Rameseum
Rameseum je staroegipatski hram površine 10 hektara, na levoj obali Nila, preko puta Luksora u Egiptu. Nalazi se severno od Memnonovih kolosa, između hramova Amenhotepa II i Tutmosa IV. Posvećen je zagrobnom kultu Ramzesa II i tebanskoj trijadi bogova: Amon, Mut i Konsu. Zajedno sa drugim hramovima na zapadu od Tebe pripada Hramu miliona godina. Rameseum je ograđen visokim zidom pa je služio i kao tvrđava. Unutrašnji i spoljašnji zidovi ukrašeni su, između ostalog, prikazima Ramzesovog trijumfa u bici kod Kadeša. Prostor između zida i hrama služio je za magacine i radionice. Površina magacina bila je 8.300 m². Rameseumu još pripadaju mamisi (kapela posvećena rođenju božanstva), luka i sveto jezero. U hramu se nalazi oštećena statua faraona na tronu, duga oko 19 m i teška oko hiljadu tona.[1] To najveći isklesani i preneseni monolit svih vremena.
 Pogled na hram | |
  Prikaz na mapi Egipta | |
| Mesto |  Egipat |
|---|---|
| Koordinate | 25° 43′ 40″ S; 32° 36′ 37″ I / 25.727778° S; 32.610278° I |
| Istorija | |
| Graditelj | Ramzes II |
| Period | 13. vek p.n.e Devetnaesta dinastija |
Ovaj hram je u 1. veku p. n. e. otkrio grčki istoričar Diodor sa Sicilije. Nazvao ga je „Ozimandijin grob“, i naveo da je to najmonumentalniji grob u celom Egiptu.[2]. Ramzesovo tronsko ime je bilo User-maat-re Setep-en-re, a Diodor je njegov prvi deo preveo na grčki kao Ozimandija.
Rameseum je ime koje je ovom hramu dao Žan Fransoa Šampolion, koji ga je 1829. posetio i identifikovao Ramzesovo ime i titule na zidovima.
Kod hrama je 1896, u „grobu mađioničara“, otkriven papirus sa dramskim tekstom čime je potvrđeno postojanje teatarske umetnosti u drevnom Egipti.
Galerija uredi
-
Polomljena statua Ramzesa II -
Statue u hramu -
Pogled iz vazduha na Rameseum -
Plan Rameseuma (po Džejmsu Edvardu Kvibelu) -
Oslikani kapiteli stubova u Rameseumu -
Granitna glava statue Ramzesa II
Reference uredi
- ^ Arnold 2003, str. 196
- ^ DVD L'Ombre d'Osymandyas, 50 minutes, réalisation Nathalie Andrades, vendu par l'Association pour la sauvegarde du Ramesséum, Résidence Saint-Éloi, 173 rue de Charenton - 75012 Paris
Literatura uredi
- Arnold, Dieter (2003). Strudwick, Helen (ed), ur. The encyclopaedia of ancient Egyptian architecture. I.B.Tauris. str. 196. ISBN 978-1-86064-465-8.
Spoljašnje veze uredi
