Википедија

RK Crvena zvezda

Rukometni klub Crvena zvezda je rukometni klub iz Beograda. Klub je deo Sportskog društva Crvena zvezda. Klub je osnovan kao sekcija SD Crvena zvezda 1. oktobra 1948. i u početku je igrao veliki rukomet. [1] Klub se trenutno takmiči u Superligi Srbije.

RK Crvena zvezda
Puno imeRukometni klub Crvena zvezda
NadimakCrveno-beli
Osnovan1948.
DvoranaCKS Šumice
Kapacitet2.000
TrenerCrna Gora Ratko Đurković
LigaSuperliga Srbije
2020/2021.Superliga Srbije, 5 (plej - aut)
Klupske boje   
Veb-sajt
Zvanični veb-sajt

Istorija uredi

1950e uredi

Rukometna sekcija Sportskog društva Crvena zvezda formirana je 1. oktobra 1948. Prvi vođa te sekcije bio je Miroslav Pavlović. Prvih godina se igrao veliki rukomet, ali kako nije izazivao interesovanje i popularnost, vrlo brzo ga zamenjuje mali, to jest moderni rukomet. Crvena zvezda je bila nosilac i pionir rukometa u Beogradu. Ekipa je učestvovala na brojnim turnirima u zemlji i inostranstvu, i ostvarivala uspehe.

Posle kvalifikacionih utakmica, koje su održane po republikama, na završnom turniru u Beogradu, RK Crvena zvezda 1955. osvaja prvu titulu prvaka Jugoslavije. Tada je u finalu pobeđena ekipa Mlada Bosna iz Sarajeva rezultatima 17:6 i 11:4. U osvajanju te titule učestvovali su: Milan Prvulović, Đorđe Vučinić, Bogdan Cvijetić, Tomislav Raguš, Nikola Vučković, Vladimir Milić, Aleksandar Dimitrić, Svetislav Stankić, Mihajlo Marković i Nikola Vučinić. Već sledeće 1956. godine Zvezda osvaja duplu krunu. Na završnom turniru u Sarajevu osvojena je titula u konkurenciji ekipa Mlade Bosne, RK Rabotnički iz Skoplja i RK Mladost iz Zagreba, a iste godine osvojen je i kup.

Taj period je definitivno obeležio Bogdan Cvijetić, koji je bio najbolji igrač Crvene zvezde u tom periodu i jedan od najboljih rukometaša svog vremena. Proglašen je rukometnim Šekularcem, tj. da je „Boca Cvijetić u rukometu ono što je Šeki u fudbalu – majstor finte“. Svojim igrama zaslužio je i poziv u reprezentaciju Jugoslavije.

Prvi put je 1958. formirana savezna liga, a Crvena zvezda je jedini klub iz Srbije koji nikad nije ispadao iz najvišeg ranga.

1960e uredi

Šezdesetih godina, iako je bila stalni prvoligaš, Crvena zvezda se nalazila uglavnom u sredini tabele. Najbolji rezultati ostvareni su 1965. i 1969. kada je osvojeno četvrto, odnosno peto mesto u prvenstvu Jugoslavije. I u tim godinama, Zvezda je imala nekoliko sjajnih igrača, pre svega levo krilo Branislava Pokrajca i golmana Andriju Banjanina koji je fenomenalno branio gol crveno-belih. Takođe, igranjem za crveno-bele istakli su se i Sveta Ćeramilac i Rajko Lau.

1970e uredi

Ovaj period obeležio je Milan Lazarević, koji je 1970. nastupio na svetskom prvenstvu, a dve godine kasnije, tačnije 1972. i na Olimpijadi, gde je bio jedan od najboljih. Što se tiče plasmana u prvenstvu, Crvena zvezda je najbolje plasirana bila 1974. kada je osvojeno 4. mesto. Kasnije dolazi do promene na klupi, i umesto dugogodišnjeg trenera Nikole Vučinića dolazi Mihailo Obradović. Tada okosnicu tima, između ostalih, čine: Velibor Nenadić, Mladen Laković i Jovica Cvetković.

1980e uredi

U narednim godinama imala je Zvezda vrhunske igrače poput Milana Kaline, Branka Štrpca i Petrita Fejzule, ali su trofeji uporno izmicali. Primera radi, u sezoni 1982/83. Crvena zvezda je bila na pragu trofeja, od slavlja je delila samo jedna utakmica, protiv Sloge u Doboju u kojoj je pobeda donosila titulu. Međutim, naš tim je na kraju postao vicešampion, zbog slabije gol-razlike u odnosu na šabačku Metaloplastiku (isti broj bodova na kraju, s tim što je naš tim imao +53, a Metaloplastika +73 gol-razliku). Metaloplastika je tih godina bila neprikosnovena u SFRJ ligi, a dva puta je bila i šampion Evrope.

1990e uredi

Tek devedesetih godina, Crvena zvezda dolazi do novih trofeja. Počelo je izgubljenim finalom u „Pioniru“ 1993. kada su sekunde delile od pobede u majstorici protiv beogradskog Partizana, ali, to generacija predvođena Butulijom, Peruničićem, Kneževićem, Škrbićem i Perićem nije uspela. Nakon ovog poraza, mnogi prvotimci odlaze iz kluba, a počinje da se pravi nova Zvezda. U sezoni 1994/95, Crvena zvezda osvaja Kup Jugoslavije, a trofej osvajaju: Radosavljević, Maksić, Petrić, Vojinović, Kapa, Petković, Jokić… Trener je bio Ljuba Obradović.

Sledeća sezona je bila još uspešnija: osvojena je „dupla kruna“, a i u naredne dve sezone je osvojena titula šampiona Jugoslavije. Iako se ušlo u stvaranje novog tima, sa samo četiri prave zvezde u tom trenutku, Predragom Peruničićem, Petrićem, Matićem i Milosavljevićem, ali sa sjajnim Puljezevićem i Šarićem na golu, predvođeni Jovicom Cvetkovićem sa klupe (smena Ljube Obradovića je prethodno izazvala velike potrese), ništa se značajno nije promenilo. Treća titula u nizu (1998. godine) osvojena je ponovo sa novim trenerom (Zlatan Arnautović).

Tih godina, Zvezda je postizala odlične rezultate i u Evropi. U sezoni 1995/96, tim stiže čak do polufinala Kupa pobednika kupova. Prvo je eliminisan Đer (34:25 i 27:30), pa Banjik iz Karvine (29:18 i 26:34), zatim Borba iz Lucerna (33:23 i 26:23). U polufinalu, Teka iz Santandera je bila bolja od Zvezde (19:25 i 20:19) i sprečila je da uđe u prvo evropsko finale. U sledećoj sezoni zabeleženo je i prvo učešće u Ligi šampiona, naš tim zauzima treće mesto u grupi iza Kila i Vintetura, a ispred SKA iz Minska. I u sezoni 1997/98. naš tim je igrao u grupnoj fazi, i ponovo bio treći, iza Vintertura i Ademar Leona, a ispred Dramena. Naredne godine, Zvezda nije uspela da se plasira u grupnu fazu, jer je poražena od ekipe SKA iz Minska (30:22, 19:32).

2000e uredi

Nakon ovih uspeha, klub ponovo zapada u krizu, da bi se u sezoni 2003/04. ponovo uzdigao, osvojivši „duplu krunu“. U timu su tada bili: Aleksandar Adžić, Nikola Kojić, Darko Stanić (kasnije prozvan „ministrom odbrane“), Nenad Vučković, Rastko Stojković, Nikola Manojlović, Ivan Nikčević, Goran Cvetković. Novosadska Vojvodina je osvojila titulu u sezoni 2004/05, da bi sledeće tri sezone ponovo pripale našem klubu.

Posle očajnog starta u sezoni 2005/06. (pet uzastopnih poraza), malo ko je očekivao da će se Zvezda uopšte plasirati u zajedničku ligu Srbije i Crne Gore. Na polusezoni, Zvezda je imala skor 3-1-7, i zauzimala je devetu poziciju (od 12 timova), pa joj je predviđana grčevita borba za opstanak, a zatim se sve okrenulo u korist našeg tima koji je preuzeo Vuk Roganović. Zvezda je zaigrala znatno bolje, zabeležila deset uzastopnih pobeda rušeći redom protivnike u drugom delu prvenstva, i kao četvrta na tabeli se plasirala u zajedničku ligu. Predvođena Petrom Nenadićem, Crvena zvezda dolazi u situaciju da joj je u poslednjem kolu dovoljan bod da vrati titulu na Marakanu. Iako su gubili na poluvremenu protiv Berana (u gostima), naš tim je preokrenuo rezultat u nastavku, Berane je ipak uspelo da dođe do izjednačenja na kraju, a Zvezda je mogla da slavi novu titulu.

Sledeće sezone, Crvena zvezda je trijumfovala sa bodom više od Partizana, da bi u sezoni 2007/08. bila ubedljivija i na kraju sakupila 7 bodova više od drugoplasirane Kolubare.

2010e uredi

Nenad Peruničić je 2007. ispunio svoju želju i vratio se u svoj klub, Crvenu zvezdu, sa namerom da osvoji najdražu titulu, koja mu nedostaje i naravno, titulu je osvojio. Zabeležena su i još dva nastupa u Ligi šampiona. Nakon ovih uspeha, nova kriza zahvata naš tim, klub je upao u dugove, bio pred gašenjem, i upravo se Nenad Peruničić posvetio borbi da klub opstane.

U narednih nekoliko godina Zvezdi je oduzeto mnogo bodova od strane saveza zbog dugova, pa je u jednom trenutku klub došao na ivicu ispadanja iz Lige (Crvena zvezda je jedini klub koji nikada nije ispadao iz najelitnijeg domaćeg takmičenja). U sezoni 2013/14. klub se konačno malo konsolidovao, pre svega nadljudskim naporima Peruničića, osvojeno je četvrto mesto u domaćem šampionatu i igrano je finale domaćeg kupa koje je ipak pripalo niškom Železničaru. Usledila je vrlo turbulentna sezona u kojoj je na kraju zauzeto prvo mesto u plej-autu, odnosno ukupno sedmo u šampionatu, dok je ekipa Nenada Peruničića u nacionalnom kupu zaustavljena u četvrtfinalu.

Nakon devetogodišnjeg posta crveno-beli rukometaši su osvojili Kup Srbije 2017. i na taj način došli do 14. trofeja u istoriji kluba. Sjajna 2017. godina je krunisana osvajanjem Superkupa, a Nenad Peruničić je proglašen za trenera godine.

Uspesi uredi

Takmičenje Broj Godina
Nacionalno prvenstvo - 9
Prvenstvo SFR Jugoslavije Prvak 2 1954/55, 1955/56.
Drugi 3 1957/58, 1982/83, 1985/86.
Prvenstvo SRJ / SCG Prvak 5 1995/96, 1996/97, 1997/98, 2003/04, 2005/06.
Drugi 2 1992/93, 1994/95.
Prvenstvo Srbije Prvak 2 2006/07, 2007/08.
Drugi 2 2009/10, 2010/11.
Nacionalni kup - 5
Kup SFR Jugoslavije Pobednik 1 1955/56.
Finalista 4 1974/75, 1983/84, 1990/91, 1991/92.
Kup SRJ / SCG Pobednik 3 1994/95, 1995/96, 2003/04.
Finalista 2 1993/94, 1999/00.
Kup Srbije Pobednik 1 2016/17.
Finalista 3 2009/10, 2010/11, 2013/14.
Nacionalni superkup - 1
Superkup Srbije Pobednik 1 2017.
Finalista 0 /
Kontinentalna takmičenja
EHF Kup pobednika kupova Pobednik 0 /
Finalista 0 /
Polufinale 1 1995/96.
Ostala takmičenja
Trofej Doboja Pobednik 2 1974, 1989.
TV turnir šampiona Pobednik 2 1995, 1996.

Sastav u sezoni 2021/22. uredi

Broj na dresu Igrač
2 Mirko Đurović
3 Ivan Horvat
4 Uroš Simić
5 Draško Nenadić
10 Nemanja Jović
12 Janko Gemaljević
13 Đorđe Majes
16 Dimitrije Jelić
19 Viktor Matičić
22 Miloš Blagojević
25 Radisav Laković
27 Boško Marinković
28 Luka Kikanović
31 Nemanja Vučićević
36 Mihailo Šljukić

Trofejni sastavi uredi

Najbolja postava u istoriji uredi

Reference uredi

  1. ^ Istorija RK Crvena zvezda, www.mojacrvenazvezda.net

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=РК_Црвена_звезда&oldid=26985103”