Tvrdjava18

Pozdrav, Tvrdjava18. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Tvrdjava18. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!--Tajga (razgovor) 12:43, 12. oktobar 2013. (CEST)

Promena imena

Kad želite da promenite ime članka, preimenujte ga koristeći „Premisti“ opciju u gornjem levom uglu. Nemojte da uklanjate sadržaj postojećeg članka i da pravite novi.--Dcirovic (razgovor) 19:30, 20. oktobar 2013. (CEST)

Svakako hvala na sugestiji, nego druže ova opcija je u gornjem desnom uglu.... uh, ubih se od traženja, jedva sam je našo. Hvala vam još jednom! --Tvrdjava18 (razgovor) 23:35, 20. oktobar 2013. (CEST)

Kefir

Sviđa mi se članak. Razmisli da ga predložimo za dobar? --Đorđe Stakić (r) 17:57, 3. novembar 2013. (CET)

Hvala puno na podršci. Konkretno za ovaj članak mislim da je potrebna recenzija od strane biologa, pre takvog predloga. Naime u delu gde se spominju mikroorganizmi koji se nalaze u kefiru, potrebno je postavljivanje unutrašnjih veza (za nazive mikroorganizama) i prevod legende, koja se odnosi na te organizme. Mislim da bi najbolje bilo da te izmene obavi stručan biolog. Posle tih izmena, članak bi bio gotov. Igleda da mi ostaje da se obratim nekom biologu, pa da vam se onda ponovo javim. Hvala još jednom. --Tvrdjava18 (razgovor) 16:29, 6. novembar 2013. (CET)

• Odlično. Članak kefir se može još malo dorađivati, na primer prilagoditi stil da bude manje esejistički u delovima, a više enicklopedijski. Zatim izbaciti istorijski prezent nego radnje u prošlosti prebaciti u prošlo vreme, potrebno je pisati tačke iza rednog broja godine, smanjite broj spoljašnjih veza i/ili podatke iz njih uvučete u članak i navodite kao reference itd. Na stranici Vikipedija:Tim možete videti ko se bavi biologijom i pitati da još neko stručniji pogleda članak. Time se povećavaju šanse da prođe. Kad mislite da je sve gotovo onda samo krenete u proceduru opisanu na Vikipedija:Dobri članci/Glasanje. Videćete kako sve ovo prolazi za jedan članak, pa onda možete krenuti slično i za ostale. Srećno još jednom --Đorđe Stakić (r) 17:36, 11. novembar 2013. (CET)
  • Hvala još jednom :)
• Jel postoje ove psihopatologije na drugim jezicima, da ih povežemo? --Đorđe Stakić (r) 15:48, 21. novembar 2013. (CET)
  • Za sad još ništa nisam našao, ali bi moralo da ima...na engeskoj viki. se sve iz ugla psihijatrije valjda objašnjava.

Kolumbija

To je već napisano u tekstu iznad. Ne znam da li si pročitao, takođe, nemoj da prepisuješ iz atlasa koji ti je na raspolaganju jer to nije dozvoljeno. Inače ono što si napisao je u velikoj meri nejasno. Samardžija (razgovor) 21:27, 23. novembar 2013. (CET)

• Znam, video sam posle da ima. A prepisivao nisam, već odatle izvlačio...to miže i da se proveri.

Nisam Vas razumela

Nisam razumela o kom članku ste pisali. Ako je reč o ovom članku (Epilepsija), meni nije jasno gde ste našli podatke o kojima pišete kao što su generalni, delimični napadi i ne mogu se setiti šta sve. Ceo život imam epilepsiju, prošla sam sa njom put do pakla i nazad i dobro znam šta su mitovi i legende a šta realnost. Terminologiju niste savladali. Pogledajte blog na kome, kad imam vremena, objavljujem članke neurologa. Imate i veze ka sajtovima gde možete naći još podataka. http://epipodrska.blogspot.com
Srdačan pozdrav, --МаријанаM кафенисање 11:36, 4. децембар 2013. (CET)

Sve što ste napisali o pomućenju svesti je samo puko nagađanje, tačnije spada u mitove o epilepsiji. Imala sam mnogo pomućenja svesti, napada, videla druge napade u bolnici, videla druge ljude u stanju pomućenja svesti tzv. auri i niko nije bio agresivan. Postoje tehnike (video EEG monitoring) kojima se registruje EEG tokom aura (i to su napadi) kao i velikih napada i tu više nema mesta proizvoljnosti. Neću Vam dozvoliti da od ljudi koji imaju epilepsiju napravite potencijalne nasilnike. Baš me briga za veštačenja. Psihopatolozi ne leče epilepsiju već neurolozi, epileptolozi i njihova literatura će biti građa za članke iz ove oblasti. Pogledajte literaturu članaka Epileptički napad i Синкопа (медицина), pisali su je neurolozi kod kojih se leči većina Srbije. To može biti štivo. Da, kad smo kod simptoma, bolje da ih niste navodili ako ih nikada niste osetili. Prijatno! --МаријанаM кафенисање 19:10, 4. децембар 2013. (CET)

Eto kako se zamenjuju teze. Sve što su neurolozi ili neuropsihijatri ili epileptolozi, što su sve titule doktora koji leče epilepsiju, saznali o simptomima i aura i generalizujućih toničko-kloničkih napada, saznali su iz priče svojih pacijenata. Opisi pomućenja svesti su subjektivni osećaji ljudi koje oni leče a ja sam osim sebe u ogledalu srela još dosta ljudi po čekaonicama i na kraju i u bolnici pa Vaše otpisivanje mog iskustvenog saznanja ne ide u prilog Vama kao psihopatologu. Iako su epilepsija i depresija često sestre bliznakinje pa ih pre zbog toga možete povezati sa psihologijom (mada je uzrok te depresije zapravo dejstvo lekova i ograničenja koja nekada mogu sputavati veoma živu prirodu osobe sa epilepsijom što jeste traumatično) ipak je štivo iz neurologije jedino relevantno za članak o epilepsiji. Nije mi jasno kako ne shvatate. I ne kaže se epileptični nego epileptički napad ili šta već. Pozdrav, --МаријанаM кафенисање 14:33, 5. децембар 2013. (CET)

Квантитативни поремећаји емоција

јесу ли у питању ови или квалитативни? У наслову је једно, а пред набрајање се наводи друго. --Ђорђе Стакић (р) 13:13, 9. децембар 2013. (CET)

Јесте, све је уреду. У квалитативне поремећаје спадају: афективна крутост, афе. празнина, афе. инверзија, паратимија, парамимија, амбиваленција, рецимо-http://www.psihijatrija.com/MATURANTI/PREDAVANJA/br%208%20psihopatologija%202.htm

Čekam da nabavim još neku literaturu pa ću onda nastaviti.

Odg: Referenca

Potrebno je navesti što više infomacija, na primer naslov, godina izdanja, izdavač, broj strana, ako postoji ISBN, ako nema autora nije strašno - to često nema za opšte priručnike. --Đorđe Stakić (r) 22:35, 11. decembar 2013. (CET)

Forum kao izvor

Poništio sam izmjenu na članku Imperator zbog toga što forum ne može biti izvor u članku. Rasprava koja se vodila na nekom forumu može eventualno poslužiti kao smjernica pri diskusiji o nekom spornom pitanju na stranicama za razgovor, ali nikako da stoji kao izvor članka. --Željko Todorović (razgovor) 21:28, 19. mart 2014. (CET) s. r.

Letnje olimpijske igre 1936

Drago mi je što pišeš o sportu, jer i ja to radim. Bez ikakve uvrede, ali bez razmišljanja i poznavanja konkretne teme prepisuješ članke, ne osvrćući se koliko su ti podaci tačni. Ovde neću govoriti o hazeni, malom i velikom rukometu (mada i tamo ima negogičnosti), nego o konkretnoj stvari. Radi se o ironičnoj konstataciji da je Longov savet Ovensu anegdota za koju je dobio Kubertonovu medalje. Zbog toga sam i napisao tekst Luc Long da bi video pravo stanje stvari. Ako treba mogu citirati Ovensove reči kad priča o tom događaju objavljene u Olimpijskom vekovniku Olimpijskog komiteta Srbije 2010. tom 1 str 134. Kad stignem napisaću i tekst o medalji Pjer de Koberten. Sad izlazim, a ako imaš nekih pitanja odgovoriću večeras. Pozdrav i bez ljutnje.--Drazetad (razgovor) 08:48, 23. mart 2014. (CET)

Drago mi je da se ne ljutiš. Ja sam po godinama najstriji na vikipediji i kad nekom nešto pokušam objasniti, „opet matori priča“, jer je teško današnjoj generaciji objasniti razne krađe sportske istorije, kad svi tvrde da smo bili treći na svetskom prvenstvu 1930 u fudbalu i da je OFK Beograd naslednik predratnog BSK-a. (obe stvari nisu tačne, a postoje zvanični dokazi) Zato izbegavam ovakve priče, ali da ti ispričam još nešto što se može proveriti o Hitleru i Ovensu. Iz Hitlerove lože na stadionu nalazio se apartman, da bi se mogao „odmoriti“ ako bude trebalo. Hitler je u to vreme imao ljubavnu vezu sa nemačkom atletičarkom Tili Flajšer koja je na OI 1936. osvojila zlato u bacanju koplja. Takmičenje je završeno pre Ovensove trke, Flešerova je došla u apartman da joj Hitler „čestita“ i on je zbog toga napustio ložu. Bili su u vezi još osam meseci. Sumljalo se da je njeno prvo dete iz te veze. Sumnje su potvrđene kada je 1966. njena kćerka Gizela Hojzer, na osnovu priznanja majke, objavila knjigu „Moj otac Adolf Hitler“ [1]. Postoji i pismo Luca Longa koji je iz rata pisao svom prijatenju Ovensu i zamolio ga da ako pogine posle rata dođe u Nemačku i njegovom (Longovom) sinu ispriča kakvav mu je otac čovek bio, što je Ovens i učinio. Zato i dalje mislim da ono anegdota ne stoji, jer što napiše neki novinar ne znači da je uvek napisano na osnovu činjenica. Izvini neću te više „daviti“ po ovom pitanju niti ću ti prepravljati ono što si napisao. Odluči sam. U rukometu sam ti na nekoliko mesta stavio nalepnicu za izvor nekih rezultata jer imam kompletne tabele i većinu rezultata u svim sportovima od 1900 do 1980 godine. Znam da ćeš više verovati svom zemljaku, ali tu ću ti prepraviti na osnovu rezultata tabela i mesta organizovanja svetskih prvenstava sa navedenim izvorima. Izvini još jednom, a želim ti uspešan rad na vikipediji. --Drazetad (razgovor) 18:30, 25. mart 2014. (CET)

Pozdrav. Prvo da ti kažem da ja nisam pisao teket LOI 1936. tako da ne stojim iza onog što je napisano tamo pre nego si ti udadio svoje. Trenutno radim atletiku a u zaostatku sam sa Zimskim olimpijskim igrama, tako da se ne mogu posvetiti i rukometu, ali to ne znači da ti neću pomoći. Tekst o rukometu treba striktno ograničiti na veliki i mali rukomet (u tekstu ima preplitanja). Do 1952. u nas se igrao samo veliki rukomet i u peridu do tada treba pisati veliki rukomet, a ne rukomet. Mali i veliki rukomet su bili zajedno od 1952 do 1958, kada se gase klubovi velikog rukometa i on prestaje da postoji, a mali rukomet menja ime u rukomet.

U delu Organizacija velikih međunarodnih takmičenja u Srbiji preba ispraviti sledeće: Kao što si pisao u daljem tekstu kod osvajanja medalja da su prvenstva održana u nekoj zemlji a ne nekom gradu te zemlje. tako ni svetska prvenstva iz 1957 i 1973 nisu održana u Srbiji i Beogradu nego u Jugoslaviji, (što si i napisao u delu o nacionalnim uspesima) a organizovao ih je RSJ. Finalni deo oba prvenstva je odigran u Beogradu, ali to ne znači da ih je organizovala Srbija i Beograd. Prvenstvo 1957 igrano je u Beogradu (Tašmajdan) i Virovitici (stadion Drvodjelca), a 1973 u 7 mesta:Beograd, Zagreb, Sarajevo, Varaždin, Šibenik, Negotin i Zavidovići.--Drazetad (razgovor) 18:04, 26. mart 2014. (CET)

Kuća Milana Piroćanca

Kolega, Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda se nalazi na adresi Kalemegdan 14, a ne kuća. veliki pozdrav, --Gajdario (razgovor) 07:48, 29. april 2014. (CEST)

Hvala kolega :)

Duplirani spomenici kulture

Kolega, oba imamo problem zato što dupliramo tekstove o spomenicima kulture. Neznam kako ti, ali ja kao informaciju o spomenicima kulture koristim postojeće spiskove po pojedinim upravnim okruzima npr. kao Spisak spomenika kulture u Beogradu i koristim te nazive za naslove kad otvaram novu stranicu. --Gajdario (razgovor) 22:33, 22. jun 2014. (CEST)

• Pregledajte oba spiska i ako članak već postoji a treba vam i pod drugim imenom - možete da napravite preusmerenje, klikom na plavu stranicu u meniju ili kucanjem #Преусмери [[Име циљне странице]] na praznoj stranici pod novim imenom. Članke koje ste do sada tekstualno duplirali - spojte --Đorđe Stakić (r) 08:01, 25. jun 2014. (CEST)

Odg: Zgrada Beogradske zadruge/Belgrade Cooperative

Na francuskom i češkom je više pisano o zgradi. Možda je najbolje da napravite kraći članak i o samoj Beogradskoj zadruzi na srpskom, i o Zgradi na engleskom, pa onda njih povezati. Ili bar jedan od tih članaka, pa ako ne možete da povežete javite se da pomognemo. --Đorđe Stakić (r) 08:01, 25. jun 2014. (CEST)

Spiskovi

Kolega, srećan rad. Imam jedan predlog a da ne bude da nešto popujem: Naime postoje dva ili tri spiska na kome se vode spomenici kulture, pa je moj predlog da pre nego što započneš pisanje o nekom spomeniku kulture proveriš nazive za pojedini spomenik. Ako je od velikog značaja onda se nalazi u spisku određenog upravnog okruga ali i u spisku ovaj, tako je isti slučaj i za spomenike od izuzetnog značaja npr. ovaj. I sad je moj predlog da postaviš isti naziv da bi bio isti na oba spiska, da nebi dolazilo do dupliranja, jer neko radi po spisku po upravnim okruzima, a opet neko preko spiska važnosti spomenika kulture. To je iz mog iskustva, pa ja tako i radim. Srdačan pozdrav, Darko Gajić --Gajdario (razgovor) 18:01, 24. jul 2014. (CEST).

Spomenik knezu Mihailu

Mislim da tvoja promena nije relevatna za kvalitet članka, ali ako smatraš da je tako, neka bude. Samo kiti. --Gajdario (razgovor) 11:08, 29. septembar 2014. (CEST)

Godišnjica

Kad niko drugi neće, srećna nam godišnjica rada! --Gajdario (razgovor) 09:44, 11. oktobar 2014. (CEST)

Ohoho, ko se to nama vratio? --Darko Čuča Gajić (razgovor) 20:51, 15. mart 2015. (CET)

Zdravo

Zdravo, mogu li poboljšati ovaj članak, hvala: Veštice iz Anaga.--88.10.55.213 (razgovor) 16:02, 16. jul 2015. (CEST)

Pozivnica za pridruživanje diskord serveru

Zdravo, Tvrdjava18. Pozivamo vas da se pridružite diskord serveru. On služi da omogući lakšu komunikaciju i saradnju među vikipedijancima. Da biste se pridružili, kliknite ovde. Za više informacija, pogledajte Vikipedija:Diskord. Hvala!

— Žile (✉) 10:53, 14. jul 2019. (CEST)