„Proglas” je prvi staroslovenski pisani poetski sastav koji se pripisuje Svetom Ćirilu, jednom od tvoraca slovenske azbuke.

Proglas
Velika Moravska
Takođe poznat i kaoProglas Konstantina Filosofa
Datum nastankaIX vek
Jezikstaroslovenski
PisarKiril Filosof

On predstavlja predgovor i prvu pesmu prvog staroslovenskog prevoda četiri jevanđelja. Napisao ga je sveti Ćirilo između 863. i 867. godine u Velikoj Moravskoj[1].

Pesma ima 110 stihova, gde se svaki stih sastoji od 12 slogova, 111. stih kaže Amin.

Rukopis uredi

A.F.Hilferding je 1858. godine pronašao proglas u srpskom rukopisu iz 14. veka. Osim toga, sačuvana su još dva staroslovenska prevoda Jevanđelja srpskog porekla iz 13. i 14. veka, a postoji još jedan ruski rukopis iz 16. veka koji nije sačuvan u celini. To su rukopisi: Hilandarski (13. vek), Hludovski i Pečki (14. vek) i nepotpuni trojstveni rukopis[2].

Autor uredi

Autor je, po svoj prilici, Konstantin Filozof – „ceo karakter kompozicije, njena duboka emotivna zainteresovanost, – moglo bi se reći – očinski apostolski ton, jasno pokazuje snažnu ličnost Konstantina Filozofa”. Iz konteksta je jasno da je autor svestan da daje slovenski tekst jevanđelja.

Sadržaj i smisao uredi

Proglas se sastoji od 110 stihova. Svaki stih ima 12 slogova, koji su podeljeni na 5 + 7, 7 + 5 i 6 + 6.

Sadržaj pesme slavi obnovu slovenske pismenosti i obrazovanja uopšte. On poriče savremeni pogled na tri superiorna jezika (grčki, latinski, hebrejski). Sadrži aluzije na slovenski prevod Apostola (deo iz Novog zaveta, osim Jevanđelja) i Paredija (deo iz Starog zaveta) i, naravno, Jevanđelja. Konstantin je ovde otišao dalje od svog učitelja, patrijarha Fotija, do: „veru treba objavljivati i objašnjavati jednostavnim jezikom...“, što je prevazilazilo uobičajeno vizantijsko gledište, koje je snažno favorizovalo grčki jezik[3].

Formalne i sadržajne stranice su na veoma visokom nivou. Američki slavista Roman Osipovič Jakobson je o tome pisao: „Uzaludno bismo tražili u drugim zemljama srednje Evrope analogiju prodorne pesme, književnog spomenika krvnog sadržaja.

Proglas je „... proslava narodnog jezika kao neophodnog sredstva za širenje prosvete i pobožnosti. Predstavlja glavno originalno staroslovensko delo Konstantina Filozofa[4]. J. Vašica je sažeo značaj i posebnost Proglasa: „Ni u jednoj književnosti tog vremena i još dugo posle njega ne nalazimo sličan strasni poziv naciji da sluša knjige u svom govoru”.

Istorija i opis uredi

Nastao u Velikoj Moravskoj u 9. veku. Ćirilo i Metodije su morali da osnuju i brane slovensku književnost, kako pokazuje Proglas[5]. U njemu Kiril veliča slovensko pismo i smatra ga projavom božanskog principa, budući da je pomoglo Slovenima da naprave otklon od paganstva i približe se civilizovanim hrišćanskim narodima. Knjige napisane na slovenskom jeziku nose božansku mudrost i stoga, piše Kiril, pomažu u borbi protiv đavolskih iskušenja. Dakle, od najranijih faza razvoja slovenske književnosti na knjigu se gledalo kao na nešto sveto, božansko. Verovalo se da komunikacija sa knjigama i učenje donose veliku korist čoveku.

Izvori uredi

  1. ^ „Encyklopédia literárnych diel | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-26. 
  2. ^ Databazeknih.cz. „Encyklopedie Byzance - kniha”. www.databazeknih.cz. Pristupljeno 2023-11-26. 
  3. ^ „České země od příchodu Slovanů po Velkou Moravu | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-26. 
  4. ^ „Slovník řeckých spisovatelů | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-26. 
  5. ^ „Proglasъ - Wikisource”. wikisource.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-26.