svoj trojici.[2][5] U Homerovoj Ilijadi, Posejdon podržava Grke protiv Trojanaca tokom Trojanskog rata i u Odiseji, tokom morskog putovanja od Troje nazad kući u Itaku, grčki junak Odisej izaziva Posejdonov bes, oslepljujući njegovog sina Kiklopa Polifema, što rezultira Posejdonovom kažnjavanju olujama, potpunim gubitkom broda i saputnika i desetogodišnjim zakašnjenjem. Posejdon je takođe tema Homerske himne. U Platonovom Temeju i Kritiji legendarno ostrvo Atlantida bilo je Posejdonov domen.[6][7][8]
Atina je postala boginja zaštitnica grada Atine nakon nadmetanja sa Posejdonom, a on je ostao na Akropolju u obliku svog surogata Erehteja. Posle borbe, Posejdon je poslao monstruoznu poplavu na Atičku ravnicu, da kazni Atinjane zbog toga što ga nisu izabrali.[9]
Etimologija uredi
Posejdonovo ime verovatno je izvedeno od grčkih reči ποσις, posis — „muškarac”, „muž” i δα, da — „zemlja”.[10][11]
Kult uredi
Osim u rimskoj mitologiji gde je bio poštovan kao Neptun, Posejdon je svoje pandane imao i u ilirskoj mitologiji — Rodon, te u etruščanskoj — Netuns. U mikenskoj je kulturi bio poštovaniji od samog Zevsa, a natpisi s njegovim imenom pronađeni su na brojnim spomenicima i natpisima.
Pomorci su mu se molili za sigurna putovanja, a katkad su utapali konje kao žrtve. Posejdon je zauzvrat stvarao mirno more i nova ostrva. Kad je bio uvređen ili ignorisan, svojim bi trozubom udario tlo te bi uzrokovao brodolome, potrese, utapanja i oluje.
U Rimu je bio prvenstveno poštovan kao bog konja — Neptune Equester, zaštitnik konjskih trka. Postojao je njegov hram u blizini konjskih trkaćih staza u Rimu — Circus Flaminius, a takođe i jedan u mestu Campus Martius gde se slavila svečanost Neptunalia 23. jula.
Karakteristike uredi
Posejdon je prikazivan u svojoj kočiji koju su vukli nilski konji ili obični konji koji su se mogli jahati po moru. Bio je prikazivan i s delfinima te s ribama trozupkama. Njegova je palata bila na okeanskom dnu, sazdana od korala i dragulja.
Mitologija uredi
U grčkoj mitologiji Posejdon je bog mora, zemljotresa i konja. Rimljani su imali inspiraciju iz grčke mitologije pa su u svojoj rimskoj mitologiji izmislili boga mora Neptuna, a u etrurćanskoj Netunsa.
Kao i svu njegovu braću i sestre, i Posejdona je progutao njegov otac, ali je i Posejdona, kao i svu ostalu braću i sestre je oslobodio Zevs, najmlađi sin Hronosa. Zevs je tada zbacio sa vlasti svoga oca i preuzeo vlast. Preuzevši vlast, Zevs je podelio zemlju na tri dela, jer je navodno bila prevelika. Posejdonu je dao more, Hadu podzemni svet, a za sebe je zadržao zemlju i nebo.[12]
Kada je bio dobre volje Posejdon bi stvarao nova ostrva i more bi bilo mirno, a kada je bio loše volje, uz pomoć svog trozupca, podsticao je zemljotrese, potapanje brodova i davljenja. Živeo je u palati na dnu mora koja je napravljena od korala i dijamanata. Imao je mnogo dece sa mnogo žena, kako sa boginjama tako i sa smrtnim ženama. Neka od njegove dece su:
Pošto je okruživao zemlju, a samim tim i uticao na nju, poznat je i po imenima Kosmozostis, Kosmosistis, Mesopontios, Pelagios, Pontokrator i mnogim drugim. Borio se sa Atinom oko toga čiji je grad Atina. Pošto je izgubio, naljutio se i Atinjanima stvorio samo izvore slane vode.
Rođenje i detinjstvo uredi
Posejdon je bio Hronov i Rejin sin. Kao i njegovu braću i sestre, progutao ga je njegov otac. Kasnije ih je spasio Zevs prisilivši svog oca da ih sve povrati. Zevs, Hekatonhiri, Giganti i Kiklopi svrgnuli su Hrona i ostale Titane. Prema drugoj verziji mita, Posejdona su odgajili Telhini, stanovnici ostrva Rodosa. Kad je svet podeljen na tri dela, Zeus je dobio zemlju i nebo, Had podzemlje, a Posejdon more.
Ljubavnici uredi
- Njegova žena bila je Amfitrita, Nerejeva i Doridina kći, nimfa i morska boginja. S njom je imao sinove Tritona i kćer Rodu.
- Posejdon se zaljubio u Pelopa, prekrasnog mladića, Tantalova sina. Odveo ga je na Olimp i učinio ga svojim ljubavnikom, pre nego što je to učinio Zeus s Ganimedom. Da bi mu zahvalio za njegovu ljubav, Posejdon je Pelopu dao krilatu kočiju koju je iskoristio u utrci s Enomajem za Hipodamijinu ruku.
- Posejdon je takođe silovao Etru koja je posle rodila Tezeja.
- Imao je vezu s Alopom, a njen otac ju je zakopao živu. Posejdon ju je pretvorio u istoimeni izvor u Eleuzini.
- Posejdon je spasio Amimonu od razvratnog satira, a zajedno su imali dete — Nauplija.
- S Meduzom je imao snošaj na podu Atininog hrama. Zbog toga je Meduza pretvorena u čudovište. Kad je posle Persej obezglavio Meduzu, iz njena su vrata rođeni Pegaz i Hrisaor.
- Posejdon je spavao s Kenidom, a potom ispunio njenu želju i pretvorio je u muškarca — Keneja.
- Smrtnica Tira bila je udata za Kreteja, ali volela je Enipeja, rečnog boga, koji ju je odbijao. Jednog se dana požudni Posejdon prerušio u Enipeja i spavao s Tirom. Potom je ona rodila blizance Peliju i Neleja.
- U starijem obliku morske boginje, Demetra je bila predmet Posejdonove požude. Ona mu je odolevala i sakrila se u krdo konja. Posejdon se pretvorio u pastuva i navalio na nju. Demetra je zbog toga bila besna i otišla je da opere svoj gnjev u reci Ladon. Posejdonu je rodila kćer Despinu i konja Ariona s crnom grivom. Zato je u Arkadiji Demetra često bila poštovana kao boginja s konjskom glavom.
Posejdon i Atina uredi
Atina se takmičila s Posejdonom oko toga ko će biti zaštitnik novog i neimenovanog grada. Dogovorili su se da će svaki od njih dati građanima jedan dar pa će oni izabrati koji im je draži. Posejdon je zabio svoj trozubac u tlo i pojavio se izvor koji im je dao mogućnost trgovanja, a i vodu, ali bila je slana i nije bila za piće. Atina im je ponudila stablo masline. Građani su prihvatili maslinu, i Atinu za zaštitnicu, jer stablo im je donosilo ulje, drvo i hranu. Grad je nazvan Atina.
U drugoj verziji priče, Posejdon je stvorio prvog konja, ali ipak je Atinin dar izabran.
Troja uredi
Posejdon i Apolon uvredili su Zeusa i poslati su da služe kralju Laomedonu. On im je zapovedio da sagrade veliki zid oko grada i obećao da će ih dobro nagraditi, ali to nije i ispunio. Da bi se osvetio, pre Trojanskog rata, Posejdon je poslao morsko čudovište da napadne Troju (čudovište je posle ubio Heraklo).
U Homerovoj Ilijadi Posejdon je bio na strani Ahejaca, a katkad je i sam učestvovao u borbi protiv Trojanaca. No, u 20. pevanju ipak je spasao Eneju od Ahileja.
U Odiseji Posejdon mrzi Odiseja, jer je oslepio njegovog sina Kiklopa Polifema. Stoga je poslao na njegovu posadu oluju i odgodio Odisejev povratak na Itaku. Odiseju je, nakon što se vratio svom domu, rečeno da će morati na još jedno putovanje pre nego što može voditi srećan i miran život, bez Posejdonova gnjeva. Vrač Tiresija rekao mu je da na ostrvu poštuje Posejdona, da bi ublažio njegov gnev.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ur., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-3-12-539683-8
- ^ a b v g Burkert 1985, str. 136–139
- ^ Seneca quaest. Nat. VI 6 :Nilsson Vol I p. 450
- ^ Nilsson Vol I p. 450
- ^ Hesiod, Theogony 456.
- ^ Plato (1971). Timaeus and Critias
. London, England: Penguin Books Ltd. str. 167. ISBN 978-0-14-044261-8.
- ^ Timaeus 24e—25a, R. G. Bury translation (Loeb Classical Library).
- ^ Also it has been interpreted that Plato or someone before him in the chain of the oral or written tradition of the report accidentally changed the very similar Greek words for „bigger than” („meson”) and „between” („mezon”) — Luce, J.V. (1969). The End of Atlantis – New Light on an Old Legend. London: Thames and Hudson. str. 224.
- ^ Burkert 1983, pp. 149, 157.
- ^ Martin Nilsson (1967). Die Geschichte der Griechische Religion. Erster Band. Verlag C. H. Beck. p. 444.
- ^ Liddell & Scott, A Greek-English Lexicon, Ποσειδῶν Arhivirano 2012-10-09 na sajtu Wayback Machine.
- ^ „Poseidon: Greek God of the Sea”. Greek Gods and Goddesses. Pristupljeno 31. 1. 2018.
Literatura uredi
- Burkert, Walter (1983). Homo Necans. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-05875-0.
- Burkert, Walter (1985). Greek Religion. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-15624-6.
- Dietrich, B. C (2004). The Origins of Greek Religion. Bristol Phoenix Press. ISBN 978-1-904675-31-0..
- Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
- GML Poseidon
- Gods found in Mycenaean Greece; a table drawn up from Michael Ventris and John Chadwick, Documents in Mycenaean Greek second edition (Cambridge 1973)
- Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
- Michael Janda, Eleusis. Das indogermanische Erbe der Mysterien, Innsbruck 2000, pp. 256—258 (Innsbrucker Beiträge zur Sprachwissenschaft, vol. 96)
- Jenks, Kathleen (april 2003). „Mythic themes clustered around Poseidon/Neptune”. Myth*ing links. Arhivirano iz originala 27. 9. 2006. g. Pristupljeno 13. 1. 2007.
- Seelig, Beth J. (avgust 2002), „The Rape of Medusa in the Temple of Athena: Aspects of Triangulation in the Girl”, The International Journal of Psychoanalysis, 83 (4): 895—911, PMID 12204171, S2CID 28961886, doi:10.1516/3NLL-UG13-TP2J-927M
- Schmitz, Leonhard (1867). „Aegaeus”. Ur.: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 24.
- Gill, N. S. (2007). „Mates and Children of Poseidon”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2006. g. Pristupljeno 5. 2. 2007.
- Freeman, Philip (2013). Oh My Gods: A Modern Retelling of Greek and Roman Myths. str. 30. ISBN 978-1-4516-0998-1.
Spoljašnje veze uredi
- Theoi.com: Poseidon
- „Poseidon – God of the Sea”. www.crystalinks.com. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 2017-11-06.
