Prošireni periodni sistem

проширење периодног система иза тренутних 7 периода укључујући додатне периоде
Prošireni periodni sistem
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson
Ununenijum Unbinilijum Unbiunijum
Unkvadkvadijum Unkvadpentijum Unkvadheksijum Unkvadseptijum Unkvadoktijum Unkvadenijum Unpentnilijum Unpentunijum Unpentbijum Unpenttrijum Unpentkvadijum Unpentpentijum Unpentheksijum Unpentseptijum Unpentoktijum Unpentenijum Unheksnilijum Unheksunijum Unheksbijum Unhekstrijum Unhekskvadijum Unhekspentijum Unheksheksijum Unheksseptijum Unheksoktijum Unheksenijum Unseptnilijum Unseptunijum Unseptbijum
Unbibijum Unbitrijum Unbikvadijum Unbipentijum Unbiheksijum Unbiseptijum Unbioktijum Unbienijum Untrinilijum Untriunijum Untribijum Untritrijum Untrikvadijum Untripentijum Untriheksijum Untriseptijum Untrioktijum Untrienijum Unkvadnilijum Unkvadunijum Unkvadbijum Unkvadtrijum
Element 119 u 8. periodi / 8. redu (uokviren)
označava početak teoretizacija

Prošireni periodni sistem (engl. extended periodic table) teoretski je periodni sistem sa elementima posle oganesona sa rednim brojem 118 (posle 7. periode/reda). Trenutno je poznato i potvrđeno ukupno sedam perioda u periodnom sistemu elemenata, koji završava elementom atomskog broja 118 koji kompletira sedmu periodu.

Ako se otkrije još elemenata sa većim atomskim brojem od onog koji ima trenutno poslednji otkriveni element, isti će se smeštati u dodatne periode koje će da prate formu sadašnjih, kako bi se ilustrovale zakonitosti u svojstvima elemenata koje se periodično ponavljaju. Očekuje se da će sve periode koje se dodaju da sadržavaju više elemenata nego što ih trenutno ima sedma perioda, zato što je predviđeno postojanje dodatnog takozvanog g-bloka u kom će u svakoj periodi da bude najmanje 18 elemenata sa delimično popunjenim g-orbitalama.

Glen T. Siborg je 1969. godine predvideo postojanje sistema sa osam perioda (engl. eight-period table), u kom bi trebalo da se nađe i pomenuti blok.[1][2] IUPAC definiše element kao ’postojeći’ ako mu je vreme života duže od 10−14 sekundi, što je vreme potrebno da nukleus formira elektronski oblak.[3] Nijedan element u ovom bloku još uvek nije sintetisan ili pronađen u prirodi.[4] Prvi element g-bloka bi moglo da ima atomski broj 121, a prema tome bi njegovo sistematsko ime bilo unbiunijum. Elementi u ovom bloku će najverovatnije biti veoma nestabilni po pitanju radioaktivnog raspadanja i imaće neverovatno malo vreme poluživota, s tim da postoji hipoteza da bi element 126 moglo da se nađe na ostrvu stabilnosti koje je otporno na fisiju ali ne i na alfa raspad. Nije sasvim jasno koliko elemenata ima šansu da fizički postoji posle ostrva stabilnosti, niti da li će 8. perioda da bude kompletna odnosno hoće li ikako biti 9. periode.

Prema orbitalnim aproksimacijama kvantne mehanike po pitanju atomske strukture, g-blok bi odgovarao elementima sa delimično popunjenim g-orbitalama, ali efekti spinorbitalne interakcije poprilično smanjuju validnost orbitalnih aproksimacija za elemente sa velikim atomskim brojem. Dok u Siborgovoj verziji dodatne periode teži elementi prate uzorak niza dolazeći posle lakših elemenata, pošto u obzir nisu uzeti relativistički efekti, modeli u kojima je uračunat i uticaj relativističkih efekata predviđaju nešto drugo. Peka Pike i B. Frike koristili su računarsko modelovanje da bi izračunali pozicije elemenata do Z = 184; otkrili su da će nekoliko elemenata verovatno odstupati od Madelungovog pravila.[5][6]

Ričard Fajnman je istakao[7] da pojednostavljena interpretacija relativističke Dirakove jednačine nailazi na probleme sa elektronskim orbitalama kada je Z > 1/α ≈ 137 (podrobnije opisano u odeljcima ispod), što ukazuje na to da neutralni atomi ne mogu da postoje nakon untriseptijuma te da periodni sistem elemenata zasnovan na elektronskim orbitalama time prestaje u ovoj tački. S druge strane, još rigoroznijom analizom se dobija da je limit pak nešto veći — Z ≈ 173.

IstorijaUredi

Nije poznato dokle bi periodni sistem mogao da se nastavi posle poznatih 118 elemenata. Glen T. Siborg je tvrdio da najveći mogući element verovatno ima atomski broj manji od Z = 130,[8] dok je Valter Grajner stava da ne postoji element sa najvećim atomskim brojem odnosno da granice nema. Tabela ispod prikazuje jednu mogućnost za izgled osme periode, sa rasporedom elemenata primarno zasnovanim na njihovoj predviđenoj hemiji.[9]

Prošireni periodni sistem (velika verzija)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
1 H He
2 Li Be B C N O F Ne
3 Na Mg Al Si P S Cl Ar
4 K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr
5 Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te I Xe
6 Cs Ba La Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn
7 Fr Ra Ac Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr Rf Db Sg Bh Hs Mt Ds Rg Cn Nh Fl Mc Lv Ts Og
8 119 120 121   144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172
  122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143

Svi ovi hipotetički i neotkriveni elementi se imeniju prema standardu sistematskog imenovanja elemenata koji propisuje Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC), čime se stvaraju generička imena za upotrebu sve do momenta kada se element otkrije, potvrdi i dobije zvanično ime. Ova imena se obično ne koriste u literaturi, a elementi se razliku samo prema svom atomskom broju. Sledstveno tome, element 164 uglavnom se ne pominje kao „unhekskvadijum” (IUPAC-ovo sistematsko ime), već se samo kaže/piše „element 164” (ili „164. element”); isto tako, inače se ne koristi simbol „Uhq” već se piše samo „164”, „(164)” ili „E164”.

Do aprila 2014. godine, naučnici su pokušali da sintetišu samo elemente 119, 120, 122, 124, 126 i 127 (ununenijum, unbinilijum, unbibijum, unbikvadijum, unbiheksijum i unbiseptijum; redom).

Smatra se da su kod elementa 118 popunjene orbitale 1s, 2s, 2p, 3s, 3p, 3d, 4s, 4p, 4d, 4f, 5s, 5p, 5d, 5f, 6s, 6p, 6d, 7s i 7p, dok su ostale orbitale nepopunjene. Jednostavnom ekstrapolacijom iz Aufbauevog principa moglo bi se predvideti da će se u osmom redu orbitale popunjavati sledećim redosledom: 8s, 5g, 6f, 7d, 8p; međutim, posle elementa 120, blizina elektronskih ljuski čini raspoređivanje elemenata u jednostavnom sistemu problematičnim. Iako bi se jednostavnom ekstrapolacijom periodnog sistema, prateći Siborgovu originalnu koncepciju, elementi nakon 120. rasporedili na sledeći način — elementi 121—138 kao superaktinoidi g-bloka, elementi 139—152 kao superaktinoidi f-bloka, elementi 153—162 kao prelazni metali, elementi 163—166 kao postprelazni metali, element 167 kao halogen, element 168 kao plemeniti gas, element 169 kao alaklni metal te element 170 kao zemnoalkalni metal — proračunima Diraka i Foka ovi elementi bi se rasporedili na nešto drugačiji način — elementi 121—142 kao superaktinoidi g-bloka, elementi 143—156 kao superaktinoidi f-bloka, elementi 157—166 kao prelazni metali, elementi 167—170 kao postprelazni metali, element 171 kao halogen, element 172 kao plemeniti gas.

Postoje i modeli u kojima elementi sa većim atomskim brojem ne prate uzorak koji su uspostavili lakši elementi. Peka Pike, primera radi, koristio je računarsko modelovanje da bi izračunao pozicije elemenata do Z = 172 i otkrio je da se nekoliko elemenata ne nalazi na mestu određenom pravilom raspoređivanja prema Madelungovoj energiji.[6] Pikeovi proračuni daju sledeći redosled popunjavanja elektronskih ljuski (glavnih energetskih nivoa):

  • 8s
  • 5g
  • prva dva mesta nivoa 8p
  • 6f
  • 7d
  • 9s
  • prva dva mesta nivoa 9p
  • ostatak nivoa 8p

Pike isto tako predviđa da će 8. perioda da bude razdvojena u tri dela:

  • 8a, deo sa elementima nivoa 8s
  • 8b, deo sa prva dva elementa nivoa 8p
  • 8c, deo sa elementima nivoa 7d i ostatkom elemenata nivoa 8p[10]

S druge strane, Frike et al. je predvideo da će prošireni periodni sistem da ima najviše 184 elementa.[5] Naučnici koriste ovaj model mnogo češće i isti je prikazan iznad kao osnovni format proširenog periodnog sistema.

Pomereni elementi su podebljani
 8  119
Uue
120
Ubn
121
Ubu
122
Ubb
123
Ubt
124
Ubq
125
Ubp
126
Ubh
127
Ubs
128
Ubo
129
Ube
130
Utn
131
Utu
132
Utb
133
Utt
134
Utq
135
Utp
136
Uth
137
Uts
138
Uto
141
Uqu
142
Uqb
143
Uqt
144
Uqq
145
Uqp
146
Uqh
147
Uqs
148
Uqo
149
Uqe
150
Upn
151
Upu
152
Upb
153
Upt
154
Upq
155
Upp
156
Uph
157
Ups
158
Upo
159
Upe
160
Uhn
161
Uhu
162
Uhb
163
Uht
164
Uhq
139
Ute
140
Uqn
169
Uhe
170
Usn
171
Usu
172
Usb
9 165
Uhp
166
Uhh
167
Uhs
168
Uho
  s-blok g-blok f-blok d-blok p-blok

Predviđena svojstva elemenata osme periodeUredi

Element 118, oganeson, poslednji je element koji je sintetisan. Sledeća dva elementa, element 119120, trebalo bi da čine seriju 8s i budu alkalni odnosno zemnoalkalni metal (redom). Posle elementa 120, očekuje se da započne serija superaktinoida, pri čemu će 8s-elektroni i popunjavanje podljuski 8p1/2, 7d3/2, 6f5/2 i 5g7/2 da određuju hemiju sledećih elemenata. Kompletni i tačni CCSD proračuni za elemente posle 122. nisu dostupni zbog ekstremne složenosti situacije: orbitale 5g, 6f i 7d bi trebalo da imaju otprilike isti energetski nivo, a u regionu gde se nalazi element 160 — orbitale 9s, 8p3/2 i 9p1/2 takođe bi trebalo da imaju približno istu energiju. Kao posledica ovoga, elektronske ljuske će se izmešati tako da kocept bloka više ne može da se efektivno primeni, a pored toga rezultat će biti i sasvim nova hemijska svojstva koja će pozicioniranje ovih elemenata u periodnom sistemu da učine gotovo nemogućim. Na primer, očekuje se da će element 164 imati pomešane karakteristike elemenata 10, 12, 14. i 18. grupe.[11]

Hemijska i fizička svojstvaUredi

Elementi nivoa 8sUredi

Detaljnije: Ununenijum i Unbinilijum
Neka predviđena svojstva elemenata 119 i 120[5][11]
Svojstvo 119 120
Relativna atomska masa [322] [325]
Grupa 1 2
Valentna elektronska konfiguracija 8s1 8s2
Stabilna oksidaciona stanja 1, 3 2, 4
Prva energija jonizacije 437,1 kJ/mol 578,9 kJ/mol
Metalni radijus 260 pm 200 pm
Gustina 3 g/cm3 7 g/cm3
Tačka topljenja 0—30  °C 680  °C
Tačka ključanja 630  °C 1700  °C

Prva dva elementa 8. periode veruje se da će biti ununenijum i unbinilijum, elementi 119 i 120. Njihove elektronske konfiguracije trebalo bi da imaju popunjenu 8s-orbitalu. Ova orbitala je relativistički stabilizovana i skraćena, pa bi tako elementi 119 i 120 trebalo da budu više nalik rubidijumu i stroncijumu nego svojim prvim susedima iznad — francijumu i radijumu. Drugi efekat relativističke kontrakcije 8s-orbitale je pretpostavka da će atomski radijusi ovih dvaju elemenata da budu otprilike isti kao radijusi francijuma i radijuma. Trebalo bi da se ponašaju kao normalni alkalni i zemnoalkalni metal, sa uobičajenim +1 odnosno +2 stanjem oksidacije (redom), s tim da relativistička destabilizacija 7p3/2-podljuske i relativno niska energija jonizacije 7p3/2-elektrona ne isključuju ni hipotezu o nešto većim oksidacionim stanjima ovih elemenata — moguća stanja su i +3 odnosno +4 (redom).[5][11]

SuperaktinoidiUredi

Serija superaktinoida očekuje se da će da uključuje elemente 121—157. U seriji superaktinoida, ljuske 7d3/2, 8p1/2, 6f5/2 i 5g7/2 trebalo bi sve da se popune istovremeno:[12] ovime se stvaraju veoma komplikovane situacije, komplikovane u tolikoj meri da su potpuni i tačni CCSD proračuni napravljeni samo za elemente 121 i 122.[11] Prvi superaktinoid, unbiunijum (element 121), trebalo bi da bude kongener lantana i aktinijuma te bi tako trebalo da ima slična svojstva kakva imaju i ovi elementi:[13] njegovno glavno oksidaciono stanje trebalo bi da bude +3, mada blizina energetskih nivoa valentnih podljuski ne isključuje ni mogućnost nekog većeg oksidacionog stanja, baš kao što je slučaj i sa elementima 119 i 120.[11] Relativistička stabilizacija 8p-podljuske trebalo bi da za rezultat ima 8s2 8p1 konfiguraciju valentnih elektrona u osnovnom stanju za element 121, za razliku od konfiguracije ds2 koju imaju lantan i aktinijum.[11] Predviđeno je da će prva energija jonizacije ovog elementa da bude 429,4 kJ/mol, što je najmanja vrednost ove energije u odnosu na sve poznate elemente osim alkalnih metala kalijuma, rubidijuma, cezijuma i francijuma; ova energija jonizacije je manja čak i od one energije koju bi trebalo da ima alkalni metal 8. periode ununenijum (463,1 kJ/mol). Slično elemntu 121, sledeći superaktinoid — unbibijum (element 122) — moglo bi da bude kongener cerijuma i torijuma, sa osnovnih oksidacionim stanjem +4; ovaj element bi, međutim, imao 7d1 8s2 8p1 konfiguraciju valentnih elektrona u svom osnovnom stanju, za razliku od torijumove 6d2 7s2 konfiguracije. Sledstveno ovome, prva energija jonizacije elementa 122 bi bila manja od one torijuma (Th: 6,54 eV; Ubb: 5,6 eV), zbog veće lakoće jonizovanja unbibijumovog 8p1/2-elektrona nego torijumovog 7s-elektrona.[11]

Kod nekoliko prvih superaktinoida, energije vezivanja dodatih elektrona predviđa se da će da budu dovoljno male da će ovi elementi moći da otpuste sve svoje valentne elektrone; na primer, unbiheksijum (element 126), verovatno će veoma lako moći da se dovede u +8 oksidaciono stanje; i veća oksidaciona stanja od ovog moglo bi da budu moguća. Za unbiheksijum se takođe predviđa da će moći da se dovede i u još dosta drugih stanja oksidacije; nedavni proračuni pokazuju da je postojanje stabilnog monofluorida UbhF moguće, a nastao bi međudelovanjem pri vezivanju između 5g-orbitale unbiheksijuma i 2p-orbitale fluora.[14] Ostala predviđena oksidaciona stanja uključuju +2, +4 i +6; očekuje se da će +4 da bude najčešće oksidaciono stanje unbiheksijuma.[12] Prisutnost elektrona u g-orbitalama, koje ne postoje u elektronskoj konfiguraciji osnovnog stanja bilo kog trenutno poznatog elementa, trebalo bi da omogući trenutno nepoznatim hibridnim orbitalama da se formiraju i utiču na hemiju superaktinoida na potpuno novi način, mada odsutnost g-elektrona kod poznatih elemenata čini predviđanje njihove hemije dosta težim.[5]

Neka predviđena jedinjenja superaktinoida (X = halogen)[10][15]
121 122 123 124 125 126 132 142 143 144 145 146 148 153 154 155 156 157
Jedinjenje UbuX3 UbbX4 UbtX5 UbqX6 UbpX6
UbpO2+
2
UbhF
UbhF6
UbhO4
UqbX4
UqbX6
UqtF6 UqqX6
UqqO2+
2

UqqF8
UqqO4
UqpF6 UqoO6
Analogije LaX3
AcX3
CeX4
ThX4
NpO2+
2
ThF4 UF6
UO2+
2

PuF8
PuO4
UO6
Oksidaciona stanja 3 4 5 6 6 1, 2, 4, 6, 8 6 4, 6 6, 8 3, 4, 5, 6, 8 6 8 12 3 0, 2 3, 5 2 3

Kod sledećih superaktinoida, oksidaciona stanja bi trebalo da postanu niža. Do elementa 132, predominantno najstabilnije stanje oksidacije će da bude samo +6; ova vrednost se dalje smanjuje na +3 i +4 do elementa 144, a na kraju serije superaktinoida iznosiće samo +2 (moguće je da bude čak i 0), zbog toga što je 6f-ljuska — koja se popunjava u ovoj tački — duboko unutar elektronskog oblaka te su 8s i 8p1/2 elektroni prejako vezani da bi bili hemijski aktivni. 5g-ljuska bi trebalo da se popuni kod elementa 144, a 6f-ljuska oko elementa 154; u ovom regionu superaktinoida, 8p1/2-elektroni vezani su toliko jako da više hemijski uopšte nisu aktivni, tako da samo nekoliko elektrona može da učestvuje u hemijskim reakcijama. Proračuni Frikea et al. predviđaju da će kod elementa 154 6f-ljuska da bude puna i da ne postoji d-elektronskih ili drugih talasnih funkcija van hemijski neaktivnih 8s i 8p1/2 ljuski. Rezultat ovoga je veoma velika nereaktivnost elementa 154, u tolikoj meri da bi ovaj element mogao da ima svojstva slična onima plemenitih gasova.[5][11]

Slično lantanoidnoj i aktinoidnoj kontrakciji, trebalo bi da postoji i superaktinoidna kontrakcija u serijama superaktinoida kada jonski radijusi superaktinoida postanu manje nego što se očekuje. Kod lantanoida, kontrakcija je oko 4,4 pm po elementu; kod aktinoida, kontrakcija je oko 3 pm po elementu. Kontrakcija je veća kod lantanoida nego kod aktinoida zbog veće lokalizacije 4f talasne funkcije u odnosu na 5f talasnu funkciju. Usporedbe sa talasnim funkcijama spoljašnjih elektrona lantanoida, aktinoida i superaktinoida vode do predviđanja kontrakcije od oko 2 pm po elementu iz grupe superaktinoida; iako je ovo manje od kontrakcija kod lantanoida i aktinoida, ukupan efekat je veći zbog činjenice da 32 elektrona popunjavaju duboko „ukopane” 5g i 6f ljuske, umesto samo 14 elektrona koji popunjavaju 4f odnosno 5f ljusku kod lantanoida i aktinoida (redom).[5]

Peka Pike je ove superaktinoide podelio u tri serije: 5g-seriju (elementi 121—138), 8p1/2-seriju (elementi 139—140) i 6f-seriju (elementi 141—155), s tim da je napomenuo da će da bude veoma mnogo preklapanja između energetskih nivoa i da bi 6f, 7d ili 8p1/2 orbitale takođe moglo da se popune već kod prvih atoma ili jona superaktinoida. On takođe očekuje da će se superaktinoidi ponašati više nalik „superlantanoidima”, u smislu da će 5g-elektroni da budu uglavnom hemijski neaktivni, slično kao što samo jedan ili dva 4f-elektrona kod lantanoida ikada budu jonizovana u hemijskim jedinjenjima. On takođe predviđa i da bi moguća oksidaciona stanja superaktinoida moglo da budu veoma velika u 6f-seriji, sa vrednostima i do +12 kod elementa 148.[10]

Kao primer krajnjih superaktinoida, za element 156 očekuje se da će prvenstveno imati oksidaciono stanje +2. Njegova prva energija jonizacije trebalo bi da bude oko 395,6 kJ/mol, a metalni radijus trebalo bi da iznosi oko 170 pikometara. Pretpostavlja se da je reč o veoma teškom metalu, gustine oko 26 g/cm3. Relativna atomska masa ovog elementa trebalo bi da ima vrednost oko 445 u.[5]

7d prelazni metaliUredi

Očekuje se da će prelazni metali u 8. periodi da budu elementi 157—166. Iako su 8s i 8p1/2 elektroni kod ovih elemenata vezani tako jako da ne bi trebalo da postoji mogućnost učestvovanja u hemijskim reakcijama, veruje se da će 9s i 9p1/2 nivoi da budu lako dostupni za hibridizaciju, tako da će ovi elementi i dalje da se ponašaju hemijski slično kao i njihovi lakši homolozi u periodnom sistemu (ista oksidaciona stanja) za razliku od ranijih predviđanja kada se mislilo da će prelazni metali 8. periode da imaju glavna oksidaciona stanja za dva manja od svojih lakših kongenera.[5][11]

Plemeniti metali ove serija prelaznih metala se ne očekuje da će da budu plemeniti kao što su to njihovi lakši homolozi, i to zbog odsustva spoljašnje s-ljuske za pružanje otpora te takođe zbog toga što je 7d-ljuska oštro podeljena u dve podljuske usled relativističkih efekata. Rezultat ovoga je manja prva energija jonizacije kod 7d prelaznih metala u odnosu na njihove lakše kongenere.[5][11][12]

Proračuni predviđaju da bi 7d-elektroni elementa 164 (unhekskvadijum) trebalo da veoma lako učestvuju u hemijskim reakcijama, tako bi unhekskvadijum trebalo da ima stabilna oksidaciona stanja +6 i +4 pored normalnog +2 stanja vodenih rastvora sa jakim ligandima. Unhekskvadijum bi tako trebalo da bude u mogućnosti da formira jedinjenja kao što su Uhq(CO)4, Uhq(PF3)4 (oba tetraedarska) i Uhq(CN)2−
2
(linearno), što je veoma različito ponašanje u odnosu na olovo čiji bi unhekskvadijum bio teži homolog kada ne bi bilo relativističkih efekata. Bez obzira na ovo, divalentno stanje bi bilo ono osnovno kod vodenih rastvora, a unhekskvadijum(II) trebalo bi da se ponaša sličnije olovu nego unhekskvadijumu(IV) i unhekskvadijumu(VI).[11][12]

Unhekskvadijum bi trebalo da bude meki metal poput žive, a metalni unhekskvadijum bi trebalo da ima visoku tačku topljenja kako je predviđeno da će da se veže kovalentno. Takođe se očekuje da će da bude meka Luisova kiselina i da ima Arlandsov parametar mekoće blizu 4 eV. Isto tako bi trebalo da ima i nekih sličnosti sa oganesonom, kao i sa drugim elementima 12. grupe.[11] Unhekskvadijum bi trebalo da bude umereno ili manje nego umereno reaktivan, sa prvom energijom jonizacije koja bi trebalo da bude oko 685 kJ/mol, uporediva sa onom molibdena.[5][12] Usled lantanoidne, aktinoidne i superaktinoidne kontrakcije, unhekskvadijum bi trebalo da ima metalni radijus od samo 158 pm, što je veoma blizu vrednosti radijusa mnogo lakšeg magnezijuma, uprkos tome što se očekivalo da će unhekskvadijumova atomska težina da bude oko 474 u, oko 19,5 puta više od težine magnezijuma.[5] Ovaj mali radijus i velika težina uslovljavaju dalja predviđanja da će element da ima ekstremno veliku gustinu od oko 46 g·cm−3, što je dva puta više od osmijuma koji je trenutno sa 22,61 g·cm−3 najgušći poznati element; unhekskvadijum bi trebalo da bude drugi najgušći element među prva 172 elementa u periodnom sistemu, zato što će njegov sused unhekstrijum (element 163) da bude još gušći — 47 g·cm−3.[5] Metalni unhekskvadijum bi trebalo da bude poprilično stabilan, zato što su 8s i 8p1/2 elektroni „ukopani” veoma duboko u elektronsku koru i samo su 7d-elektroni dostupni za vezivanje. Unhekskvadijum kao metal bi trebalo da ima veoma veliku kohezivnu energiju (entalpija kristalizacije) zbog svojih kovalentnih veza, što će najverovatnije da za rezultat ima visoku tačku topljenja.[12]

Teorijski interes u hemiju unhekskvadijuma je uveliko motivisan teoretskim predviđanjima da će — pogotovo kao izotop 482Uhq (sa 164 protona i 318 neutrona) — ovaj element da bude u centru hipotetskog drugog ostrva stabilnosti (u centru prvog se nalazi bakar, odnosno izotopi 291Cn, 293Cn i 296Cn za koje se očekuje da će imati poluživote koji se mere vekovima ili milenijumima).[16][17][18]

Elementi 165 (unhekspentijum) i 166 (unheksheksijum), poslednja dva 7d prelazna metala, trebalo bi da se ponašaju slično kao alkalni i zemnoalkalni metal pri svojim oksidacionim stanjima +1 i +2 (redom). 9s-elektroni trebalo bi da imaju energije jonizacije uporedive sa onima 3s-elektrona natrijuma i magnezijuma, usled relativističkih efekata koji izazivaju mnogo jače vezivanje 9s-elektrona nego što bi se to predvidelo nerelativističkim proračunima. Elementi 165 i 166 trebalo bi da imaju uobičajena stanja oksidacije +1 i +2 (redom), mada su energije jonizacije 7d-elektrona dovoljno male da dopuste veća oksidaciona stanja kao što je +3 za element 165 odnosno manje verovatno oksidaciono stanje +4 za element 166 (slično elementima lakše 12. grupe).[5][11]

Neka predviđena svojstva 7d prelaznih metala (X = halogen)
metalni radijusi i gustine su prve aproksimacije;[5][10][11]
najviše analogna grupa je data prva, a posle nje slede ostale slične grupe[12]
Svojstvo 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166
Relativna atomska masa [448] [452] [456] [459] [463] [466] [470] [474] [477] [481]
Grupa 3
(5)
4
(6)
5
(7)
6
(8)
7
(9)
8
(10)
9
(11)
10
(12, 14, 18)
11
(1, 13)
12
(2, 14)
Valentna elektronska konfiguracija 7d3 7d4 7d4 9s1 7d5 9s1 7d6 9s1 7d7 9s1 7d8 9s1 7d10 7d10 9s1 7d10 9s2
Stabilna oksidaciona stanja 3 4 1 2 3 4 5 2, 4, 6 1, 3 2
Prva energija jonizacije 453,5 kJ/mol 521,0 kJ/mol 337,7 kJ/mol 424,5 kJ/mol 472,8 kJ/mol 559,6 kJ/mol 617,5 kJ/mol 685,0 kJ/mol 521,0 kJ/mol 627,2 kJ/mol
Metalni radijus 163 pm 157 pm 152 pm 148 pm 148 pm 149 pm 152 pm 158 pm 250 pm 200 pm
Gustina 28 g/cm3 30 g/cm3 33 g/cm3 36 g/cm3 40 g/cm3 45 g/cm3 47 g/cm3 46 g/cm3 7 g/cm3 11 g/cm3

Elementi 167—172Uredi

Sledećih šest elemenata periodnog sistema trebalo bi da bude poslednjih šest elemenata glavne grupe pre kraja periodnog sistema kod Z = 173.[10] Kod elemenata 167—172, 9p1/2 i 8p3/2 ljuske će da budu popunjene. Ajgenvrednosti njihovih energija su tako blizu jedna drugoj da se ponašaju kao jedna kombinovana p-ljuska, nalik ne-relativističkim 2p i 3p ljuskama. Prema tome, efekat inertnog para se ne pojavljuje i najčešća oksidaciona stanja elemenata 167—170 trebalo bi da budu +3, +4, +5 i +6 (redom). Element 171 (unseptunijum) očekuje se da će da pokaže neke sličnosti sa halogenima, i to u raznim oksidacionim stanjima u rasponu od −1 do +7, s tim da bi njegova fizička svojstva trebalo da budu bliža onima metala. Njegov elektronski afinitet trebalo bi da bude 3,0 eV, dopuštajući mu da formira HUsu, analogiju vodonikovom halidu. Jon Usu očekuje se da će da bude meka baza, uporediva sa jodidom (I). Element 172 (unseptbijum) trebalo bi da bude plemeniti gas sa hemijskim ponašanjem sličnim onom koje ima ksenon, zato što njihove energije jonizacije treba da budu veoma slične (Xe: 1170,4 kJ/mol; Usb: 1090,3 kJ/mol). Jedina glavna razlika između ovih elemenata je u tome što se očekuje da će element 172, za razliku od ksenona, da bude tečan ili čvrst na standardnoj temperaturi i pritisku zbog svoje veoma veće atomske težine.[5] Unseptbijum bi trebalo da bude jaka Luisova kiselina koja će da formira fluoride i okside, slično kao i ksenon koji je lakši kongener ovog elementa.[12] Zbog ove analogije elemenata 165—172 sa 2. i 3. periodom, Frike et al. je bio mišljenja da će oni da formiraju devetu periodu periodnog sistema, dok će sa osmom periodom da graniče kod plemenitog metala — elementa 164. Ova deveta i finalna perioda bi bila slična drugoj i trećoj periodi po tome što ne bi sadržavala nijedan od prelaznih metala.[12]

Neka predviđena svojstva elemenata 167—172, poslednjih elemenata glavne grupe periodnog sistema
metalni ili kovalentni radijusi i gustine su prve aproksimacije;[5][11]
najviše analogna grupa je data prva, a posle nje slede ostale slične grupe[12]
Svojstvo 167 168 169 170 171 172
Relativna atomska masa [485] [489] [493] [496] [500] [504]
Grupa 13 14 15 16 17 18
Valentna elektronska konfiguracija 9s2 9p1 9s2 9p2 9s2 9p2 8p1 9s2 9p2 8p2 9s2 9p2 8p3 9s2 9p2 8p4
Stabilna oksidaciona stanja 3 4 5 6 −1, 3, 7 0, 4, 6, 8
Prva energija jonizacije 617,5 kJ/mol 723,6 kJ/mol 800,8 kJ/mol 887,7 kJ/mol 984,2 kJ/mol 1090,3 kJ/mol
Metalni ili kovalentni radijus 190 pm 180 pm 175 pm 170 pm 165 pm 220 pm
Gustina 17 g/cm3 19 g/cm3 18 g/cm3 17 g/cm3 16 g/cm3 9 g/cm3

Posle elementa 172Uredi

Odmah posle elementa 172 (unseptbijum, poslednji element 8. periode), prvi plemeniti gas nakon oganesona (poslednji element 7. periode), originalno se očekivali da bi druga duga prelazna serija kao što su superaktinoidi trebalo da započne, popunjavajući 6g, 7f, 8d i možda 6h ljusku. Ovi elektroni bi bili veoma slabo vezani, što za rezultat ima verovatno lako dostizanje ekstremno visokih oksidacionih stanja.[12] Element 184 (unoktkvadijum) značajno je bio na meti u ranim predviđanjima, kako se originalno spekulisalo da će 184 da bude protonski magični broj.[5][12][19]

Međutim, ove ekstrapolacije će malo verovatno da se ispune, zbog toga što se nazire kraj periodnog sistema kod Z = 173.[10]

Kod elementa 173 (unsepttrijum), poslednji elektron bi trebalo da uđe u 6g7/2-podljusku.[20]

Kraj periodnog sistemaUredi

Broj fizički mogućih elemenata je nepoznat. Najniža procena je da bi periodni sistem moglo da se završi nedugo nakon ostrva stabilnosti,[8] koje će kako se očekuje da ima centar na Z = 126, jer su proširenje periodnog sistema i tabela nuklida ograničeni protonskim i neutronskim linijama kapi (engl. drip lines);[21] neki, poput Valtera Grajnera, predviđaju da možda neće biti kraja periodnom sistemu.[9] Druga predviđanja kraja periodnog sistema uključuju Z = 128 (Džon Emsli) i Z = 155 (Albert Kazan).[22]

Fajnmanijum i elementi iznad atomskog broja 137Uredi

Ričard Fajnman je istakao[7] da pojednostavljena interpretacija relativističke Dirakove jednačine nailazi na probleme sa elektronskim orbitalama kada je Z > 1/α ≈ 137 (podrobnije opisano u odeljcima ispod), što ukazuje na to da neutralni atomi ne mogu da postoje nakon untriseptijuma te da periodni sistem elemenata zasnovan na elektronskim orbitalama time prestaje u ovoj tački. S druge strane, još rigoroznijom analizom se dobija da je limit pak nešto veći — Z ≈ 173.

Borov modelUredi

Borov model nailazi na teškoće kod atoma sa atomskim brojem većim od 137; što se tiče brzine elektrona u 1s elektronskoj orbitali (v), ista je data kao:

 

gde je Z atomski broj, a α konstanta fine strukture (mera jačine elektromagnetnih interakcija).[23] Prema ovoj aproksimaciji, bilo koji element sa atomskim brojem veći od 137 zahtevao bi da njegovi 1s-elektroni putuju brže od brzine svetlosti (c). Stoga je nerelativistički Borov model očigledno netačan kada bi se primenio na jedan takav element.

Relativistička Dirakova jednačinaUredi

Relativistička Dirakova jednačina daje energiju osnovnog stanja kao:

 

gde je m masa elektrona u mirovanju. Za Z > 137, talasna funkcija Dirakovog osnovnog stanja je oscilatorna, umesto da je ograničena, te tako nema praznine između pozitivnih i negativnih energetskih spektara (kao u Klajnovom paradoksu).[24] Tačniji proračuni, uzimajući u obzir efekte ograničene veličine jezgra, ukazuju na to da energija vezivanja prvo prelazi 2mc2 za Z > Zcr ≈ 173. Za Z > Zcr, ako unutrašnja orbitala (1s) nije popunjena, električno polje jezgra vuklo bi elektrone iz vakuuma, što bi dalje rezultovalo u spontanoj emisiji pozitrona.[25][26] Precizni detalji o tome šta se dešava atomima sa Z > 173 još uvek nisu poznati, ali verovatno ne bi trebalo da opstanu dovoljno dugo kao takvi da bi se mogli smatrati elementima.[9][27]

Nuklearna svojstvaUredi

Prvo ostrvo stabilnosti očekuje se da će imati centar kod unbibijuma-306 (sa 122 protona i 184 neutrona),[16] a drugo očekuje se da će imati centar kod unhekskvadijuma-482 (sa 164 protona i 318 neutrona).[17][18] Ovo drugo ostrvo stabilnosti bi trebalo dodatno da poveća stabilnost elemenata 152—168; s druge strane, zbog prekomerno jačih sila elektromagnetne repulzije koje se moraju savladati jakom silom na ovom drugom ostrvu, verovatno je da će jezgra oko ovog regiona postojati kao rezonance i neće biti u stanju da se drže na okupu dovoljno dugo vremena. Takođe je moguće da neki superaktinoidi između ovih serija možda zapravo neće postojati jer su predaleko od obaju ostrva, u kojem slučaju bi periodni sistem veoma verovatno završio oko Z = 130 umesto 173, sa nuklearnim svojstvima koja određuju kraj pre elektronskih svojstava.[12]

Proračuni prema Hartri—Fok—Bogoljubovom metodu koristeći nerelativističku Skirmeovu interakciju predviđaju da će Z = 126 da bude zatvorena protonska ljuska. U ovom regionu periodnog sistema, N = 184 i N = 196 predviđeni su kao zatvorene neutronske ljuske. Prema tome, najvažniji izotopi 310Ubh i 322Ubh, moglo bi da imaju duže živote od ostalih izotopa. Unbiheksijum, koji ima magični broj protona, predviđeno je da će da bude stabilniji od ostalih elemenata u ovom regionu i možda će da ima nuklearnih izomera sa veoma dugim poluživotima.[28]

Elektronske konfiguracijeUredi

U tabeli ispod su prikazane očekivane elektronske konfiguracije elemenata 118—173. Posle elementa 122, nema dostupnih kompletnih proračuna pa se stoga podaci iz ove tabele moraju smatrati privremenima.[12][20]

Hemijski element Hemijska serija Predviđena elektronska konfiguracija[11][12][20][29]
118 Og Oganeson Plemeniti gas [Rn] 5f14 6d10 7s2 7p6
119 Uue Ununenijum Alkalni metal [Og] 8s1
120 Ubn Unbinilijum Zemnoalkalni metal [Og] 8s2
121 Ubu Unbiunijum Superaktinoid [Og] 8s2 8p1
1/2
122 Ubb Unbibijum Superaktinoid [Og] 7d1 8s2 8p1
1/2
123 Ubt Unbitrijum Superaktinoid [Og] 6f2 8s2 8p1
1/2
124 Ubq Unbikvadijum Superaktinoid [Og] 6f3 8s2 8p1
1/2
125 Ubp Unbipentijum Superaktinoid [Og] 5g1 6f2 8s2 8p2
1/2
126 Ubh Unbiheksijum Superaktinoid [Og] 5g2 6f3 8s2 8p1
1/2
127 Ubs Unbiseptijum Superaktinoid [Og] 5g3 6f2 8s2 8p2
1/2
128 Ubo Unbioktijum Superaktinoid [Og] 5g4 6f2 8s2 8p2
1/2
129 Ube Unbienijum Superaktinoid [Og] 5g4 6f3 7d1 8s2 8p1
1/2
130 Utn Untrinilijum Superaktinoid [Og] 5g5 6f3 7d1 8s2 8p1
1/2
131 Utu Untriunijum Superaktinoid [Og] 5g6 6f3 8s2 8p2
1/2
132 Utb Untribijum Superaktinoid [Og] 5g7 6f3 8s2 8p2
1/2
133 Utt Untritrijum Superaktinoid [Og] 5g8 6f3 8s2 8p2
1/2
134 Utq Untrikvadijum Superaktinoid [Og] 5g8 6f4 8s2 8p2
1/2
135 Utp Untripentijum Superaktinoid [Og] 5g9 6f4 8s2 8p2
1/2
136 Uth Untriheksijum Superaktinoid [Og] 5g10 6f4 8s2 8p2
1/2
137 Uts Untriseptijum Superaktinoid [Og] 5g11 6f4 8s2 8p2
1/2
138 Uto Untrioktijum Superaktinoid [Og] 5g12 6f3 7d1 8s2 8p2
1/2
139 Ute Untrienijum Superaktinoid [Og] 5g13 6f2 7d2 8s2 8p2
1/2
140 Uqn Unkvadnilijum Superaktinoid [Og] 5g14 6f3 7d1 8s2 8p2
1/2
141 Uqu Unkvadunijum Superaktinoid [Og] 5g15 6f2 7d2 8s2 8p2
1/2
142 Uqb Unkvadbijum Superaktinoid [Og] 5g16 6f2 7d2 8s2 8p2
1/2
143 Uqt Unkvadtrijum Superaktinoid [Og] 5g17 6f2 7d2 8s2 8p2
1/2
144 Uqq Unkvadkvadijum Superaktinoid [Og] 5g17 6f2 7d3 8s2 8p2
1/2
145 Uqp Unkvadpentijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f3 7d2 8s2 8p2
1/2
146 Uqh Unkvadheksijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f4 7d2 8s2 8p2
1/2
147 Uqs Unkvadseptijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f5 7d2 8s2 8p2
1/2
148 Uqo Unkvadoktijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f6 7d2 8s2 8p2
1/2
149 Uqe Unkvadenijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f6 7d3 8s2 8p2
1/2
150 Upn Unpentnilijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f7 7d3 8s2 8p2
1/2
151 Upu Unpentunijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f8 7d3 8s2 8p2
1/2
152 Upb Unpentbijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f9 7d3 8s2 8p2
1/2
153 Upt Unpenttrijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f10 7d3 8s2 8p2
1/2
154 Upq Unpentkvadijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f11 7d3 8s2 8p2
1/2
155 Upp Unpentpentijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f12 7d3 8s2 8p2
1/2
156 Uph Unpentheksijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f13 7d3 8s2 8p2
1/2
157 Ups Unpentseptijum Superaktinoid [Og] 5g18 6f14 7d3 8s2 8p2
1/2
158 Upo Unpentoktijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d4 8s2 8p2
1/2
159 Upe Unpentenijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d4 8s2 8p2
1/2
9s1
160 Uhn Unheksnilijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d5 8s2 8p2
1/2
9s1
161 Uhu Unheksunijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d6 8s2 8p2
1/2
9s1
162 Uhb Unheksbijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d7 8s2 8p2
1/2
9s1
163 Uht Unhekstrijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d8 8s2 8p2
1/2
9s1
164 Uhq Unhekskvadijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
165 Uhp Unhekspentijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
9s1
166 Uhh Unheksheksijum Prelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
9s2
167 Uhs Unheksseptijum Postprelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
9s2 9p1
1/2
168 Uho Unheksoktijum Postprelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
9s2 9p2
1/2
169 Uhe Unheksenijum Postprelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
8p1
3/2
9s2 9p2
1/2
170 Usn Unseptnilijum Postprelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
8p2
3/2
9s2 9p2
1/2
171 Usu Unseptunijum Postprelazni metal [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
8p3
3/2
9s2 9p2
1/2
172 Usb Unseptbijum Plemeniti gas [Og] 5g18 6f14 7d10 8s2 8p2
1/2
8p4
3/2
9s2 9p2
1/2
173 Ust Unsepttrijum [Usb] 6g1

Pokušaji da se sintetišu još uvek neotkriveni elementiUredi

Projekti da se napravi 8. perioda elemenata uključivali su pokušaje sintetisanja elemenata 119, 120, 122, 124, 126 i 127. Do sada, nijedan od ovih pokušaja sintetisanja nije bio uspešan.

UnunenijumUredi

Sintetisanje ununenijuma prvi put je pokušano 1985. godine bombardovanjem mete ajnštajnijuma-254 jonima kalcijuma-48 u akceleratoru superHILAC na Berkliju (Kalifornija):

254
99
Es
+ 48
20
Ca
302
119
Uue
* → nema atoma

Nijedan atom nije identifikovan, što je dovelo do ograničavanja udarnog preseka na 300 nb.[30] Kasniji proračuni sugerišu da udarni presek 3n reakcije (koja bi za rezultat imala 299Uue i tri neutrona kao produkte) zapravo bio šesto hiljada puta manji od ove gornje granice, na 0,5 pb.[31]

Ununenijum je najlakši neotkriveni element; bio je često predmet eksperimenata sintetisanja nemačkih i ruskih timova poslednjih godina.[32][33] Ruski eksperimenti su sprovođeni 2011. godine, a rezultati nisu objavljeni, što znači da nijedan atom ununenijuma nije bio identifikovan. Od aprila do septembra 2012, pokušano je da se sintetišu izotopi 295Uue i 296Uue bombardovanjem mete berklijuma-249 titanijumom-50 (u GSI Helmholc centru za istraživanje teških jona (de) u Darmštatu).[34][35] Na osnovu teorijski predviđenog udarnog preseka, očekivalo se da će atom ununenijuma biti sintetisan unutar pet meseci od početka eksperimenta.[36]

249
97
Bk
+ 50
22
Ti
299
119
Uue
* → 296
119
Uue
+ 3 1
0

n
249
97
Bk
+ 50
22
Ti
299
119
Uue
* → 295
119
Uue
+ 4 1
0

n

Prvobitno je planirano da se eksperiment nastavi novembra 2012,[37] a prekinut je nakratko da bi se iskoristila 249Bk meta i potvrdila sinteza tenesina (tada promenivši projektile u 48Ca).[38] Ova reakcija između 249Bk i 50Ti predviđena je kao najpoželjnija praktična reakcija za formaciju ununenijuma,[35] pošto je poprilično asimetrična[36] ali takođe i dosta hladna.[38] (Reakcija između 254Es i 48Ca bi bila učinkovitija, ali pripremanje miligramskih količina 254Es za metu je veoma teško.)[36] Kako god, neophodna promena iz „srebrnog metka” 48Ca u 50Ti menja očekivani prinos ununenijuma za oko dvadeset, pošto je prinos uveliko zavisan od asimetrije fuzijske reakcije.[36]

Zbog predviđenih kratkih poluživota, tim GSI je koristio novu „brzu” elektroniku kojom je moguće registrovati raspade unutar mikrosekundi.[35] Nijedan atom ununenijuma nije bio identifikovan, što implicira ograničenje udarnog preseka na 70 fb.[38] Predviđeni stvarni udarni presek je oko 40 fb, što je na granicama trenutne tehnologije.[36]

Tim Objedinjenog instituta za nuklearna istraživanja (ru) u Dubni planira da u novom kompleksu za eksperimente 2019. godine započne nova eksperimentisanja sinteze ununenijuma i unbinilijuma koristeći reakcije 249Bk+50Ti i 249Cf+50Ti.[39][40] Japanski tim RIKEN takođe planira da pokuša sa ovim elementima otprilike u isto vreme, koristeći 248Cm mete i 248Cm+51V i 248Cm+54Cr reakcije.[41]

UnbinilijumUredi

Nakon uspešnog dobijanja oganesona 2006. godine reakcijom između 249Cf i 48Ca, tim JINR u Dubni počeo je da sprovodi slične eksperimente u nadi da će stvoriti unbinilijum (element 120) iz jezgra 58Fe i 244Pu.[42] Za izotope unbinilijuma se predviđa da će imati poluživote alfa raspada u redovima mikrosekundi.[43][44] Marta i aprila 2007, sinteza unbinilijuma je pokušana u centru JINR tako što je bombardovana meta plutonijum-244 jonima gvožđa-58.[45] Prva analiza je otkrila da nema proizvedenih atoma elementa 120, a granica je data kao 400 fb za udarni presek pri posmatranoj energiji.[46]

244
94
Pu
+ 58
26
Fe
302
120
Ubn
* → nema atoma

Ruski tim je planirao da unapredi svoja odeljenja pre nego što ponovo pokuša reakciju.[47]

Aprila 2007, tim GSI u Darmštatu pokušao je napraviti unbinilijum koristeći uranijum-238 i nikl-64:[47]

238
92
U
+ 64
28
Ni
302
120
Ubn
* → nema atoma

Nijedan atom nije detektovan, a granica data kao 1,6 pb na udarnom preseku za posmatranu energiju. GSI je ponovio eksperiment tri puta sa većom osetljivošću: april—maj 2007, januar—mart 2008. i septembar—oktobar 2008; sve tri puta rezultati su bili negativni, a granica za udarni presek 90 fb.[47]

Juna i jula 2010, i ponovo 2011, nakon unapređenja opreme da bi se mogle koristiti radioaktivnije mete, naučnici iz centra GSI pokušali su sa više asimetričnom fuzijskom reakcijom:[47]

248
96
Cm
+ 54
24
Cr
302
120
Ubn
* → nema atoma

Očekivalo se da će promena reakcije upetorostručiti verovatnoću sintetisanja unbinilijuma,[48] pošto je prinos takve reakcije u jakoj korelaciji sa asimetričnošću iste.[36] Tri povezana signala bila su uočena tako da se poklapaju sa predviđenim energijama alfa raspada 299Ubn i njegove ćerke 295Og, kao i eksperimentalno određene poznate energije raspada njegove unuke 291Lv. Međutim, životi ovih mogućih raspada bili su mnogo duži nego što se očekivalo, a rezultati nisu mogli da budu potvrđeni.[49][50][51]

U avgustu i oktobru 2011, drugi tim u centru GSI koristeći odeljenje TASCA pokušao je novu, još asimetričniju reakciju:[47]

249
98
Cf
+ 50
22
Ti
299
120
Ubn
* → nema atoma

Zbog asimetričnosti,[52] reakcija između 249Cf i 50Ti predviđena je kao najpoželjnija praktična reakcija za sintetisanje unbinilijuma, iako je poprilično hladna. Nijedan atom unbinilijuma nije identifikovan, što znači da se implicira limit udarnog preseka od 200 fb.[38] Jens Folker Krac je predvideo da će stvarni maksimalni udarni presek za proizvodnju unbinilijuma bilo kojom od ovih reakcija da bude oko 0,1 fb;[16] usporedbe radi, svetski rekord za najmanji udarni presek uspešne reakcije bilo je 30 fb za reakciju 209Bi(70Zn,n)278Nh,[36] a Krac je predvideo maksimalni udarni presek od 20 fb za proizvodnju susednog ununenijuma.[16] Ako su ova predviđanja tačna, onda će sintetisanje ununenijuma da bude na granicama trenutne tehnologije, a sintetisanje unbinilijuma zahtevalo bi nove metode.[16]

Tim Objedinjenog instituta za nuklearna istraživanja (ru) u Dubni planira da u novom kompleksu za eksperimente 2019. godine započne nova eksperimentisanja sinteze ununenijuma i unbinilijuma koristeći reakcije 249Bk+50Ti i 249Cf+50Ti.[39][40] Japanski tim RIKEN takođe planira da pokuša sa ovim elementima otprilike u isto vreme, koristeći 248Cm mete i 248Cm+51V i 248Cm+54Cr reakcije.[41]

UnbibijumUredi

Prvi pokušaj sintetisanja unbibijuma izveo je 1972. godine Flerov et al. u JINR-u, koristeći vruću fuzijsku reakciju:[22]

238
92
U
+ 66
30
Zn
304
122
Ubb
* → nema atoma

Nijedan atom nije detektovan, a izmeren je prinosni limit od 5 mb (5.000.000.000 pb). Trenutni rezultati (vidi flerovijum) pokazali su da je osetljivost ovog eksperimenta bila premala, najmanje 6 redova veličine manja.

Godine 2000, GSI Helmholc centar za istraživanje teških jona (de) izveo je veoma sličan eksperiment sa veoma većom osetljivošću:[22]

238
92
U
+ 70
30
Zn
308
122
Ubb
* → nema atoma

Ovi rezulati ukazuju da sintetisanje takvih težih elemenata ostaje značajan izazov te da će dalja poboljšanja jačine zrake i eksperimentalne učinkovitosti da budu neophodna. Osetljivost bi trebalo da bude povećana na 1 fb.

Drugi neuspešan pokušaj da se sintetiše unbibijum izveden je 1978. godine u GSI-ju, gde je prirodni erbijum kao meta bombardovan jonima ksenona-136:[22]

nat
68
Er
+ 136
54
Xe
298,300,302,303,304,306
Ubb
* → nema atoma

Dva pokušaja iz 1970-ih da se sintetiše unbibijum pokrenuta su nakon istražvanja kojim se ispitivalo da li bi superteški elementi možda mogli da se pojavljuju u prirodi.[22] Nekoliko eksperimenata je izvedeno u periodu 20002004. godina u Flerovskoj laboratoriji za nuklearne reakcije, a ispitivale su se fisijske karakteristike zajedničkog jezgra 306Ubb. Dve nuklearne reakcije su korišćene, i to 248Cm + 58Fe i 242Pu + 64Ni.[22] Rezultati su otkrili kako jezgra poput ovih prolaze fisiju uglavnom izbacujući jezgro sa zatvorenom ljuskom kao što je to 132Sn (Z = 50, N = 82). Takođe je otkriveno da je prinos za fuzijsko-fisijska putanja slična kod projektila 48Ca i 58Fe, što ukazuje na buduću upotrebu projektila 58Fe pri formaciji superteških elemenata.[53]

UnbikvadijumUredi

U nizu eksperimenata, naučnicu u GANIL-u su pokušavali da izmere direktnu i odloženu fisiju zajedničkog jezgra elemenata sa Z = 114, 120 i 124, tako da se ispitaju efekti ljuske u ovom regionu i odredi sledeća sferična protonska ljuska. Ovo se radi zato što se dobijanjem kompletnih nuklearnih ljuski (ili, ekvivalentno, dobijanjem magičnog broja protona ili neutrona) osigurava veća stabilnost jezgra ovih superteških elemenata, time se približavajući sve bliže ostrvu stabilnosti. Godine 2006, sa kompletnim rezultatima objavljenim 2008, tim je omogućio uvid u rezultate iz reakcija koja je uključivala bombradovanje prirodnog germanijuma kao mete jonima uranijuma:

238
92
U
+ nat
32
Ge
308,310,311,312,314
Ubq
* → fisija

Tim je objavio da je bio u mogućnosti da identifikuje fisiju zajedničkog jedinjenja sa poluživotima > 10−18 s. Ovaj rezultat sugeriše da je stabilizacioni efekat kod Z = 124 jak i upućuje na sledeću protonsku ljusku kod Z > 120, ne kod Z = 114 kako se prethodno mislilo. Zajedničko jezgro je slaba kombinacija nukleona koji se još uvek nisu rasporedili u nuklearne ljuske. Nema unutrašnju strukturu i zajedno ga drže jedino sile sudaranja između mete i projektilskog jezgra. Procenjuje se da je potrebno oko 10−14 s da se nukleoni rasporede u nuklearne ljuske, kada zajedničko jedinjenje postaje nuklid, a ovaj broj IUPAC koristi kao minimalni poluživot koji pojedini izotop mora da ima da bi bio prepoznat kao otkriven. Tako se GANIL-ovi eksperimenti ne broje kao otrkiće elementa 124.[22]

UnbiheksijumUredi

Prvi i jedini pokušaj da se sintetiše unbiheksijum, koji je bio neuspešan, izveden je 1971. godine u Cernu od strane Renea Bimboa i Džona M. Aleksandera koristeći vruću fuzijsku reakciju:[22]

232
90
Th
+ 84
36
Kr
316
126
Ubh
* → nema atoma

Visokoenergetska alfa čestica bila je posmatrana i uzimana kao mogući dokaz sintetisanja unbiheksijuma. Nedavno istraživanje sugeriše da je ovo veoma malo verovatno jer je osetljivost eksperimenata sprovedenih 1971. bila nekoliko redova jačine niža u odnosu na vrednosti koje se danas smatraju adekvatnima.

UnbiseptijumUredi

Unbiseptijum je imao jedan propali pokušaj sintetisanja, i to 1978. godine u darmštatskom akceleratoru UNILAC bombardovanjem prirodnog tantala kao mete jonima ksenona:[22]

nat
73
Ta
+ 136
54
Xe
316,317
Ubs
* → nema atoma

Moguća pojava u prirodiUredi

Grupa koju je predvodio Amnon Marinov na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, 24. aprila 2008. godine tvrdila je da je pronašla pojedinačne atome unbibijuma-292 kod depozita torijuma koji se nalaze u prirodi sa zastupljenošću između 10−11 i 10−12, u odnosu na torijum.[54] Tvrdnja Marinova et al. bila je iskritikovana od strane dela naučne zajednice, a Marinov kaže da je članak dostavio časopisima Priroda (engl. Nature) i Fizika prirode (engl. Nature Physics) ali su ga odbacila bez slanja na detaljnu proveru.[55] Tvrdilo se i da su atomi unbibijuma-292 superdeformisani ili hiperdeformisani izomeri, sa poluživotom od najmanje 100 miliona godina.[22]

Kritika tehnike, prethodno korišćene u navodnom identifikovanju lakših torijumovih izotopa masenom spektrometrijom,[56] objavljena je 2008. godine u časopisu Fizički pregled C (engl. Physical Review C).[57] Opovrgavanje od strane Marinove grupe izašlo je u istom časopisu posle prethodno objavljenog komentara.[58]

Ponavljanjem ekperimenta sa torijumom koristeći superiorni metod akceleratorske masene spektrometrije (AMS) nisu uspeli da se potvrde rezultati, uprkos 100 puta boljoj osetljivosti.[59] Ovaj rezultat značajno dovodi u pitanje rezultate Marinove grupe po pitanju njihovih tvrdnji dugovečnih izotopa torijuma,[56] rendgenijuma[60] i unbibijuma.[54] I dalje je moguće da tragovi unbibijuma možda postoje samo u nekim uzorcima torijuma, mada je mogućnost za ovo veoma mala.[22]

Godine 1976. sugerisano je da bi primordijalni superteški elementi (pre svega livermorijum, unbikvadijum, unbiheksijum i unbiseptijum) moglo da budu uzrok neobjašnjenoj radijacijskoj šteti kod minerala. Ovo je pokrenulo mnoga istraživanja od 1976. do 1983. godine, s ciljem da se u prirodi otkriju pomenuti elementi. Neki su tvrdili da su detektovali alfa čestice sa pravim energijama da se izazove posmatrana šteta, podržavajući postojanje ovih elemenata, dok su neki tvrdili da nije bio uspešnog detektovanja.

Moguća rasprostranjenost primordijalnih superteških elemenata na Zemlji, u ovom momentu, upitna je. Čak i ako je potvrđeno da su izazvali radijacijsku štetu veoma davno, možda su se do danas raspali tako da postoje samo u tragovima, a možda su i potpuno iščezli.[28]

U popularnoj kulturiUredi

Serijal (engl. Itch) engleskog radijskog voditelja Sajmona Maje prati priču dečaka po imenu Ičingam Lofte, koji je otkrio unbiheksijum (element 126). U knjizi se element konstantno pominje kao „126” i (fiktivno) veoma je radioaktivan. Predloženo je (u izmišljenoj priči) da mu se da ime „loftengijam” (engl. lofteinghiam).[61]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Seaborg, Glenn T. (26. 8. 1996). „An Early History of LBNL”. Arhivirano iz originala na datum 15. 11. 2010. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  2. ^ Frazier, K. (1978). „Superheavy Elements”. Science News. 113 (15): 236—238. JSTOR 3963006. doi:10.2307/3963006. Arhivirano iz originala na datum 28. 5. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  3. ^ „Kernchemie”. kernchemie.de. Arhivirano iz originala na datum 3. 3. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  4. ^ Za element 122 se aprila 2008. godine tvrdilo da postoji u prirodi, ali ova tvrdnja je uveliko proglašena pogrešnom. Pogledajte:
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o Fricke, B.; Greiner, W.; Waber, J. T. (1971). „The continuation of the periodic table up to Z = 172. The chemistry of superheavy elements”. Theoretica chimica acta. Springer-Verlag. 21 (3): 235—260. doi:10.1007/BF01172015. Arhivirano iz originala na datum 3. 2. 2013. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  6. ^ a b „Extended elements: new periodic table”. 2010. Arhivirano iz originala na datum 4. 3. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  7. ^ a b Elert, G. „Atomic Models”. The Physics Hypertextbook. Arhivirano iz originala na datum 13. 04. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  8. ^ a b Seaborg, Glenn T. (2006). „Transuranium element (chemical element)”. Encyclopædia Britannica. Arhivirano iz originala na datum 30. 11. 2010. Pristupljeno 16. 3. 2010. 
  9. ^ a b v Ball, Philip (novembar 2010). „Would element 137 really spell the end of the periodic table? Philip Ball examines the evidence”. Chemistry World. Royal Society of Chemistry. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  10. ^ a b v g d đ Pyykkö, Pekka (2011). „A suggested periodic table up to Z ≤ 172, based on Dirac–Fock calculations on atoms and ions”. Physical Chemistry Chemical Physics. 13 (1): 161—168. Bibcode:2011PCCP...13..161P. PMID 20967377. doi:10.1039/c0cp01575j. Arhivirano iz originala na datum 27. 5. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  11. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Hoffman, Darleane C.; Lee, Diana M.; Pershina, Valeria (2006). „Transactinides and the future elements”. Ur.: Morss; Edelstein, Norman M.; Fuger, Jean. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (III izd.). Dordrecht, The Netherlands: Springer Science+Business Media. ISBN 978-1-4020-3555-5. Arhivirano iz originala na datum 28. 5. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Fricke, Burkhard (1975). „Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties”. Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry. 21: 89—144. doi:10.1007/BFb0116498. Arhivirano iz originala na datum 18. 4. 2015. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  13. ^ „SCF Dirac–Slater Calculations of the Translawrencium Elements”. The Journal of Chemical Physics. 51 (2): 664—661. 1969. Bibcode:1969JChPh..51..664W. doi:10.1063/1.1672054. Arhivirano iz originala na datum 08. 04. 2015. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  14. ^ Jacoby, Mitch (2006). As-yet-unsynthesized superheavy atom should form a stable diatomic molecule with fluorine”. Chemical & Engineering News. 84 (10): 19. doi:10.1021/cen-v084n010.p019a. Arhivirano iz originala na datum 15. 7. 2012. Pristupljeno 14. 1. 2008. 
  15. ^ Makhyoun, M. A. (oktobar 1988). „On the electronic structure of 5g1 complexes of element 125: a quasi-relativistic MS-Xα study”. Journal de Chimie Physique et de Physico-Chimie Biologique. Les Ulis, France (1903–2000): EDP Sciences. 85 (10): 917—924. Arhivirano iz originala na datum 28. 05. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  16. ^ a b v g d Kratz, J. V. (5. 9. 2011). The Impact of Superheavy Elements on the Chemical and Physical Sciences (PDF). 4th International Conference on the Chemistry and Physics of the Transactinide Elements. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 3. 3. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  17. ^ a b „Nuclear scientists eye future landfall on a second 'island of stability'. EurekAlert. 6. 4. 2008. Arhivirano iz originala na datum 12. 3. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  18. ^ a b Grumann, Jens; Mosel, Ulrich; Fink, Bernd; Greiner, Walter (11. 8. 1969). „Investigation of the Stability of Superheavy Nuclei around Z = 114 and Z = 164”. Zeitschrift für Physik. Frankfurt a. M., Germany: Institut für Teoretische Phyisik der Universität Frankfurt a. M. 228: 228, 371—386. doi:10.1007/BF01406719. Arhivirano iz originala na datum 29. 9. 2013. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  19. ^ Penneman, R. A.; Mann, J. B.; Jørgensen, C. K. (februar 1971). „Speculations on the chemistry of superheavy elements such as Z = 164”. Chemical Physics Letters. 8 (4): 321—326. Bibcode:1971CPL.....8..321P. doi:10.1016/0009-2614(71)80054-4. 
  20. ^ a b v Fricke, Burkhard (1977). Dirac–Fock–Slater calculations for the elements Z = 100, fermium, to Z = 173” (PDF). Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry. 19: 83—192. Bibcode:1977ADNDT..19...83F. doi:10.1016/0092-640X(77)90010-9. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 27. 5. 2016. Pristupljeno 25. 2. 2016. 
  21. ^ Cwiok, S.; Heenen, P.-H.; Nazarewicz, W. (2005). „Shape coexistence and triaxiality in the superheavy nuclei”. Nature. 433 (7027): 705—709. Bibcode:2005Natur.433..705C. PMID 15716943. doi:10.1038/nature03336. 
  22. ^ a b v g d đ e ž z i j Emsley, John (2011). Nature's Building Blocks: An A–Z Guide to the Elements (N izd.). New York, NY: Oxford University Press. str. 588. ISBN 978-0-19-960563-7. Arhivirano iz originala na datum 6. 6. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  23. ^ Eisberg, R.; Resnick, R. (1985). Quantum Physics of Atoms, Molecules, Solids, Nuclei and Particles. Wiley. 
  24. ^ Bjorken, J. D.; Drell, S. D. (1964). Relativistic Quantum Mechanics. McGraw-Hill. 
  25. ^ Pogledajte i reference u sledećem izvoru pored samog primarnog izvora:
  26. ^ Wang, Yang; Wong, Dillon; Shytov, Andrey V.; Brar, Victor W.; Choi, Sangkook; Wu, Qiong; Tsai, Hsin-Zon; Regan, William; Zettl, Alex; Kawakami, Roland K.; Louie, Steven G.; Levitov, Leonid S.; Crommie, Michael F. (10. 5. 2013). „Observing Atomic Collapse Resonances in Artificial Nuclei on Graphene”. Science. 340 (6133): 734—737. Bibcode:2013Sci...340..734W. PMID 23470728. arXiv:1510.02890 . doi:10.1126/science.1234320. Arhivirano iz originala na datum 24. 3. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  27. ^ Indelicato, Paul; Bieroń, Jacek; Jönsson, Per (2016). „Are MCDF calculations 101% correct in the superheavy elements range?” (PDF). dspace.mah.se. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 29. 10. 2016. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
  28. ^ a b Emsley, John (2011). Nature's Building Blocks: An A–Z Guide to the Elements (N izd.). New York, NY: Oxford University Press. str. 592. ISBN 978-0-19-960563-7. Arhivirano iz originala na datum 6. 6. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  29. ^ Nefedov, V. I.; Trzhaskovskaya, M. B.; Yarzhemskii, V. G. (2006). „Electronic Configurations and the Periodic Table for Superheavy Elements” (PDF). Physical Chemistry. Pleiades Publishing, Inc. 408 (2): 149—151. ISSN 0012-5016. doi:10.1134/S0012501606060029. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 13. 10. 2016. Pristupljeno 13. 10. 2016. 
  30. ^ Lougheed, R.; et al. (1985). „Search for superheavy elements using 48Ca + 254Esg reaction”. Physical Review C. 32 (5): 1760—1763. Bibcode:1985PhRvC..32.1760L. doi:10.1103/PhysRevC.32.1760. 
  31. ^ Feng, Z.; Jin, G.; Li, J.; Scheid, W. (2009). „Production of heavy and superheavy nuclei in massive fusion reactions”. Nuclear Physics A. 816: 33. Bibcode:2009NuPhA.816...33F. arXiv:0803.1117 . doi:10.1016/j.nuclphysa.2008.11.003. 
  32. ^ „Russian physicists plan to synthesize element 119 of periodic system”. sputniknews.com. 26. 3. 2011. Arhivirano iz originala na datum 10. 03. 2016. Pristupljeno 06. 05. 2017. 
  33. ^ „Element 117 synthesized on Russian atom smasher”. The Voice of Russia. 7. 4. 2010. Arhivirano iz originala na datum 2. 10. 2015. Pristupljeno 4. 10. 2015. »The Dubna team are now upgrading their smasher ahead of attempts to synthesize Elements 119 and 120 in a series of experiments before 2012.« 
  34. ^ „Modern alchemy: Turning a line”. The Economist. 12. 5. 2012.
  35. ^ a b v „Superheavy Element Search Campaign at TASCA”. J. Khuyagbaatar.
  36. ^ a b v g d đ e Zagrebaev, Valeriy; Karpov, Alexander; Greiner, Walter (2013). „Future of superheavy element research: Which nuclei could be synthesized within the next few years?” (PDF). Journal of Physics. IOP Publishing Ltd. 420: 012001. doi:10.1088/1742-6596/420/1/012001. Arhivirano (PDF) iz originala na datum 3. 10. 2015. 
  37. ^ „Search for element 119: Christoph E. Düllmann for the TASCA E119 collaboration” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
  38. ^ a b v g Yakushev, A. (2012). „Superheavy Element Research at TASCA” (PDF). asrc.jaea.go.jp. Pristupljeno 23. 9. 2016. 
  39. ^ a b „Scientists will begin experiments on the synthesis of element 119 in 2019”. www.jinr.ru. JINR. 28. 9. 2016. Pristupljeno 31. 3. 2017. »“The discovery of elements 115, 117 and 118 is an accomplished fact; they were placed in the periodic table, though still unnamed and will be confirmed only at the end of the year. The D.I. Mendeleev Periodic Table is not infinite. In 2019, scientists will begin the synthesis of elements 119 and 120 which are the first in the 8th period,” said S.N. Dmitriev.« 
  40. ^ a b Dmitriev, Sergey; Itkis, Mikhail; Oganessian, Yuri (2016). Status and perspectives of the Dubna superheavy element factory (PDF). Nobel Symposium NS160 – Chemistry and Physics of Heavy and Superheavy Elements. doi:10.1051/epjconf/201613108001. 
  41. ^ a b „What it takes to make a new element”. Chemistry World. Pristupljeno 3. 12. 2016. 
  42. ^ „A New Block on the Periodic Table” (PDF). Lawrence Livermore National Laboratory. april 2007. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 28. 05. 2008. Pristupljeno 18. 1. 2008. 
  43. ^ Chowdhury, P. Roy; Samanta, C.; Basu, D. N. (2008). „Search for long lived heaviest nuclei beyond the valley of stability”. Physical Review C. 77 (4): 044603. Bibcode:2008PhRvC..77d4603C. arXiv:0802.3837 . doi:10.1103/PhysRevC.77.044603. 
  44. ^ Chowdhury, R. P.; Samanta, C.; Basu, D.N. (2008). „Nuclear half-lives for α-radioactivity of elements with 100 ≤ Z ≤ 130”. Atomic Data and Nuclear Data Tables. 94 (6): 781—806. Bibcode:2008ADNDT..94..781C. arXiv:0802.4161 . doi:10.1016/j.adt.2008.01.003. 
  45. ^ Itkis, M. G.; Oganessian, Yu. Ts. (2007). „Synthesis of New Nuclei and Study of Nuclear Properties and Heavy-Ion Reaction Mechanisms”. jinr.ru. Joint Institute for Nuclear Research. Pristupljeno 23. 9. 2016. 
  46. ^ Oganessian, Yu. Ts.; Utyonkov, V.; Lobanov, Yu.; Abdullin, F.; Polyakov, A.; Sagaidak, R.; Shirokovsky, I.; Tsyganov, Yu.; et al. (2009). „Attempt to produce element 120 in the 244Pu+58Fe reaction”. Phys. Rev. C. 79 (2): 024603. Bibcode:2009PhRvC..79b4603O. doi:10.1103/PhysRevC.79.024603. 
  47. ^ a b v g d Düllmann, Christoph E. (20. 10. 2011). „Superheavy Element Research News from GSI and Mainz” (PDF). FIAS Colloquium. Frankfurt, Germany: Frankfurt Institute of Advanced Studies [Johannes Gutenberg University Mainz; GSI Helmholtzzentrum für Schwerionenforschung GmbH, Darmstadt; Helmholtz Institute Mainz]. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 06. 07. 2016. Pristupljeno 7. 6. 2016. 
  48. ^ GSI. „Searching for the island of stability”. www.gsi.de. GSI. Pristupljeno 23. 9. 2016. 
  49. ^ Adcock, Colin (2. 10. 2015). „Weighty matters: Sigurd Hofmann on the heaviest of nuclei”. JPhys+. Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics. Pristupljeno 23. 9. 2016. 
  50. ^ Hofmann, Sigurd (avgust 2015). „Search for Isotopes of Element 120 on the Island of SHN”. Exotic Nuclei: 213—224. ISBN 978-981-4699-45-7. doi:10.1142/9789814699464_0023. 
  51. ^ Hofmann, S.; Heinz, S.; Mann, R.; Maurer, J.; Münzenberg, G.; Antalic, S.; Barth, W.; Burkhard, H. G.; Dahl, L.; Eberhardt, K.; Grzywacz, R.; Hamilton, J. H.; Henderson, R. A.; Kenneally, J. M.; Kindler, B.; Kojouharov, I.; Lang, R.; Lommel, B.; Miernik, K.; Miller, D.; Moody, K. J.; Morita, K.; Nishio, K.; Popeko, A. G.; Roberto, J. B.; Runke, J.; Rykaczewski, K. P.; Saro, S.; Scheidenberger, C.; Schött, H. J.; Shaughnessy, D. A.; Stoyer, M. A.; Thörle-Popiesch, P.; Tinschert, K.; Trautmann, N.; Uusitalo, J.; Yeremin, A. V. (2016). „Review of even element super-heavy nuclei and search for element 120”. The European Physics Journal A. 2016 (52). doi:10.1140/epja/i2016-16180-4. 
  52. ^ Siwek-Wilczyńska, K.; Cap, T.; Wilczyński, J. (april 2010). „How can one synthesize the element Z = 120?”. International Journal of Modern Physics E. 19 (4): 500. doi:10.1142/S021830131001490X. 
  53. ^ Pogledajte godišnje izveštaje Flerovske laboratorije (2000—2004), koja možete da nađete ovde:
  54. ^ a b Marinov, A.; Rodushkin, I.; Kolb, D.; Pape, A.; Kashiv, Y.; Brandt, R.; Gentry, R. V.; Miller, H. W. (2008). „Evidence for a long-lived superheavy nucleus with atomic mass number A = 292 and atomic number Z = ~122 in natural Th” (PDF). International Journal of Modern Physics E. 19: 131—140. Bibcode:2010IJMPE..19..131M. arXiv:0804.3869 . doi:10.1142/S0218301310014662. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  55. ^ „Heaviest element claim criticised”. Chemical World. Royal Society of Chemistry. 2. 5. 2008. Arhivirano iz originala na datum 04. 03. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  56. ^ a b Marinov, A.; Rodushkin, I.; Kashiv, Y.; Halicz, L.; Segal, I.; Pape, A.; Gentry, R. V.; Miller, H. W.; Kolb, D.; Brandt, R. (2007). „Existence of long-lived isomeric states in naturally-occurring neutron-deficient Th isotopes” (PDF). Phys. Rev. C. 76 (2): 021303(R). Bibcode:2007PhRvC..76b1303M. arXiv:nucl-ex/0605008 . doi:10.1103/PhysRevC.76.021303. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  57. ^ Barber, R. C.; De Laeter, J. R. (2009). „Comment on 'Existence of long-lived isomeric states in naturally-occurring neutron-deficient Th isotopes'. Phys. Rev. C. 79 (4): 049801. Bibcode:2009PhRvC..79d9801B. doi:10.1103/PhysRevC.79.049801. Arhivirano iz originala na datum 6. 6. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  58. ^ Marinov, A.; Rodushkin, I.; Kashiv, Y.; Halicz, L.; Segal, I.; Pape, A.; Gentry, R. V.; Miller, H. W.; Kolb, D.; Brandt, R. (2009). „Reply to "Comment on 'Existence of long-lived isomeric states in naturally-occurring neutron-deficient Th isotopes'"”. Phys. Rev. C. 79 (4): 049802. Bibcode:2009PhRvC..79d9802M. doi:10.1103/PhysRevC.79.049802. Arhivirano iz originala na datum 6. 6. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  59. ^ Lachner, J.; Dillmann, I.; Faestermann, T.; Korschinek, G.; Poutivtsev, M.; Rugel, G. (2008). „Search for long-lived isomeric states in neutron-deficient thorium isotopes”. Phys. Rev. C. 78 (6): 064313. Bibcode:2008PhRvC..78f4313L. arXiv:0907.0126 . doi:10.1103/PhysRevC.78.064313. Arhivirano iz originala na datum 6. 6. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  60. ^ Marinov, A.; Rodushkin, I.; Pape, A.; Kashiv, Y.; Kolb, D.; Brandt, R.; Gentry, R. V.; Miller, H. W.; Halicz, L.; Segal, I. (2009). „Existence of Long-Lived Isotopes of a Superheavy Element in Natural Au” (PDF). International Journal of Modern Physics E. World Scientific Publishing Company. 18 (3): 621—629. Bibcode:2009IJMPE..18..621M. arXiv:nucl-ex/0702051 . doi:10.1142/S021830130901280X. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 14. 7. 2014. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  61. ^ „Itch – Element Hunter”. itchingham.co.uk. Arhivirano iz originala na datum 1. 4. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi