Proton
Klasifikacija
Subatomska čestica
Fermion
Hadron
Barion
Nukleon
Proton
Svojstva
Masa: 938 MeV/c2
Naelektrisanje: 1.6 × 10−19 C
Spin: 1/2
Kvark sastav: 1 Down, 2 Up

U fizici, proton (grč. πρώτος [prótos — protos] — „prvi“) je subatomska čestica sa pozitivnim elementarnim naelektrisanjem od 1.6 × 10−19 kulona i masom od 938 MeV/c2 (1.6726231 × 10−27 kg, što je oko 1800 puta veća od mase elektrona).[1] Proton se generalno smatra stabilnom česticom, sa donjom granicom poluraspada od oko 1035 godina, i nije sigurno da li uopšte može da se raspadne. Pošto se ne zna da postoji neki fizički zakon zbog kog proton ne bi mogao da se raspadne, neke današnje teorije predviđaju stabilnost, a neke raspad protona.[2]

Proton, poput neutrona, spada u nukleone, odnosno čestice koje sačinjavaju jezgra atoma. Atomsko jezgro najrasprostranjenijeg izotopa vodonika čini samo jedan proton. Jezgra drugih atoma se sastoje iz protona i neutrona koje na okupu drži jaka nuklearna sila. Broj protona u jezgru definiše hemijski element i određuje hemijska svojstva atoma.

Proton na osnovu svoje unutrašnje strukture spada u klasu bariona i sastoji se od dva Up ("gornja") kvarka i jednog Down ("donjeg") kvarka, koji se na okupu drže jakim nuklearnim silama preko gluona. Antičestica protona je antiproton, koji kao čestica ima sve karakteristike iste kao i proton, osim što mu je naelektrisanje suprotnog znaka, odnosno ima jedinično negativno naelektrisanje (kao elektron).

U hemiji i biohemiji, termin proton može da se odnosi na vodonikov jon. U ovom kontekstu, donor protona je kiselina, a akceptor protona je baza.

IstorijaUredi

Proton je 1918. otkrio Ernest Raderford. On je zapazio da pri bombardovanju gasovitog azota alfa česticama, svetlosni detektori pokazuju prisustvo vodonikovog jezgra. Raderford je zaključio da je jedino mesto odakle vodonik može da potiče - azot, i stoga azot mora sadržati vodonikovo jezgro. On je stoga zaključio da je vodonikovo jezgro, za koje je bilo poznato da ima atomski broj 1, elementarna čestica. Ovoj čestici je dao ime proton od grčke reči πρώτος [protos — protos] — „prvi“.

Tehnološke primeneUredi

Poput drugih elementarnih čestica, proton poseduje spin. Ovo svojstvo je iskorišćeno u nuklearnoj magnetnoj rezonanciji (NMR spektroskopiji).

ReferenceUredi

  1. ^ „What is Proton - Properties of Proton”. Nuclear Power (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-09. 
  2. ^ „Proton Decay Searches: Hyper-Kamiokande”. www.hyper-k.org. Pristupljeno 2019-10-09. 

LiteraturaUredi

  • Macura, Slobodan; Radić-Perić, Jelena (2004). Atomistika. Beograd: Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list. str. 499. 

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi