Rabat
Rabat (arap. الرباط)[1][2][3] je glavni grad Maroka i sedmi po veličini grad u zemlji sa gradskim stanovništvom od približno 580.000 (2014)[4] i populacijom metropole od preko 1,2 miliona. To je takođe glavni grad administrativne regije Rabat-Sale-Kenitra.[5] Grad se nalazi na Atlantiku, na ušću reke Bou Regreg. Iako je glavni grad Maroka, Rabat je u seni veće i ekonomski snažnije Kazablanke.
| Rabat arap. الرباط | |
|---|---|
 | |
 Zastava | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Maroko |
| Regija | Rabat-Sale-Zamur-Zaer |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2004. | 620.996 |
| — gustina | 5.307,66 st./km2 |
| Aglomeracija | 1.655.000 (2005) |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 34° 01′ 19″ S; 6° 50′ 06″ Z / 34.0218333333° S; 6.835° Z |
| Aps. visina | 135 m |
| Površina | 117 km2 |
  Rabat Rabat na karti Maroka | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Fathallah Oualalou |
| Poštanski broj | 10000–10220 |
| Pozivni broj | 537 |
| Veb-sajt | |
| mairiederabat.com | |
.jpg)
Rabat je u 12. veku osnovao vladar Almohada Abd al-Mumin kao vojni grad. Grad je postojano rastao, mada je imao u poduži period opadanja nakon propasti Almohada. U 17. veku Rabat je postao utočište barberskih gusara. Francuzi su 1912. godine uspostavili protektorat nad Marokom i Rabat učinili njegovim administrativnim centrom. Maroko je postigao nezavisnost 1955. godine i Rabat je postao njegova prestonica.
Rabat, Temara i Sale čine konurbaciju od preko 1,8 miliona ljudi. Problemi povezani sa muljem umanjili su Rabatovu ulogu luke; međutim, Rabat i Sale i dalje održavaju važnu tekstilnu, prehrambenu i građevinsku industriju. Pored toga, turizam i prisustvo svih stranih ambasada u Maroku služe da Rabat učine jednim od najvažnijih gradova u zemlji. CNN je marokansku prestonicu rangirao na drugo mesto među „Top turističkim destinacijama u 2013. godini“.[6] To je jedan od četiri carska grada Maroka, a medina Rabata je navedena kao lokacija svetske baštine. Rabat je dostupan vozom preko ONCF sistema i avionom preko obližnjeg aerodroma Rabat-Sale.
Geografija uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Klima uredi
Rabat karakteriše mediteranska klima (Csa) sa toplim do vrućim suvim letima i blagim vlažnim zimama.[7] Grad je smešten uz Atlantski okean i ima blagu, umerenu klimu, koja prelazi sa hladnih zimi na tople dane u letnjim mesecima. Noći su uvek prohladne (ili zimi hladne, ponekad mogu dostići i ispod 0 °C (32 °F)), a dnevne temperature uglavnom rastu oko {convert|7|-|8|C-change}}. Zimske visoke temperature obično dosežu samo 17,2 °C (63,0 °F) u decembru – februaru. Letnji dnevni maksimumi temperature obično se kreću oko 25 °C (77,0 °F), ali povremeno mogu preći i 30 °C (86,0 °F), naročito tokom toplotnih talasa. Letnje noći su obično prijatne i prohladne, u rasponu od 11 °C (51,8 °F) do 19 °C (66,2 °F) i retko prelaze 20 °C (68,0 °F). Rabat pripada subhumidnoj bioklimatskoj zoni sa prosečnom godišnjom količinom padavina od 560 mm (22 in).
| Klima Rabata (Rabat-Sale aerodrom) 1961–1990, ekstremi 1943–sadašnjost | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 27,0 (80,6) |
31,0 (87,8) |
32,6 (90,7) |
35,6 (96,1) |
39,8 (103,6) |
43,7 (110,7) |
45,6 (114,1) |
45,8 (114,4) |
42,3 (108,1) |
36,3 (97,3) |
35,1 (95,2) |
28,3 (82,9) |
45,8 (114,4) |
| Maksimum, °C (°F) | 17,2 (63) |
17,7 (63,9) |
19,2 (66,6) |
20,0 (68) |
22,1 (71,8) |
24,1 (75,4) |
26,8 (80,2) |
27,1 (80,8) |
26,4 (79,5) |
24,0 (75,2) |
20,6 (69,1) |
17,7 (63,9) |
21,9 (71,4) |
| Prosek, °C (°F) | 12,6 (54,7) |
13,1 (55,6) |
14,2 (57,6) |
15,2 (59,4) |
17,4 (63,3) |
19,8 (67,6) |
22,2 (72) |
22,4 (72,3) |
21,5 (70,7) |
19,0 (66,2) |
15,9 (60,6) |
13,2 (55,8) |
17,2 (63) |
| Minimum, °C (°F) | 8,0 (46,4) |
8,6 (47,5) |
9,2 (48,6) |
10,4 (50,7) |
12,7 (54,9) |
15,4 (59,7) |
17,6 (63,7) |
17,7 (63,9) |
16,7 (62,1) |
14,1 (57,4) |
11,1 (52) |
8,7 (47,7) |
12,5 (54,5) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −3,2 (26,2) |
−2,6 (27,3) |
−1,0 (30,2) |
3,8 (38,8) |
5,3 (41,5) |
10,0 (50) |
11,6 (52,9) |
13,0 (55,4) |
10,0 (50) |
7,0 (44,6) |
−0,6 (30,9) |
0,9 (33,6) |
−3,2 (26,2) |
| Količina padavina, mm (in) | 77,2 (3,039) |
74,1 (2,917) |
60,9 (2,398) |
62,0 (2,441) |
25,3 (0,996) |
6,7 (0,264) |
0,5 (0,02) |
1,3 (0,051) |
5,7 (0,224) |
43,6 (1,717) |
96,7 (3,807) |
100,9 (3,972) |
554,9 (21,846) |
| Dani sa padavinama | 9,9 | 9,8 | 9,0 | 8,7 | 5,7 | 2,4 | 0,3 | 0,4 | 2,4 | 6,4 | 10,2 | 10,4 | 75,6 |
| Relativna vlažnost, % | 82 | 82 | 80 | 78 | 77 | 78 | 78 | 79 | 80 | 79 | 80 | 83 | 80 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 179,9 | 182,3 | 232,0 | 254,5 | 290,5 | 287,6 | 314,7 | 307,0 | 261,1 | 235,1 | 190,5 | 180,9 | 2.916,1 |
| Izvor #1: NOAA[8] | |||||||||||||
| Izvor #2: Nemačka meteorološka služba (vlažnost, rekordne visoke i najniže vrednosti)[9] | |||||||||||||
Istorija uredi
Rabat su nedaleko od ruševina rimskog naselja Sala Colonia (koje su oko 250. godine Rimljani napustili i prepustili lokalnim vladarima[10]) izgradili kao tvrđavu Almohadi (12. vek) u toku borbi sa Špancima. Treći almohadski sultan, Jakub al-Mansur (oko 1160 - 1199), preselio je tu svoju prestolnicu i nazvao je Ribat al-Fat (Pobedničko utvrđenje), iz tog naziva izvedeno je ime današnjeg grada, Rabat. On je podigao i veliki zid unutar kojeg se razvilo istorijsko središte grada, Kazba Udaja i 1196. godine započeo izgradnju monumentalne džamije, koja je trebala biti najveća na svetu, ali nije uspeo da je dovrši, jer je u međuvremenu preminuo,[10] od nje je do danas ostao Hasnov toranj, poludovršeni minaret[11]. Od 13. veka počela je stagnacija Rabata, jer je prestolnica postao grad Fes. Nakon 1609. godine ujedinjeni gradovi Rabat i Sale, poznati kao Sale Džadida, postali su utočište velikom broju proteranih andaluzijskih Mavra iz Španije. Oni su 1627. godine osnovali zajedničku državu poznatu kao Bou Regreg, koja je postala jedno od najjačih uporišta severnoafričkih Berberskih pirata koji su opasno ugrozili plovidbu uz afričku obalu, ali i po Mediteranu.
Sultan Ismail Ibn Šarif pokušao je 1672. godine da smanji njihov profit visokim porezima i tako ograničiti njihovu aktivnost, ali je tek odlučna akcija evropskih pomorskih zemalja 1768. godine urodila plodom, tako da je ona gotovo prestala pred kraj 18. veka. Piratska država Bou Regreg se raspala 1818. godine, a Rabat je postao ponovno centar piratstva, zbog čega ga je 1829. godine bombardovala austrijska mornarica.[11]
Godine 1911. okupirali su ga Francuzi te je od 1912. godine sedište francuske kolonijalne uprave (Francuski protektorat Maroko). Po nalogu francuskog guvernera, generala Loja Huberta Liote, počeo se graditi novi deo Rabata za administraciju, Ville Nouvelle, u stilu francuskih gradova, koji je i danas centar grada.[11]
Tridesetih godina 20. veka Rabat je žarište otpora marokanskog naroda kolonijalizmu. On je meta savezničke invazije u novembru 1942. godine. Nakon rata Američka ratna avijacija preuzela je bivšu francusku vazdušnu bazu Rabat - Sala, koja je bila izuzetno značajna kao odskočna daska strateških bombardera Boeing B-47 Stratodžet.
Godine 1956. postaje glavni gradom nezavisnog Maroka.[11] Nakon što je baza korišćena za intervenciju u Libanu 1958. godine, Marokanci su zatražili da Amerikanci napuste bazu Rabat-Sale. Oni su je napustili 1960. godine preselivši strateške bombardere u Španiju.
Stanovništvo uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
| Godina |
|---|
| Stanovništvo |
Privreda uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi uredi
Rabat je partnerski grad sa:[12]
Galerija uredi
-
Reka Bou Regreg i Kasba od Udaja -
Čela minaret -
Hasanov put i mauzolej Mohameda V -
Rabat, Avenija Mohameda V -
Zgrada parlamenta -
Rabat viđen sa Spot satelita -
Centar Rabata -
Aerodrom Rabat–Sale -
Zalazak sunca pored Kvarta l'Okean -
Ulica starog grada -
Ulica starog grada -
Ulica starog grada -
Ulica starog grada -
Groblje Al Šouhada -
Kapija Bab El-Had -
Kapija Bab Raua -
Kapija Bab Oudaja -
Mogući potomci berberskog lava u Rabatskom zoološkom vrtu u blizini grada
Reference uredi
- ^ „Rabat”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 7. 5. 2019.
- ^ „Rabat”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Pristupljeno 7. 5. 2019.
- ^ "Rabat" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. maj 2019) (US) and „Rabat”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Pristupljeno 7. 5. 2019.
- ^ „Population légale d'après les résultats du RGPH 2014 sur le Bulletin officiel N° 6354”. Haut-Commissariat au Plan (na jeziku: arapski). Arhivirano iz originala (pdf) 26. 12. 2018. g. Pristupljeno 2015-07-11.
- ^ „Décret fixant le nom des régions” (PDF). Portail National des Collectivités Territoriales (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala (PDF) 2015-05-18. g. Pristupljeno 2015-07-11.
- ^ „Top travel destinations for 2013 - CNN.com”. Edition.cnn.com. 2013-01-02. Pristupljeno 2013-03-12.
- ^ „Maroko | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2021-01-28.
- ^ „Rabat Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 14. 10. 2016.
- ^ „Klimatafel von Rabat-Salé (Int. Flugh.) / Marokko” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 14. 10. 2016.
- ^ a b „Rabat” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 29. 1. 2012.
- ^ a b v g „ Rabat - History” (na jeziku: engleski). Africa Travelling. Arhivirano iz originala 10. 11. 2005. g. Pristupljeno 29. 1. 2012.
- ^ „Jumelage Rabat”. toutrabat.com. Tout Rabat. Pristupljeno 2020-10-20.
- ^ „Acordos de geminação”. lisboa.pt (na jeziku: portugalski). Lisboa. Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 2020-10-20.
- ^ „Sister Cities”. eguangzhou.gov.cn. Guangzhou. Pristupljeno 2020-10-20.
- ^ „Jumelage”. economie.grandlyon.com (na jeziku: francuski). Grand Lyon économie. Pristupljeno 2020-10-20.
- ^ „The twinning between Dundee and Nablus”. dundee-nablus.org.uk. Dundee–Nablus Twinning Association. Arhivirano iz originala 25. 02. 2023. g. Pristupljeno 2020-10-20.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- Stavka na Lexicorient Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. februar 2005)
- Rabat Tourist Portal
- „Rabat”. Islamic Cultural Heritage Database. Istanbul: Organisation of Islamic Cooperation, Research Centre for Islamic History, Art and Culture. Arhivirano iz originala 2013-04-27. g.
- ArchNet.org. „Rabat”. Cambridge, Massachusetts, USA: MIT School of Architecture and Planning. Arhivirano iz originala 2013-12-02. g.
