Prva grčka republika

Prva helenska republika (grčki: Αʹ Ελληνική Δημοκρατία) je bila grčka država koja je postojala tokom Grčkog rata za nezavisnost (1821–1830).

Ἑλληνικὴ Πολιτεία Προσωρινὴ Διοίκησις τῆς Ἑλλάδος Prva helenska republika
Zastava Grb
Grčka 1830. godine
Geografija
Kontinent		Evropa
Regija		Balkan
Glavni grad		Nafplio
Društvo
Službeni jezik		grčki
Religija		pravoslavlje
Istorija
Istorijsko doba		novi vek
— Osnivanje		1822.
— Ukidanje		1832.
Zemlje prethodnice i naslednice Grčke
Prethodnice:		Naslednice:
	Osmanska Grčka	Kraljevina Grčka

Uvod

Nakon Srpske revolucije, potresi na Balkanu prestaće do 1821. godine. Borba protiv turske vlasti ponovo je obnovljena u Vlaškoj, a zatim se prenosi i na druge oblasti čime je ponovo pokrenuto istočno pitanje. Grčki oslobodilački pokret imao je jasnije obeležje buržoaske revolucije od srpskog. Takođe, vođen je u povoljnije vreme te je izazvao i intervenciju velikih sila. Iz njega će proisteći nezavisna država. Pripreme za ustanak otpočele su već 1814. godine osnivanjem tajnog revolucionarnog udruženja Filiki Heterija u Odesi u Ukrajini. Heterija je obrazovana po tipu karbonarskih udruženja. Činili su je, pored Grka, i Srbi, Bugari, Rumuni i Rusi, trgovci, zanatlije, sveštenici, intelektualci, borci drugih nacionalnih pokreta (među njima i Karađorđe Petrović koji se 1817. godine po zadatku Filiki Heterije vratio u Srbiju gde je ubijen po naredbi kneza Miloša Obrenovića). Heterija je za vođu 1820. godine izabrala Aleksandra Ipsilantija, ađutanta ruskog cara Aleksandra i sina generala Konstantina Ipsilantija. Pokret je trebalo da zahvati sve balkanske narode pod Turcima. Proširio se najpre u Moldaviji i Vlaškoj. Tamo mu pristupa i Tudor Vladimiresku, učesnik Rusko-turskog rata (1806-1812) koji pokreće antiturski i antifeudalni ustanak u Vlaškoj. Miloš Obrenović, na savet Rusije, nije se odazvao na heterijine pozive. Ustanak je 1821. godine izbio samo u Dunavskim kneževinama i Grčkoj.

Nastanak

Ustanak u Grčkoj otpočeo je marta 1821. godine. Ustanici zauzimaju gradić Kalamata. Patrijarh German poziva na ustanak. On sam bio je član Heterije. Do sredine aprila ustankom je zahvaćen ceo Peloponez i delovi Centralne Grčke. Najveći deo turskih trupa blokiran je na atinskom Akropolju. Pokret se širi i na ostrva. Bune se Tesalija i Kandija. Grčki ustanak imao je tri faze: faza uspona (1821-1825), faza krize (1825-1827) i faza strane intervencije i pobede (1827-1829). Ustanici formiraju novu vlast: građansku i nacionalnu. Januara 1822. godine Narodna skupština u Epidauru proglasila je nezavisnost Grčke proglasivši je republikom, usvojivši ustav i imenujući predsednikom Aleksandra Maurokordata. Oslobođeni su Atina i Teba, a ustanici odnose pomorsku pobedu kod Hiosa. Porta je uspela da se obračuna sa otpadnikom Ali-pašom Janjinskim u Tesaliji i stigne u južnu Grčku. Međutim, tamo su poraženi. Do 1825. godine trajala je ravnoteža snaga.

Istorija

Glavni članak: Grčki rat za nezavisnost

Porta se za pomoć obratila svom vazalu, egipatskom paši Mehmed Aliji, koji je vlast uspostavio još početkom veka, nakon povlačenja Francuza iz Egipta. Flota njegovog sina, Ibrahim-paše, prenela je vojsku na Peloponez, gde je Ibrahim do 1827. godine uspeo da skoro uguši ustanak. Ponovila se situacija kao u srpskom ustanku 1813. godine. Grčku je, međutim, spasla intervencija velikih evropskih sila.

Za grčki ustanak bili su najpre zainteresovani balkanski vladari. Miloš Obrenović je otkupljivao grčko roblje od Turaka, a crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš (1784-1830) je neprijateljskim držanjem vezivao turske snage za Albaniju. Za duhovnu baštinu antičke Grčke i Rima bile su zainteresovane i velike sile. Veliki poeta, lord Bajron, lično je uzeo učešća u ustanku. Poginuo je 1824. godine u odbrani Misolungija. Zaštita političkih prava sultana nije mogla biti trajna politika ruskog cara zbog težnje ka moreuzima i toplim morima. On je 1821. godine ultimativno tražio od sultana da prekine sa pokoljem hrišćanskog stanovništva. Traži intervenciju velikih sila. Pregovori su vođeni nekoliko godina. Ruska vlada predala je sultanu 1826. godine nov ultimatum; da u Vlaškoj i Moldaviji vrati stanje od pre 1821. godine i obezbedi poštovanje 8. tačke Bukureškog mira (usled čega je sa Milošem sultan sklopio Akermanski ugovor). Za Grčku je tražena široka autonomija. Rusima se pridružuju i Britanci. Mahmud mora da popušta. Neprilike u samoj zemlji (borba sa janičarima) primorale su ga na to. Turska vojska nije bila dovoljno jaka zbog raspuštanja janičarskog reda. Međutim, sultan nije hteo da pregovara o grčkom, već samo o srpskom pitanju. Velike sile sklapaju Londonski ugovor o zajedničkom pritisku na Portu. Kada je sultan odbio da izvrši naredbe zajednička anglo-rusko-francuska flota napala je egipatsku. U bici kod Navarina 1827. godine muslimanska flota je uništena. Turci i dalje ne prihvataju predaju. U Grčkoj je za predsednika 1827. godine izabran ruski štićenik, general Kapodistrija. Francuzi su isterali Ibrahim-pašu sa Peloponeza, a Rusi objavljuju sultanu rat. Rusi prodiru do Jedrena. Sultan sada traži mir. On je potpisan u Jedrenu septembra 1829. godine. Vlaška i Moldavija sačuvale su autonomiju, Rusija se proširila na manje oblasti, Milošu Obrenoviću je izdat hatišerif o autonomiji.

Kraj

Grčko pitanje rešavano je na Londonskoj konferenciji. Odlučeno je da se obrazuje nezavisna Grčka kraljevina koja bi se na severu protezala do zaliva Arte. Za kralja je 1832. godine izabran Oton Bavarski. Sultanovim hatišerifom iz 1830. godine Srbiji je konačno priznata autonomija. Drugim hatišerifom, iz 1833. godine, pripojeno joj je šest nahija. Time je završena značajna faza istočnog pitanja iz koje su izašle dve države — nezavisna Grčka i polunezavisna Srbija. Srpska revolucija je u socijalnom pogledu radikalnija i demokratskija (rešeno agrarno pitanje, ukinut feudalizam, stvorena zemlja sitnog seljačkog poseda), dok je grčka revolucija društveno konzervativnija, ali politički liberalnija. U nacionalnom pogledu, obe revolucije ostale su nezavršene.

Izvori

• Čedomir Popov; Građanska Evropa (1770-1914), Zavod za udžbenike (2010)