Predsednik SFRJ bio je šef države od 1953. do 1980. godine u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (ranije u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji).

Predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
                         BIVŠA REPUBLIKA                         
Grb SFR Jugoslavije
Standarta predsednika SFR Jugoslavije
Obavljao dužnost
Josip Broz
od 14. januara 1953. do 4. maja 1980.
Oslovljavanje Predsednik Republike
Tip Šef države
Status Bivši predsednik SFR Jugoslavije
Član Savez komunista Jugoslavije
Rezidencija Rezidencija u Užičkoj 15, Beograd
Sedište Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Dužina mandata doživotni predsednik
Osnovano 14. januar 1953.
Prvi zvaničnik Josip Broz
Poslednji zvaničnik Josip Broz
Ukinuto 4. maj 1980. (27 god.)
Nasleđe Predsednik Predsedništva SFRJ
Nezvanični naziv Njegova Ekselencija
Zamenik Koča Popović
(14. jul 1966 — 30. jun 1967)
Aleksandar Ranković
(30. jun 1963 — 14. jul 1966)
Plata 4.500.000 jugoslovenskih dinara mesečno 1980. godine[1]

Jedini nosilac ove funkcije bio je Josip Broz Tito, koji je 1974. izabran za predsednika bez ograničenja trajanja mandata.

Ustavni zakon iz 1953.

uredi

Prema Ustavnom zakonu o osnovama društvenog i političkog uređenja Federativne Narodne Republike Jugoslavije i saveznim organima vlasti (1953) predsednik Republike je bio istovremeno i predsednik Saveznog izvršnog veća. On je:[2]

  • predstavljao FNRJ u zemlji i u međunarodnim odnosima;
  • proglašavao ukazom zakone;
  • izdavao isprave o ratifikaciji međunarodnih ugovora i drugih sporazuma;
  • postavljao i opozivao ukazom ambasadore i opunomoćene ministre FNRJ;
  • primao akreditivna i opozivna pisma kod njega akreditovanih stranih diplomatskih predstavnika;
  • dodeljivao ukazom odlikovanja i počasna zvanja.

Imao je pravo da zadrži od izvršenja akt Saveznog izvršnog veća uz obavezu da sporno pitanje iznese pred Saveznu narodnu skupštinu. Bio je vrhovni komandant oružanih snaga i predsednik Saveta narodne odbrane. Članove ovog saveta imenovalo je Savezno izvršno veće na predlog predsednika Republike.[3]

Predsednik Republike se birao iz reda poslanika Savezne narodne skupštine, na zajedničkoj sednici oba doma — Saveznog veća i Veća proizvođača. Kandidata za predsednika je moglo predložiti dvadeset narodnih poslanika, a predsednik bi postajao kandidat koji bi dobio većinu glasova.[4]

U slučaju odsutnosti, predsednika Republike zamenjivao je jedan od potpredsednika Saveznog izvršnog veća.[5]

Ustav SFRJ iz 1963.

uredi

Prema Ustavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (1963) predsednik Republike je predstavljao SFRJ u zemlji i inostranstvu i vršio druge političko-izvršne funkcije. Bio je vrhovni komandant oružanih snaga Jugoslavije.

Predlagao je Saveznoj skupštini jednog njenog člana za predsednika Saveznog izvršnog veća, koji bi zatim podnosio predlog za izbor članova Saveznog izvršnog veća. Predsednik Republike je mogao sazvati sednicu Saveznog izvršnog veća i staviti određena pitanja na dnevni red njegove sednice. On je predsedavao sednici kojoj je prisustvovao.[6]

Predsednik Republike je:[7]

  • proglašavao ukazom savezne zakone,
  • proglašavao odluku Savezne skupštine o izboru Saveznog izvršnog veća, predlagao izbor predsednika i sudija Ustavnog suda, predlagao izbor i razrešenje članova Saveta federacije, predlagao imenovanje i razrešenje zamenika vrhovnog komandanta,
  • postavljao i opozivao ukazom ambasadore i poslanike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i primao akreditivna i opozivna pisma od kod njega akreditovanih stranih diplomatskih predstavnika, izdavao isprave o ratifikaciji međunarodnih ugovora,
  • dodeljivao odlikovanja,
  • davao, saglasno saveznom zakonu, pomilovanja za krivična dela predviđena saveznim zakonima,
  • proglašavao ratno stanje ako Savezna skupština nije bila u mogućnosti da se sastane,
  • osnivao odgovarajuće službe za vršenje poslova iz svog delokruga,
  • vršio druga predviđena prava i dužnosti.

Predsednik Republike je na predlog Saveznog izvršnog veća za vreme ratnog stanja ili u slučaju neposredne ratne opasnosti donosio uredbe sa zakonskom snagom o pitanjima iz nadležnosti Savezne skupštine. Ove uredbe bi podnosio na potvrdu Skupštini čim bi ona bila u mogućnosti da se sastane. Imao je pravo da zadrži od izvršenja uredbe i druge propise Saveznog izvršnog veća od opštijeg političkog značaja pre njihovog objavljivanja. Sporno pitanje iznosilo se odmah pred Savezno veće radi donošenja odluke.

Predsednik Republike je uživao imunitet i bio je odgovoran Saveznoj skupštini. Ako je bio izabran iz redova poslanika, prestajao mu je poslanički mandat. Birao se na vreme od četiri godine i mogao je biti uzastopno izabran još samo jednom. Ovo ograničenje nije važilo za Josipa Broza Tita.[8]

Savezna skupština je birala predsednika Republike na mesec dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika. Kandidata za predsednika Republike mogli su predložiti Saveznoj skupštini najmanje trideset poslanika, po sopstvenoj inicijativi ili na osnovu predloga Saveznog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Među predlagačima, najmanje po pet morali su biti izabrani iz svake republike, a polovina svih predlagača morali su biti iz redova članova Saveznog veća. Za predsednika Republike bio je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova svih saveznih poslanika. Izabrani predsednik davao je svečanu izjavu pred Saveznom skupštinom.[9]

Predsednika Republike, u slučaju odsutnosti, zamenjivao je u vršenju njegovih funkcija potpredsednik Republike.[10] Predsednik Republike je mogao poveriti potpredsedniku da ga zastupa u vršenju određenih poslova. Potpredsednik Republike birao se na vreme od četiri godine i nije mogao ponovo biti biran za naredni izborni period. Savezna skupština je birala potpredsednika Republike odmah nakon izbora predsednika Republike i po istom postupku. Potpredsednik Republike, ako je bio izabran iz redova saveznih poslanika, zadržavao je svoj mandat.[11]

Predsednik Republike je sazivao Savet federacije radi razmatranja pitanja državne politike i delatnosti političko-izvršnih i upravnih organa. Članove Saveta federacije je biralo, na predlog predsednika Republike, Savezno veće iz redova saveznih i republičkih funkcionera, kao i funkcionera društveno-političkih i drugih organizacija.

Ustav SFRJ iz 1974.

uredi

Prema Ustavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (1974) predviđeno je da Skupština SFRJ može, na predlog skupština republika i skupština autonomnih pokrajina, izabrati Josipa Broza Tita za predsednika Republike bez ograničenja trajanja mandata na osnovu njegove istorijske uloge.[12]

Predsednik Republike se birao na zajedničkoj sednici veća Skupštine SFRJ većinom glasova prisutnih delegata tajnim glasanjem. Izabrani predsednik davao je svečanu izjavu na zajedničkoj sednici veća Skupštine SFRJ.

Predsednik Republike je predstavljao Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju u zemlji i inostranstvu. Bio je predsednik Predsedništva SFRJ i vrhovni komandant jugoslovenskih oružanih snaga. Bio je i predsednik Saveta za narodnu odbranu.[13]

Predsednik Republike je:[14]

  • proglašavao ukazom savezne zakone,
  • proglašavao odluku Skupštine SFRJ o izboru Saveznog izvršnog veća,
  • postavljao i opozivao ukazom ambasadore i poslanike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, primao akreditivna i opozivna pisma od stranih diplomatskih predstavnika koji su kod njega akreditovani, izdavao isprave o ratifikaciji međunarodnih ugovora,
  • dodeljivao odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije,
  • utvrđivao postojanje neposredne ratne opasnosti, naređivao opštu ili delimičnu mobilizaciju i, ako Skupština SFRJ i Predsedništvo SFRJ nisu bili u mogućnosti da se sastanu, proglašavao ratno stanje,
  • osnivao odgovarajuće službe za vršenje poslova iz svog delokruga.

Za vreme ratnog stanja ili u slučaju neposredne ratne opasnosti, ako Predsedništvo SFRJ nije bilo u mogućnosti da se sastane, predsednik Republike je donosio uredbe sa zakonskom snagom o pitanjima iz nadležnosti Skupštine SFRJ. Podnosio je ove uredbe na potvrdu Skupštini SFRJ čim bi ona bila u mogućnosti da se sastane.

Predsednik Republike je mogao sazvati sednicu Saveznog izvršnog veća i staviti određena pitanja na dnevni red sednice. On je predsedavao sednici kojoj je prisustvovao. Mogao je sazvati i Savet federacije radi razmatranja pitanja opšte politike. On je mogao članu Saveta federacije poveriti izvršenje određenog zadatka.

Predsednik Republike kao vrhovni komandant oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije je:[15]

  • rukovodio i komandovao oružanim snagama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i utvrđivao osnove planova i pripremnih mera za odbranu zemlje,
  • utvrđivao plan upotrebe oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije za slučaj rata i naređivao upotrebu oružanih snaga u miru,
  • postavljao, unapređivao i razrešavao generale i admirale, kao i druge vojne starešine za koje to savezni zakon odredi,
  • postavljao i razrešavao predsednike, sudije i sudije-porotnike vojnih sudova i vojne tužioce.

Predsednik Republike je mogao određene poslove rukovođenja i komandovanja oružanim snagama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu je odgovarao predsedniku Republike za poslove koji su na njega preneseni.

Predsednik Republike je mogao sazvati zajedničku sednicu Predsedništva SFRJ i Saveznog izvršnog veća i toj sednici je predsedavao. On je mogao poveriti potpredsedniku Predsedništva SFRJ vršenje određenih poslova iz svog delokruga.[16]

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Izvor: Politika, Tito je primao platu
  2. ^ Član 71. Ustavnog zakona o osnovama društvenog i političkog uređenja Federativne Narodne Republike Jugoslavije i saveznim organima vlasti (1953)
  3. ^ Članovi 72. i 73. Ustavnog zakona (1953)
  4. ^ Član 74. Ustavnog zakona (1953)
  5. ^ Član 78. Ustavnog zakona (1953)
  6. ^ Član 216. Ustava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (1963)
  7. ^ Član 217. Ustava SFRJ (1963)
  8. ^ Član 220. Ustava SFRJ (1963)
  9. ^ Član 221. Ustava SFRJ (1963)
  10. ^ Ustavnim amandmanom V (1967) predviđeno je da predsednika Republike u slučaju odsutnosti ili duže sprečenosti zamenjuje u vršenju njegovih funkcija predsednik Savezne skupštine dok je položaj potpredsednika Republike bio ukinut.
  11. ^ Član 223. Ustava SFRJ (1963)
  12. ^ Član 333. Ustava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (1974)
  13. ^ Član 335. Ustava SFRJ (1974)
  14. ^ Član 337. Ustava SFRJ (1974)
  15. ^ Član 342. Ustava SFRJ (1974)
  16. ^ Članovi 344. i 345. Ustava SFRJ (1974)

Literatura

uredi