Radoslav Petković
Radoslav Petković (Beograd, 21. jul 1953) srpski je književnik.[1][2][3][4] Autor je pet romana, dve knjige priča i šest knjiga eseja. Prevođen je na francuski, nemački, grčki, mađarski, italijanski, ruski i slovački jezik.[5]
Radoslav Petković | |
|---|---|
| Datum rođenja | 21. jul 1953. |
| Mesto rođenja | Beograd, FNR Jugoslavija |
| Zanimanje | književnik, prevodilac, novinar |
Biografija uredi
Majka mu je bila profesorka francuskog jezika, otac inženjer. U Beogradu je završio gimnaziju, a 1982. diplomirao je na grupi za jugoslovensku i opštu književnost na Univerzitetu u Beogradu.
Od 1983. do 1987. bio je glavni urednik časopisa Književna kritika. Od 1988. do 1994. godine radio je kao sekretar Zadužbine Ive Andrića. U periodu od 1994. do 2001. godine delovao je u statusu slobodnog umetnika. Od 2001. do 2004. godine bio je generalni direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu. Od februara 2009. pa do odlaska u penziju 2018. u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine bio je zamenik sekretara i pomoćnik.[6]
Bavio se prevođenjem sa engleskog: prevodio je prozu Tolkina, Čestertona, Roberta Luisa Stivensona i Danijela Defoa. Tokom devedesetih bio je kolumnista „NIN”-a, dnevnog lista „Demokratija”, kao i stalni saradnik „Vremena” i „Evropljanina”. Više od deset godina bio je redovni kolumnista najtiražnijeg srpskog dnevnog lista „Blic”. Od 1993. bio je autor Vremena knjige, od 1996. Stubova kulture, a od 2014. Lagune.
Živeo je u Beogradu do 2000, kada se preselio u Pančevo. Od 2006. živi u Novom Sadu, sa suprugom Vladislavom Gordić Petković.
Nagrade uredi
- Nagrada „Miloš Crnjanski”, za roman Put u Dvigrad, 1981.[7]
- Andrićeva nagrada, za knjigu pripovedaka Izveštaj o kugi, 1989.
- Borbina nagrada, za roman Sudbina i komentari, 1993.
- Nagrada „Meša Selimović”, za roman Sudbina i komentari, 1994.
- NIN-ova nagrada, za roman Sudbina i komentari, 1994.
- Nagrada književnog kluba „Jazzbina”, za roman Sudbina i komentari, 1994.
- Nagrada „Zlatni suncokret”, za knjigu pripovedaka Čovek koji je živeo u snovima, 1999.[7]
- Nagrada „Borisav Stanković”, za roman Savršeno sećanje na smrt, 2009.[8]
- Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu eseja Kolumbovo jaje, 2018.[9]
- Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, 2021.[10]
- Nagrada „Veljkova golubica”, 2022.[11]
Dela uredi
Romani uredi
- Put u Dvigrad (1979)
- Zapisi iz godine jagoda (1983)
- Senke na zidu (1985)[12]
- Sudbina i komentari (1993)[13][14]
- Savršeno sećanje na smrt (2008)[15]
Knjige priča uredi
- Izveštaj o kugi (1989)[16]
- Čovek koji je živeo u snovima (1998)
Knjige eseja uredi
- Ogled o mački (1995)
- O Mikelanđelu govoreći (2006)
- Vizantijski internet (2007)
- Upotreba vilenjaka (2008)
- Kolumbovo jaje (2017)
Reference uredi
- ^ Petković, Radoslav. „Radoslav Petković”. Zauzmi pozu - čitaj prozu. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ Petković, Radoslav. „Radoslav Petković, počeo štrajk glađu”. Večernje novosti. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ Petković, Radoslav. „Savremena srpska proza; zbornik; broj 23” (PDF). trstenicani.com. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2020. g. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ Petković, Radoslav. „Vizantija u srpskoj postmodernističkoj prozi”. nardus.mpn.gov.rs. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ Geopoetika | Radoslav Petković: Destiny, Annotated Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ „DOBITNIK „VELjKOVE GOLUBICE“ RADOSLAV PETKOVIĆ”. Biblioteka „Karlo Bijelicki”. 24. 10. 2022. Pristupljeno 3. 2. 2023.
- ^ a b Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Petković: Nagrade su dobra promocija knjige”. Rádio-televízia Vojvodiny (na jeziku: slovački). Pristupljeno 2024-01-28.
- ^ „Podsećanje na dosadašnje dobitnike Borine nagrade”. VRANJENEWS (na jeziku: srpski). 2021-04-06. Pristupljeno 2024-01-28.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Radoslavu Petkoviću nagrada "Dušan Vasiljev"”. JMU Radio-televizija Vojvodine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-28.
- ^ Kovačević, Miona (2021-06-15). „Nagrada "Stefan Mitrov Ljubiša“ Radoslavu Petkoviću”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-28.
- ^ „Pisac Radoslav Petković dobitnik nagrade „Veljkova golubica“ za 2022. godinu”. Laguna. 25. 10. 2022. Pristupljeno 3. 2. 2023.
- ^ „Senke na zidu - Radoslav Petković | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-28.
- ^ Žerajić, Jelena. „"Sudbina i komentari" Radoslava Petkovića”. casopiskult.com. Arhivirano iz originala 16. 10. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ Medenica, Ivan. „"Čežnja za izgubljenim vremenom"”. vreme.com. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „„Savršeno sećanje na smrt“ u prodaji od 5. aprila | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-28.
- ^ „Izveštaj o kugi / Čovek koji je živeo u snovima - Radoslav Petković | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-28.
