Protagora
Protagora (grč. Πρωταγόρας, /proʊˈtæɡərəs/; Abdera, oko 480. ili 481. p. n. e. — 411. p. n. e.)[1][2] je bio presokratski grčki filozof, koga je Platon ubrajao u sofiste. Najznačajniji je predstavnik sofistike. Veruje se da je stvorio velike kontroverze tokom antičkih vremena svojom izjavom da „je čovek mera svih stvari“, koja po mišljenju nekih filozofa, kao što je Platon, znači da nema druge istine do one koju pojedinci smatraju za istinu. Ta ideja bila je revolucionarna za to vreme i kontrirala je drugim filozofskim doktrinama koje su tvrdile da je univerzum zasnovan na nečem objektivnom, izvan ljudskog uticaja.
| Protagora (Πρωταγόρας) | |
|---|---|
 Demokrit (u sredini), Protagora (desno) od Salvatora Rosija | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 486. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Abdera, Antička Grčka |
| Datum smrti | 411. p. n. e. |
| Mesto smrti | Jonsko more, |
| Filozofski rad | |
| Epoha | Presokratovska filozofija |
| Regija | Zapadna filozofija |
| Škola filozofije | Sofizam |
| Interesovanja | jezik, semantika, relativizam, retorika, agnosticizam, etika |
| Ideje | ‘Sofista’ kao plaćeni učitelj, ‘Čovek je mera svih stvari’ |
| Uticaji od | Demokrit, Parmenid |
| Uticao na | Platon, Fridrih Niče, Džeremi Bentam, F. K. S. Šiler |
Život i filozofija uredi
Protagora je rođen 486. p. n. e. u Abderi u severnoj Grčkoj; umro je 411. p. n. e. Bio je Demokritov učenik. Po mišljenju mnogih stručnjaka prvi Grk koji je sam sebe nazvao sofistom.[3][2] Kao najznačajniji predstavnik sofistike, poznat po svom relativizmu i agnosticizmu, Protagora je jedan od prvih prominentnih zastupnika skepticizma. Četrdeset godina je radio kao plaćeni mislilac i učitelj retorike. 444. p. n. e. Dobio je nalog od demokratske Atine da formuliše ustav za jedan grad na jugu Italije koji se zvao Turija.[2]
Protagora nije smatrao da je političko-društvena stvarnost apsolutni pojam (na primer savršena, najbolja i sl.), već da ju je uvek moguće menjati, odnoso poboljšavati, u zavisnosti od razumnosti ljudi.[4]
Pred kraj života postao je žrtva atičke demokratije isto kao i vajar Fidija, kao i filozof Anaksagora ili kao Sokrat. Povod je bio primedba koju je izjavio o bogovima: «O bogovima nemam mogućnosti da nešto znam, niti da oni postoje, a niti da oni ne postoje, i još kakvog su oni oblika; mnogo toga sprečava pouzdano znanje: nejasnoća same stvari i kratkoća ljudskog života».[2] Postoje tvrdnje po kojima je proteran iz Atine, da su njegove knjige spaljene na trgu i da se udavio u buri koja je zahvatila njegov brod.[5][2]
Protagora je prvi zagovarao da o svakoj stvari postoje dva suprotna iskaza, koje je on i koristio u svojim zaključcima. To je bio postupak koji je on prvi uveo.[6] Njegova poznati citat, kojim počinje jedno od njegovih dela, je: „Mera svih stvari je čovek“[7] (homo — menzura — uzrečica, lat. homo, čovek, lat. mensura, mera) «onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu».[8][6][2][4] Ova teza, koja ukazuje da su sva znanja delo čoveka, stoga i nesavršena, uvodila je određenu vrstu tolerancije među različitim pogledima na svet.[8]
Reference uredi
- ^ Uzelac, Milan. „Istorija filozofije, I”. str. 44. Pristupljeno 31. 1. 2021.
- ^ a b v g d đ Koplston, Frederik (1988). Istorija filozofije. Grčka i Rim. Beograd: BIGZ. str. 124. ISBN 978-86-13-00469-1. Pristupljeno 12. 26. 2013. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ Misao, broj 10. Jugoslavija: Univerzitet u Mičigenu. 1922. Pristupljeno 26. 12. 2013.
- ^ a b „Protagora”. Antička filozofija. DualSoft. Pristupljeno 12. 26. 2013. „Protagora je smatrao da političko-društvena stvarnost nije apsolutna (u smislu: savršena, najbolja i sl.), već se uvek može menjati, odnosno poboljšavati, u zavisnosti od razumnosti ljudi.” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ „Protagoras”. Encyclopaedia Britannica (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica, Inc.. Pristupljeno 12. 26. 2013. „According to ancient tradition, he was accused of impiety, his books were publicly burned, and he was exiled from Athens.” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ a b „Učitelji retorike”. Filozofija.info. Arhivirano iz originala 27. 12. 2013. g. Pristupljeno 12. 26. 2013. „Protagora je prvi izjavio da o svakoj stvari postoje dva suprotna iskaza: on se njima i služio u svojim zaključcima, a to je bio postupak koji je on prvi uveo. Jedno od njegovih dela počinje ovako: „Čovek je mera svih stvari: onih koje postoje da postoje, a onih što ne postoje da ne postoje“.” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ „Protagoras Quotes”. BrainyQuote (na jeziku: engleski). BookRags Media Network. Pristupljeno 12. 26. 2013. „Man is the measure of all things.” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ a b „Sofisti”. Znanje.org. Pristupljeno 12. 26. 2013. „Demokritov učenik, Protagora iz Abdere (480-410. p. n. e.) čuven je po tezi da je "Čovek mera svih stvari“. Ova teza je, preko ukazivanja da su sva znanja delo čoveka, dakle nesavršena, uvodila neku vrstu tolerancije među različitim pogledima na svet.” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć)
Literatura uredi
- Misao, broj 10. Jugoslavija: Univerzitet u Mičigenu. 1922. Pristupljeno 26. 12. 2013.
- Koplston, Frederik (1988). Istorija filozofije. Grčka i Rim. Beograd: BIGZ. ISBN 978-86-13-00469-1. Pristupljeno 12. 26. 2013. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć)
Spoljašnje veze uredi
- Milan Uzelac, Istorija filozofije I (Pristupljeno 31.1.2021)
Dajadžiniz Lejšrfišus, Pitagorin život, preveo Robert Dru Hiks (1925).
