Prostor elementarnih ishoda
U teoriji verovatnoće, prostor elementarnih ishoda, koji se obično označava kao S, Ω ili U (od univerzum), nekog eksperimenta je skup svih mogućih ishoda. Na primer, pri bacanju novčića, prostor elementarnih ishoda je skup {pismo, glava}. Ako se bacaju dve šestostrane kocke, i računa zbir dobijenih brojeva, prostor elementarnih ishoda je {2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12}.
Kod nekih eksperimenata može biti više od jednog mogućeg prostora elementarnih ishoda. Na primer, kada se izvlači karta iz standardnog špila od 52 karte, jedna mogućnost za definisanje prostora elementarnih događaja je po broju {od keca do kralja}, a druga mogućnost je po boji {karo, herc, tref, pik}. Međutim, potpun opis ishoda bi navodio i broj i boju,, pa bi prostor elementarnih ishoda koji opisuje svaku pojedinačnu kartu mogao da se konstruiše kao Dekartov proizvod dva prostora elementarnih ishoda, navedenih gore.
U elementarnom pristupu verovatnoći, svaki podskup prostora elementarnih ishoda se obično naziva događajem. Međutim, ovo može dovesti do problema u slučajevima kada je prostor elementarnih ishoda beskonačan, pa je potrebna malo preciznija definicija događaja. Po ovoj definiciji, samo merljivi podskupi prostora elementarnih ishoda, koji grade σ-algebru nad samim prostorom, se smatraju događajima.
Međutim, ovo u suštini ima samo teorijski značaj, jer u opštem slučaju, σ-algebra uvek može da se definiše tako da uključuje sve podskupe koji su interesantni za posmatranje.