Prva vlada Stojana Novakovića

Ministarski savet
Datum osnivanja	7. jul 1895.
Prethodne administracije	Četvrta vlada Nikole Hristića;
Rasformirano	29. decembar 1896.
Zamenjena sa administracijom	Druga vlada Đorđa Simića;
Sedište	Kraljevina Srbija
Predsednik Ministarskog saveta	Stojan Novaković;

Prva vlada Stojana Novakovića je bila vlada Kraljevine Srbije od 7. jula 1895. do 29. decembra 1896.

Istorija uredi

Naprednjaci su bili podeljeni na one iz prestonice i one iz unutrašnjosti. Prvi su bili „evropejci“ i liberali, a drugi su sebe predstavljali kao nacionalne oslobodioce i po političkom ubeđenju konzervativce (umereni). Kralj se oslanjao na umerene naprednjake. Sprečavao je kontakte naprednjaka sa Milutinom Garašaninom. Cepa se i liberalna stranka, usled sukoba Ristića i mitropolita Mihaila. Skupština (koja se sastala u Nišu 25. aprila) je imala zadatke da odobri državni udar iz 1894. godine. Drugo pitanje bilo je da odobri strani zajam koji bi sprečio finansijsku propast zemlje. Skupština je ukinula zakon o zabrani povratka kraljevih roditelja u zemlju. Pripremala se promena vlade, jer je Hristić bio Natalijin lični neprijatelj.

Natalija je dočekana u Beogradu 10. maja 1895. godine. Svoje izjave da neće uzimati učešća u političkom životu zemlje izgleda da je brzo zaboravila. Svoga sina okružila je devojkama čime mu je odvraćala pažnju. Kraljica je dočekana od strane velikog broja ljudi, na šta je kralj Aleksandar bio veoma ponosan. Kraljičin dolazak označio je kraj Hristićeve vlade. Novu vladu sastavio je Stojan Novaković. Natalija je smatrala da je Novaković došao na čelo vlade po želji kralja Milana, dok je Milan smatrao da je Novaković došao po kraljičinoj želji. U stvari, Novakovićeva vlada želja je samog kralja Aleksandra koji je majci hteo da pokaže da nije za bezrezervne ustupke radikalima. Kralj se tako vratio stranačkim vladama.

Iako su se radikali osetili izneverenim Novakovićevom vladom, za njih su došla bolja vremena. Optuženi u Čebinčevoj aferi su amnestirani, a okončana su i gonjenja radikala. Nikola Pašić se krajem 1895. godine vratio u zemlju. Kralj ga je primio u audijenciju. Pašić je obećao da će Radikalna stranka pružiti podršku kralju. Pašić je kapitulirao pred Aleksandrom. Nezadovoljna novom vladom, Natalija je napustila zemlju. Novakovićev program svodio se na sledeće tačke: u unutrašnjoj politici rešavanje finansijskog pitanja i ustavna reforma, a u spoljnoj oslonac na Rusiju i življa nacionalna politika. Inostranim zajmovima rešeno je finansijsko pitanje. Novakovićevo rešenje bio je Karlsbadski aranžman. Kraljevina Srbija je između 1881. i 1895. godine zaključila 13 velikih (dugoročnih) kredita i više manjih (kratkoročnih, letećih). Ukupan spoljni dug iznosio je oko 355 miliona dinara. Usled prezaduženosti ona nije mogla vratiti ni deo tih dugova te je Karlsbanskim protokolom izvršena konverzija državnih dugova čime je Srbija sačuvana od bankrotstva. Svi državni prihodi (železnice, trgovina duvanom, solju, petrolejom, prihodi od carina) stavljeni su pod upravu stranih poverilaca, dok je celokupni javni dug zemlje konvertovan na iznos od oko 355.000.000 francuskih franaka u zlatu.

Kralj je ponovo pokrenuo ustavno pitanje. On je izdao ukaz kojom je Skupština trebalo da nastavi svoj rad na pripremi i donošenju Ustava. Novaković je predlagao da se to odloži za 1897. godinu, što kralj nije prihvatio. Radikali su odlučno odbijali dvodomni sistem. Međutim, 1895. i do aprila 1896. godine ništa konkretno nije urađeno na ustavnom pitanju. Kralj je nameravao da maja 1896. godine sastavi komisiju od predstavnika svih stranaka za izradu Ustava. Komisija je trebalo da bude neutralna. Činilo bi je 16 članova; po 4 predstavnika sve tri stranke i 4 neutralna kraljeva predstavnika. Radikali su zahtevali Novakovićevu ostavku. Kada kralj nije prihvatio, oni su izašli iz pregovora. Rad na ustavu je prekinut, a ustavna reforma odložena. Radikali su imali podršku u Nataliji, a kralja su napadali preko štampe. Oni su pokušali da kralja uvere u svoju odanost. Novakovićevom vladom nije bila zadovoljna Natalija koja vrši pritisak na kralja da je smeni. Milan, sa druge strane, preti sinu da će izazvati javni skandal ukoliko on nastavi da vlada pod majčinim uticajem. Rezultat je ostavka Stojana Novakovića i formiranje novog kabineta Đorđa Simića.

Članovi vlade uredi

**Ministarski savet, 25.6/7.7. 1895 - 17/29.12. 1896.**
Funkcija	Ime i prezime	Detalji
Predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih dela	Stojan Novaković
Ministar unutrašnjih dela	Dimitrije Marinković
Ministar pravde	Aron Ninčić
Ministar finansija	Stevan D. Popović
Ministar prosvete i crkvenih dela	Ljubomir Kovačević	do 7/19.12. 1896.
Ministar prosvete i crkvenih dela	Aron Ninčić	zastupnik
Ministar vojni	Dragutin Franasović
Ministar građevina	Mihailo Petković	do 15/27.12. 1895.
Ministar građevina	Kosta Radisavljević
Ministar narodne privrede	Mihailo Petković	zastupnik, do 2/14.9. 1895.
Ministar narodne privrede	Vučko D. Stojanović

^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]

Reference uredi

Izvori uredi

Suzana Rajić, Aleksandar Obrenović, vladar na prelazu vekova, sukobljeni svetovi, Beograd 2014.
Prof. dr. Boris N. Kršev, Javni dugovi i finansijske prilike u Srbiji do kraja Prvog svetskog rata (1878—1918), časopis CIVITAS, br. 7 (2014)

Četvrta vlada Nikole Hristića	Vlada Kraljevine Srbije 1895 - 1896	Druga vlada Đorđa Simića

[1] Srpske novine, 26. juna 1895.

[2] Srpske novine, 5. septembra 1895.

[3] Srpske novine, 16. decembra 1895.

[4] Srpske novine, 8. decembra 1896.

[5] Srpske novine, 18. decembra 1896.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]