Poslanica Jevrejima

Poslanica Jevrejima (grč. Πρὸς Ἑβραίους — Jevrejima) je jedna od knjiga Novoga zaveta i Biblije. Ova poslanica zauzima posebno mesto među spisima Novog zaveta. Biblijska skraćenica knjige je Jev.

Autor

Premda neki autorstvo pripisuju apostolu Pavlu, većina modernih teologa smatra da je autor anoniman i nepoznat. Ona ne počinje Pavlovim spominjanjem poput ostalih poslanica koje je napisao apostol Pavle. Razlikuje se i u stilu. Iz teksta se može zaključiti da je pisac muškarac, da je poznavao Pavlova saradnika Timoteja (Jev 13,23) i da je pisao iz Italije (Jev 13,24). Smatra se da je napisana između 60. i 100. godine. Namenjena je određenoj skupini ljudi, Jevrejima preobraćenima u hrišćanstvo, koji su živeli u gradu (Jev 13,14) te bili progonjeni: „Opominjite se pak prvijeh dana svojijeh, u koje se prosvijetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste, Koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši drugovi onima koji žive tako.“ (Jev 10,32-33).

Sadržaj

Povod za pisanje je sprečavanje priklanjanja krivim učenjima. Hrišćanska zajednica kojoj se obraća se sastojala od Jevreja. Nakon početnog oduševljenja, splasnuo je zanos novih hrišćana, pa je postajala opasnost da se okrenu od hrišćanstva i vrate starim jevrejskim običajima iz čežnje za prošlošću. Poslanica poručuje, da je Bog po Svome Sinu, Isusu Hristu sazdao svet (Jev 1,2) i objašnjava način kako se dogodilo: „Vjerom poznajemo da je svijet riječju Božijom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.“ (Jev 11,3). U poslanici se upoređuje Stari zavet (kojeg su Jevreji odlično poznavali) sa Novim zavetom. Pisac ih uverava da je Novi zavet iznad Staroga, kroz poređenje Isusa Hrista u odnosu na anđele (Jev 1,5 - 2,18). Isus je nadmoćan njima te „bi narečen od Boga poglavar sveštenički po redu Melhisedekovu“. (Jev 5,10). Isusovo sveštenstvo je snažnije od sveštenstva levita po rodu Aronovu (u Starom zavetu). U poslanici se jako često citira Stari zavet. Na kraju poslanice su podsticaji, ohrabrenja i pozdravi.

Spoljašnje veze

• Novi zavet Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (24. februar 2008) — prevod Emilijan M. Čarnić