Program Apolo
Program Apolo ili Projekat Apolo bio je projekat SAD koji je osmišljen u Nacionalnoj aeronautičkoj i svemirskoj agenciji (NASA) koji je trebalo da omogući ljudima sletanje na Mesec i da se sigurno vrate na Zemlju obavivši pri tome razne naučne zadatke i istraživanja. Bio je to program koji je uključivao velik broj misija bez posade sa probnim zadacima i 11 misija s ljudskom posadom i sa konkretnim zadacima. Od tih 11 misija sa posadom dve od njih (Apolo 7 i 9) su obavile zadatak provere svemirskog broda i opreme u orbiti oko Zemlje, Apolo 8 je prvi izvršio let s posadom oko Meseca (bez ulaska u orbitu), Apolo 10 je proveo ispitivanje lunarnog modula u orbiti oko Meseca, dok je preostalih šest misija uspešno sletelo na Mesec, te vratilo posadu na Zemlju. Let Apola 13 koji je trebalo da se spusti na Mesec zbog eksplozije servisnog modula gotovo je završio havarijom, ali se posada ipak uspešno vratila na Zemlju. Šest misija Apola ostvarilo je cilj i osnovnu svrhu projekta. One su izvršile razne površinske eksperimente na mesečevoj površini koji su uključivali mehaniku tla, seizmička ispitivanja, ispitivanja površinske temperature, magnetskog polja i solarnih vetrova.
Apolo 7, koji je testirao Komandni modul i Apolo 9, koji je testirao komandni i mesečev modul, bile su misije koje su obavljale zadatke orbitiranja oko Zemlje. Apolo 8 i Apolo 10 testirali su različite komponente letelice dok su orbitirali oko Meseca, i snimili su fotografije mesečeve površine. Apolo 13 nije uspeo da sleteti na mesečevu površinu zbog problema na uređajima, ali je tokom kratke orbite oko Meseca snimio mnogo interesantnih fotografija mesečeve površine. Ostale misije Apolo s ljudskom posadom obavile su ono po čemu je Apolo i postao simbol i sinonim prvog istinskog ljudskog koraka u svemir.
Finansiranje Apolo programa SAD iznosilo je preko 19 milijardi dolara, što je bilo 34% budžeta američke NASA-e.
Počeci uredi
Američki predsednik, Dvajt D. Ajzenhauer, bio je idejni začetnik ideje o Apolo programu koji je trebalo da bude nastavak projekta letova u zemaljsku orbitu. Međutim, 1961, dolaskom na vlast američkog predsednika Džona Kenedija Apolo program je preorijentisan prema osmišljavanju svemirske letelice sa ljudskom posadom koja ima zadatak sletanja na Mesec. Tu svoju zamisao Džon Kenedi objavio je 25. maja 1961. godine u svome obraćanju američkom Kongresu:
Verujem da se ova nacija samoj sebi treba obavezati da postigne cilj kojim bi pre kraja ove decenije dovela čoveka na Mesec i vratila ga sigurno nazad na Zemlju. Ni jedan projekat u svemiru u ovom razdoblju neće biti tako impresivan za čovečanstvo i važniji u dugoročnom istraživanju svemira; i nijedan neće biti tako težak i skup za ostvarenje
— Kongres Sjedinjenih Američkih Država, 25. maj 1961.
Posmatrajući odluku američkog predsednika u kontekstu vremena, Apolo program je bio velikim delom motivisan i geopolitičkim razlozima, a sve u svetlu Hladnog rata i trke u osvajanju svemira vođenom između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država.
Od ideje do realizacije uredi
Nakon što je bio poznat cilj celokupnog projekta naučnici u NASA-i su dobili zadatak da ideju pretoče u praktično rešenje. To nije bio nimalo lak zadatak, jer jedan od uslova je bio odvesti čoveka na Mesec i vratiti ga nazad bez rizika po njegov život, što je bio vrlo zahtevan zadatak za tadašnju svemirsku tehnologiju.
Razmotrena su četiri moguća plana:
- „Direktno uspinjanje“: Ovim planom je bilo predviđano upućivanje svemirskog broda neposredno prema Mesecu na koji bi pristao i vratio se istim pogonom. Ovaj plan je je zahtevao znatno jaču raketu nego ijednu proizvedenu u to vreme.
- „Susret u Zemljinoj orbiti“: Ovaj plan zahtevao je lansiranje dve rakete Saturn V od kojih bi jedna nosila letelicu za Mesec, a jedna gorivo. Letelica za Mesec bi u orbiti bila napunjena gorivom, pa bi bila upućena na Mesec i vratila bi se nazad.
- „Susret na mesečevoj površini“: Ovaj plan je zahtevao slanje na Mesec dva svemirska broda. Jedan brod bi nosio motore pokretače kako bi pristao na Mesec. Isti bi bio praćen od komandnog broda pa bi na mesečevoj površini pokretači bili prebačeni na komandni modul kojim bi se astronauti onda vratili na Zemlju.
- „Susret u mesečevoj orbiti“: Ovaj plan, koji je bio usvojen 1962; pripisuje se Džonu Houboltu, koristio je tehniku susreta u mesečevoj orbiti. Prema tome planu svemirska letelica bi bila modularna, sačinjena od komandnog modula, servisnog modula i mesečevog modula. Servisni modul bi imao sisteme za održavanje života za posadu koja se treba sastojati od tri astronauta. Kruženje oko Meseca i sletanje na površinu trebalo je prema planu trajati pet dana, a mesečev modul bi se sa dva astronauta, sa svrhom sletanja na Mesec, trebalo da odvoji od ostatka letelice, pa nakon obavljenog zadatka vratiti nazad u orbitu gde bi se ponovno spojio sa ostatkom letelice. U poređenju sa drugim planovima samo bi mali deo svemirskog broda trebalo da sleti na Mesec pa bi se time na minimum smanjila težina za povratni let sa Meseca, a time i snaga motora i količina goriva na tom delu letelice. Na mesečevom modulu bi posle toga postojao deo koji bi nakon završetka misije bio lansiran nazad u orbitu te bi se spojio sa ostatkom letelice.
Celokupna misije bila bi izvedena sa jednom raketom Saturn V. Jedina mana koju su isticali kritičari plana je bila u opasnostima koje su proizlazile iz relativno mnogo spajanja i odvajanja delova letelice.
Letelica uredi
Apolo je bio trodelni svemirski brod koji se sastojao od:
Misije Apolo bez ljudske posade uredi
Pre stvarnog početka Apolo projekta izvršeno je mnogo testiranja pogonskih raketa i lansirnih rampi, što je bio preduslov da se uđe u realizaciju samog projekta. Stvarnim vremenom početka realizacije projekta mogla bi se smatrati 1966. godina kada su počela testiranja pogonskih raketa koje će kasnije Apolo odvesti u svemir kao i testiranja sastavnih komponenti same svemirske letelice.
- AS–201 – zadatak je bio testiranje rakete Saturn IV. Lansiranje je izvršeno 26. februara 1966.
- AS–203 – zadatak je bio istraživanje uticaja bestežinskog stanja na tankove sa gorivom rakete Saturn IV. Lansiranje je izvršeno 5. jula 1966.
- AS–202 – Suborbitalni probni let komandnog i servisnog modula. Lansiranje je izvršeno 25. avgusta 1966.
- Apolo 4 – zadatak je bio testiranje potisnika za raketu Saturn V. Lansiranje je izvršeno 9. novembra 1967.
- Apolo 5 – zadatak je bio testiranje potisnika za raketu Saturn IV i potisnika za mesečev modul. Lansiranje je izvršeno 22. januara 1968.
- Apolo 6 – zadatak je bilo testiranje potisnika za raketu Saturn V. Lansiranje je izvršeno 4. aprila 1968.
Misije Apolo sa ljudskom posadom uredi
Apolo 7 uredi
Posada: Volter Šira (komandant), Don Ajzli i Volt Kaningem.
Svemirska letelica Apolo 7 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi, pored Kejp Kanaverala na Floridi, 11. oktobra 1968. Letelica je postavljena u orbitu od 227,8 x 283,4 km (ili 123 x 153 nautičke milje).
Primarni cilj Apola 7 bilo je testiranje pogonskih motora, komandnog i servisnog modula kao i testiranje posade prilikom ručnog upravljanja letelicom. Nakon 11 dana leta, komandni modul je prošao brojne testove, a svi sistemi na letelici funkcionisali su onako kako je bilo predviđeno. Pogonski sistem komandnog modula koji će imati zadatak izbacivanja komandnog modula u mesečevu orbitu koji je i funkcionisao prema planu.
Misija je obišla Zemlju 163 puta i iz orbite poslala prve žive televizijske snimke iz svemira koje su mogli posmatrati milioni ljudi širom sveta. Letelica je normalno izišla iz orbite, ušla u zemljinu atmosferu i spustila se u Atlantski okean u blizini Bermudskog arhipelaga sa samo 2 km odstupanja od mesta gde je bilo predviđeno mesto spuštanja.
Apolo 8 uredi
Posada: Frenk Borman (komandant), Džejms A. Lavel i Vilijam A. Anders
Apolo 8 je bio drugi let sa ljudskom posadom u projektu i prvi let sa ljudskom posadom koji je imao zadatak da uđe u mesečevu orbitu. Letelica je uspešno lansirana 21. decembra 1968. iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi.
Prilikom lansiranja prvi puta je korišćena raketa Saturn V koja će kasnije biti okosnica glavnine letova. Zadatak ove misije bio je postići operativno iskustvo posade u upravljanju letelicom, testirati sisteme komandnog modula, testirati komunikacione sisteme i testirati sisteme za održavanje života u uslovima u orbitiranja oko Meseca. Posada je fotografisala mesečevu površinu i to sa bliže i dalje strane Meseca, tako dobijajući topografske podatke i druge naučno važne informacije o Mesecu važne za buduće Apolo misije. Prilikom ove misije astronauti Frenk Borman, Vilijam Anders i Džim Lavel bili su prvi ljudi koji su videli Mesec sa dalje, Zemlji nevidljive strane.
Letelica je težila od 28.817 kilograma što je bila težina komandnog i servisnog modula, uključujući potisnika i potrošna sredstva na letelici. Letelica i posada uspešno su sleteli na Zemlju nakon nešto više od šest dana leta.
Apolo 9 uredi
Posada: Džejms Mekdivit (komandant), Dejvid Skot i Rasel Švajkart.
Letelica Apolo 9 lansirana je iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 3. marta 1969. Ovo je bio prvi let u svemir mesečevog modula sa posadom sa zadatkom osposobljavanja mesečevog modula (zvanog Pauk) za operacije na Mesecu. Prilikom leta u Zemljinoj orbiti koji je trajao deset dana mesečev modul bio je od ostatka letelice odvojen približno 70 sati pri čemu je testirano razdvajanje od komandnog modula, samostalni let mesečevog modula i pristajanje uz komandni modul. Kao rezultat nepovoljnog vremena u planiranom području za sletanje, Apolo 9 je ranije završio orbitiranje i uspešno se vratio na Zemlju.
Apolo 10 uredi
Posada: Tomas P. Staford (komandant), Džon V. Jang i Džin Sernan.
Ova Apolo misija bila je druga misija kojoj je zadatak bio uputiti se u orbitu oko Mesec a sa celokupnom letelicom koja se ovaj put sastojala od svih sastavnih delova: komandnog modula, servisnog modula (kojeg su zvali Čarli Braun) i mesečevog modula (kojeg su zvali Snupi). Letelica Apolo 10 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 18. maj 1969.
Primarni zadaci ove misije bili su osposobljavanje i testiranje posade, uređaja i letelice za pružanje podrške letelici i posadi koja će u sledećoj misiji izvršiti zadatak sletanja na Mesec, kao i testiranje samog mesečevog modula u uslovima mesečeve orbite i okoline. Može se reći da je ova misija bila generalna proba za stvarno sletanje na Mesec u misiji Apolo 11.
22. maj 1969. Tomas Staford i Džin Endru Sernan ušli su u mesečev modul te aktivirali potisnika kako bi ga odvojili od komandnog modula što je uspešno učinjeno pa se mesečev modul našao u mesečevoj orbiti što je omogućilo da se približe Mesecu na do tada najbližu tačku od 8,9 km iznad površine. Svi sistemi na mesečevog modula tokom samostalnog leta bili testirani uključujući komunikacione uređaje, pogon, kontrolne uređaje i radar.
Mesečev i komandni modul spojili su se 23. maj nakon 8 sati razdvojenosti i 31 orbite oko Meseca. Svi sistemi na letelici funkcionisali su dobro izuzev sistema za automatsko navođenje mesečevog modula. Pri povratku na Zemlju, posada Apola 10 je postavio Ginisov rekord u brzini kretanja – 39,897 km/h.
Posada je tokom leta načinila detaljne fotografije te uputila direktne televizijske snimke mesečeve površine koje su viđene širom sveta. Komandni modul iz ove misije nalazi se u Muzeju nauke u Londonu.
Apolo 11 uredi
Posada: Nil Armstrong (komandant), Majkl Kolins i Baz Oldrin.
Letelica Apolo 11 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 16. jula 1969. Ova misija je bila najslavnija misija Apolo projekta koja je prva imala zadatak sleteti na površinu Meseca, nakon izvršenog zadatka uzleteti i sigurno vratiti ljudsku posadu nazad na Zemlju.
Letelica je nakon 76 sati od lansiranja ušla u Mesečevu orbitu. Nakon odmora Nil Armstrong i Baz Oldrin ušli su u mesečev modul kako bi ga pripremili za put prema i sletanje na mesečevu površinu. Nakon priprema mesečev modul sa dva astronauta odvojio se od komandnog i servisnog modula te krenuo prema Mesecu. Mesečev modul sleteo je na površinu Meseca, na područje Mora mira, 20. juli 1969. u 20:17 UTC. Sletevši, astronauti su pojeli svoj prvi obrok na Mesecu i odlučili započeti operacije na površini pre nego je to planirano. Tokom iskrcavanja na površinu 21. jula u 2:56 UTC mesečev modul je sa površine Meseca slao živu televizijsku snimku.
Nil Armstrong je u tim istorijskim trenucima izgovorio rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, ali džinovski skok za čovečanstvo“. Baz Oldrin se nedugo nakon toga takođe pojavio te pešice prešao preko Mesečeve površine. Tom je prilikom skupljeno preko 23 kilograma materijala sa površine Meseca koje je kasnije bilo predmet analiza na Zemlji. Nakon završenog zadatka posada je u 17,54 UTC ušla u mesečev modul te se uspešno odvojila od površine Meseca.
Nakon uspešnog uspona i ulaska u mesečevu orbitu mesečev modul je pristao uz komandni i servisni modul te je celokupna letelica usmerena ka Zemlji. Dana 24. jula letelica je uspešno sletela na Zemlju na atol Džonston u blizini Havaja gde ih je pokupio američki ratni brod. Ovim uspehom Apola 11 cilj koji je bio zacrtan projektom Apolo bio je postignut. Celokupne Sjedinjene Američke Države posadu Apola 11 dočekale su kao heroje.
Apolo 12 uredi
Posada: Pit Konrad (komandant), Ričard F. Gordon i Alan Bin.
Apolo 12 je imao zadatak da se posveti naučnom istraživanju Mesec a skupljajući uzorke unutar pola kilometra od mesta sletanja mesečevog modula. Letelica Apolo 12 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 14. novembar 1969. Nakon što je letelica ušla u mesečevu orbitu astronauti Pete Conrad i Alan Bean ušli su u mesečev modul koji se ubrzo odvojio od komandnog modula u kojem je ostao Ričard F. Gordon.
Dana 19. novembar 1969. Mesečev modul sleteo je oko 120 km (75 mi) jugoistočno od kratera Lansberg. Tokom 02:00 šetnji po Mesecu koje su ukupno trajale 7 sati i 45 minuta astronauti su skupljali uzorke sa mjesečeva tla kao i geološki važne uzorke dobijene bušenjem tla. Astronauti su takođe u aluminijumsku foliju uhvatili uzorke solarnog vetra, te snimili mnogo fotografija mesečeve površine.
Nakon leta nazad letelica je uspešno sletela na Zemlju dana 24. novembar 1969. u 20,58 UTC.
Apolo 13 uredi
Posada: Džejms A. Lavel (komandant), Džon L. Svajgert i Fred V. Hejz.
Apolo 13 je bila prva misija na kojoj su se pojavili određeni problemi koji su, na sreću po astronaute, uspešno prebrođena, no misija nije ispunila zadani zadatak. Letelica Apolo 13 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 11. april 1970. Trebalo je da bude upućena sa Zemlje prema mesečevoj regiji Fra Mauro.
Tokom prvih 46 sati leta letelica je bila u dobrom stanju. Međutim, devet sati kasnije rezervoar sa kiseonikom na servisnom modulu je eksplodirao što je prekinulo dotok vazduha, električne energije, svetla i vode u letelicu, sve to na udaljenosti od 321.869 km od Zemlje. Komandant Džim Lavel primetio je isticanje gasova u svemir, a u letelici se počelo teško disati, pa je zapoveđeno promena plana i okretanje letelice prema Zemlji. Kako je sistem za navigaciju takođe bio u kvaru posada se morala orijentisati prema Suncu, a ujedno se morala brinuti kako bi očuvala zalihe kiseonika i hrane za put prema nazad. Unutrašnjost letelice se ohladila pa se posada povukla u mesečev modul, te je čitava kompozicija nakon okreta oko Meseca ubrzana delovanjem Mesečeve gravitacije krenula natrag prema Zemlji, te su pri ulasku u zemljinu atmosferu odbačeni servisni i mesečev modul. Pre toga se posada vratila u komandni modul koji je jedini bio predviđen za povratak na zemlju.
Nakon svih nastalih problema ovako osakaćena letelica je ipak uspela da prevali put pa se posada uspešno dana 17. april 1970. u 18:07 UTC spustila u Tihi okean skoro četiri dana nakon eksplozije.
Apolo 14 uredi
Posada: Alan Šepard (komandant), Stjuart Rusa i Edgar Mičel.
 - Posada Apola 14 razvija američku zastavu na Mesecu Problemi kod gledanja ove datoteke? Vidi pomoć
|
Letelica Apolo 14 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 31. januar 1971. Planirano mesto za sletanje na površinu Meseca bila je regija Fra Mauro koja je bila predviđena za sletanje i u prethodnoj misiji Apola. Ta mesečeva regija odabrana je jer su na njoj najvidljivija razna geološka oblikovanja mesečeve površine poznata kao Fra Mauro formacije. Samo mesto sletanja bilo je vrlo blizu onog mesta koje je bilo predviđeno za sletanje Apola 13.
Letelica je na površinu Meseca sletela 5. februar 1971. U mesečevom modulu su bili komandant Alan Šepard i astronaut Edgar Mičel koji su na Mesecu izvršili razne površinske eksperimente što im je bilo olakšano uvođenjem transportera opreme koji je bio novost u odnosu na misiju Apolo 13. Astronauti su na Mesecu proveli ukupno 9 sati i 21 minut. Zanimljivost je da netom nakon što je završio svoju mesečevu šetnju, komandant Alan Šepard bio prva osoba koja je na mesečevoj površini udarila lopticu za golf.
Nakon uspešnog uspinjanja u mesečevu orbitu mesečev modul se spojio sa komandnim modulom. Letelica je usmerena ka Zemlji te se na nju uspešno spustila 9. februar 1971.
Apolo 15 uredi
Posada: Dejvid Skot (komandant), Alfred Vorden i Džejms Irvin.
Letelica Apolo 15 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 26. jula 1971. Apolo 15 je bio misija koja je prva imala mogućnost da na Mesecu vrši razna ispitivanja u dužem vremenskom periodu zbog svoje poboljšane i naprednije opreme i instrumenata, ali i zbog količine opreme koja je ponesena na Mesec. U funkciju je prvi puta stavljeno 40.000.000 $ vredno vozilo za kretanje po Mesecu koje je moglo dostići brzinu od 16 km/h na površini Meseca. Apolo 15 je bila prva u nizu od tri naprednije misije koje su planirane u programu Apolo.
Mesečev modul Apola 15 je na Mesec sleteo 30. jula 1971. Primarni naučni ciljevi ove misije bili su posmatranje mesečeve površine, uzimanje uzoraka sa površine i njihov pregled kao i posmatranje površinskih oblika na unapred odabranom području Hedi-Apeninske regije. Posada je obavila tri šetnje po Mesec u ukupnog trajanja 18 sati i 33 minuta. Prvi put je tokom uzletanja mesečevog modula sa površine Meseca poslata direktan televizijski snimak uzletanja te je snimljena šetnja koju je Džejms Irvin obavio u svemirskom prostoru. Letelica se uspešno spustila na Zemlju 7. avgusta 1971. u blizini Havaja.
Apolo 16 uredi
Posada: Džon V. Jang (komandant), Tomas K. Matingli i Čarls Djuk Mlađi.
| - Mesečevo vozilo Problemi kod gledanja ove datoteke? Vidi pomoć
|
Letelica Apolo 16 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 16. april 1972. Posada je uspešno letelicu dovela na Mesec te je tokom boravka na njemu obavila puno zanimljivih eksperimenata i uzela mnogo uzoraka tla. Naročito su bili zanimljivi uzorci tla sa ruba 01:00 kratera koji je nastao udarom meteora.
Na mesečevoj površini su Džon V. Jang i Čarls Djuk obavili tri šetnje u ukupnom trajanju od 20 sati i 17 minuta. Sveukupno njih dvojica su na Mesec u proveli 71 sat. Nakon obavljenog zadatka mesečev modul uspešno se odvojio od mesečeve površine i spojio sa komandnim modulom. Kad se letelica našla u orbiti oko meseca posada je otkrila kvar na motoru komandnog modula. Stoga je komandni modul otpušten, a nastavak puta je prošao bez njega. Letelica je na Zemlju uspešno sletela 27. april 1972. u blizini Uskršnjeg ostrva u Tihom Okeanu.
Apolo 17 uredi
Posada: Džin Sernan (komandant), Ronald E. Evans i Harison Šmit.
| - Posada Apola 17 u šetnji Mesecom Problemi kod gledanja ove datoteke? Vidi pomoć
|
Prva faza intenzivnog ljudskog istraživanja Meseca završila se sa misijom Apolo 17. Mnoga naučna pitanja u vezi Meseca bila su odgovorena tokom intenzivnog istraživanja koje su učinile misije Apolo. Ova misija imala je zadatak samo produbiti dosadašnja saznanja i opažanja.
Letelica Apolo 17 lansirana je uspešno iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi 7. decembar 1972. Temeljni cilj misije bio je uzeti i istražiti uzorke stenja sa uzvišenja i izvršiti geološka istraživanja uzoraka.
Komandant Džin Sernan i astronaut Harison Šmit, koji je bio profesionalni geolog, obavili su tri šetnje po Mesecu u ukupnom trajanju od 22 sata i 2 minuta. Ekipa je osim površinskih istraživanja i opažanja obavila i ceo niz orbitalnih opažanja i snimanja. Tokom jedne vožnje mesečevo vozilo doživelo je prvi sudar i oštećenja.
Nakon završenih istraživanja mesečev modul uspešno je uzleteo sa mesečeve površine te se, spojivši se sa ostatkom letelice, uputio prema Zemlji. Letelica je na Zemlju uspešno sletela 19. decembra 1972.
Otkazane misije Programa Apolo uredi
Nakon misije Apolo 17, otkazane su još tri misije (Apolo 18, Apolo 19 i Apolo 20) zbog smanjenja budžeta namenjenog daljem istraživanju Meseca.
Osporavanja projekta i teorija zavere uredi
U vezi sa ostvarenjem projekta Apolo pojedini kritičari izrazili su i sumnje da je isti uopšte i ostvaren. Te kritike išle su čak dotle da se počelo tvrditi da čovek nikada nije sleteo na površinu jedinog zemljinog satelita. Razloge za svoje sumnje pojedinci su pronašli na službenim NASA-inim video isečcima i slikama sa Meseca.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični sajt Apolo programaArhivirano na sajtu Wayback Machine (28. januar 2012)
- Istorija Apolo programaArhivirano na sajtu Wayback Machine (28. januar 2012)
- Projekat Apolo - arhiva fotografija
- Vremenska leta lunarne misije
- 35 godišnjica Programa Apolo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jun 2016)