Priča o bogatoj budali
Priča o bogatoj budali (ili priča o bezumnom bogatašu) je poznata Isusova priča koja govori o bezumnosti prianjanja uz materijalno bogatstvo.
Priča se nalazi u kanonskom jevanđelju po Luki (12:13-21) i u nekanonskom jevanđelju po Tomi (izreka 63). Kod Luke odmah u nastavku sledi pouka „ne brinite se za život.“
Ovu priču su prikazivali mnogi umetnici, između ostalih Rembrant, Džejms Tiso, Jan Luyken i David Teniers the Younger.
Priča uredi
Po Luki uredi
U jevanđelju po Luki zabeležena je Isusova priča zajedno sa zgodom koja joj prethodi::
Tada mu reče neki iz naroda: „Učitelju, kaži mom bratu da podeli sa mnom nasledstvo“.
Na to mu on reče: „Čoveče, ko je mene postavio za sudiju ili delitelja nad vama?“ Njima pak reče: „Pazite i čuvajte se svakog lakomstva, jer u izobilju ničiji život ne počiva na njegovom imanju.“
I kaza im i priču: „Njiva jednog bogatog čoveka je dobro ponela. I razmišljao je u sebi ovako: 'Šta da uradim, jer nemam gde da saberem svoju letinu?' Tada reče: 'Ovo ću učiniti: porušiću svoje žitnice pa ću sagraditi veće, i onde ću sabrati sve svoje žito i sva svoja dobra. I reći ću svojoj duši: dušo, imaš mnoga imanja smeštena za mnogo godina; počivaj, jedi, pij, uživaj'. Ali Bog mu reče: 'bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe; čije će biti ono što si pripremio?' Tako prolazi ko sebi stiče blago, a nije bogat pred Bogom.“
— Evanđelje po Luki, 12:13-21 (prevod Emilijana Čarnića)
Po Tomi uredi
Jevanđelje po Tomi prenosi samo Isusovu priču:
Bio jednom bogataš koji je imao veliki posjed. Rekao je: “Upotrijebiću svoje bogatstvo da sijem, žanjem, sadim, i punim svoja skladišta plodovima, tako da mi ništa ne nedostaje.” Tako je mislio u svojemu srcu - i te je noći umro. Ko ima uši neka čuje.
— Evanđelje po Tomi (izreka 63)
Tumačenja uredi
Bogati seljak u ovoj pripoveci je predstavljen negativno, kao primer pohlepe.[1] Izgradnjom većeg ambara je izbegao korišćenje obradive zemlju za skladištenje, na taj način uvećavajući prinos i omogućujući sebi da čeka rast cene pre prodaje.[1] Sveti Avgustin objašnjava da je seljak „nameravao da ispuni svoju dušu prekomernim i nepotrebnim trbuhougađanjem i bio je ohol ne obazirući se na sve one prazne trbuhe sirotih. On nije shvatao da su trbusi siromaha mnogo sigurnije skladište nego njegovi ambari.“[2] Arland Hultgren smatra da priča o bogatoj budali „pruža primer kakav neko ne treba biti. Osoba čiji je identitet vezan svojinom, položajem i uspesima — i gonjen njihovim sticanjem — može lako završiti nesvesna poziva Boga i potrebe bližnjeg".[3]
Bezumnost bogataša posebno leži u činjenici da bogatstvo ne može jamčiti budućnost - sudnji dan je došao brže nego što je očekivao.[4]
Izvori uredi
- ^ a b Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. str. 487-491.
- ^ Arthur A. Just, Luke. . InterVarsity Press. 2003. pp. 208. ISBN 978-0-8308-1488-6.
- ^ Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary, Eerdmans. 2002. ISBN 978-0-8028-6077-4. str. 104-109.
- ^ Purdy, John C. (1985). Parables at Work. Westminster John Knox Press. str. 41—43. ISBN 978-0-664-24640-2.
Literatura uredi
- Purdy, John C. (1985). Parables at Work. Westminster John Knox Press. str. 41—43. ISBN 978-0-664-24640-2.
