Путовање на исток
Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt) je kratak roman nemačkog pisca Hermana Hesea. Prvi put je objavljen u Nemačkoj 1932. godine. Ovaj roman je usledio neposredno nakon Heseovog najvećeg međunarodnog uspeha sa romanom Narcis i Zlatousti.
| Putovanje na istok | |
|---|---|
| Orig. naslov | Die Morgenlandfahrt |
| Autor | Herman Hese |
| Zemlja | Nemačka |
| Jezik | nemački |
| Izdavanje | |
| Datum | 1932 |
Radnja uredi
Putovanje na istok je napisan sa stanovišta čoveka (u knjizi zvanog H. H.) koji postaje član Saveza, vanvremenske verske sekte čiji su članovi poznati fiktivni i stvarni likovi, kao što su Platon, Mocart, Pitagora, Paul Kle, Don Kihot, Mačak u čizmama, Bodler i skeledžija Vasudeva, lik iz jednog od ranijih romana Hesea, Sidarte. Ogranak grupe ide na hodočašće na "istok" u potrazi za "apsolutnom istinom“. Narator govori o putovanju kroz različita vremena i prostore, preko imaginarnih i realnih geografskih predela. Iako u početku zabavno i poučno putovanje zapada u krizu, u dubokom planinskom klancu zvanom Morbio Inferiore, kada Leo, naizgled jednostavan sluga, nestaje, zbog čega grupa naglo zapada u anksioznost i svađu. Leo je opisan kao srećan, prijatan, zgodan, voljen od strane svih, kao osoba koja zna sa životinjama - pronicljivom čitaocu on izgleda mnogo više od prostog sluge, ali hodočasnici, uključujući i naratora, izgleda da to ne primećuju. Niti se iko pita zašto je grupa podeljena prepirkom nakon Leovog nestanka. Umesto toga, oni optužuju Lea da je odneo sa sobom razne predmete koji se čine da nedostaju (a koji se kasnije pojavljuju), a koje hodočasnici smatraju veoma važnim (kasnije se ispostavlja da nisu tako važni). Oni ga na kraju krive i za raspad grupe i neuspeh putovanja. Godinama kasnije pripovedač pokušava da napiše priču o putovanju, iako je izgubio kontakt sa grupom i veruje da Savez više ne postoji. Ali on nije je u stanju da složi sve kockice te priče; ceo njegov život je potonuo u očaju i razočarenju zbog neuspeha stvari koja mu je bila najvažnija, čak je prodao i violinu na kojoj je nekada muzicirao grupi u toku putovanja. Konačno, na savet prijatelja, on pronalazi slugu Lea i, pošto ne uspeva da ponovo uspostavi kontakt sa njim, niti bude prepoznat od strane njega kada ga susreće na klupi u parku, piše mu dugo, strastveno pismo "nezadovoljstva, kajanja i preklinjanja" i šalje mu ga te iste noći. Sledećeg jutra Leo se pojavljuje u kući naratora i saopštava mu da mora da se pojavi pred Visokim prestolom da bi mu bilo suđeno od strane zvaničnika Saveza. Ispostavlja se (na iznenađenje naratora) da je Leo, naizgled jednostavni sluga, zapravo predsednik Saveza, a da je kriza u Morbio Inferioreu bila test vere koji su pripovedač i njegovi saputnici pali prilično tužno. H. H. otkriva da je njegova "nenormalnost" i vreme provedeno u očaju bio deo njegovog suđenja. Dozvoljeno mu je da se vrati Savezu ako uspe da prođe nove testove vere i poslušnosti. Šta on bira i konačni rasplet je potez tipičnog Heseovog istočnjačkog misticizma.
Literatura uredi
Herman Hese, Putovanje na istok, Irig, Novi Sad, 1979.