Predznak (muzika)

U muzičkoj notaciji, predznak je znak kojim se nota svakog osnovnog tona može povisiti ili sniziti.[1][2]

Zavisno od upotrebe, predznaci mogu biti:

1. Slučajni ili akcidentalije (franc. accidents, engl. accidentals, ital. accidenti, nem. Akzidentien ili lat. accidens = slučaj).[3] Oni se pišu samo ispred note, na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu C sharp.png .
2. Stalni ili predznaci uz ključ ili armatura (franc. arm[at]ure, engl. key signature, ital. armatura, nem. Vorzeichen)[3]. Ovi predznaci se pišu samo iza notnog ključa i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Predstavljaju tonalitet kompozicije E major (C sharp minor).png .
3. Podsetnički ili sigurnosni. Ovi predznaci stoje ispred note u zagradi i podsećaju izvođača da neki znak još važi: Sigurnosni predznak 2.jpg ili ne važi: Sigurnosni predznak 1.jpg.

Tri predznakaUredi

  • Povisilica (krst    ) je predznak koji povišava ton za pola stepena. Osnovnom imenu note dodaje se nastavak is: cis, dis, eis, fis, gis, ais, his. Povisilica se piše ispred note   . Ukoliko pripada nekoj lestvici, piše se iza ključa, na istoj liniji ili praznini na kojoj se nalazi ton koji treba promeniti.
  • Snizilica (be    ) je predznak koji snižava ton za pola stepena. Osnovnom imenu note dodaje se nastavak es: ces, des, es, fes, ges, as (umesto aes, sniženi ton a izgovara se „as“), hes. Snizilica se piše ispred note   ili iza ključa ukoliko pripada nekoj lestvici.
  • Razrešnica (  ) je znak kojim se povišena ili snižena nota vraća na prvobitni, osnovni oblik. Piše se ispred note   .

Dvostruki predznaciUredi

  • Dvostruka povisilica (  umesto   ) povišava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note   . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak isis (npr. c - isis = cisis; f - isis = fisis; g - isis = gisis).
  • Dvostruka snizilica (  ) snižava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note   . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak eses (npr. c - eses = ceses; ali e - eses = eses; ha - eses = heses, a ne beses).
  • Dvostruka razrešnica (    ) je znak koji poništava (razrešava) važnost prethodno napisane dvostruke povisilice ili snizilice. Beleži se ispred note   .

Primeri sa predznacimaUredi

  • Ako se u početku takta jedna nota povisi i ako se u narednim taktovim delovima pojavi ista ta nota (jedanput, dvaput...), povisilica se odnosi i na tu istu notu ili note. U narednom primeru povisilica se odnosi i na četvrti taktov deo - nota f je povišena u notu fis:   . Ako četvrta četvrtina treba da bude nota f, onda ispred nje mora da se stavi razrešnica, kao što to pokazuje sledeći primer:  
  • Ako je poslednji taktov deo snižen (ili povišen) i lukom povezan za istu notu, predznak se ne piše ponovo ispred note, kao što to pokazuje sledeći primer:   .

ReferenceUredi

Spoljašnje vezeUredi