Razboj (tkanje)

Razboj je složeni predmet, sprava koja služi za tkanje i jedna od najbitnijih sprava u istoriji. Razboj je takođe jedna od najprostijih sprava koja je ikad konstruisana. Na principu na kojem radi stari ručni razboj, rade i velike fabričke mašine za tkanje koje proizvode hiljade metara materijala.

Konstrukcija razboja kakvi su se koristili u Starom Egiptu, a koji se i danas tradicionalno koriste za ručno tkanje u oblasti Gornjeg Egipta

Tkanjem se bave tkač ili tkalja. Nekada je postojao specifičan mutavdžijski zanat. Mutavdžija se bavio tkanjem seoskih torbica od kozje dlake.^[1]

Istorija

Primitivni razboj

Konstrukcija podnog razboja na nožni pogon

Najstarije pronađene tkanine potiču još iz mlađeg kamenog doba, iz vremena Starog Egipta i sa nalazišta nordijskog bronzanog doba. Prvobitni su bili vertikalni razboji koji se i danas koriste, ali u savremenijim oblicima i na njima se uglavnom rade ćilimi i tapiserije. Horizontalnih razboja takođe ima više vrsta ali je princip rada isti. Danas se najčešće se koriste podni ali i oni stoni koji zauzimaju manje mesta u prostoriji.^[2]

Konstrukcija razboja i delovi

Razboj je predmet koji se sastoji iz više delova i to: osnovno vratilo, robno vratilo, niti ili kotlaci, listovi, brdo, pedala kod podnog razboja ili ručice kod stonog razboja i čunak. Pomoćna oprema za tkanje: snovalo, motovilo, češalj, brdo, čunak, kukica, nož-kukica, rastegljivač.^[2]^[3]

Osnova i potka
Čunak sa namotanom niti potke
Ničanice

Zasnovana osnova na razboju i potka namotana na čunak

Princip rada na razboju

Žakarov razboj, prvi automatski razboj i revolucionarni izum na kome se uzorak tkao pomoću bušenih kartica. Ovaj princip iskorišćen je kasnije kod prve analitičke mašine^[4]

Da bi se započelo tkanje, najpre se mora zasnovati osnova, odnosno namotati niti koje će biti osnova buduće tkanine. Za ovu radnju danas postoje snovaljke, koje se dobijaju uz kupovinu razboja. Kada se završi sa snovanjem i dodatnim pripremnim radnjama, tkanje se započinje provlačenjem niti potke, namotane na čunak, između niti osnove.^[5] Nit potke provlači se između niti osnove prema određenoj šemi, u zavisnosti od toga koje platno i koji uzorak se radi.^[2]

Vrste razboja

Današnji razboji se razlikuju:

Prema konstrukciji - stoni i podni,
Prema tehnici rada - kontrabalans i kontramarš,
Prema složenosti rada koje na njemu može da se realizuje - sa dve nite, sa četiri nite i sa više nita.

Stoni razboj - daje isti rezultat kao podni razboj, ali je ograničen širinom, dužinom osnove koja može na njega da se postavi, zategnutošću osnove, a rad na njemu je znatno sporiji. Zato se koristi za izradu užih i kraćih tkanina, šalova, torbi i slično, kao i za izradu uzoraka kod istraživanja.

Podni razboj - zahteva korišćenje i ruku i nogu pri tkanju. Nogama se (preko podnožnika i lamela) pomeraju nite i pravi zev. Rukama se manipuliše sa brdilom i brdom i provlači čunak sa potkom kroz osnovu. Podni razboj je širi od stonog, može da se postavi dovoljno dugačka osnova, stabilan je, pa se na njemu može realizovati kvalitetna tkanina.

Kontrabalans razboj - radi tako da se nite kreću suprotno jedna u odnosu na drugu, pri stvaranju zeva. Ovaj razboj je poznat po velikoj jednostavnosti rada i mogućnosti izvođenja raznih prepletaja, ali može biti izveden samo sa dve ili četiri nite.

Kontramarš razboj - radi tako da se nite pomeraju nezavisno jedna od druge. Ovako se postiže jednostavniji, veći i čvršći zev. Kontramarš razboj je savremeni poslovni evropski razboj.^[6]

Na razboju sa dve nite može da se tka prepletaj platno i mnoge varijacije platna postignute u teksturi, uplitanjem osnove, podizanjem osnove na dasku i sl. Na ovakvom razboju mogu da se tkaju tapiserije.

Razbojem sa četiri nite proširuje se mogućnost izrade prepletaja, počev od kepera.

Galerija

Rad na podnom razboju
Fabrički razboji
Razboj u Kući Bore Stankovića
Razboj koji se čuva u Muzeju Vojvodine
Muzej Stare Hercegovine u Foči
Razboj iz 1893. godine, poklon Engleske kralju Milanu ustupljen Tkačkoj školi u Leskovcu, Narodni muzej Leskovac
Neolitski razboj (rekonstrukcija) Vinča — Belo brdo
Drveni razboj, Poljoprivredni muzej u Kulpinu
Horizontalni razboj u Gornjem Egiptu, čija tradicija seže do antičkih vremena
Beduinski razboj (1925)
Žene Beduina tkaju na tradicionalnom horizontalnom razboju

Vidi još

Reference

^ „STARI ZABORAVLJENI ZANATI”. Pristupljeno 26. 7. 2021.
^ ^a ^b ^v „Tkanje - drevna umetnost i vestina”. poklon-sasvim-poseban.com. Arhivirano iz originala 9. 3. 2013. g. Pristupljeno 26. 7. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Help Selecting A Loom | The Woolery[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 16. 09. 2013. g. Pristupljeno 03. 09. 2013. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
^ Milošević, Divna. „Žozef Mari Žakar” (PDF). ARHIVA SAJTOVA UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". Pristupljeno 22. 3. 2019.
^ „Tkanje - rad na razboju”. poklon-sasvim-poseban.com. Arhivirano iz originala 17. 1. 2012. g. Pristupljeno 26. 7. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Collier 1970, str. 104

Literatura

Spoljašnje veze

Tkanje, Balkanika - Zvanični kanal

[1] „STARI ZABORAVLJENI ZANATI”. Pristupljeno 26. 7. 2021.

[Поклон-2] v „Tkanje - drevna umetnost i vestina”. poklon-sasvim-poseban.com. Arhivirano iz originala 9. 3. 2013. g. Pristupljeno 26. 7. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[3] „Help Selecting A Loom | The Woolery[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 16. 09. 2013. g. Pristupljeno 03. 09. 2013. Sukob URL—vikiveza (pomoć)

[Milošević-4] Milošević, Divna. „Žozef Mari Žakar” (PDF). ARHIVA SAJTOVA UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". Pristupljeno 22. 3. 2019.

[5] „Tkanje - rad na razboju”. poklon-sasvim-poseban.com. Arhivirano iz originala 17. 1. 2012. g. Pristupljeno 26. 7. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Collier_1970_104-6] Collier 1970, str. 104

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]