Prohujalo sa vihorom (film)

Прохујало са вихором (енгл. Gone with the Wind) je američki film iz 1939. godine, koji je baziran na istoimenom romanu Margaret Mičel. Film je režirao Viktor Fleming, a glavne uloge igraju: Klark Gejbl, Vivijen Li, Lesli Hauard i Olivija de Hevilend.[3]

Prohujalo sa vihorom
Gonewiththewind1.jpg
Originalni filmski poster iz 1939.
Izvorni naslovGone with the Wind
RežijaViktor Fleming
Nepotpisani:
Džordž Kjukor
Sem Vud
ScenarioRoman:
Margaret Mičel
Scenario:
Sidni Hauard
Nepotpisani:
Ben Hekt
Dejvid O. Selznik
Džo Sverling
Džon Van Druten
ProducentDejvid O. Selznik
Glavne ulogeKlark Gejbl
Vivijen Li
Lesli Hauard
Olivija de Hevilend
Hati Makdanijel
MuzikaMaks Stajner
StudioSelznick International Pictures
Metro-Goldwyn-Mayer
Turner Entertainment
New Line Cinema
Warner Home Video
DistributerLoew's Inc.[1][nb 1]
Godina1939.
Trajanje221 minuta
Jezikengleski
Budžet3,9 miliona dolara
Zarada>390 miliona dolara
Veb-sajtwww.gonewiththewindmovie.com
IMDb веза
Trailer


Radnja filmaUredi

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

“Prohujalo sa vihorom“, film čija je radnja smeštena u 19. vek, doba građanskog rata na američkom jugu. Glavna tema filma je uticaj sukoba na društvo u Atlanti, nestanak plemića i dama, opstanak onih koji su umeli da se snađu u vrtlogu obračuna.

Amerika usred građanskog rata, 1861. Plantaža pamuka Tara u Džordžiji mesto je u kojem živi južnjačka lepotica Skarlet O’Hara, najstarija od tri ćerke u porodici O’Hara. Ona je najpopularnija devojka u okrugu koju obožavaju svi mladići, osim Ešlija Vilkinsa koji je ne primećuje, a u koga je zaljubljena. Stoga je iznenadi kada čuje da će on oženiti Melani. Pre svadbe ona mu prizna ljubav, a on joj odgovori da je takođe smatra atraktivnom, ali da se ipak odlučio za Melani. Izbija rat, a Skarlet se glavom bez obzira odluči udati za Čarlsa, ali ubrzo postaje udovica kad ovaj pogine u ratu. Majka je pošalje u Atlantu kako bi je razveselila, i ona pristaje otići samo zbog toga što se nada da će ponovno sresti Ešlija. Tamo je imućni, jednako uobraženi i cinični Ret Batler pozove na ples.

Ešli odlazi u rat i Skarlet se prijavljuje kao medicinska sestra u Atlanti, kako bi uvek bila blizu Melani u slučaju da se on vrati. No u gradu izbija haos tokom opsade Severnjačke vojske 1864. Melani zatrudni, a Skarlet joj pomaže pri porođaju. Ret je kočijama vraća natrag u Taru. Kada se Skarlet vrati natrag kući, primeti da ju je opljačkala severnjačka vojska, da joj je majka umrla i da joj je otac izgubio razum. Tada se zakune da nikada više neće biti gladna, pa čak i ako bude morala lagati ili varati. Na plantažu se kasnije vrati i Ešli, a da bi nabavila 300 $ za porez na polje, Skarlet se odluči udati za Franka, verenika njene sestre, koji je u međuvremenu otvorio uspešnu trgovinu. No i on ubrzo umire. Na kraju se odluči udati za Reta. Iako je često govorio da je zaljubljen u nju, Ret nije zadovoljan njihovim brakom jer ona i dalje mašta o Ešliju. Ret i Skarlet dobijaju ćerku, no i ona će poginuti tako što pada s konja. Ret više ne može podneti Skarletinu razmaženost i egoističnost, te je napušta, a ona tek tada shvati da ga je volela.[4]

UlogeUredi

Glumac Uloga
Vivijen Li Skarlet O`Hara
Klark Gejbl Ret Batler
Lesli Hauard Ešli Vilkins
Olivija de Havilend Melani Hamiton
Tomas Mičel Džerald O`Hara
Barbara O`Nil Elen O`Hara
Evelin Kiz Suelen O`Hara
En Raderford Karin O`Hara
Džordž Rivs Stjuart Tarlton (Pogrešno potpisan kao Brent Tarlton)
Fred Krejn Brent Tarlton (Pogrešno potpisan kao Stjuart Tarlton)
Hati Makdanijel Mami
Oskar Polk Pork
Baterflaj Makvin Prisi

Nagrade i nominacijeUredi

Nagrada OskarUredi

Nagrada[3] Osoba[3]
Počasna nagrada - upotreba kolora william Cameron Menzies
Najbolji film David O. Selznick
Scenario sidney Howard
Režiser Victor Fleming
Glavna ženska uloga Vivien Leigh
Sporedna ženska uloga Hattie McDaniel
Umetnički direktor Lyle r. Wheeler
Fotografija Ernest Haller
Ray Rennahan
Montaža Hal C. Kern
James E. Newcom
Nagrada za tehnička dostignuća Don Musgrave
Nominacije[3] Osoba[3]
Glavna muška uloga Clark Gable
Sporedna ženska uloga Olivia de Havilland
Specijalni efekti Arthur Johns
Muzika Max Steiner
Zvuk Thomas T. Moulton

ProdukcijaUredi

Pre objavljivanja romana, nekoliko holivudskih rukovodilaca i studija odbilo je da napravi film po njemu, uključujući Luisa B. Majera i Irvinga Talberga iz Metro-Goldvin-Mejera (MGM), Pandra Bermana iz RKO pikčers i Dejvida O. Selznika iz Selznik internašonal pikčers. Džeku Vorneru se svidela priča, ali najveća zvezda Vorner brosa Beti Dejvis nije bila zainteresovana, a Daril F. Zanuk iz Tventit senčuri studios nije ponudio dovoljno novca. Selznik se predomislio nakon što su ga urednik priče Kej Braun i poslovni partner Džon Hej Vitni pozvali da otkupi prava na film. U julu 1936, mesec dana nakon što je objavljen, Selznik je otkupio prava za $50.000.[5][6][7]

ČinjeniceUredi

  • Ovo filmsko remek delo nalazi se na IMB listi 250 najboljih filmova celokupne svetske kinematografije, zbog „kulturnog značaja“ uključeno je u Državni filmski registar SAD. Prema oceni Američkog filmskog instituta, zauzima četvrto mesto na listama „Sto godina… sto filmova“ i „Deset najboljih epskih filmova“, a prema zaradi koja premašuje tri milijarde dolara smatra se najkomercijalnijim ostvarenjem u istoriji američke sedme umetnosti.
  • Premijera u nekadašnjoj Velikoj operskoj kući u Atlanti 15. decembra iste godine privukla 300 hiljada ljudi, a taj dan u Džordžiji bio je proglašen za državni praznik, dok je gradonačelnik Atlante organizovao trodnevne parade i žurke. [8]Građani su nosili suknje i šešire iz tog doba, slaveći prohujalu slavu svoje nekadašnje domovine.[9]
  • Film je 1982. godine uključen, zbog svog kulturnog značaja u „državni filmski registar SAD“ dok ga je Američki filmski institut uvrstio na listu 100 godina 100 filmova.
  • Viktor Fleming je tek na polovini snimanja filma angažovao englesku glumicu Vivijan Li da igra junakinju Skarlet O'Haru. Inače pre nje je najozbiljnija kandidatkinja bila Polet Godar.
  • Partner harizmatične Vivijan bio je Klerk Gebl, pošto je Gari Kuper odbio da igra Reta Batlera. Kuper je tada izjavio da će to biti: „Najveći neuspeh u istoriji Holivuda“.
  • Za ulogu Skarlet prijavilo je 1.400 glumica, pa i Olivija de Hevilend, koja je ipak dobila važnu ulogu Melani.
  • Film je počeo da režira Džordž Kjukor, snimio je 17 minuta, ali je napustio film jer je smatrao da scenario „ne funkcioniše kako treba“.
  • Heti Mek Danijel je bila prva crna glumica koja je bila nominovana za Oskara, koji je i dobila za najbolju žensku sporednu ulogu Skarletine dadilje Memi.
  • Prva verzija filma je trajala više od četiri i po sata, a kasnije je skraćena za 48 minuta.[10]

Zanimljivosti i skandali koji su pratili "Prohujalo s vihorom"Uredi

  • Požar u Atlanti je bila prva scena koja je snimljena. Kako bi dobio pravu sliku požara, MGM je koristio ostatke nekoliko starih snimanja, uključujući i vrata iz filma King Kong.
  • Za potrebe snimanja požara korišćeno je svih sedam postojećih Tehnikolor kamera. Vatrena stihija je bila visoka preko 150 metara i pokrivala je površinu od 16 hektara. Za gašenje vatre je bilo nepohodno preko 56.000 litara vode.
  • Retu nije bilo dozvoljeno da kaže reč "pobačaj" na snimanju, pa je napravljena izmena i uvedena je reč "nesreća" neposredno pre Skarletinog pada niz stepenice.
  • Boja očiju Vivijen Li je plava, ali je boja izmenjena tako da Skarlet na filmu ima zelene oči.
  • Selznik je želeo da najmanje 2.500 statista glumi mrtve i ranjene vojnike Konfederacije na kraju rata, no u to vreme mogao je da skupi samo 1.500. Na kraju je naručio još 1.000 lutaka koje su okolo poređane, kako bi predstavile patnju i muke stradalih vojnika.
  • Klark Gebl ih je preklinjao da ga ne snimaju kako plače pred kamerom. Pred kraj filma, Melani blago saopštava Retu da je Skarlet izgubila bebu, nakon što je Ret izbegao udarac, zbog kog je Skarlet pala niz stepenice. Vest je trebalo da rasplače Reta, ali holivudski superstar Klark Gebl se plašio da će to uništiti njegov imidž mačo muškarca. Pretio je čak da će napustiti snimanje.
  • Na početku filma, u rani sumrak, Skarlet šeta sa svojim ocem, dok iza njih "gori" Sunce i presijava se prelepo imanje Tara. Niko nije znao kako da ovaj efekat postigne. Tehnologija tih dana nije dozvoljavala efekte koje je danas lako postići. Zato je ekipa filma unajmila matematičare i inženjere sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, koji su smislili način kako da ovo postignu.[11]

NapomeneUredi

  1. ^ Preduzeće Loews je bilo roditeljska kompanija preduzeća MGM.[2]

ReferenceUredi

  1. ^ „Gone With the Wind”. The American Film Institute Catalog of Motion Pictures. American Film Institute. Pristupljeno 12. 1. 2013. 
  2. ^ Gomery, Douglas; Pafort-Overduin, Clara (2011). Movie History: A Survey (2nd izd.). Taylor & Francis. str. 144. ISBN 9781136835254. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš. Beograd. 2008. str. 152. 
  4. ^ „Prohujalo s vihorom – Ljubavna priča bez hepienda”. ART Mozaik. Arhivirano iz originala na datum 30. 1. 2020. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  5. ^ Friedrich, Otto (1986). City of Nets: A Portrait of Hollywood in the 1940s. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. str. 17–21. ISBN 978-0-520-20949-7. 
  6. ^ „The Book Purchase”. Gone with the Wind Online Exhibit. University of Texas at Austin: Harry Ransom Center. Arhivirano iz originala na datum 2. 6. 2014. 
  7. ^ „The Search for Scarlett: Chronology”. Gone with the Wind Online Exhibit. University of Texas at Austin: Harry Ransom Center. Arhivirano iz originala na datum 2. 6. 2014. 
  8. ^ „80 godina filma "Prohujalo s vihorom". Prva. 
  9. ^ „"Napokon, sutra je novi dan". Telegraf. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  10. ^ „Amerika obeležava 80 godina filma „Prohujalo sa vihorom. RTS. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  11. ^ „Drame iza kulisa – “Prohujalo s vihorom. RTS. Pristupljeno 30. 1. 2020. 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi