Privremena vlada DFJ

Privremena vlada DFJ je bila vlada Demokratske Federativne Jugoslavije obrazovana od pripadnika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i pripadnika kraljevske vlade u egzilu. Vlada je sastavljena 7. marta 1945, a trajala je do 31. januara 1946. Predsednik privremene vlade je bio Josip Broz Tito, vođa partizana i generalni sekretar KPJ.

Ministarski savet Demokratske Federativne Jugoslavije
Vlada FNRJ
Osnovana7. mart 1945.
Prethodne administracije
Rasformirano31. januara 1946.
Zamenjena sa administracijom
SedišteBeograd
Demokratska Federativna Jugoslavija i Federativna Narodna Republika Jugoslavija
Predsednik Ministarskog saveta

Posle proglašenja Republike 29. novembra 1945. vlada je promenila ime u Vlada FNRJ i produžila sa radom do donošenja Ustava FNRJ 31. januara 1946.[1]

NazivUredi

U dokumentaciji se sreću nazivi − Jedinstvena vlada, Vlada DFJ, Ministarski savet DFJ, Privremena vlada DFJ, Savezna vlada i Centralna vlada. Po profesoru Branku Petranoviću, naziv Privremena vlada DFJ je najadekvatniji jer je vreme njenog funkcionisanja bilo uslovljeno ispunjavanjem sporazuma između maršala Tita i Ivana Šubašića.

Proglašenjem FNRJ 29. novembra 1945. Privremena vlada DFJ nastavlja rad kao vlada odnosno Ministarski savet FNRJ − do donošenja Ustava odnosno obrazovanja nove vlade FNRJ.[2]

IstorijaUredi

Pre nego što je formirana privremena vlada, održano je nekoliko susreta između Tita i Ivana Šubašića, predratnog bana Banovine Hrvatska i predsednika kraljevske vlade u Londonu tokom Drugog svetskog rata.

Nakon Viškog sporazuma u junu 1944, do novog sastanka između Tita i Šubašića je došlo u Vršcu 20. oktobra 1944. Boravak Tita u SSSR i Moskovska konferencija između Staljina i Vinstona Čerčila otvorili su vrata za drugi sporazum između predstavnika NKOJ-a i predsednika kraljevske vlade. Sporazum je zaključen 1. novembra 1944. u Beogradu i poznat je kao „Beogradski sporazum“.

Do novih kontakta došlo je decembra 1944. kada je učinjena dopuna Beogradskog sporazuma sa nekim garancijama za rad političkih stranaka i ratifikacije zakonodavnih akata AVNOJ-a od strane buduće Ustavotvorne skupštine. Beogradskim sporazumom je bio nezadovoljan kralj Petar II Karađorđević, čiju je funkciju po Sporazumu Tito-Šubašić iz 1944. obavljalo regentsko veće sastavljeno od tri člana.

Ipak, po završetku Jaltske konferencije, 16. februara 1945. Šubašićeva vlada je stigla u Beograd. Posle mnogih pregovora i ubeđivanja, kralj Petar je najzad 2. marta imenovao za regente Srđana Budisavljevića, Antu Mandića i Dušana Serneca. Po sporazumu, tri dana kasnije došlo je do ostavke kraljevske vlade i NKOJ-a.

Privremena vladaUredi

 
Ministarski savet Demokratske Federativne Jugoslavije pod predsedništvom Josipa Broza Tita, Beograd, 7. mart 1945.

Nova vlada DFJ je sastavljena 7. marta 1945, a 9. marta usvojila je Deklaraciju, koju je iste večeri njen predsednik maršal Tito pročitao preko Radio Beograda.

Tokom leta, došlo je do krize sporazuma. Pošto je 7. avgusta 1945. godine u Beogradu otpočelo Treće zasedanje AVNOJ-a, kralj Petar II je odlučio da proglasom od 8. avgusta opozove svu trojicu kraljevskih namesnika. Međutim, namesnici se nisu povinovali opozivu, a Privremena vlada je zaključkom od 10. avgusta i formalno anulirala kraljevu odluku.[3]

Od članova Privremene vlade, prvi je dao ostavku na mesto ministra-potpredsednika Milan Grol, s obrazloženjem da se ne poštuje princip demokratije i slobode govora. Posle paljenja uredničkih kuća lista „Demokratija“, širom gradova Jugoslavije, došlo je do prvih neslaganja predstavnika Šubašićevog dela i predstavnika JNOF-a. Naročito je Šubašićev deo apostrofirao negativnu ulogu specijalne policije Ozne i njenog preimućstva u državi.

Posle Grola, vladu je istog dana napustio i dr Juraj Šutej, ministar bez portfelja. Sam dr Ivan Šubašić, pod izgovorom da nema slobodne demokratske reči i da vlada komunistička diktatura u zemlji, je podneo ostavku na mestu ministra spoljnih poslova oktobra 1945.

Privremena vlada DFJ je formalno tada ostala bez predstavnika Šubašićevog aparata.

11. novembra 1945. su održani izbori za Ustavotvornu skupštinu sa Narodnim frontom Jugoslavije kao jednom izbornom listom..

Privremena vlada DFJ imenovan 7. marta 1945. je podnela ostavku Ustavotvornoj skupštini na drugoj zajedničkoj sednici Savene skupštine i Skupštine naroda Ustavotvorne skupštine 1. decembra 1945. ali joj je skupština izglasala poverenje tako da je vlada ostala na funkciji do 31. januara 1946.

SastavUredi

Ministarski savet DFJ, 7.3 - 29.11.1945.
Vlada FNRJ, 29.11.1945 - 31.1.1946.
Funkcija Slika Ime i prezime Detalji
Predsednik Ministarskog saveta
i Ministar narodne odbrane
  Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito
Potpredsednik Ministarskog saveta   Milan Grol do 24. avgusta 1945.
Potpredsednik Ministarskog saveta
i Ministar za Konstituantu
  Edvard Kardelj
Ministar inostranih poslova   dr Ivan Šubašić do 17. oktobra 1945.
  Josip Broz Tito zastupnik, od 17. oktobra 1945.
Ministar bez portfelja   Josip Smodlaka
Ministar bez portfelja   dr Juraj Šutej do 17. oktobra 1945.
Ministar finansija   Sreten Žujović
Ministar pošte, telegrafa i telefona   dr Drago Marušič
Ministar pravosuđa   Frane Frol
Ministar unutrašnjih poslova Vlada Zečević
Ministar saobraćaja   Todor Vujasinović
Ministar industrije   Andrija Hebrang
Ministar trgovine i snabdevanja inž. Nikola Petrović
Ministar prosvete   Vladislav S. Ribnikar
Ministar informacija   Sava Kosanović
Ministar narodnog zdravlja   dr Zlatan Sremec
Ministar rudarstva   Bane Andrejev
Ministar poljoprivrede   dr Vaso Čubrilović
Ministar šumarstva Sulejman Filipović
Ministar socijalne politike dr Anton Kržišnik
Ministar kolonizacije Sreten Vukosavljević
Ministar građevina dr Rade Pribićević do 24. aprila 1945.
Stevan Zečević od 24. aprila 1945.
Ministar za Srbiju   Jaša Prodanović
Ministar za Hrvatsku   dr Pavle Gregorić
Ministar za Sloveniju   Edvard Kocbek
Ministar za Bosnu i Hercegovinu   Rodoljub Čolaković
Ministar za Makedoniju   Emanuel Čučkov
Ministar za Crnu Goru   Milovan Đilas

[4]

ReferenceUredi

LiteraturaUredi