Prvi hirurški paviljon u Nišu

Prvi hirurški paviljon u Nišu svečano otvoren 1906. godine u Vojnoj bolnici u Nišu, za grad Niš bio je prvi objekat te namene, od njegovog oslobođenja od Osmanlija 1878. godine. Paviljon je bio izuzetno opremljen za one prilike, tako da su u njegovom radu mogle da budu uvedene brojne nove metode, i za to doba savremeni organizacioni principi hirurškog lečenja. Te godine u njemu je osnovan i Rendgenološki kabinet, kao jedna od novina za Kraljevinu Srbiju.[1][2]

Naziv
Prvi hirurški paviljon u Nišu
Vojna bolnica Niš 002.jpg
Osnovana
1906.
Zemlja
Kraljevina Srbija
Prvi upravnik
Sanitetski brigadni general dr Mihailo Petrović
Sedište
Niš (Srbija)

Paviljon je služio svojoj nameni, kao „hram hirurgije”, sve do 1960. godine, kada je izgrađena nova zgrada Odeljenje za hiruške bolesti. U hirurškom paviljonu danas je smešteno Odeljenje za kožne i polne bolesti, Odeljenje za stomatologiju, Odeljenje za radiologiju i Dispanzer za plućne bolesti.

IstorijaUredi

 
Osoblje hirurškog paviljona iz 1912.

Po završetku Srpsko-bugarskog rata, u koji je, kao i srpska vojska, vojni sanitet ušao potpuno nespreman, konstatacije tadašnjeg načelnika Saniteta srpske vojske pukovnika Mihajla-Mike Markovića (nakon inspekcije Vojne bolnice u Nišu) bili su, ...„da su u njoj jako loši građevinski i smeštajni uslovi“...,[3] za Vojnu bolnicu do kraja 1890. su nastali bolji dani.

Godine 1889. u krugu Vojne bolnice kod „Ćele-kule“ počelo je obnavljanje i gradnja tri nova objekta sa oko 150 postelja, (mada su stvarne potrebe bile 300) uređuje se bolnički park, gradi lokalni vodovod, kanalizacija i ostala prateća infrastruktura. Mala bolnica-Islahana (koja je radila u starom turskom objektu na lokaciji današnje Gimnazije Stevan Sremac u Nišu). Zbog lošeg stanja u Islahani ona se pretvara u prostor za smeštaj administracije, apoteke, kuhinje i bolničke čete, a potom do kraja 1890. ona se izmešta u krug bolnice kod Ćele-kule.[4]

Donošenjem Pravila za vojne bolnice 1894. stalne vojne bolnice u Srbiji dobijaju jasno utvrđene teritorijalne oblasti. Kako je Velika niška vojna bolnica imala centralno mesto u Moravskoj vojnoj oblasti ona je dobila naziv Moravska stalna vojna bolnica u Nišu.[5]

Godine 1896. u bolnicu je upućen novi hirurg dr Mihailo Petrović, čiji će rad:...u Nišu, koji zahvata četvrt veka, ostati zapamćen kako u stručnim radovima tako i u dušama celog onog kraja... s kojim je Petrović ostao prisno vezan do kraja života“...

U Nišu dr Petrović je avgusta 1897...stvorio dva hirurška odeljenja, i na njima radio hirurgiju u najširem njenom obimu... prvo hirurško odeljenje u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici, a nekoliko nedelja kasnije i u Okružnoj bolnici u Nišu.

A kako je izgledalo hirurško odeljenje u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici (pre izgradnje novog paviljona) najbolje opisuje sam dr Petrović;...„Kako u bolnici ne beše ni koliko toliko podesnog lokala gde bi se ono moglo smestiti prostorija u kojoj smo trebali da operišemo bila je smeštena u jednoj od bolesničkih soba Trećeg paviljona, u kojima su ležali svi mogući bolesnici, no koja je bila momentalno ispražnjena i okrečena. Sve do polovine 1898. godine radili smo u toj sobi. No, kako se te godine dovršio jedan nov prizemni paviljon sa dve velike sobe i po dve male, to ga je hirurško odeljenje zauzelo i u jednoj od tih malih soba - od 9 m2 - namestilo operacionu salu, a od hodnika ogradom odvojilo predvorje operacione sale, za pranje ruku i presvlačenje hirurga i njegovih pomoćnika, prema aseptičnom protokolu“..[6]

Dr Mihajlo Marković je zabeležio da su krajem devedesetih godina 19. veka protiv izgradnje hirurškog paviljona u Nišu bili kako kralj Aleksandar, tako i bivši kralj Milan, u to vreme komandant aktivne vojske. Govoreći o višestrukom vojnom značaju te velike modernizacije srpske medicine, i tvrdeći da je vreme da se hirurgija, koja je zahvaljujući antiseptičkim sredstvima mnogo napredovala, proširi među lekarima u Srbiji, on je navodio podatak da su komisije godišnje odbijale čak dve i po hiljade regruta zato što im je neophodna operacija kile.

 
Puk. Mihajlo-Mika Marković jedan od upravnika VB i glavnih inicijatora izgradnje hirurškog paviljona

Plan za zgradu hirurgije ustupio je dr Markoviću šef pruskog (nemačkog) saniteta dr Koler. To je trebalo da bude moderna zgrada. Ipak, kada je zajedno sa ministrom vojnim posetio dvor i svoju zamisao izložio kraljevima, oni su mu odgovorili da bi gradnju trebalo početi tek pošto budu dovršeni odavno otvoreni projekti kasarni u drugim gradovima. Tvrdeći da se ne razume u politiku, dr Marković je potrebu za što bržom gradnjom hirurškog paviljona Moravske stalne vojne bolnice u Nišu opravdavao modernim i nespornim nacionalnim argumentom: ...kad bi pored škola još u ovoj našoj novoj bolnici, za koju propagiram, besplatno lečili bolesnike, i to samo operativne hirurške slučajeve iz Stare Srbije (Kosova i Metohije) i Makedonije. Profesori i učitelji (koje je finansirala Srbija) upućivali bi nam otuda sakate, sa otečenim žljezdama, gukama i izraštajima, unakažene itd. u ovu našu bolnicu. Kad ovi bolesnici iz bolnice izađu, i zdravi se svojim kućama vrate, oni će biti najaktivniji propagandisti za naše pravične aspiracije u tim pokrajinama turskim. Oni bi pričajući o našem gostoljublju, kulturi i napretku, koji su u Srbiji našli i videli, oživljavali srpsku misao kod svojih sugrađana.[7]

I tako i pored otpora,[3]...„najviših predstavnika države, čak i krljeva Milana i Aleksandra, na koji je naišla ideja pukovnika Mihajla-Mike Markovića da se izgradi hirurški paviljon...Vojna bolnica, a i grad Niš 1906. dobili su prvi hiruški paviljon, deset godina kasnije od pokretanja i icijative dr Markovića, izuzetno opremljen za one prilike, a u njegov rad uvedene su brojne nove metode i za to doba savremeni organizacioni principi hirurškog lečenja. Te godine u bolnici je osnovan i Rendgenološki kabinet, kao jedna od novina za Srbiju.[4][2]

ZnačajUredi

Nakon izgradnje hirurškog paviljona razvoj vojne hirurgije u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici u Nišu bio je, i pored teških početaka, veoma brz.

Moravska stalna vojna bolnica je osnivanjem Hirurškog odeljenja i „Odeljenja za lečenje izlomnjenih i povređenih vilica“, primenom novih savremenih metoda i principa lečenja ratnih rana u njima, kao i pravovremenim izmeštanjem poljskih bolnica lociran bliže frontu, dala je značajan doprinos u zbrinjavanju ranjenika tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
...„Srbija – u poređenju sa Saveznicima i sa Centralnim silama – isprednjačila je makar za korak, i u pogledu ratno-hirurške doktrine, zalažući se za načelo što je moguće kraćeg transporta ranjenih? A to je značilo da hirurške poljske bolnice treba da su što bliže frontu.“..[8]

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  1. ^ Pavlović M., Antić Č., Vojna bolnica u Nišu, Monografija, Direkcija za izdavačku i bibliotečko-informatičku delatnost, Beograd,2010.
  2. 2,0 2,1 Tomislav D. Jovanović, Nastanak i razvoj rendgenske dijagnostike u Kraljevini Srbiji 1897-1918. XXX Timočki medicinski dani, Zaječar, 19–21. maj 2011.
  3. 3,0 3,1 dr M. Marković, Moje uspomene, Beograd. (1906). str. 85-86.
  4. 4,0 4,1 Pavlović M., Antić Č., Vojna bolnica u Nišu, Monografija, Direkcija za izdavačku i bibliotečko-informatičku delatnost, Beograd,2010.
  5. ^ Pravila za vojne bolnice iz 1894.
  6. ^ Brana Dimitrijević. „1914. godina u dnevniku oca srpske ratne hirurgije“, Istorija medicine, Projekat Rastko, Pristupljeno 15. oktobar 2010.
  7. ^ Antić, Čedomir. „Rendgen čudo tehnike”. Večernje novosti onlajn, 11. april 2011. Pristupljeno 8. 5. 2018. 
  8. ^ Dimitrijević B. U kontejneru: zapisi srpskog vojnog hirurga 1916—1918. Istorija medicine Projekat@Rastko, Pristupljeno 15. oktobar 2010

Spoljašnje vezeUredi