Radoje Dakić

Radoje Dakić Brko (Mala Crna Gora, kod Žabljaka, 27. novembar 1911 — Moskva, 13. januar 1946) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, predsednik Sindikata Jugoslavije i narodni heroj Jugoslavije.

radoje dakić
Radoje Dakić
Lični podaci
Datum rođenja	(1911-11-27)27. novembar 1911.
Mesto rođenja	Mala Crna Gora, kod Žabljaka, Kraljevina Crna Gora
Datum smrti	13. januar 1946.(1946-01-13) (34 god.)
Mesto smrti	Moskva, Ruska SFSR, Sovjetski Savez
Profesija	elektro mehaničar
Delovanje
Član KPJ od	1934.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Čin	pukovnik
Heroj
Narodni heroj od	12. jula 1949.
Odlikovanja

Biografija

Rođen je 27. novembra 1911. u selu Mala Crna Gora, na Žabljaku, kod Pljevalja. Posle završene osnovne škole, kao pitomac Srpskog privrednog društva Privrednik od 24. decembra 1926. godine, izučio je mašinbravarski zanat i završio zanatsku školu u Beogradu. Posle toga se zaposlio u livnici „Jug“. Radio je i u Ortopedskom zavodu u Beogradu i nekim drugim preduzećima.

Vrlo rano je prišao radničkom pokretu. Bio je veoma aktivan u sindikalnoj organizaciji metalaca i naročito se zalagao u okupljanju omladine i njenom uključenju u rad sindikata. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1934. godine.

Zbog revolucionarne aktivnosti često je hapšen i zatvaran. Posle policijske provale u partijsku organizaciju u Beogradu, 1936. godine, uhapšen je i u zatvoru je proveo devet meseci. Kasnije je, usled nedostatka dokaza, pušten i proteran u rodno mesto.

Godine 1937. se vratio u Beograd i radio u preduzećima „Rogožarski“ i „Ikarus“. Pred izbore 1938. godine ponovo je proteran u rodno mesto. Iduće godine se vraća u Beograd, ali ponovo biva uhapšen i izveden pred Državni sud za zaštitu države, koji ga oslobađa, usled nedostatka dokaza.

U to vreme Radoje je bio politički sekretar Mesnog komiteta KPJ u Beogradu. Kao partijski rukovodilac učestvovao je u organizovanju mnogih štrajkova. Godine 1940. organizovao je veliki štrajk radnika aero-nautičke industrije, zbog čega je uhapšen. Posle kraćeg zadržavanja u zatvoru, pušten je, ali je usled policijske provale u partijsku organizaciju ponovo uhapšen. U zatvoru je ostao sve do aprila 1941. godine.

Grob Radoja Dakića u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

Posle kapitulacije i okupacije Kraljevine Jugoslavije, odlazi u Crnu Goru, gde postaje član Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru i Boku i aktivno učestvuje u pripremama ustanka. Oktobra 1941. godine izabran je za sekretara Okružnog komiteta KPJ za Nikšić. Kao delegat nikšićkog sreza učestvovao je na Ostroškoj skupštini održanoj 8. februara 1942. godine u manastiru Ostrog.

Tokom 1942. godine postavljen je za sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru i Boku. Godine 1944. postavljen je za političkog komesara Drugog udarnog korpusa.

Posle oslobođenja Beograda, učestvovao je na Osnivačkoj zemaljskoj konferenciji sindikata, na kojoj je izabran za sekretara Centralnog odbora Jedinstvenih sindikata Jugoslavije.

Krajem 1945. godine otišao je na lečenje u Moskvu, gde je i umro 13. januara 1946. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Ukazom Predsedništva AVNOJ-a 26. juna 1945. odlikovan je Ordenom partizanske zvezde prvog reda, a Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije posthumno je 12. jula 1949. proglašen za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167