Википедија

Radoje Domanović

српски писац

Radoje Domanović (Ovsište, 16. februar 1873 — Beograd, 17. avgust 1908) bio je srpski književnik. Najpoznatiji je kao satirični pripovedač.[1]

Radoje Domanović
Lični podaci
Datum rođenja(1873-02-16)16. februar 1873.
Mesto rođenjaOvsište, Kneževina Srbija
Datum smrti17. avgust 1908.(1908-08-17) (35 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina Srbija
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Profesori Vranjske gimnazije 1895.

Biografija

uredi

Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine sa jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja. Po istraživanjima Milinka Domanovića njihovo poreklo je iz sela Domanovići u Hercegovini.[2] Deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša - Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga.[3] Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. godine u porodici seoskog učitelja, na trenutnoj službi u selu Ovsište kod Kragujevca Radoje Domanović. Detinjstvo je proveo u susednom selu Gornje Jarušice, odakle mu je otac i gde i danas živi familija Domanović, i gde je završio i osnovnu školu.[4] Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu.[1] Zbog političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku Danicu (1896—1956) i sinove Dragišu (1902), koji je umro ubrzo po rođenju, i Zorana (1905—1944).[5] Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list „Stradija“, u kojem pokušava da se bori protiv mana novog režima. Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio, i usamljen, ogorčen i siromašan umro je od tuberkuloze u 35. godini života, 4. avgusta/17. avgusta 1908. godine u Beogradu.[1]

Književni rad

uredi

Presudan uticaj na karakter i književni rad Radoja Domanovića, imaju dve činjenice. Njegov otac Miloš i njegova moć, ali i majka, unuka ustanika Pavla Cukića. Miloš je bio prvenstveno seoski gazda pa onda učitelj. Tvrdoglav i svestan svoje snage. Majka, nežna i puna ljubavi prema sinu učila ga je srpskoj narodnoj poeziji, čojstvu i ponosu srpskog seljaka - revolucionara. Radoje Domanović je beskompromisan i hrabar. Njegova misao britka i provokativna. On je prvi pravi satiričar među srpskim realistima. Satira je glavno obeležje njegovog talenta. On je tvorac srpske satirične pripovetke.[3]

 
Radoje Domanović, bista na Kalemegdanu, Beograd

Pripovetke

uredi

Njegove najznačajnije pripovetke su:[1]

  • Vođa, 1901.
  • Danga, 1899.
  • Stradija, 1902.
  • Mrtvo more, 1902.
  • Kraljević Marko po drugi put među Srbima, 1901.
  • Razmišljanje jednog običnog srpskog vola, 1902.
  • Ukidanje strasti, 1898.
  • Pozorište u palanci, 1898.
  • Glasam za slepce, 1902.
  • Ne razumem, 1898.
  • Naša posla (Dogovor kuću gradi), 1901.
  • San jednog ministra, 1902.

Filmovi

uredi

Domanovićeva dela su pretočena na filmsko platno:

Nasleđe

uredi

Veliki broj osnovnih škola i biblioteka (u Nišu, Leskovcu, Surdulici, Rači, Topoli i Velikoj Plani)[6] nosi ime „Radoje Domanović“, takođe postoji i Zadužbina „Radoje Domanović“ koja dodeljuje nagradu sa istim imenom.

Projekat „Radoje Domanović“ pokrenut je 2013. godine[7] s ciljem da se digitalizuju sva Domanovićeva dela, kao i da se učine dostupnim široj čitalačkoj publici kroz objavljivanje već postojećih i potpuno novih prevoda Domanovićevih pripovedaka.[8]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v g Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 155—156. 
  2. ^ Hercegovački rođaci Domanović, Lazarević, Ršumović (12. mart 2015)
  3. ^ a b Vučenov D, Radoje Domanović, RAD, Beograd, 1959. g.
  4. ^ "Carigradski glasnik", Carigrad 1908. godine
  5. ^ „Radoje Domanović i časopis „Stradija“”. Arhivirano iz originala 29. 12. 2014. g. Pristupljeno 21. 02. 2015. 
  6. ^ Mreža Cobiss.net (21. juli 2020.)
  7. ^ O Projektu „Radoje Domanović“ (21. juli 2020.)
  8. ^ 'Digitisation of complete works of Radoje Domanović (1873–1908) – First Eight Years of the Project', Review of the National Center for Digitization Νo. 36

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радоје_Домановић&oldid=28738506”