ClaudiusGothicus

Arhiva
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Pisem ti sa mobilnog tako da je mozda nesto obrisano.

Verovatno si nesto pomesao, taj clanak nisam ja napisao, sto se moze videti i iz istorije stranice. Ako su greske toliko velike predlazem ti da dodas sablon pocetnik na taj clanak. Aleksa / (Konverzacija...) 08:30, 5. maj 2014. (CEST) s. r.

Ej....

Di si?--Jagoda ispeci pa reci 22:21, 18. jul 2009. (CEST)

Pozdrav. Izvini što te „davim“, ali se prepirem sa korisnicima koji Ilindenski ustanak ovde i Kruševska Republika ovde svrstavaju u kategoriju Makedonski iredentizam. Možda sam sam davno učio istoriju ili nisam bio na času kada se predavala ta lekcija, pa te molim da mi odgovoriš ko greši. Takih kategorija imamo nekoliko. Izvini na smetnji. Hvala--Drazetad (razgovor) 22:56, 18. jul 2009. (CEST)

Vizantijski senat

Mislim da treba Konstancije II. Ispraviću kasnije, imam posla! Onaj drugi je Valentinijan III. --Imperator.rs (razgovor) 23:57, 1. avgust 2009. (CEST) s.r.

Pa rekao sam ti, drugi je Valentinijan III, car Zapadnog rimskog carstva! --Imperator.rs (razgovor) 00:00, 2. avgust 2009. (CEST) s.r.

Vidim, opet petljaš nešto oko rimskih careva, pa da te pitam, znaš li tačno koliko je rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije? Ja imam informaciju da ih je 16 (plus dvojica koji su bili vizantijski carevi). Hvala.--Grofazzo (razgovor) 23:25, 19. oktobar 2009. (CEST)

Hvala na ojbjašnjenju, ali meni je u ovom slučaju ipak bitan kvantitet, jer ta brojka mi je bitna zbog uvertire kviz pitanja koje sam u vezi rimskih careva smislio, a koje glasi: Na teritoriji današnje Srbije, rođeno je čak 16 rimskih careva, ali samo jedan rođen je na teritoriji današnjeg Beograda (a tadašnjeg Singidunuma). Koji? Jovijan.--Grofazzo (razgovor) 17:07, 20. oktobar 2009. (CEST)

Fridrih

Važi,važi,trebalo bi da ga završim ovih dana.

Što se svetih rimskih careva tiče,mogu da prebacim šablon sa en.njiki kod nas,a može` i da ga nešto izmenimo,ako imaš koju ideju ili ti predlog.Ne znam kako si mislio da napravimo šablon za Habzburge.Da li da ih grupišemo po zemljama kojima su vladali ili kako?

Crni Bombarder!!! (†) 13:27, 24. oktobar 2009. (CEST)

Odradio sam Fridriha III,mada nisam baš najzadovoljniji kako je to ispalo,al` ga sad nemam vremena da se upuštam u dublja sređivanja.

Po istom principu kao i za kraljeve Mađarske sam napravio šablon i za Svete rimske careve (ubacio sam ga kod Fridriha),pa ga koristi za ostale careve na kojima budeš radio.Ni sa tim rešenjem nisam zadovoljan,pa ću videti da možda drpimo od Čeha one šablone,s` tim da bi možda sa mesto dva grba kod njih,kod nas mogli da stoje grb i kruna sa po jedne strane.Ili to,ili neka varijacija na onaj opšti šablon sa en.njiki,pa ga nešto dobudživati.

Što se tog čišćenja tiče,ranije je postojao takav tip šablona,ali je obrisan kao politički nekorektan (odlučeno je da se njime daje prednost hrvatskom i srpskohrvatskom jeziku u odnosu na ostale strane jezike ili tako nekako je zaključeno),tako da bi ti najbolje bilo da u taj tip članaka stavljaš {{чишћење}},jer ako staviš {{превод}} postoji mogućnost da ga neko obriše kao nepreveden za mesec dana.

Nema me na FBu,a danas popodne planiram da skoknem na Sajam.Nisam ništa pametno isplanirao,ali idem da se procunjam,pa se možda nađe nešto novo zanimljivo ili neka od starih knjiga po povoljnoj ceni.

Crni Bombarder!!! (†) 12:10, 28. oktobar 2009. (CET)

Prvi i Drugi ustanak

Možeš li da završiš članke Prvi i Drugi srpski ustanak, sad ćemo preći stotku, a ono je sramota što imamo. -- Bojan  Razgovor  16:12, 25. oktobar 2009. (CET)

Balkanski ratovi

Možeš li da vidiš ovo? Pozdravi, Johnny B. Goode (razgovor) 19:40, 1. novembar 2009. (CET)

Deretić

Video sam na par mesta na internetu da je postao član Ruske akademije nauka. Međutim, dok se ne pojavi na sajtu ruske akademije nauka mislim da je glupo da se to postavlja: http://www.ras.ru/members/personalstaff1724/fullmembers.aspx --Alexmilt (razgovor) 20:07, 12. novembar 2009. (CET)

Neću da menjam. Ali, Deretić zapravo ne kaže da je ruski akademik, već to piše samo u prvom umetnutom pasusu i to nema nigde. Pogledaj ponovo. Ruska akademija nauka, to mi imamo akademiju nauka i umetnosti. Problem je što Rusi imaju par tih akademija. --Alexmilt (razgovor) 20:34, 12. novembar 2009. (CET)

u redu pitaću ga čim ga budem video i biće javljeno!

pozdrav --Nikolaslivka (razgovor) 14:31, 20. decembar 2009. (CET)

Serbian history

Hello ClaudiusGothicus and thanks for your message ! In fact, an user who works on the French Wikipedia is creating articles about proto-history of Serbian people, whith rulers such as Serbenda or fr:Arsa... The matter is not to know if the theories are true or false but to know if the theories realy exist and if we can get reliable information about them ! Can you help ? Thanks in advance. --Aristote (razgovor) 07:11, 22. novembar 2009. (CET)

Dođi na glavni kanal ako imaš vremena a slike bi trebalo večeras da se srede.--Vojvoda razgovor 17:43, 28. novembar 2009. (CET)

Dobroveče istoričaru. Da li ti možda znaš ispravno ime ove nimfe na srpskom: Chlidanope (preuzeo sam sa engleskog)? Pitao sam na trgu, ali ko još gleda trg. :)--Metodičar zgovor²a 21:06, 11. decembar 2009. (CET)

Hvala.--Metodičar zgovor²a 00:24, 12. decembar 2009. (CET)

---

Deretić I. Jovan

Čim ga budem ponovo video,pitaću ga za profesiju i doktorate. Do tada bih Vas zamolio da ostavite istoričar u članku,pošto sama reč istoričar ne znači da je dobio doktorat iz istorije,već istoričar znači da se profesionalno bavi istorijom! Da li je u redu da se publicista zameni sa istoričar! Pozdrav --Nikolaslivka (razgovor) 14:39, 20. decembar 2009. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

Portal

Možda nisi primetio, ali napravio sam Portal:Istorija/Slika 2010., Portal:Istorija/Izabrani 2010, Portal:Istorija/Biografija 2010. Mogu li da predložim Šaka Zulua (treba srediti tekst)? -- Bojan  Razgovor  07:49, 28. decembar 2009. (CET)

Mogu kako ne. Samo jel se kaze Ptolemejidi ili Ptolemeidi?--Vojvoda razgovor 13:25, 2. januar 2010. (CET)

Izgleda da me je neko preduhitrio.--Vojvoda razgovor 13:25, 2. januar 2010. (CET)

Decim

Vjerovatno zato što je još riječ o republici :) Trpaj ga đe oćeš, moram da bježim na doručak, pa na posao :) I sretna nova godina :) --Miroslav Ćika (razgovor) 17:08, 3. januar 2010. (CET)

Znaš, Klaudijuse, nije lepo čitati tuđe razgovore. Sve najbolje ti želim, kolega, mnogo zdravlja, ljubavi i radosti, a pare će se već nekako uklopiti. :)--Metodičar zgovor²a 17:12, 3. januar 2010. (CET)

Narafski, to se da zgotoviti. :)--Metodičar zgovor²a 17:19, 3. januar 2010. (CET)

Maisterova borba za severnu granicu

Predlažem autoru da ispod naslova članka i između sadržaja u nekoliko rečenica objasni o čemu je reč u ovom članku. Npr. Maisterova borba za severnu granicu (čega? tj. koje države) bila je ... odigrala se tada i tada...može se podeliti u nekoliko podperioda...završilo se tad i tad sa tim i tim ishodim.--ClaudiusGothicus (razgovor) 15:41, 12. decembar 2009. (CET)

Prihvatam predlog. Nekako sam tek pošto sam počeo da pišem članak shvatio koliko je ceo taj period o kojem pišem bio haotičan. Nadam se da ću posle detaljnijeg uvida u problematiku i što više pouzdanih izvora informacija, biti u situaciji da napravim predloženi uvod o kojem govoriš. Hvala na konstruktivnom predlogu.--Antidiskriminator (razgovor) 02:16, 9. januar 2010. (CET)

Antički Rim

Ovo mi mogao biti solidan članak za portal, možda čak i dobar, samo ga treba zateći, jer ga prevodila osoba koja verovatno nije učila istoriju na srpskom. -- Bojan  Razgovor  10:56, 18. januar 2010. (CET)

Taida

Jel hoćeš da Taida (hetera) bude osnovno značenje za Taida?--Vojvoda razgovor 20:52, 27. januar 2010. (CET)

Napravio sam Taida (višeznačna odrednica). Jel OK?--Vojvoda razgovor 20:57, 27. januar 2010. (CET)

Cezar i Avgust

Popravio sam Avgusta...Očigledno su u pitanju višeznačne odrednice. Trebalo bi napraviti nove članke koji bi opisali te titule...obično proverim...--Goldfinger (razgovor) 14:48, 3. februar 2010. (CET)

Tako li se uči? --Jagoda ispeci pa reci 17:51, 7. februar 2010. (CET)

Ljutić

je definitivno. Svi ranunkulusi su ljutići sa zlatnim petočlanim cvetom. I svi su otrovnjikavi, a taj je izgleda baš praktičan. :)--Metodičar zgovor²a 23:25, 14. februar 2010. (CET)

P.S. Raste i na našim livadama i zove se sardinijski ljutić ili obični žabnjak.--Metodičar zgovor²a 23:28, 14. februar 2010. (CET)

Ne znam kako je dobio naziv, ali je rasprostranjen u Evropi, Aziji i Severnoj Ameriki. Našao sam da je za stoku ova biljka ekstra škodljiva jer sadrži otrovni protoanemonin (pretpostavljam alkaloid). Naziv na slovenačkom je divan; srhkodlakava zlatica. :)--Metodičar zgovor²a 23:34, 14. februar 2010. (CET)

Pa vidiš, mogao bih čak i više od klice. Davno nisam napisao neki članak. :)--Metodičar zgovor²a 23:43, 14. februar 2010. (CET)

Završio, pa ti dodaj ako imaš neki podatak (a imaš). :) Pozdrav.--Metodičar zgovor²a 00:10, 15. februar 2010. (CET)

Posredničko vijeće

Pozivam vas da se prijavite za člana Posredničkog vijeća ukoliko ispunjavate uslove propisane politikom posredovanja (registrovan nalog bar 90 dana, bar 500 izmena u glavnom imenskom prostoru, i bar 50 izmena u vikipedija imenskom prostoru pre početka glasanja). Nadam se da ćete se odazvati pozivu i svoju kandidaturu istaknuti na ovoj stranici, a ako se ne namjeravate kandidovati da ćete svoj glas dati jednom od kandidata kako bi glasanje proteklo prema usvojenim pravilima. Prijatno. --Željko Todorović (razgovor) 22:09, 23. februar 2010. (CET) s. r.

Kleomen ΙΙΙ

Želeo bi da pogledaš moj članak o Kleomenu i da mi kažeš šta bi trebalo tačno da popravim u tom članku. Već neko vreme radim ispravljanje teksta i želeo bih da znam šta bi trebalo da se ispravi u tom članku. Mislim da ti kao specijalista za antičku istoriju mogao bi da mi pokažeš slabosti tog članka.

Pozdrav

--Putinovac (razgovor) 20:25, 26. mart 2010. (CET)

Patrijarh

Ja sam slikao patrijarha. A, zašto? --Urgentos (razgovor) 14:01, 8. april 2010. (CEST)

Sredio.-- Bojan  Razgovor  23:39, 11. april 2010. (CEST)

Pozdrav

Pozdrav drugar, hvala na pomoći oko Sfragistika. Vidim da radiš članke vezane samo za istoriju. Jeli to samo ljubav prema istoriji ili i struka?!

hehe,super. Ja sam istoričar u nastajanju. Student istorije u Banjaluci (treća godina). Za formulacije na hrvatskom, moguće je koristio sam Bartola Zmajića on je hrvatski autor, ali sam pokušao svagdje gdje sam primjetio da ispravim. Inače mi iz Sjevero-zapadne Bosne malo vučemo prema kroatizmima ( ako se tako kaže). Za pečat Strojimirov sam tek sad prvi put čuo i pročitao. Tako da ćemo mijenjati onaj tekst, a do ilustracija još uvijek nisam došao, skoro sam se priključio na Vikipediji pa još nisam siguran kako se slike ubacuju. Vidim ima nekakva procedura oko autorskih prava, pa nisam htio ništa dirati. Što se tiče biblioteke istorijske, juče sam slučajno nabasao na nju, izgleda zanimljivo, samo mi se čini da i tamo svako može da ti mijenja tekst. Još samo da nešto kažem za Radića. Kad sam ulazio u tvoj profil vidio sam da si pisao o Radiću pa mi je bilo interesantno da vidim šta piše pošto je bio moj profa. Tamo piše da predaje od skoro i na Filozofskom fakultetu u Prištini pa u zagradi (novembar 2010.), da nisi slučajno napravio lapsus ili si mislio da će od novembra predavati tamo. Mjan (razgovor) 17:40, 22. april 2010. (CEST)

Imaš li skype, ja nemam facebook. Prijavio sam se tamo i poslao sam ti privatnu poruku.pozz Mjan (razgovor) 20:54, 23. april 2010. (CEST)

Antička Sparta

Kada budeš slobodan je li bi mogao mi pomoći na članku o Antičkoj Sparti. I kao istoričar da mi kažeš koje ti je trenutno mišljenje o njemu.

Pozdrav

--Putinovac (razgovor) 16:10, 27. april 2010. (CEST)

Pozivam te da učestvuješ u projektu saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku

Pozivam te da učestvuješ u projektu saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku

U cilju povećavanja broja aktivnih i veoma aktivnih korisnika predlažem da se ostvari saradnja sa vikipedijom na bosanskom jeziku. Mislim da bi slična saradnja u pogledu nekih odabranih članaka mogla da ima za posledicu sledeće:

1. Povećavanje medijske promocije vikipedije
2. Privlačenje većeg broja korisnika za uređivanje na vikipediji na srspkom jeziku
3. Povećanje kvaliteta tekstova ne prvenstveno onih koji bi bili predmet zajedničkog uređivanja, već indirektno kroz povećavanje broja aktivnih vikipedijanaca

Pozivam te da učestvuješ u projektu saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku. Ukoliko prihvataš moj poziv molim te da se prijaviš Ovde. O daljim koracima ćemo se dogovoriti sa administratorima ukoliko se skupi dovoljan broj zainteresovanih --Antidiskriminator (razgovor) 15:36, 11. maj 2010. (CEST)

Rimski građanski ratovi

Kako se tačno u našoj istoriografiji naziviju tačno ovi ratovi (date su veze ka engleskim clancima i nasi odgovarajuci clanci)

• Social - Saveznički rat u Rimu
• Sulla's 1st - Prvi rimski građanski rat
• Sulla's 2nd - Prvi rimski građanski rat
• Catiline Conspiracy - Katilinina zavera
• Caesar's - Drugi rimski građanski rat
• Post-Caesarian - Mutinski rat
• Liberators' - ?
• Sicilian - ?
• Fulvia's -?
• en:Final War of the Roman Republic -?

-- Bojan  Razgovor  08:53, 25. jun 2010. (CEST)

ovako, za cara Dušana ja znam da se uči u 6. razredu, jer sam to prošao. a kod teretića mi je fascinantno što je čovek izneo istinu o srbima, a ne kao kukavica da ćuti --Filip knez (razgovor) 12:49, 27. jun 2010. (CEST)

gledaj svoja posla --Filip knez (razgovor) 18:49, 27. jun 2010. (CEST)

Kantakuzin

Da li ima neka poveznica, ili kategorija za grčku porodicu Kantakuzin? :-) --Nvlado (razgovor) 23:20, 4. avgust 2010. (CEST)

Zamolio bih te, ako budeš u prilici, da nađeš u Indeksu stranicu na kojoj se Mihaj pominje u našoj istoriografiji kao Mihailo i da je navedeš kao referencu u jednoj rečenici. :-) --Nvlado (razgovor) 01:40, 8. avgust 2010. (CEST)

Važi, hvala ti! Pitam te za Kantakuzine, jer ovaj Mihaj(lo) je pripadao s majčine strane toj porodici, pa ne bi bilo loše da se stavi u Kategorija:Kantakuzini. Pogledaj, obavezno, pa stavi tu referencu u rečenici koja glasi nešto ovako „U srpskoj istoriografiji poznat je i pod imenom...“.--Nvlado (razgovor) 21:03, 8. avgust 2010. (CEST)

Izgleda da si u pravu. I u samom članku sa engleske vikipedije se navodi sumnja u njegovo poreklo. Čak je on (Mihaj) priznao pred vlaškim bojarima da je izmislio to samo da bi došao do poližaja vlaškog vojvode. Još sam ga juče izbacio iz Kantakuzinovih--Nvlado (razgovor) 14:13, 9. avgust 2010. (CEST)

Slike

Zdravo. Video sam da si stavio neke takve slike na portale, ali ne smemo stavljati slike koje su zasticene AP izvan clanaka. -- Bojan  Razgovor  02:47, 17. новембар 2010. (CET)

Ne mogu cenzurisati, treba paziti prilikom biranja članaka i slika. Ako ima neka slika koja nije pod kopirajtom, treba nju izabrati. -- Bojan  Razgovor  11:55, 19. novembar 2010. (CET)

Zdravo

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Afrodita da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 28. novembar 2010. — 5. delembar 2010. ----M.Sanja (razgovor) 17:38, 28. novembar 2010. (CET)

Hej! Naravno, obožavam Grčku i sve što je u vezi nje. Šteta je da članak o Vizantiji ostane nedovršen imajući u vidu da je ona imala uticaja i na našu zemlju. Nemam ništa protiv, slobodno promeni u književnost.--M.Sanja (razgovor) 09:16, 11. decembar 2010. (CET)

Hvala na savetu. Skunula bih je, ali mi je server trenutno opterećen, tako da ću morati da pričekam, ali u svakom slučaju vredi to što si me uputio. Mada sam ja razmišljala da bi bilo najbolje kada bih smo se domogli primarne literature, tj. dela vizantijskih pisaca prevedena na srpski. Jer, ovo što mi koristimo to je sekundarna literatura. Češki članak o Vizantiji upravo je išao na tu foru.--M.Sanja (razgovor) 09:53, 11. decembar 2010. (CET)

Naravno, ne bi bilo loše, Vizantiju ću dobiti u drugom semestru.--M.Sanja (razgovor) 10:19, 11. decembar 2010. (CET)

He-e-ej, sećam je se! Videla sam je u jednoj Laguninoj knjižari u Novom Sadu... ali to kad dođu bolja vremena. Potražiću je u Gradskoj biblioteci. Valjda tamo imaju.--M.Sanja (razgovor) 11:32, 11. decembar 2010. (CET)

Bila sam u Gradskoj biblioteci, i uzela sam na revers pomenutu knjigu Vizantinci. Gajnc nova! Reč je o grupi radova italijanskih, francuskih, engleskih i nemačkih vizantologa koje je priredio Guljelmo Kavalo (i dalje ne znam ko je to). Knjiga obrađuje na 347 strana sve slojeve vizantijskog društva, od siromaha i seljaka pa do cara i svetitelja. Čini mi se da će nam trebati zbog podele vizantijskog društva o kojoj nema reči u članku. Ako slučajno, kao sad što si, pronađeš nešto što je na srpskom, bilo da je od stranog ili našeg autora, javi mi, pa ću da odem do biblioteke i uzmem. Što da koristimo literaturu na engleskom dostpunu samo na gugl buksu, kad možemo našu. Nastojim da što je moguće više smanjim broj literature koja je na engleskom.--M.Sanja (razgovor) 14:09, 11. decembar 2010. (CET)

Odgovor

Ta pitanja oko Jablanića i druge polemike koje vodite ti i taj korisnik, ja zaista nisam pratio. Vaša se rasprava dosta proširila, tako da nisam mogao sve da pratim, a i ne mogu da povežem sve o čemu pričate. Meni je više zasmetalo kada su pomenute Raška i Bosna, pa se onda Raška pretvorila u Srbiju, a raški su postali srpski, dok su srpski vladari koji su vladali između ostalog i Bosnom postali bosanski u odnosu na raške, koji se opet tumače kao srpski. Tako da je na kraju rječ po riječ, Drina postala granica između Srbije i Bosne, a Raška se izgubila. Još samo fali da se pomenu Bogumili, pa da se istorija pretvori u čisto političko i izopačeno tumačenje. A u vezi rasparava o Jablanićima i Banović Strahinji, ili o banovima, zaista nisam pratio. ps To što se taj korisnik poziva samo na Deretića, to je njegov stav, i to nema veze sa mnom. Što se opet tiče Dušana, on se u literaturi pominje i kao vladar Raške, pa kao vladar Srba i Grka, negdje i kao vizantijski vladar, dok se u svemu ovome pored tako jakog vladara, naša rasparava ograničava na Bosnu, koja prema izvorima ima status samo jedne male oblasti, a koja je na istom nivou kao i Primorje. Tako da se u rapsravi pridaje ogroman značaj Bosni koja taj značaj uopšte nema. ps Generalno, ja se trenutno bavim drugim temama, tako da i nemam vremena za ove članke iz dalje istorije. Samo mi je važno da se ne insistira na pravljenju nekakvog bosanskog identiteta, na negiranju srpskog, ili prenaglašenom i političkom insistiranju na Bosni. Dakle, smetalo bi mi kada bi neko na osnovu ostrašćenog protivljenja Deretiću, postao strasni zagovarač bosanske nacije i Bosne kao nacionalnog tijela. Pozdrav --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:42, 15. decembar 2010. (CET)

Hoću, javiću se, a isto tako ću i da vratim neke stvari koje sam preveo sa engleske vikipedije, a ti si ih izgleda izbrisao. Ne znam iz kog razloga?! Što se tiče stila pisanja, bolje da izbaciš ono „smatra se“, „vjeruje se“, ili „misli se“. A ja ću ono „nozozemski“ da prevedem na srpski jezik. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:26, 17. decembar 2010. (CET)

Ti mene pitaš da li je tisuća hrvatska riječ? Ne vjerujem, nego je vjerovatno ukradena iz ruskog ili nekog drugog jezika. Ali kakve to ima veze? Isto tako ja nisam stručnjak u transkripciji, ali kakve to veze ima? Moja primjedba se odnosi na fakt da si izbrisao neke priloge koje sam preveo sa engleskog a koji su bitni. Radi se o tome da original ne postoji, što je bilo upisano, a sada ne vidim. Ne znam šta je razlog? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:39, 17. decembar 2010. (CET)

Koliko vidim, izbacio si i činjenicu da su na vatikanskoj kopiji čitaoci pravili bilješke na latinskom i grčkom jeziku. Uopšte mi nije jasno zašto? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:46, 17. decembar 2010. (CET)

Ja sam sa engleskog preveo na srpski, između ostalog i navode koje sam pomenuo, a ti ih uklonio. Preveo sa ih jer se pominju i na engleskoj vikipediji, pa sam smatrao da nisu bezrazložno tamo upisani. Tvoje razloge za uklanjanje ne shvatam. A i nemam namjeru da se igram „ajde ti meni kaži, pa ću ja tebi“, ili da te optužujem. Ako ti je toliko stalo da se ne pomene da original ne postoji i da su na vatikanskoj kopiji svi živi dopisivali, onda neka bude po tvome. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:07, 17. decembar 2010. (CET)

Portal

Evo

• Portal:Istorija/Izabrani 2011.
• Portal:Istorija/Slika 2011.
• Portal:Istorija/Biografija 2011.

Sabori

To već duže vrijeme pokušavam da napravim, ali nikako ne stižem na enciklopedijski način da to sredim. Mnogo je crkvene literature o saborima, ali je ona pravljena tako da je razumiju crkvena lica i poznavaoci toga. Ja ih mogu razumijeti, jer sam pročitao mnogo o tome, ali problem je sročiti na neki enciklopedijski način kako bi običan čitalac mogao razumijeti šta se tu tamo raspravljalo, kako je to izgledalo i tome sl. Takođe, negdje nema podataka na jednom mjestu (ili bar ne potpunih) šta se sve odlučilo na njima, tako da treba pročitati pravila svih sabora, i znati ih sažeći i ukratko napisati (ali ne napraviti grešku prilikom tumačenja kanona) da bih drugi razumijeli. To je veoma teško, ali valjda će se i to nekada završiti. Stvar oko toga komplikuje što jedan običan laik može dati pogrešan karakter tih Sabora, a to je velika greška, jer onda taj članak može proisteći kao nekakav izvor za razna pogrešna tumačenja. --Željko Todorović (razgovor) 17:57, 23. januar 2011. (CET) s. r.

Razgovor

Mislim da je poturica uvijek bio negativan termin. Bar u srpskom jeziku. Isto tako mislim da je istorijski, jezički i antropološki fenomen. Pored negativnog značenja, ima i naučno značenje. I „govno“ da oprostiš u srpskom jeziku ima negativno značenje, ali ipak postoji. Da ne rastežem, ja ću da napišem pozitivan i enciklopedijski članak koristeći stručnu literaturu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:07, 23. januar 2011. (CET)

Slike

Iskoristiću priliku dok si tu da te nešto pitam. Ovde ima nekoliko slika za koje se tvrdi da si ti autor. One stoje tako neupotrebljene već jako dugo, a meni je bilo žao da ih obrišem. Da li možeš da im nađeš mesto u nekom članku ili na svojoj stranici ili pak da ih pošalješ na Ostavu i staviš tamo u neku kategoriju? mickit 15:57, 31. januar 2011. (CET)

Vizantija

Zdravo Klaudijuse...

Nažalost nisam imao vremena da ti odgovorim ranije...Glavni izvori su mi Ostrogorski, Ransiman i Kazdanova Vizantijska Enciklopedija...Znam da su prva dvojica nekako stari i prilično prevazićeni vizantolozi ali ipak mislim da su od najvećih vizantologa zato ću ih upotrebiti...Što se tiče Norviča znam da je on publicista i stavićusamo nekoliko referenca od njega...Mislio sam da krenem članke prvo na mom radnom "mestu" znači na radovima i onda kada ga šrilično završim da ga prebacim na članak o Vizantiji...

Pozdrav

--Donald_Duck (razgovor) 20:38, 3. februar 2011. (CET)

Zaboravio si bio 2011. -- Bojan  Razgovor  10:22, 16. februar 2011. (CET)

Ave Claudius!

(izvini, nije moglo kraće)
O tom potom, saznaćeš, ali kad budem završio članak o Epaminondi. :)

Evo ovako. Ja sam to još odavno bio pročitao, ali se nisam hteo mešati, delom zbog toga što je nastala opšta gužva oko neke neodređene stvari, a delom i zbog toga što sam tada bio tanak u poznavanju problematike. Međutim, iz iskustva znam da besede takve vrste ne vode ničemu korisnom, naročito ako je vode oni koji skrenu sa teme i počnu da citiraju kojekva pravila na vikipediji u koja se, kako oni sami priznaju, tek toliko razumeju da znaju kad treba blokirati korisnika, a kad mu nalepiti na čelu etiketu „ovaj (klinja) troluje“. Avaj, da ne bude da lajem bezveze, ja ću ti samo pokazati kako teče jedna rasprava iz nacionalne istorije, ali, nažalost, ne naše već braće Bugara. Ja sam samo naveo tu, ali ti imaš još, između ostalog tu ti je i rasprava o srpsko-bugarskom ratu koja me je takođe zadivila. Ej, da ti znaš gde su oni! Ta mi nemamo nijedan sjajan članak o nacionalnoj istoriji vezan za neki rat u kojem smo smrvili protivnika bacivši ga na kolena da moli za mir pod bilo kakvim uslovom, a da znaš koliko smo imali, eh... počev od Nemanjića do danas. Da se dotična gospoda toliko bavili o samom članku, a manje pisala na strani za razgovor dokazivajući nekome kako muško nije žensko, ili obrnuto, i da su bilozi i tehničari ustupili istoričarima da pišu na miru Božijem o onome što im je struka, ja mislim da bismo sad imali sjajan članak.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 23:42, 26. februar 2011. (CET)

Ali neeeee, gospoda se morala odazvati na sićušnu provokaciju, i to samo zato da bi opstala na dominantnoj poziciji, kojom bi mogla ostalima mozak ispirati kojekakvim licencama i autorskim pravima u koja se, ponavljam, ni oni sami ne razumeju. Ali dobro, ne kažem, ljudi rade svoj posao, a to ti je u stvari to. Međutim, nije mi jasno kako vas pet protiv njega samog ne možete ništa. I da je to neki dasa (administrator), pa da kažeš: „Šta ćeš, povampirio se. Đavo ga nosio. Baszd meg! Protiv rogatog se ne možeš bosti“, nego je to samo jedan mlad korisnik, koji iznosi svoje subjektivno mišljenje ne potkrepljujući ih činjenicama, i to na sebi svojstven način. Ja ti savetujem da ga se okanite, isto onako kako biste se da je u pitanju bio neki dasa (administrator). Mesto toga, ako već znaš koji su izvori, ti brate sedni pa radi na tome, ili predloži nekom ko je specijalizovan za to.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 23:42, 26. februar 2011. (CET)

Svakog vikenda me ima u Matici srpskoj. Stanujem nedaleko od nje. Nisam ja tamo tek tako da šetam osoblje bezveze i da im budem na teretu, već radi knjiga koje mi služe kao literatura za članke koje pišem ovde. To je moj hobi. Isto kao što je nekom hobi da ide na bazen, odbojku, tenis, šeta psa ili devojku (ili i jedno i drugo :D!). Imam nameru da posle Epaminonde počnem sa sređivanjem članka o Caru Jovanu Nenadu. Ako ti imaš neku bolju ideju, i pod uslovom da aktivno uzmeš učešće, ja ću vrlo rado ostaviti moju za posle i preći na tvoju.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 23:42, 26. februar 2011. (CET)

Ha-ha, kolega! :D Ovo Vam nije baš enciklopedijski, ali što se mene tiče i ja bih postupio isto, tako mi Iuppiter Optimus Maximus-a-!-Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 00:02, 27. februar 2011. (CET)

Kolega, da li se Vi to nešto ljutite na mene, ili...?!--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 01:50, 6. mart 2011. (CET)

E, hvala ti, naravno da ću uzeti to u obzir, pogledaću u biblioteci da je uzmem na revers, čisto da vidim ako ima onoga što nam treba. Bilo bi mi drago da članak privedem kraju, premda je to teška rabota, jer puno je to od 460. g. pre n. e. do 46. g. n. e. za obrađivati, ali s obzirom da je dotična svita za sobom ostavila tek toliko da se zadovoljimo gledajući te grobnice i fragmentirane vaze, mislim da je ona izvodljiva.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 20:15, 14. mart 2011. (CET)

Gledaću i to da uklopim.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 22:22, 14. mart 2011. (CET)

Zasluženo, kolega! Zaista, da nije tebe, ja mislim da se na vikipediji ne bi čula i po koja vredna reč (uglavnom se tračari što me katkad izluđuje), a sem toga iza tebe je gomila obrađenih članaka iz domena istorije poznorimskog carstva i Vizantije.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 21:07, 15. mart 2011. (CET)

Imam jedno pitanje: Ako se jedan događaj zbio 13. avgusta 1876. g. po julijanskom kalendaru (ako se ne varam, mi smo ga koristili do 1919. g.), po gregorijanskom se on zbio 26. avgusta (pod uslovom da je razlika u 13 dana). Da li sam u pravu?--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 14:35, 16. mart 2011. (CET)

Okej, hvala na mišljenju.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 14:54, 16. mart 2011. (CET)

E, Klaudije, imam jedan mali problem. Naime, ne znam kako da uguram paravladare u niz i da se to uklapa sa šablonom. Vidi ovde. Šta da se radi?--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 15:30, 19. mart 2011. (CET)

E, upravo nam treba tako nešto, jer ja više nisam siguran šta je relevantno a šta ne. Inače, ja sam našao negde na netu spisak literature na našem jeziku.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 10:37, 25. mart 2011. (CET)

Μαντίας (Mantías)

Kako da prilagodim ovo ime na naški da ne ispadne mantija? Da li se ovo uopšte može prilagoditi, ili je isti nesrećnik kao i u slučaju Teresa, šta misliš?--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 23:54, 25. mart 2011. (CET)

Da nije možda Mantijant pravilno? Kao u slučaju Ajanta (Αἴας).--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 01:25, 26. mart 2011. (CET)

Znaš li možda koliko je jedan lakat u centimentrima?--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 22:15, 26. mart 2011. (CET)

I u pogledu organizacije i formacije učinjen je pomak, te je od sada makedonska falanga sačinjena od pripadnika „kraljevske garde“, kako ih je Filip nazvao, (pezetairoi) u dubini imala 8 — 16 a katkad i do 32 reda, pri čemu se ispred svakog falangita u prvom redu nalazilo pet kopalja kraćih za dva lakta (~ 1,27 m) od onog koje im prethodi, kako Polibije navodi (Polib. Hist., XVIII, 30).

Da li je tačno da je 2 latka 1,27 metara?--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 12:07, 27. mart 2011. (CEST)

Antički Rim

Možeš li malo da prekontrolišeš ovaj članak, pošto je malo nerazumno napisan, proširiš i dodaš po koju referencu, pa da ga izglasamo za dobar? -- Bojan  Razgovor  09:11, 26. mart 2011. (CET)

Severni

Međutim, dugo nisam pisao biologiju, a bogami nisam uopšte članke ni pisao, već sam malko izašao iz štosa. Plus, vremena imam sve manje. Pa, ako neko ne napiše nešto, ugledaće svetlost dana na raspus’. :)--Metodičar zgovor²a 23:59, 18. april 2011. (CEST)

Srećan Uskrs, Hristos vaskrese!

--Epaminonda (razgovor) 10:54, 24. april 2011. (CEST)

Glasanje za dobar članak

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Orfej da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 24. april 2011. — 1. maj 2011. ----Epaminonda (razgovor) 10:54, 24. april 2011. (CEST)

Istorija

Ja gledam činjenice u školama,u zemlji niko nezna za Srpsku carevinu pre Nemanjića, o dinastijama Svevladovića,Svetimirovića i Oštrivojevića nigde ni reči o obnovi srpske države 490 godine nigde govora,a da ne pričamo o antičkoj istoriji srpskog naroda.--Serb1914 (razgovor) 22:50, 10. maj 2011. (CEST)

To su klevete,ja licno poznajem doktora i licno mi je pokazao preko 2500 izvora (Knijge,originalni dokumenti,i td) od antickih pisaca do vizantijskih do XIX i XX veka prema tome neznam o kojim kopiranjima pricas on to nije nikad prisvajao i uvek je citirao izvore,Cao :) --Serb1914 (razgovor) 21:27, 11. maj 2011. (CEST)

Vjerujem svojim ocima.--Serb1914 (razgovor) 22:20, 11. maj 2011. (CEST)

Ne bih zeleo da produbljujem temu,zao mi je sto je postoje ovakve razlike izmedju nas i jasno je da bi mogli do ujutru da se raspravljamo ja tebe necu uvjeriti isto kosto i ti mene neces,prema tome CAO :) --Serb1914 (razgovor) 22:55, 11. maj 2011. (CEST)

Ja trenutno,nisam u Srbiji pa nemogu da kontaktiram dr.Deretica,cim ga vidim pojasnicu te o tvojim sumnjama.Ali ispricacu ti jednu anegdotu koja nema veze sa Dereticem,imam puno prijatelja arheologa u Italiji i cesto me vode na arheoloska nalazista u Toskani,u nalazistu Frascole gde ima tragova jedne kuce iz IV-II veka p.n.e iz Etrurske civilizacije,ja sam video mojim ocima naslikanu srpsku ocilu i jos naslikanih freska u kojoj sam video dela iz rasenske mitologije o koj mi je vec malo pricao Deretic.Etrurci inace to se uopste zna zvali su sami sebe Rasenna,to jest Raseni-Rašani-iz Raške. Pozzz --Serb1914 (razgovor) 22:22, 12. maj 2011. (CEST)

Pitanje u vezi clanka o Pavlu Orlovicu

Na osnovu kojih referenci smatrate da je izmisljeno poreklo porodice Orlovic? Da li u slucaju da necije poreklo nije dokumentovano u istorijskim spisima automatski vazi da je ono izmisljeno? Pozdrav Ivan Orlovic Ivaneagle (razgovor) 23:57, 12. maj 2011. (CEST)

Olimpijada

Naravno, i mislio sam da obradim sve one likove koji su bili bliski sa Aleksandrom, ali postoji problem: tek od narednog meseca mogu da pristupim radu, tako da malo strpljenja. --Epaminonda (razgovor) 13:29, 16. maj 2011. (CEST)

Glasanje za dobar članak

Čisto ono da znaš. --Epaminonda (razgovor) 19:48, 20. maj 2011. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Hozroje II da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 20. maj 2011. — 27. maj 2011. ----Epaminonda (razgovor) 19:48, 20. maj 2011. (CEST)

Sadrzaj za 2007. i 2008 je isti. -- Bojan  Razgovor  14:45, 25. maj 2011. (CEST)

Samuilo bugarski car?!

Šta ja čujem, da se prema najnovijim istraživanjima ispostavilo da je Samuilo bugarski car. Pre mesec-dva radili smo na istoriji Vizantije kod mr Borisa Stojkovskog, asistenta dr Petra Rokaija (studenta Georgija Ostrogorskog) Samuila i njegovo carstvo, i tom prilikom nam je dotični asistent rekao da je Samuilov dvor samo podražavao onaj Simeonov preslavski, a da se u stvari radi o jednoj specifičnoj tvorevini. Ni u jednoj našoj publikaciji nisam naišao da se spominje Samuilo, bugarski car.--Epaminonda (razgovor) 20:37, 25. maj 2011. (CEST)

Nemoguće da je u našoj istoriografiji prihvaćena teza o Zapadnobugarskom carstvu. Čitao sam Pirivatrića i nigde nisam naišao na mesto gde otvoreno stoji da je Samuilo bugarski car i da je Zapadnobugarsko carstvo zaista postojalo. Sam Ostrogorski je osporavao tu tvrdnju. Pitam te zato što sam napravio najnovije izmene u članku o Samuilu, na koje je dat izvesni komentar.--Epaminonda (razgovor) 12:21, 26. maj 2011. (CEST)

Okej, ali, ponavljam, ja nisam nigde naišao na mesto gde izričito stoji da je Samuilo bugarski car. Bugarske nestaje sa istorijske scene 971. i nema je sve do 1185. g. Možda su kolege iz Sofije pogrešno razumele. Pirivatrić ne poriče da je Samuilovo carstvo održavalo tradicije prethodnog, Petrovog i Simeonovog carstva, ali nisam naišao na mesto gde stoji Samuilo je bugarski car. Da je tako, onda bismo i Jovana Nenada tretirali kao cara. Postavlja se pitanje da li je uopšte Samuilo bio car, jer koliko znam, a to navodi i Pirivatrić, Jovan Cimiskije je nakon pokoravanja Bugarske odneo krunu i carska dostojanstva u Carigrad, tako da je i faktički i formalno značilo da Bugarskog carstva više nema. Pobuna koja je izbila u zapadnom delu carstva je ništa do obične uzurpacije vizantijske vlasti.--Epaminonda (razgovor) 15:43, 27. maj 2011. (CEST)

Obaveštenje

Na strani Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje je pokrenuto glasanje/rasprava za članak Bitka kod rta Matapan da se skine sa spiska sjajnih članaka. Glasanje traje od 3. jul 2011. do 10. jul 2011. -- --Jagoda ispeci pa reci 14:30, 3. jul 2011. (CEST)

Nevesinjska puška

Ajd molim te vidi ovde koji bi naslov ovom tekstu bio najbolji. Evo razgovora.--Jagoda ispeci pa reci 10:04, 11. jul 2011. (CEST)

Na strani Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje je pokrenuto glasanje/rasprava za članak Istočni front u Drugom svetskom ratu da se skine sa spiska sjajnih članaka. Glasanje traje od 13. jul 2011. do 20. jul 2011. -- --Jagoda ispeci pa reci 11:51, 13. jul 2011. (CEST)

Relevantna literatura za pozno Rimsko i rano Vizantijsko carstvo

Zanimala bi me koju si ti literaturu koristio za vreme studija u Engleskoj, jer primećujem da ima svakakvih autora, pa i onih za koje ne bih ni posumnjao da nisu kadri napraviti kakvu grešku koja istraživača može da usmeri na pogrešan put.--Epaminonda (razgovor) 18:53, 17. jul 2011. (CEST)

Pitam te zbog literature, jer znam da neću pogrešiti pitajući tebe. Inače, imao sam loše iskustvo s jednom prezentacijom koja se nije svidela mom mentoru, delom zbog toga što sam koristio izdanja izdavačke kuće Kalifornija juniverziti pres. Ne sećam se tačno koji su naslovi bili, ali mi je, eto, ostalo u sećanju onaj zbunjeni izraz lica kad sam mu rekao da sam koristio pomenuta izdanja. Trenutno sad sam u nedoumici po pitanju osnivanja Egipatske dijeceze. Ja sam naveo da je osnovana 380. g., po R. M. Errington, Roman Imperial Policy from Julian to Theodosius, Chapel Hill 2006., premda mi se to čini slabo uverljivim. Stoga sam se obratio tebi za pomoć verujući da se razumeš u relevantnu literaturu za tu problematiku.--Epaminonda (razgovor) 22:02, 18. jul 2011. (CEST)

Da, ima tih knjiga razbacanih po guglu, neke od njih se mogu preuzeti bez problema, što i sam znaš, premda i ja kao i ti pretpostavljam tvrde korice... Osim izdanja Kalifornijskog univerziteta, primetio sam dosta stvari ne štima ni u izdanjima izdavačke kuće Osprey Publishing Press. Konkretno se sećam da sam čitao od autora koji se bavi Tračanima, da su pomenuti živeli i u južnoj Rusiji i sl. nedoumice koje su mi doslovno parale oči. Svakako bi mi dobro došlo ta smernica. Poslaću ti imejl sutra, pošto sam sad došao s puta, a ti odgovori kad budeš imao vremena jer nije ništa obavezno.--Epaminonda (razgovor) 22:37, 18. jul 2011. (CEST)

Samo sam napravio preusmerenje. Nego, jesi li zainteresovan za Velika seoba naroda? -- Bojan  Razgovor  19:14, 22. jul 2011. (CEST)

Sa sh. -- Bojan  Razgovor  22:05, 22. jul 2011. (CEST)

Nije smetalo, nista nije preko tog preusmerenja vodilo na taj clanak. -- Bojan  Razgovor  22:30, 28. јул 2011. (CEST)

Мишљење

Поздрав и извини што сметам. Ако имаш времена молим те прочитај чланак Ајрон Мејден и изнеси ми мишљење (да ли би могао да прође као кандитат за сјајни/добри чланак и да ли има неке грешке). Унапред захвалан --VuXman ^talk 22:28, 4. август 2011. (CEST)

Deretić

Ukoliko imaš nekih nedoumica, razreši to lično sa Deretićem, ja ne želim da se upuštam u to, jer tvoju poruku nisam ni pročitao do kraja, čim sam video naslov ostavio sam. --WinstonSims (разговор) 11:56, 16. август 2011. (CEST) Једно велико БРАВО за такав став! Ако стиже лоша или неочекивана вест хајде да закључамо врата, замандалимо прозоре и завучемо се под кревет...можда оде!--ClaudiusGothicus (разговор) 13:59, 16. август 2011. (CEST) 1. Ovo je u istorijskoj nauci novija teza. Sad koristiš koje god hoćeš podatke samo da dokažeš da si u pravu. Npr ja imam 24 godine,gimnaziju sam završio 2005 i odlično se sećam da se poreklo Mađara nije ovako tumačilo,niti ga i oni dan danas tumače. Drugim rečima sad bi tebe neki Mađar nazvao mađarskim ,,Deretićem" (CEST) 2. Ovo za Srbe i Hrvate ja nisam ni tvrdio,ali jeste Porfirogenit,tj DAI toliko o blizini realnosti samog dela. Nemoj nikakve više primere,mešaš babe i žabe,vojni pohodi stanovništva su jedno a seoba kompletnog naroda sasvim nešto drugo. Još nešto ću ti citirati,direktno sa wikipedije ,,Пошто је DAI писан као дело намењено интерном кругу на царском двору, писано је неумивеним и грубим стилом, без много финеса карактеристичних за грчки језик коришћен у византијској књижевности. Самим тим, због неуједначености језика и извесне двозначности терминологије DAI је остао дело отворено за различита тумачења и преводе у данашњој науци.[7]" Sad mi kaži koja je istorijska vrednost dela koje ne može jednoznačno da se prevede,ili npr kako to da baš vizantijski car piše nešto ,,seljačkim" stilom,pa ko im je onda bio pravilno bio pismen na dvoru ako car nije. 5. Naveo si samo jednog koji razlikuje Ante i Slovene svi drugi ih potpuno poistovećuju. Čak šta više situacija je mnogo alarmantnija za modernu istorijografiju,svi pisci poistovećuju Slovene i Gote,ovo se negira ali niko nikad nije dao validan dokaz zašto. Kad negiraš tvrdnju koja je praktično do 20 veka bila aksiom moraš da imaš jak dokaz za to,a moderna istorija samo kaže ,,oni nisu u pravu" jak dokaz nema šta. Mešaš opet babe i žabe,šta je narod a šta plemena. Koliko su plemena Bugari imali,koliko Mađari,jel danas neko postavlja pitanje da su to bili potpuno različita plemena koja su se ujedinila u Bugare ili Mađare. Ko su danas Anti ili Goti imaš li odgovor na to,pošto vidim da znaš da nisu bili Sloveni onda mora da imaš odgovor šta jesu bili 6. Orbinija si prikazao kao običnog paušalnog seljaka sa Balkana,negirajući činjenicu da je tadašnji Dubrovnik centar pismenosti u širokom krugu,a samim tim i velika riznica knjiga. Sledeći tvoju logiku i Italijani su budale jer su zaneseni time da su potomci Latina(njih su još Germani i osvojili skroz) ili Grci što se pozivaju na svoju antiku. Tako će neko za 500 godina pogledati današnji svet i reći ma ovi su svi bili isti. Svi moderni narodi,naročito oni koji kao posledica nemanja države(kao Srbi) tek u 19 veku(revolucijama koje su počele 1848) počinju obrazovati nacionalnu svest gradili su svoj identite na manje-više istorijskim mitovima. Novi metod u utvrđivanju genetskog porekla naroda jasno dokazuje to,a ko razume metodološku superiornost prirodnih naspram društvenih nauka razume i zašto prirodne nauke ne greše na jasno postavljeno pitanje. Npr dokazano je da Srbi i hrvati imaju samo po 25 posto genetskog materijala Slovena, a mađari čak 2/3 (potvrđeno naručenim drugim ispitivanjem u Mađarskoj) a dobro objašnjenj npr daje Tibor Živković (koji je bajdvej najveći stručnjak za DAI i koji ga je iskasapio gore od deretića,on nije tvrdio da je delo neautentično al je dokazao da se sa njegovo verodostojnošću može guzica obrisati) a to je da su ti mitovi nastali oko onih koji su vladali a ne onih koji su nužno bili etnička većina. Tako Mađari očigledno slave svoj postanak kao dolazak vladara ugarske klase međ većinski slovenski živalj ili Srbi i Hrvati dolazak slovena međ većinski domorodački živalj. Inače ako već imaš objašnjenje za sve gluposti koje deretić priča voleo bi da čujem i odgovor na njegovo pitanje-pokaži mi jednu,ALI SAMO JEDNU,bitku između tih novopridošlih Slovena i domorodaca Ilira( ne zaboravi da su Iliri bili vladari samog Rima pred sam njegov kraj,dakleo štit i mač carstva,Sremska Mitrovica sam je dala više careva od Rima)

Primetio sam nesređenost mog teksta na tvojoj stranici za razgovor,nadam se da ti neće smetati jer sam nov na diskusijama na wikipediji. Ako sam negde i slučajno opsovao nije bilo sa namerom vređanja ikoga ili ičega,a primetio sam odlično kako se na stranicama za razgovor masovno koristi cenzura kao element da se nečiji stav nametne,ako misliš da ćeš na taj način da me ubediš u snagu svojih argumenata grešiš time možeš samo da se siliš a u ostalom ovakvi razgovori su manje više privatna stvar tako da neću se baš potresti ako me opomenu zbog mog i tvog razgovora. Ne znam dal ti znaš šta se uči u školi(ponavljam 3 puta se svaka istorija prođe do 4 razreda osnovne do 8 razreda i u Gimnaziji) al isto toliko i mene impresionira tvoje viđenje bilo koje istorijske činjenice. Zvanična istorija se uči u školama,među kojima i seobe Ugra,ne ni tvoji izvori ni Deretićeva verzija. Čitao sam DAI al samo na srpskom,a što se tiče starogrčkog ne znam ga al sam taj argument čuo više puta i prihvatam da je tačan. Ali ne može se uopšte uzimati u razmatranje celo delo koje ima problem da se prevede i protumači,čuo sam mnogo puta da su neke reči starogrčkog jako višeznačne ali ne i ceo spis. Sad si počeo da skačeš sa kamena na kamen samo da ostaneš u vodi-sad ti odjednom ni DAI ne valja uopšte. Što se tiče Mavara Orbina(znam da mu je to pravo prezime) pozvaću se opet na prethodnu svoju kritiku na tvoje viđenje Orbinija,jer ne možeš generalizovati ljude i njihova dela tako paušalno,il daj neki dokaz da su mu to bile namere il nemoj predrasude plasirati kao a priori istinu. Jel treba neko da danas govori da su svi Nemci bili nacisti za vreme Hitlera samo zato što su postupali prema Jevrejima kako jesu,jesu svi Nemci tog doba anti-semiti. Jasno mi je u potpunosti da genetsko poreklo naroda ne govori tačno kako su i od koga ti narodi postali,ali ta istraživanja su jako dobar indikator koliko su istorije naroda tačne u smislu njihove etnogeneze(baš kod Mađara se uviđa sva besmislenost njihove verzije sopstvenog porekla). Drugim rečima neće ti genetski materijal nekog naroda reći sve o genezi tog naroda(jer je geneza pre svega stvar kulture,jezik,verovanja...) ali istorijske činjenice bar neke od njih moraju da se podudaraju sa genetskim kretanjem. Rimski carevi jesu bili iz Ilirika al ako ilirska svest nestala već do tada ne možeš reći ni da nisu bili Iliri,upravo zato što je poznato da su oni svi bili romanizovani.

Persija

Kako se kod nas zovu drzave Ahemenida, Seleukida, Asirija. Imamo primer da se drzava X naziva carstvom, a njeni vladari kraljevi. Trebalo bi da proceslaj sve te bliskoistocne drzave, a ja cu onda botom ujednaciti. -- Bojan  Razgovor  09:08, 21. avgust 2011. (CEST)

Nisi me razumeo. Imamo drzavu Asirsko casrtvo, a njeni vladari su u kategoriji Asirski kraljevi. Meni je malo nelogicno da je kralj na celu carstva. -- Bojan  Razgovor  16:13, 25. avgust 2011. (CEST)

Sfrances

Odlično. Ionako smo tanki po pitanju prevoda vizantijskih pisaca, a ovo je zbilja lepa vest koju si mi preneo.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:23, 16. septembar 2011. (CEST)

Žena-zmaj

Ne možeš tu biti pametan, ovde sam pročitao da to ime daju i muškoj i ženskoj čeljadi. Ako se ne varam, i ženama-profesorima se daju titule u muškom rodu. Dakle, nije doktorica docent, nego doktor docent, nije profesorica (makar ne zvanično, zar ne?) nego je jednostavno profesor. Spremačici možeš zvati i tetkicom i babarogom, ali profesor je profesor pa bio on i žensko. :)

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:36, 16. oktobar 2011. (CEST)

Koliko god imala leta iza sebe, za mene je ona takoreći nova. I kakva je, je l‘ ujeda? :) I da, da li je Ejveril, kako mi je objašnjeno ovde, ili je Averil?

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:49, 16. oktobar 2011. (CEST)

Ako Prćić tako kaže, bolje da mu se ne zameramo, premda meni zvuči bolje Ejveril (na osnovu IPA zapisa), al’ ajd sad ti budi pametan i izađi na kraj s njim i njegovim pristalicama kojih je podosta... To mora da su ti se vratila stara sećanja, kad već spominješ naše domaće profesore. ;) Šta da ti kažem na to. Pretpostavljam da je razlog tome što na ovakvim studijama kakve ja pohađam trenutno (osnovne) žgadije ima na pretek i što je gore: neverovatno kako im uspe da se tih održe prvih dve-tri godine koje su zbilja teške, a onda, kako kažu, upišu drugu. ;) Ove godine otpalo nas je svega dvadesetak, što je zbilja iznenađujuće: kako je krenulo činilo se da će ih biti dva do tri puta više. Da se vrneš makar jedared, začepio bio nos koliko su to trule šljive. Nisu ni na nivou srednje škole, a o nekakvim studentima ni reči. Nekim profesorima lakše dođe da nas obaspu s flejmtroverom, nego da odvajaju kukolj od žita, pa ko uspe da se izvuče taj se izvukao, a ko ne, bože moj, više sreće sledeći put. Međutim, neki su veći pedagozi, u smislu da dozvoljavaju studentima da im se popnu na glavu, pa otuda nije ni čudo što studenti izvuku od njih tih šta ti ja znam mizernih 3-4 es-pe-be boda. A Oksford je, kako sam čuo, sasvim druga priča. Tamo ne ide baš svako, pa su i profesori malko da kažemo otvoreniji za razliku od ovih naših koji se suočavaju iz godine u godinu s najezdom neobuzdane rulje iz svih predela vajne li nam domovine. Sve džambas do džambasa. :)

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:41, 17. oktobar 2011. (CEST)

Atentati

S obzirom da imamo kategoriju o atentatorima i ta kategorija bi bila sasvim legitimna. Ja sam je nazvao Kategorija:Stradali u atentatu mada bi moglo i Žrtve atentata. Jedino što jeupitno je da li bi tu trebalo stavljati samo one ličnosti koje su poginule od ruke atentatora ili i one koji su bile žrtva neuspelih atentata? Ti vidi šta više odgovara pa mi javi da li da ostavim ovaj naslov. Za sadda sam stavio samo članak Zoran Đinđić da ne ide prazna kategorija a vremenom ćemo dodati i druge članke. Pozdrav,--Vojvoda razgovor 08:53, 17. oktobar 2011. (CEST)

Tek sad videh ovu poruku. Ja ću napraviti kategoriju a ti je sredi.--Vojvoda razgovor 19:46, 14. novembar 2011. (CET)

Kategorija:Rimski carevi rođeni na teritoriji današnje Srbije napravio sam, treba je popuniti. Da li treba da napravimo slične kategorije za careve rođene i na drugim područjima, kako antičkim tako i modernim?--Vojvoda razgovor 19:48, 14. novembar 2011. (CET)

Uradio sam sam. I napravio sam portal:Antički Rim. -- Bojan  Razgovor  08:51, 26. decembar 2011. (CET)

Nova glasanja za smernice i pravila

Otvorena su nova glasanja za više smernica i pravila. Molimo vas, dođite i glasajte.

• Vikipedija:Glasanje/Nove smernice i pravila (2)
• Vikipedija:Glasanje/Seminarski radovi

--Jagoda ispeci pa reci 10:25, 27. decembar 2011. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

--Vlada ^talk 00:43, 30. decembar 2011. (CET)

glasanje

Pokrenuto je glasanje [1], pa bi bilo dobro da i ti glasaš. Pozdrav--Yielding (razgovor) 14:28, 5. januar 2012. (CET)

Heraclius. Emperor of Byzantium

Imaš li ti možda ovu knjigu sačuvanu u elektronskom obliku? Treba mi da bih završio neke članke. Vidim da je neko vreme bila dostupna, ali biće da je nekog toliko grizla savest da je izbrisao sve moguće linkove do pe-de-ef formata.

Uzgred, jedno pitanjce stručne prirode. Da li je magister utriusque militiae per Orientem isto što i magister militum per Orientem ili se radi o zasebnoj tituli?

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:46, 1. фебруар 2012. (CET)

Poslao sam ti imejl na koji možeš da mi odgovoriš.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:06, 4. februar 2012. (CET)

Nema veze! Hvala ti! ;-) --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:41, 10. februar 2012. (CET)

Ne vidim u cemu je problem. Mozes li d odaberes nove izabrane clanke i slike? -- Bojan  Razgovor  20:50, 4. март 2012. (CET)

Dardanac, Ilir ili pak Dačanin?

Našao sam se u polemici sa samim sobom. Na osnovu čega se Konstancijevo mesto rođenja može smestiti u Dardaniju ili Priobalnu Dakiju? Carske povesti navode da je Konstancijev otac bio nobilissimo gentis Dardanae viro, tj. „dardanskog roda vrlo plemenit muž“. Međutim, Aurelije Viktor navodi da su i Konstancije i Galerije iz Ilirika. Da li tu Viktor misli na širi prostor Balkanskog poluostrva, ili pak na prostore Dalmacije i Panonije? Skrećem pažnju da sam u nekim knjigama nalazio sumanute tvrdnje ničim nepotkrepljene. Jedan istoričar isključuje onog drugog; ako mene pitaš, takve bi trebalo na lomaču. Pustiti sebi maštu na volju velik je komoditet.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 00:21, 10. март 2012. (CET)

Sasvim je moguće da je Viktor imao na umu novoobrazovanu prefekturu Ilirik. Drugačije ne može biti.

Izuzev odrednice iz Prozopografije poznog Rimskog carstva (koja citira odrednicu iz Paulijeve Realne enciklopedije) i Oksfordskog rečnika Vizantije, postoji li možda još neki rečnik/leksikon za antiku dostupan na piratskim sajtovima? Može li se preuzeti Oksfordski rečnik antike?

Pogođen sam zaista gašenjem Megaaplouda. Donedavno si mogao iz fotelje preuzeti čitavu hrpu radova, a sad moraš ići u biblioteku po potrebnu građu. Pre neki dan umalo nisam otkačio pred daljom poznanicom zbog jednog profesora. Potrebna mi je zbirka spomenika srpskih povelja izdatih pre 1923. Ona, kako izgleda, ne namerava da je vrati do kraja izbora. Tako komplikovanu osobu nisam sreo već dve godine. )-:

Upoznat si možda sa knjigom In hoc signo vinces. Milanski edikt i pobeda hrišćanstva? Napisala ju je A. Smirnov-Brkić koja mi je predavala latinski. Budući da nisam bogzna kakva socijalna osoba (a i zato što ne mogu priuštiti sebi baš sve), zanima me šta misliš o toj knjizi. Ako budeš u prilici, pogledaj i knjigu Stari Grci. Portret jednog naroda od I. Jordovića, takođe mog profesora antike. Pre svega me zanima tvoje mišljenje.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 19:00, 10. mart 2012. (CET)

Može. Pa da onda sredimo članak i kandidujemo ga za dobar.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:44, 10. mart 2012. (CET)

a beautiful 10-aurei medallion

Nije li to medaljon od 10 aureja?--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:25, 11. mart 2012. (CET)

Portal

Pozdrav. Ne znam da li si primetio prijavio sam se da ti pomognem u uređivanju portala. E sad ako nemaš ništa protiv ja sam odredio tekstove za ovu nedelju. Ako imaš neku zamerku ti ispravi.--Sima90 (razgovor) 20:43, 19. mart 2012. (CET)

O upravljanju carstvom

Kreneš od naslova, pa sve na dalje. Iako se eksplicitno ne navodi delo Konstantina Porfirogenita, materijalni nalazi navedeni u pomenutom tekstu govore protiv pojedinih tvrdnji navedenih u romejskom izvoru (vidi odeljak 32. na primer). --Perunova straža (razgovor) 10:26, 26. april 2012. (CEST)

Istoričari

Poštovani, preporučili su mi Vas kao nekog kome mogu da se obratim i razgovaram u vezi sa istoričarskim člancima koje imam nemeru da pišem. Dva "doprinosa" koja sam napravio su obrisana uz obrazloženje da je 5 ljudi tako odlučilo na glasanju. To glasanje je, po komentarima se može zaključiti, bilo vrlo pristrasno i bez naučnih argumenata. Dakle, da probam da napišem suštinu - veliki broj članaka u kategoriji "istorija" nemaju dovoljno referenci i izvora ili nemaju uopšte. Takvi članci su međutim jedini koji se i nalaze na Vikipediji. Ja za svaki članak mogu navesti puno referenci, izvora, kao i materijalnih dokaza, ali izgleda da ipak neće ni to biti dovoljno, bar tako zaključujem iz svog dosadašnjeg iskustva sa člancima koje sam pisao. Voleo bih da pričamo oko toga, poslao sam isto još jednom korisniku kog sam dobio u preporuci, pa da se to pitanje opet otvori, jer ima puno razloga za to. Hvala unapred, Marko.

Opet neki Svevlad

Jasno si mi stavio doznanja da je stručni tim srpskih istoričara sa Vikipedije odlučio da zabrani pisanje članaka o Svevladu, a ja ga nađoh ipak, pa me zanima zašto je moj članak onda obrisan a ovaj stoji i niko ga ne dira, pa sam sad malo zbunjen, hvala unapred na objašnjenju. Članak sam našao iz članka o Slovenima. A evo i linka: http://sr.wikipedia.org/wiki/Само

Dalimilova hronika

... evo ja sam malo poradio na prevodu ako treba još nešto samo mi se obratite a kako ste izrazili želju da sredite tekst ja nisam posebno pazio na to...--Vcesnak (разговор) 02:56, 12. август 2012. (CEST)

reč lech mi ništa ne znači i sumnjam da nije dobro prepisana i da je samo deo neke reči... u svakom slučaju pozdravljam Vas i želim svako dobro Vcesnak (разговор) 23:04, 12. август 2012. (CEST)

Оштривојевићи

,,Ево опет старосрБске историје од следбеника Јована И. Деретића.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:32, 28. јануар 2010. (CET).... Сад сам тек видио шта си урадио. Јел треба да будемо поносни на своју историју или даа ју уништавамо? (Зовем се (разговор) 11:48, 15. октобар 2013. (CEST))

Slika je pod autorskim pravima pa nije poslata na Commons, zato se ne vidi. Poslaću je, a možeš li da pogledaš članke o bosanskim vladarima. Totalno su nereferencirani. -- Bojan  Razgovor  23:50, 12. januar 2014. (CET)

Pa svi od Kulina bana do poslednjeg Tomasevica. -- Bojan  Razgovor  23:50, 12. јануар 2014. (CET)

Da. Ali kad znaš kako je to osetljivo pitanje, sama literatura neće biti dovoljna. -- Bojan  Razgovor  11:22, 13. januar 2014. (CET)

Razgovor:Đorđe Janković

Možeš li pogledati ovaj razgovor i eventualno dati svoje mišljenje?--V i k i R 16:31, 19. februar 2014. (CET)

I clanak Vinčanska kultura? -- Bojan  Razgovor  10:05, 25. februar 2014. (CET)

Molim te, pogledaj izmene koje sam juče preliminarno napravio na Jankovićevom članku i -- ako treba -- prokomentariši na strani za razgovor. Znam da je provizorno, ali samo tokom vremena mogu uneti sve ostalo, uključujući razne tačke gledišta i kontroverze. --Stripar (razgovor) 13:07, 5. mart 2014. (CET)

Gilda

sredjeno -- Bojan  Razgovor  07:41, 24. mart 2014. (CET)

Ne radi alatka kojom sam slike prebacivao na ostavu. Stavio sam drugu. -- Bojan  Razgovor  19:15, 28. март 2014. (CET)

Ej izvini ako sam te nešto prekinuo, nije bio onaj šablon rut u članku pa sam dodao kategorije. Nadam se da ne zameraš.--Soundwaweserb (разговор) 23:06, 31. март 2014. (CEST)

E pa ja nisam dirao taj članak, već Elodija Loton. To je neki nesporazum.--Soundwaweserb (разговор) 23:11, 31. март 2014. (CEST)

OK, nema problema.--Soundwaweserb (разговор) 23:16, 31. март 2014. (CEST)

Može. -- Bojan  Razgovor  04:14, 1. april 2014. (CEST)

Magnus

Nema problema. Možda je trebalo i tebe da konsultujem, ali video sam da si zauzet oko takmičenja. Ako je tako onda neka bude Magno. :) --Nimčević razgovor  07:15, 5. april 2014. (CEST)

Dobro, samo mi daj sto vise podataka odakle si skenirao. -- Bojan  Razgovor  13:37, 15. april 2014. (CEST)

Odradjeno. -- Bojan  Razgovor  23:00, 29. april 2014. (CEST)

Moderacija

Mozes li kao istoricar da moderiras izmedju Vladimira i Panonca? -- Bojan  Razgovor  13:17, 23. maj 2014. (CEST)

Dengizih

Dengizić. Mora da je bio Srbin čim se prezivao na -ić. A evo i dokaza. Mađari su po objavi rata Srbiji pevali Slovacima: "Ne prezivaš se -ić (tj. nisi Srbin), ali ćeš svakako visiti". Niđe neze, ali nema veze.

Baš sam pre neki dan slušao jedan govor Đorđa Jankovića. Čovek je ladno rekao da je "rad protiv naše kulture ... počeo još pod rimskim carstvom". Još mu je čudno što su ga izbacili sa fakulteta. Ovde sam pročitao šta je Srejović mislio o njemu: "The books by various painters and amateurs who claim that the Serbs are the most ancient people do not worry me," Srejovic said, "but it is terrible if a scientist joins such mindless and uncontrolled behavior. This is then to be severely condemned.” I assume that at least one of the scientists Srejović was talking about was Djordje Janković— that same “assistant professor” who “took over” Slavic archaeology and did “unprofessional” but lucrative research in Republika Srpska that he but lucrative research in Republika Srpska that he mentioned in the quote above.

Rado ću preimenovati Dengizića u Dengiziha. Mada mislim da to možeš i ti. Ne trebaju ti za to neka specijalna korisnička prava.--Nimčević razgovor  01:02, 15. decembar 2014. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

- Vlada ^talk 14:24, 28. decembar 2014. (CET)

Global account

Hi ClaudiusGothicus! As a Steward I'm involved in the upcoming unification of all accounts organized by the Wikimedia Foundation (see m:Single User Login finalisation announcement). By looking at your account, I realized that you don't have a global account yet. In order to secure your name, I recommend you to create such account on your own by submitting your password on Special:MergeAccount and unifying your local accounts. If you have any problems with doing that or further questions, please don't hesitate to contact me on my talk page. Cheers, DerHexer (razgovor) 01:42, 17. januar 2015. (CET)

Kunibert

O, izgubio si izmene zbog mog upada? Kada se sukobe izmene, vrati se levom strelicom u gornjem delu pregledača pa onda neće da ti se prijavi sukob izmena pri sačuvanju stranice. --نوفاك اتشمان‎ 13:00, 3. oktobar 2015. (CEST)

Ja sam stavljao tekst u kome se pozivaju Mihajčič, Fajn i Ćirković. -- Bojan  Razgovor  00:42, 2. februar 2016. (CET)

Sundski gavijal

Ne poznajem taksone tako dobro kao kategorije i međuviki veze. Pitaj stručnjaka. --نوفاك اتشمان‎ 18:43, 17. jul 2016. (CEST)

Kutijica je sad sređena u smislu preloma, a tekst unutar kutijice je neko već sredio. --Wlodzimierz (razgovor) 12:08, 18. jul 2016. (CEST)

Brisanje statusa dobri članci

Možda ti nije poznato da je za tvoje tekstove Jelena (majka cara Konstantina) i Andronik I Komnin povedena rasprava za brisanje statusa dobrih tekstova, zbog malo referenci. Pogledaj rasprave na stranicama za razgovor i preduzmi nešto. Pozdrav --Drazetad (razgovor) 13:20, 1. decembar 2016. (CET)

Bohemija/Češka

Za srednjovekovni period, koji je uobičajniji naziv za državu i za vladare (od Češke/Bohemije ili Češki/Bohemijski)? Sređujem članke o vladarima, jedni prevode članke ovako, drugi onako. -- Bojan  Razgovor  04:51, 9. januar 2017. (CET)

Mapa srpskog carstva

Zdravo. Mapa koju sam postavio je odrađena po mapi u udžbenicima (http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:mapa-carstvo-dusanovo-1355). Ne znam našta misliš pod tim zavisan položaj, Bosna je bila nezavisna država tada, a Bugarska je posle bitke kod Velbužda postala vazal (mada nisam to stavio na mapi). Granice stare mape nisu pratile Dunav!!! Hvala. HERALDIKA SSSS (razgovor) 00:50, 7. jun 2018. (CEST)

Makedonska sklavinija

Ako budeš imao vremena pogledaj članak Makedonska sklavinija na koji sam naletio tokom patroliranja. Možda sam bez potrebe sumnjičav, ali bolje je da neko ko poznaje tematiku provjeri napisano.V i k i R 10:53, 29. septembar 2018. (CEST)

Pozivnica za pridruživanje diskord serveru

Zdravo, ClaudiusGothicus. Pozivamo vas da se pridružite diskord serveru. On služi da omogući lakšu komunikaciju i saradnju među vikipedijancima. Da biste se pridružili, kliknite ovde. Za više informacija, pogledajte Vikipedija:Diskord. Hvala!

— Žile (✉) 22:39, 24. jun 2019. (CEST)