Progresivna zdravstvena nega

Progresivna zdravstvena nega je najviši nivo prilagođavanja nege bolesniku-korisniku zdravstvenih usluga, koji se postiže savremenim metodama u zdravstvenoj nezi, na osnovu pravila „Da svaka sestra ima svoje pacijente-korisnike“.^[1]

Progresivna zdravstvena nega pruža mogućnost da svaka ustanova definiše sestrinske mera i aktivnosti, kategorizacije složenosti poslova i odgovornosti sestara-tehničara u službi zdravstvene nege, kako u javnim zdravstvenim ustanovama, tako i u privatnoj praksi.^[2]

Istorijat

Florens Najtingejl se samtra začetnicom savremene zdravstvene nege

Sve je nastalo tako što je Florens Najtingejl (1820 — 1910), među prvima, počela da razvrstava bolesnike prema potrebi za negom, pa su tako najteži bolesnici imali krevete koji su najbliži sestrama, a lakši najdalje. Za vreme Krimskog rata, sa 38 nudilja Florens je otišla na Krim, gde je organizovala bolnice i uvela značajne reforme u sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika. Otvorila je prvu službu za medicinske sestre.

Njene učenice su otvorile škole takvog tipa u mnogim zemljama. U Beogradu 1924. godine izašla je prva generacija medicinskih sestara.

Pojam progresivna zdravstvena nega, prvi put je počeo da se primenjuje 1956. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj novouvedeni sistem prilagođavanja zdravstvene nege, trebalo je da označi novi pristup nezi bolesnika, koja je pre svega trebalo da bude na najvišem nivo prilagođavanja nege bolesniku-korisniku zdravstvenih usluga, koji se u datom trenutku razvoja medicine može postići savremenim metodama u zdravstvenoj nezi. Ovaj sistem je trebalo pre svega da se se zasniva na pravilima da se;

bolesnici razvrstavaju u grupe prema stepenu neophodne zdravstvene nege,
primeni odgovarajuće medicinske procedure i opreme
primeni rada stručnog osoblja prema školskoj spremi i radnom iskustvu.

Na pojavu i razvoj progresivne nege uticao je pre svega, razvoj biomedicine kao nauke i sve veće sticanje novih znanja u svim oblastima nauke, pojava tehnoloških inovacija, prihvatanje stava o interdisciplinarnom načinu lečenja i multiprofesionalnom timskom pristupu nezi bolesnika, i na kraju, ne tako manje važnom faktoru, racionalnoj upotrebi zdravstvenih i socijalnih novčanih davanja društva i pojedinaca iz svih izvora.

Principi zdravstvene nege

Zdravstvena nega je važna oblast medicine jer u sebi objedinjuje brojne sadržaje nege sa svim drugim medicinskim oblastima. Deliti zdravstvenu negu bolesnika na opštu i specijalnu danas je praktično nemoguće, jer savremene metode dijagnostike i lečenja čine nerazdvojnu celinu u jedinstvenom procesu nege i lečenja.

„

Jedinstvena funkcija nege je da pomaže osobama, bolesnim ili zdravim, u obavljanju onih aktivnosti koje doprinose zdravlju ili ozdravljenju ili okakšanju smrtnog ishoda. Ta pomoć se ukazuje bespomoćnim osobama koje nemaju snagu, želju ili znanje koje zdravstveni radnik ima. Cilj ove pomoći je da ove osobe, što je moguće pre, dođu u stanje da ne zavise od tuđe pomoći.(Virdžinija Henderson)

”

U kliničko-bolničkim uslovima zdravstvena nega se najčešće izvodi po sistemu progresivne nege.

Podela zdravstvene nege

Prema mestu pružanja	Prehospitalna nega • Hospitalna nega • Posthospitalna nega
U odnosu na sadržaj	Opšta nega • Specijalna nega
Prema obimu	Opšta (minimalna) nega • Poluintezivna (intermedijalna) nega • Intenzivna nega

Prednosti i svrha progresivne zdravstvene nege

Primena

Zdravstvena nega se primenjuje na svim nivoima zdravstvene zaštite (primarni, sekundarni tercijerni).

Prvo smo stvorili okolnosti koje navode medicinske sestre izgaranju, onda smo upali u velike troškove zbog njihovog absentizma.

Cena može biti merena kako u ljudskim tako i u materijalnim vrednostima

Doris Grinspun, Ontario, Asocijacija med. sestara

Prednost

Glavne prednosti progresivne zdravstvene nege su; ekonomičnost, fleksibilnost, racionalnost, bolja i kvalitetnija nega.^[3]

Svrha

Svrha progresivne zdravstvene nege ogleda se u tome,^[4] što;

Obezbeđuje optimalan broj zdravstvenih radnika.
Obezbeđuje humaniju i kvalitetniju zdravstvenu negu bolesnika (korisnika usluga).^[5]
Olakšava organizaciju rada medicinskih radnika.

Nivoi progresivne zdravstvene nege

Nivoi Progresivne zdravstvene nege u stacionarnim zdravstvenim ustanovama su; opšta nega, poluintenzivna nega, intenzivna nega, specijalistička intenzivna nega i posebna nega. U praksi se najviše koriste prva tri stepena (opšta, poluintenzivna i intenzivna nega).^[6]

Opšta nega (prvi stepen progresivne nege)

Opšta nega,^[7] ili minimalna standardna nega, kao sastavni deo savremenog lečenja i kontinuiranog zbrinjavanja koristi se kod bolesnika koji:

Ima očuvanu svest i orijentisani su u vremenu i prostoru,
Kome se kontolišu naznačeni vitalni znaci na 12 časova,
Koji ne krvari, pokretan je, hrani se sam, ne povraća,
Vrši fiziološke potrebe bez pomoći drugih lica,
Sem obavlja ličnu higijenu i ne zavisi od tuđe pomoći u većoj meri
Ima određen odgovarajući medicinski tretman.

Poluintenzivna nega (drugi stepen progresivne nege)

Poluintenzivna nega kao sastavni deo savremenog lečenja i kontinuiranog zbrinjavanja bolesnika obuhvata lica:

Koja nemaju jasno očuvanu svest, koji ispoljavaju dezorijentisanost, agresivno ponašanje i halucinacije,
Kod kojih se kontrolišu vitalni znaci na 3-6 časova,
Kod kojih je krvarenje pod kontrolom, ali je neophodan povećan nadzor,
Koji je ograničeno pokretan i zahteva pomoć pri hranjenju,
Kod kojeg postoji poremećaj funkcije disanja,
Kome je potrebna pomoć drugih lica, tj. zavisi od tuđe pomoći
Kojem je određen odgovarajući medicinski tretman.

Intenzivna nega (treći stepen progresivne nege)

Intenzivna nega je sastavni deo savremenog lečenja i kontinuiranog zbrinjavanja bolesnika:

Sa kvantitativnim ili kvalitativnim poremećajima svesti,
Bez svesti (komatozna stanja),
Kojima se kontrolišu vitalni znaci svaka dva časa,
Kod kojih postoji akutno krvarenje ili znaci pretećeg krvarenja,
Koji je nepokretan i zahtevaju pomoć drugih lica,
Koji zahteva hranjenje prirodnim ili veštačkim putem (tj kod koga je uključena parenteralna ishrana)
Koji zahteva intenzivni medicinski tretman u bolesničkim jedinicama ili kome je određen odgovarajući medicinski tretman.

Specijalna intenzivna nega (četvrti stepen progresivne nege)

Specijalna intenzivna nega je deo savremenog lečenja i kontinuiranog zbrinjavanja bolesnika:

Koji je više od 48 časova bez svesti,
Kod kojeg postoji akutno krvarenje,
Kod kojeg se kontrolišu vitalni znaci svakih sat vremena,
Kod kojeg se kontinuirano daju: kiseonik, transfuzije krvi, infuzije kristaloida ili medikamentozna terapija,
Kod koga je neophodan specijalni medicinski tretman u prostorijama sa posebnom nemenom.

Posebna nega (peti stepen progresivne nege)

Posebna nega kao sastavni deo savremenog lečenja i kontinuiranog zbrinjavanja bolesnika obuhvata negu:

Uperiodu buđenja bolesnika posle hirurškog zahvata,
Posle kardio-pulmonalno-cerebralne reanimacije,
Nega bolesnika na samrti
Bolesnika sa posebnim potrebama i uslovima smeštaja
Bolesnika kod kojih je potrebno permanentno prisustvo medicinske sestre-tehničara.

Izvori

^ Leštarević, M, Šuvaković, U.: „Medicina i društvo“. Medicinski fakultet – Univerzitet u Prištini, štampa KOBDOM, 2007.
^ Standardizovane aktivnosti zdravstvene nege i zbrinjavanja pacijenta, Vodič za medicinske sestre i tehničare, 2002
^ Antić, M: „Medicinska sociologija“, „Grafosrem“, 1998.
^ Ćorluka V. i sar.: Standardizovane aktivnosti zdravstvene nege i zbrinjavanje pacijenata: vodič za medicinske sestre-tehničare i babice. UMS KCS „Sestrinstvo“. Beograd. 2003
^ Nenadović, M.: Medicinska etika, Medicinski fakultet – Univerzitet u Prištini, Bigraf – Beograd, 2007.
^ Ćorluka V., Aleksić Ž. : Novi kvalitet u organizaciji i sadržaju rada medicinskih sestara i tehničara. Beograd, 1996.
^ Jolić M., Vićovac Lj., Đorđević D. :Opšta i specijalna nega bolesnika, Narodna knjiga Srbije. Beograd. 1995

Literatura

Maksimović J. Uvod u medicinu sa teorijom medicine, Medicinski fakultet Novi Sad, Novi Sad, 2001.
Rudić R, Kocev N, Munćan B. Proces zdravstvne nege: Praktikum za studente-vodič za praksu, Knjiga-Komerc, Beograd, 2005.
Tijanić M, Đuranović D, Rudić R, Milović Lj. Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Naučna KMD, Beograd, 2002.
Baronski S, et al. Sestrinske procedure. Data status, 2010.
Gulanick M, Myers J. L. Nursing Care Plans-Nursing Diagnoses and Intervention. 6th edition 2007, Elsevier, Mosby

Spoljašnje veze

[1] Leštarević, M, Šuvaković, U.: „Medicina i društvo“. Medicinski fakultet – Univerzitet u Prištini, štampa KOBDOM, 2007.

[2] Standardizovane aktivnosti zdravstvene nege i zbrinjavanja pacijenta, Vodič za medicinske sestre i tehničare, 2002

[3] Antić, M: „Medicinska sociologija“, „Grafosrem“, 1998.

[4] Ćorluka V. i sar.: Standardizovane aktivnosti zdravstvene nege i zbrinjavanje pacijenata: vodič za medicinske sestre-tehničare i babice. UMS KCS „Sestrinstvo“. Beograd. 2003

[5] Nenadović, M.: Medicinska etika, Medicinski fakultet – Univerzitet u Prištini, Bigraf – Beograd, 2007.

[6] Ćorluka V., Aleksić Ž. : Novi kvalitet u organizaciji i sadržaju rada medicinskih sestara i tehničara. Beograd, 1996.

[7] Jolić M., Vićovac Lj., Đorđević D. :Opšta i specijalna nega bolesnika, Narodna knjiga Srbije. Beograd. 1995

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]