Prašnik
Prašnik je biljni organ koji stvara polen. Nastao je iz listolikih mikrosporofila primitivnih golosemenica - predaka skrivenosemenica. Listoliki izgled prašnika se sreće kod primitivnih skrivenosemenica, kao što su lokvanji. Skup svih prašnika u cvetu se naziva andreceum (Androeceum).[1] Njihov broj je veoma različit kod različitih biljnih vrsta; od jedan pa do više stotina. Cvetovi koji nemaju prašnike su jednopolni – ženski cvetovi, a oni koji imaju samo prašnike su jednopolni – muški cvetovi.[2]
Građa prašnika uredi
U najvećem broju slučajeva, prašnik se sastoji od prašničkog konca (filamentum) na čijem vrhu se nalazi prašnica (anthera). Prašnicu dalje čine dve poluantere (thecae) koje povezuje nastavak prašničkog konca (conectiv). One su podeljene na dve polenove kese (loculi) uzdužnom pregradom. Prašnik je homolog mikrosporofilu, a prašničke kese mikrosporangijama.[1]
Stadijumi razvitka uredi
List iz koga će nastati prašnik u prvim stadijumima razvića je konveksna kvržica (tzv. primordija) koja raste dajući štapićastu tvorevinu iz koje će se razviti prašnički konac i polenove kese. Pretpostavku da prašnici, kao i tučak, nastaju iz lista potvrđuje pretvaranje ovih organa u listolike, zelene organe kod nekih cvetova. To se dešava zbog spoljašnjih agenasa, kao što je ujed insekata.[1]
Raspored prašnika uredi
Raspored prašnika u cvetovima je spiralan i u ciklusima. Broj i izgled prašnika je važna sistematska karakteristika. Na primer, većina vrsta familije usnatica ima četiri prašnika od kojih su dva duža od preostala dva, a krstašice imaju šest prašnika od kojih su četiri dugačka nastala deobom dva prašnika. Ukoliko prašnici čine jedan krug, takav andreceum je haplostemon. Kod mnogih vrsta su prašnici raspoređeni u dva kruga i tada se takav andreceum naziva diplostemon. Takav je slučaj kod vrsta familije ljiljana, na primer. Postoji još i obdiplostemon. Kod familije orhideja dolazi do srastanja prašnika sa stubićem tučka, ali je i kod drugih vrsta zapaženo srastanje prašnika i drugih delova cveta, kao što su krunični listići.[1]
Uloga prašnika uredi
Glavna funkcija ovih organa je da proizvode polen, ali mogu imati i druge uloge. U slučaju redukcije krunice, mogu preuzeti ulogu ovih listića, odnosno privlačiti oprašivače svojim živim bojama kao što je slučaj kod roda Melaleuca. Takođe, pripisuje im se i žlezdana uloga, odnosno uloga nektarija kao kod kukureka. U ovom slučaju, prašnici koji zamenjuju nektarije nemaju sposobnost stvaranja polenovih zrna i nazivaju se staminodije.[1]
Izvori uredi
- ^ a b v g d Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ Bionet škola: prašnik, Pristupljeno 23. 4. 2013.
