Poljska ujedinjena radnička partija
Poljska ujedinjena radnička partija (PURP) (polj. Polska Zjednoczona Partia Robotnicza, PZPR) je bila komunistička partija, koja je bila na vlasti u Poljskoj od 1948. do 1989. godine.
Poljska ujedinjena radnička partija Polska Zjednoczona Partia Robotnicza | |
|---|---|
 | |
| Prvi lider | Boleslav Bjerut |
| Poslednji lider | Mječislav Rakovski |
| Osnovana | 16. — 21. decembra 1948. |
| Raspuštena | 27. — 30. januara 1990. (42 god.) |
| Prethodnik | Poljska radnička partija Poljska socijalistička partija |
| Naslednik | Socijaldemokratija Poljska |
| Sedište | Varšava NR Poljska |
| Omladinski ogranak | Poljska socijalistička omladinska unija |
| Broj članova (1970e) | 3.500.000 |
| Ideologija | komunizam, marksizam-lenjinizam |
| Politička pozicija | krajnja levica |
| Religija | ateizam |
| Međunarodno članstvo | Informbiro |
| Boje | crvena |
| Slogan | Proleteri svih zemalja, ujedinite se |
| Zastava stranke | |
 | |
Istorijat
urediPoljska ujedinjena radnička partija ustanovljena je sjedinjavanjem Poljske radničke partije i Poljske socijalističke partije, tokom sastanka održanog od 15. do 21. decembra 1948. godine. Ujedinjenje je omogućeno tek nakon isključenja onih članova obe partije koji su se protivili ujedinjenju. Prvi sekretar partije bio je staljinista i agent NKVD-a, Boleslav Bjerut.[1] Za vreme Bjerutove vladavine, trajala je sovjetizacija zemlje i centralizacija vlasti. Bjerutova smrt u Moskvi 1956. godine, označila je kraj perioda staljinizma u Poljskoj i PURP-u.
Godine 1956, nakon Dvadesetog kongresa KPSS, unutar PURP-a su se formirale dve struje. Tzv. Natolin frakcija bila je protiv programa liberalizacije, a Pulavijska struja zalagala se za veću liberalizaciju poljskog društva. Dolaskom Vladislava Gomulke na mesto Prvog sekretara PURP-a, Pulavijska struja odnela je pobedu unutar partije. Do kraja 1950-ih, obe frakcije su iščezle.
Gomulkina politika „poljskog puta u socijalizam“ postala je popularna među narodom,[2] ali nije naišla na preveliko odobravanje u Moskvi. Gomulka je isto tako podupirao progon nekih intelektualaca i pripadnika Katoličke crkve i učestvovao u intervenciji Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. godine. Decembra 1970. godine, Gomulka je bio prisiljen da podnese ostavku, nakon sukoba između policije i radnika u gdanjskom brodogradilištu. Na mestu Prvog sekretara nasledio ga je Edvard Gjerek.[3]
Gjerek je po dolasku na čelo PURP-a započeo ekonomske reforme, pokrenuo prgram modernizacije industrije i omogućio veću proizvodnju svakodnevnih namirnica, sve uz pomoć stranih zajmova.[4] Takođe je oržavao dobre odnose sa francuskim predsednikom Žiskarom D'Estenom i zapadnonemačkim Helmutom Šmitom. Životni standard u Poljskoj se povećao tokom 1970-ih, ali je počeo da usporava nakon naftne krize 1973. godine. Nove pobune protiv povećanja cena su izbile 1976, nakon čega cene proizovda ipak nisu povećane.[5] Gjerek je zbog toga bio prinuđen da 1980. pokrene nove ekonomske reforme. Povećanje cena proizvoda još jednom je potaklo nemire u zemlji. Gjerek je dozvolio legalno delovanje sindikatu Solidarnost i pravo na štrajk.
Ubrzo nakonj ovih događaja, Gjereka je zamenio Stanislav Kanija. Kanija je priznao da je partija počinila ekonomske pogreške i podsticao saradnju sa Katoličkom crkvom i sindikalnim grupama. Iako je podupirao tezu da komunisti moraju vladatri Poljskom, Kanija nije uspeo da uveri sovjetsko rukovodstvo da neće raditi poteze koji bi vodili politici Poljske nezavisnoj od Sovjetskog Saveza. Dana 18. oktobra 1981. godine, Centralni komitet PURP-a smenio je Kaniju sa položaja Prvog sekretara i izabrao generala Vojćeha Jaruzelskog.
Dana 11. februara 1981, Jaruzelski je postao novi premijer Poljske, a 18. oktobra sekretar PURP-a. Dana 13. decembra, proglasio je ratno stanje u Poljskoj. Takođe je potakao rad Fronta nacionalnog jedinstva i Rodoljubivog pokreta za nacionalni preporod. Godine 1985, Jaruzelski je dao ostavku na mestu premijera i ministra odbrane i postao predsednik Poljskog državnog veća, pozicije jednake predsedničkoj.
Reforme Mihaila Gorbačova uticale su i na Poljsku. Nakon serije štrajlova 1988, rukovodstvo PURP-a bilo je prinuđeno da započen pregovore sa vođama Solidarnosti. Nakon završetka pregovora 1989, Solidarnost je postala legalna organizacija. Održani su izbori na kojima su komunisti osvojili 65% mesta u Sejmu. Jaruzelski je pobedio u izborima za predsednika države. Pošto nije uspeo nagovoriti Leha Valensu da komunisti i Solidarnost organizuju veliku koaliciju, dao je ostavku na mesto Prvog sekretara. Takođe je 1990. godine sišao sa funkcije predsednika, a nasledio ga je Valensa.
Dana 29. januara 1990, održan je Jedanaesti kongres PURP-a, čiji je cilj ispočetka bio revitalizacija partije. Naposletku se partija raspustila. Većina bivših članova PURP-a posle toga je osnovala Socijademokratiju Poljske. Sejm je krajem 1990. godine doneo odluku da vlasništvo PURP-a, oko 3.000 zgrada i pokretnine, pripadne državnoj kasi.
Partijski kongresi
uredi
- Prvi osnivački kongres (15—20. decembar 1948)
- Drugi kongres (10—17. mart 1954)
- Treći kongres (10—19. mart 1959)
- Četvrti kongres (15—20. jun 1964)
- Peti kongres (11—16. novembar 1968)
- Šesti kongres (6—11. novembar 1971)
- Sedmi kongres (8—12. decembar 1975)
- Osmi kongres (11—15. februar 1980)
- Deveti vanredni kongres (14—20. jul 1981)
- Deseti kongres (29. jun — 3. jul 1986)
- Jedanaesti kongres (27—30. januar 1990)
Lideri partije
uredi
Zvanični naziv funkcije do 1954. godine bio je Generalni sekretar, a posle toga Prvi sekretar.
- Boleslav Bjerut (22. decembar 1948 — 12. mart 1956)
- Edvard Ohab (20. mart 1956 — 21. oktobar 1956)
- Vladislav Gomulka (21. oktobar 1956 — 20. decembar 1970)
- Edvard Gjerek (20. decembar 1970 — 6. septembar 1980)
- Stanislav Kanija (6. septembar 1980 — 18. oktobar 1981)
- Vojćeh Jaruzelski (18. oktobar 1981 — 29. jul 1989)
- Mječislav Rakovski (29. jul 1989 — 29. januar 1990)
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Błażyński, Zbigniew (2003). Mówi Józef Światło. Za kulisami bezpieki i partii, 1940-1955. Warszawa: Wydawnictwo LTW. str. 20/21, 27. ISBN 978-83-88736-34-6.
- ^ „Rebellious Compromiser”. Time Magazine. 10. 12. 1956. Arhivirano iz originala 12. 04. 2008. g. Pristupljeno 30. 11. 2011.
- ^ Tajmov članak od 4. januara 1971, The World: Poland's New Regime: Gifts and Promises Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. avgust 2013), Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ^ Tajmov članak od 14. oktobra 1974, POLAND: Gierek: Building from Scratch Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2011), Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ^ Tajmov članak od 8. novembra 1976, POLAND: The Winter of Discontent Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. avgust 2013), Pristupljeno 23. 4. 2013.
Literatura
uredi- Błażyński, Zbigniew (2003). Mówi Józef Światło. Za kulisami bezpieki i partii, 1940-1955. Warszawa: Wydawnictwo LTW. str. 20/21, 27. ISBN 978-83-88736-34-6.
