Рани случајеви Херкула Поароа

Rani radovi Herkula Poaroa (izdat 1974) je zbirka od 18 kratkih kriminalističkih priča Agate Kristi sa Herkulom Poaroom u glavnoj ulozi. Knjiga je prodata za 2,25 funti. Iako su se sve priče iz knjige pojavile u različitim zbirkama u SAD-u, knjiga se takođe pojavila tamo 1974. godine pod malo izmenjenim nazivom Rani slučajevi Herkula Poaroa u izdanju koje je dostiglo cenu od 6,95 dolara.

Rani slučajevi Herkula Poaroa
Orig. naslov	Hercule Poirots Early Cases
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski jezik (izvorno)
Žanr / vrsta dela	kriminalistički
Hronologija
Prethodnik	Pesme
Naslednik	Zavesa: Poaroov poslednji slučaj

U ovoj zbirci, Kristijeva opisuje neke od slučajeva iz početka karijere Herkula Poaroa pre nego što je postao međunarodno poznati detektiv. Sve priče su prvobitno bile izdavane u razdoblju između 1923. i 1935. godine.

Radnja

Afera na Pobedničkom balu

Glavni inspektor Džap je zatražio od Herkula Poaroa da pomogne Skotland jardu kako bi se razrešili čudni događaji, koji su se dogodili na poslednjem Pobedničkom balu. Grupa od šest ljudi, na čelu sa mladim vikontom Kronšoom, prisustvovali odeveni u kostimu starih italijanskih komedijaša. Lord Kronšo je bio Arlekin; njegov ujak, Justas Beltejn, i gospođa Malabi bili su Punkinelo i Punčinela; Gospodin i gospođa Dejvidson su bili Pjero i Pjereta, a gospođica Koko Kortni, za koju se pričalo da je bila verena za lorda Kronša je bila Kolombina. Od samog početka večeri, videlo se da nešto nije u redu jer Kronšo i gospoica Kortni nisu u dobrim odnosima. Ona je kasnije plakala i zamolila Krisa Dejvidsona da je otprati do stana u Čelsiju. Kada su oni otišli jedan Kronšoov prijatelj primetio je na balkonu kako gleda bal i pozvao ga da im se pridruži. Kronšo je krenuo sa balkona da im se pridruži, ali je nestao. Pronađen je 10 minuta kasnije na podu jedna sporedne prostorije proboden kroz srce nožem, a telo mu je bilo nekim čudom ukočeno. Koko Kortni pronađena je u svom krevetu mrtva zbog prekomerne količine kokaina. Tokom istrage koja je usledila otkrivenoje da je ona bila zavisnica. Poaro je počeo da istražuje i otkrio je da su svi znali da je Kronšo bio ludački protivnik droge, Beltejnov kostim imao nabore i talase i da postoje zavese u prostoriji gde je leš pronađen. On je uredio okupljanje ljudi uključenih u slučaj u svom stanu gde je održao predavanje pred crnim platnom u vezi šest kostima, ali je onda otkrio da ih je u stvari bilo pet. Pod Pjeretovim kostimom bio je i Harlekinov. Dejvidson je ustao i opsovao Poaroa, ali ga je Džap brzo uhapsio.

Poaro je otkrio da je snaga kojom je nož zariven Kronšu značila da je muškarac odgovoran za zločin. Ukočenost tela značila je da je bio mrtav već neko vreme, a ne ubijen u razdoblju od 10 minuta između kojih je viđen na balkonu pa pronađen na podu što je značilo da je onaj ko je viđen kao Harlekin bio neko drugi. Beltejn nije mogao biti jer je njegov kostim bio složen da bi se brzo presvukao. Dejvidson je ubio Kronša ranije, sakrio telo iza zavese, a potom otpratio Kortnijevu kući gde ju je snadbeo prekomernom količinom droge. Nije ostao tamo kao što je rekao nego se odmah vratio. NjEgova pobuda bila je da se ne otkrije da je on snabdevao Kortnijevu drogom, a Kronšo je bio na tragu da ga otkrije.

Pustolovina Klepamske kuvarice

Poaroa ne zanima istraga nekih slučajeva koji su se pojavili u novinama na koje je Hejstings pokušao da mu skrene pažnju. Među njima je bio i bankarski službenik (gospodin Dejvis) nestao sa 50 hiljada u obveznicama, čovek sklon samoubistvu i nestala daktilografkinja. Onda je dobio slučaj kada ga je posetila gospođa Tod koja je čvrsto odlučila da joj on pronađe nestalu kuvaricu. Izazvan, on je sa malo humora odlučio da izbegne raspravu i preuzme naizgled banalan slučaj. Sredovečna Elajza Dan otišla je sa posla iz kuće Todovih u Klepamu prekjuče bez davanja otkaza i od tada se nije javljala poslodavki, sem što je poslala da joj preuzmu kovčeg tog dana.

Kad je razgovarao sa služavkom iz kuće, Poaro je saznao da je kovčeg bio već spakovan što je značilo da je Elajza isplanirala da ode iako je odlazak bio nagao. Ostali stanari kuće su gospodin Tod koji radi u gradu i njihov podstanar Simpson koji radi u istoj štedionici kao i Dejvis. Iako ga je zanimala ta slučajnost, Poaro nije mogao da nađe vezu između uglednog štedioničarskog službenika i nestale kućne pomoćnice. Poaro je objavio oglas u novinama da traži Elajzu pa je nekoliko dana kasnije uspeo da je pronađe kada je ona došla kod njega i rekla mu da je nasledila kuću u Karlajlu i prihod od 300 funti godišnje, ali da je morala da prihvati ponudu i odmah da otkaz. O tom nasledstvu ju je obavestio čovek koji ju je zaustavio na ulici dok se vraćal kod todovih jedne večeri i koji je navodno dolazio da je vidi. Novac je nasledila od drugarice pokojne bake koja je živela u Australiji i udala se za bogataša. Elajza je odmah otišla vozom na sever i par dana kasnije dobila svoje stvari iz Klepama, mada su bile umotane u papir, a ne poslate u kovčegu za koji je mislila da ga je uzela gospođa Tod za kaznu.

Poaro je požurio nazad u Klepam sa Hejstingsom i objasnio mu stvari uz put. Simpson je znao šta je njegov kolega iz štedionice Dejvis smislio pa ga je ubio zbog obveznica pa mu je trebao kovčeg da sakrije telo što je značilo da treba da skloni Elajzu sa puta. Simpson ju je prerušen zaustavio na ulici. Kad su stigli u Klepam, Simpson je već nestao, ali su ga pronašli na brodu koji je trebalo da krene za SAD. Kovčeg sa Dejvisovim telom pronađen je u Glazgovu na železničkoj ispostavi. Poaro je shvatio da je veza između nestale kućne pomoćnice i ubistva jedan od njegovih najzanimljivijih slučajeva pa je uramio priznanicu gospodina Toda da ga podseća na to

Kornvolska zagonetka

Poaro je primio posetu od gospođe Pengeli, sredovečne žene koja se boji da je suprug zubar truje. Posle svakog obroka joj nije dobro, ali njen lekar je ubeđen da pati od akutnog gastritisa. Ona i suprug žive u Polgarvitu, omanjem trgovačkom gradu u Kornvolu. Ona nema nikakvih dokaza za svoje navode sem da joj nije dobro kad god joj je suprug kod kuće, a vikendom kad nije tu njoj je dobro, a boca pesticida je polu-prazna. Nema nikakvih novčanih pobuda koje bi ukazivale zašto bi gospodin Pengeli pokušao da ubije svoju suprugu, ali ona sumnja da je on vara sa mladom pomoćnicom. Treća stanarka kuće je njena sestričina Freda Stenton, ali se ona posvađala sa gospođom Pengeli nedelju dana ranije pa se odselila iz kuće nakon osam dana boravka tamo. Gospođa Pengeli ne zna šta je uzrok svađe, ali je rekla da joj je gospodin Radnor rekao da pusti Fredu da se ohladi. Radnor je opisao kao "običan prijatelj" i "jako prijatan mladić".

Poaro i Hejstings su otputovali u Kornvol sutradan i potresli su se kad su saznali da je gospođa Pengeli umrla pola sata ranije. Poaro je razgovarao sa pokojnicinim lekarom koji je u početku poricao da nešto nije bilo u redu, ali se onda iznenadio kada je saznao da je ona bila u Londonu da poseti detektiva. Poslednju su pre odlaska iz Kornvola posetili sestričinu gospođe Pengeli. Upoznali su Fredu Stenton i Džejkoba Radnora i otkrili da se par verio i da je svađa između Frede i tetke bila zbog toga što je starija žena bila opčinjena mnogo mlađim Radnorom. Stanje je postalo takvo da Freda nije imala kud nego da se odseli.

Poaro i Hejstings su se vratili u London, ali su uspeli da isprate objave u novinama o glasinama koje su se proširile zbog kojih je telo gospođe Pengeli iskopano, a tragovi arsena pronađeni. Nje udovac je uhapšen i optužen za ubistvo. Posle prisustvovanja sudskom pretresu, Poaro je pozvao Radnora u svoj stan gde mu je dao da potpiše pisano priznanje. On je smislio da se otarasi Pengelijevih tako što bi nju otvorao, a njega pustio na vešala kako bi njegova supruga Freda nasledila njihov novac. Gospođa Pengeli postala je opčinjena Radnorom za šta se on pobrinuo udvarajući joj se dok joj je u isto vreme ubacio crv sumnje da je suprug truje. Poaro mu je obećao 24 časa prednosti ako potpiše priznanje pre nego što ga preda policiji i prevario ga je da misli kako mu stan nadziru. Radnor je potpisao i odjurio napolje. Poaro je priznao Hejstingsu da nije imao nikakvih čvrstih dokaza o Radnorovoj krivici i da je varka bila jedini način da se Pengeli oslobodi. Siguran je da će Skotland jard uhvatiti Radnora uprkos 24-časovnoj prednosti.

Pustolovina Džonija Vejverlija

Poaro je pozvan da istraži otmicu trogodišnjeg Džonija Vejverlija, sina Markusa Vejverlija, iz svog doma na imanju Vejverlijevih u Suriju. Pre otmice je porodica primila anonimnu pretnju da će dečak biti otet ako se na plati 25000. Policiju nije mnogo zanimala stvar dok nije primljena poruka da će dečak biti otet u 12 sati sutradan. Toga dana, gospođa Vejverli bila je blago otvorana, a na jastuku gospodina Vejverlija bila je poruka "U 12". Preplašen da je neko od posluge umešan, gospodin Vejverli ih je sve otpustio sem svog dugogodišnjeg batlera Tredvela i verne tajnice svoje supruge. U dotično vreme, gospodin Vejverli, njegov sin i inspektor Meknil iz Skotland jarda bili su zatvoreni u sobi dok je policija bila oko imanja. Tačno u podne je policija pronašla neku skitnicu kako se šunja imanjem. Kod sebe je imao maramicu, hloroform i poruku za posle otmice da ostavi. Kad su Vejverli i inspektor izjurili napolje da vide šta se dešava, dečak je odveden kolima kroz tada neobezbeđenu kapiju.Onda su čuli kako sat u selu otkucava 12 sati i shvatili da je glavni sat u kući pomeren 10 minuta unapred. Klošar je rekao da ga je Tredvel platio, ali je sluga imao pokriće u vreme za koje je rečeno da se našao sa njim: bio ja u kući sa gospodinom Vejverlijem.

Poaro je doputovao na imanje Vejverlijevih gde mu je rečeno za svešteničku jamu. Tamo je našao tragove manjeg kučeta, ali niko nije znao da postoji takvo malo stvorenje u kući. Pošto je razgovarao sa dadiljom deteta, Tredvelom i gospođicom Kolins, Poaro je zaključio istragu. Onda je suočio gospodina Vejverlija sa činjenicom da je oteo rođenog sina kako bi dobio novac od svoje bogate, ali jako škrte supruge. Trovanje supruge da se skloni sa puta, poruka na jastuku i pomeranje sata je ukazivalo da je sve odradio neko iznutra, a gospodin Vejverli je otpustio svu poslugu kako bi obezbedio bezbednost detetu. Tredvel je zaista učestvovao u planu i on je platio klošara. Tragov psa u svešteničkoj jami bili su od igračke psa kojom bi se dete tamo igralo dok ne bude odvedeno posle. Obu i rekao da je dete sa svojom starom dadiljom.

Dupli trag

Poaroa je pozvao Markus Hardmen, sakupljač raznim vrednih starinskih predmeta, da istraži pljačku. Obijen mu je trezor dok je on održavao omanju čajanku u vrtu svog imanja. Pokazao je svojim gostima srednjovekovni nakit, a kasnije je otkrio da je trezor obijen, a nakit pokraden. Četvoro njegovih gostiju je imalo priliku da uzme nakit − južnoafrički milioner Džonson koji je tek stigao u London, grofica Vera Rosakov koja je izbegla posle Oktobarske revolucije, mladi i ženstveni agent gospodina Hardena Bernard Parker i sredovečna društvena ledi Rankorn čija je tetka Kleptomanka. Poaro je izvršio uviđaj na poprištu i pronašao mušku rukavicu u trezoru i tabakeru sa početnim slovima imena "BP". Onda je posetio Bernarda Parkera koji je rekao da rukavica jeste njegova, ali je kategorično porekao da je tabakera njegova. Ipak, Poaro je pronašao drugu rukavicu u hodniku Parkerove kuće. Kasnije tog dana, Poaroa je posetila grofica Rosakov koja je ogorčena što on progoni Parkera. Iako je ranije sumnjoa da grofica možda nije prava Ruskinja, Poaro je priznao da je zadivljujuća dama to što jeste. Te večeri, Hejstings je video Poaroa kako čita rusku gramatiku. Sldećeg dana je posetio Hardmana i rekao mu ko je lopov. Sakupljač je ostao zatečen i pustio Poaroa da reši stvar bez policije. Poaro i Hejstings su posetili groficu i on je ljubazno rekao gospođi da taksi čeka i da bi joj bio zahvalan ako bi mu dala dragulje. Ona mu ih je ljubazno dala. Njih dvoje su se prijateljski rastali, a grofica mu je priznala da je on jedan od nekoliko ljudi kojih se plaši. I njega je ona zadivila. On je rekao Hejstingsu da ga je dvostruki trag rukavice i tabakere naterao da posumnja. Jedan trag je bio genijalan, a drugi lažan. Tabakera nije bila Parkerova, taj trag je bio genijalan. Tabakera je bila groficina čija početna slova imena − VR − na ćirilici VR i zbog toga je Poaro proučavao rusku gramatiku.

Kralj tref

Porodica Oglander je igrala bridž u dnevnoj sobi svoje kuće u Stretamu jedne noći i tada su se vrata od terase otvorila, a jedna mlada žena upala unutra krvlju umrljane haljine. Uspela je da kaže samo "Ubistvo!" pre nego što se onesvestila. Porodica je pozvala i lekara i policiju koja je prešla u susednu vilu gde je pronađeno telo Henrija Ridburna, pozorišnog producenta, mrtvog u biblioteci razbijene glave nepoznatim predmetom. Žena je prepoznata kao slavna plesačica Valeri Sinkler.

Poaroa je posetio kraljević Pol od Moranije koji želi da se oženi plesačicom. Ridburn je bio zaljubljen u Valeri iako ona nije bila u njega. Kraljević Pol i Valeri su bili kod vidovnjakinje nedelju dana ranije koja im je pokazala kartu kralja trefa iz špila i rekla da joj je on pretio. Kraljević se boji da se Valeri suočila sa zlim Ridburnom i napala ga.

Poaro i Hejstings su posetili mesto zločina. Biblioteka se proteže celim jednim delom kuće. Na obra kraja su prozori sa zavesama od kojih jedan gleda na vrt, a drugi na prilaz. Pod zavesama prozora koji gleda na vrt je Ridburn pronađen. Pokojnika je posetila neka ženska osoba te večeri i on ju je pustio unutra, ali je posluga nije videla. Poaro je video fotelju kod prozora čiji se rukohvat završavao ručkom u obliku lavlje glave i zapitao se da li je to možda izazvalo ranu na Ridburnovoj glavi. Doktor je rekao da nije bilo krvi na rukohvatu.

Zatim su nastavili ka kući Oglanderovih preko vrta. U dnevnoj sobi je špil karata za bridž i dalje bio na stolu. Gospođica Sinkler je i dalje bila u kući i nije joj bilo dobro pa je bila u krevetu. Rekla im je da je Ridburn znao jednu njenu tajnu i da joj je pretio, ali ga nije ubila. Otišla je u njegovu kuću da se nagode, a onda ga je čovek obučen kao skitnica napao iza zavese. Ona je pobegla iz kuće ka svetlu kuće Oglanderovih. Kad se vratio u dnevnu sobu, Poaro je primetio da kralj tref nedostaje iz špila karata za bridž na stolu. On i Hejstings su se vratili u Ridburnovu kuću i otkrili još jednu fotelju koja stoji kod prozora koji gleda na prilaz koja takođe ima rukohvat sa drškom u obliku lavlje glave, ali je na njoj bilo tragova krvi. Ridburn je tu ubijen, a telo mu je dovučeno do prozora koji gleda na vrt. Kod Poaroa je bio kralj tref koji je falio u špilu jer ga je uzeo iz kuće Oglenderovih. On se vratio tamo da uveri gospođu Oglander da policija neće saznati šta se desilo i vratio joj je kartu rekavši da je ispala.

Hejstingsu je rekao šta se desilo. Partija bridža je nameštena posle kao pokriće za četvoro članova porodice, a jedna karta je greškom ostala u kutiji. Sin Oglanderovih je ubio Ridburna kada je otišao sa Valeri da se dogovore sa njim, najverovatnije kad su stvari prerasle. Valeri je otuđena ćerka iz porodice Oglander. Uprkos jazu u odnosu, ona im se obratila u teškom trenutku. Njena priča o skitnici će se održati i ona će se udati za kraljevića Pola.

Ovo je jedan od nekoliko slučajeva (izuzev knjige Ubistvo u Orijent ekspresu) u kom je Poaro dozvolio krivcu da izbegne lice pravde, pogotovo pošto je ubistvo u pitanju.

Nasleđe Lemežererovih

Poslednji dani Prvog svetskog rata. Poaro i Hejstings su večerali u hotelu "Karolton" i sreli su kapetana Vinsenta Lemežerera i njegovog strica hemičara Hjuga. Vinsentov brat od strica uleteo je sa vestima da je Vinsentov otac pao sa konja i da verovatno neće preživeti noć. Vinsent i stric Hjugo su otišli.

Vinsent, najstariji i jedini sin koji je preživeo rat, nije bio baš blizak sa ocem. Rodžer im je rekao da je Vinsentovo jako reagovanje na loše vesti bilo delimično zbog prokletstva Lemežererovih. Nijedan prvenac nije postao naslednik od Srednjeg veka. Prokletstvo je poteklo od jednog predaka koji je sumnjao da mu je supruga bila neverna i da sin kog su dobili nije njegov. U naletu besa ih je pobio oboje. Njegova supruga je iznela prokletstvo da nijedan prvenac ne postane naslednik već da naslednici budu sestrići, bratanci, mlađa braća ili mlađi sinovi.

Sutradan, Poaro i Hejstings su saznali da je Vinsent poginuo kad je iskočio iz voza u pokretu dok je išao kući. Njegova smrt pripisana je lošem stanju uma zbog loših vesti koje su ga potresle. Tokom sledećih nekoliko godina su svi prvenci pomrli, a razlozi su bili u rasponu od vatrenog oružja do uboda insekta, pa je Hjugo kao najmlađi od petorice braće nasledio porodično nasledstvo.

Poaroa je posetila Hjugova mlada supruga. Ona je Amerikanka koja ne veruje u prokletstvo. Ona brine za svog starijeg sina Ronalda koji ima osam godina jer je tri puta izbegao smrt za par meseci. Jednom kad je pao dok se peo uz puzavicu na kući, a ona je lično videla da je puzavica bila presečena. U kući žive porodica, dadilja dečaka, Hjugov tajnik Džon Gardiner i česti posetilac brat od strica major Rodžer Lemežerer koga dečaci obožavaju. Poaro i Hejstings su otputovali u njihov dom u Severnom Hamberlendu i ponovo se sreli sa Hjugom. On veruje da mu je prvenac proklet i da će ga drugi sin naslediti. Hjugo će uskoro umreti jer je neizlečivo bolestan, a te vesti podelio je sa Poaroom i Hejstingsom.

Kako je otac rekao, malog Rodžera ubola je pčela, a Poaro se odmah zabrinuo. On i Hejstings su probdeli celu noć u Ronaldovoj sobi. Neka figura ušla je u mračnu sobu da otruje dečaka inekcijom, ali su ga Poaro i Hejstings savladali. To je bio Hjugo, dečakov otac. On je bio odgovoran za smrti dok se nije dočepao na sledstva posle čega je poludeo. Hjugo je poslat u ludnicu gde je preminuo. Gospođa Lemežerer se preudala za Džona Gardinera, a prokletstvo je, ako je postojalo, razbijeno.

Izgubljeni rudnik

Poaro je obavestio Hejstingsa da nema rizičnih ulaganja sem četrnaest hiljada u deonicama u rudniku "Burma" koje je dobio za svoje usluge. On je ispričao Hejstingsu priču o tome. Rudnike srebra su koristili za iskope srebra samo Kinezi u petnaestom veku. Rudnik sada mnogo vredi. Mesto gde je rudnik se ne zna, a jedini trag o tome je u hartijama koje poseduje jedna kineska porodica. Vu Ling je pristao da razgovara o ponudi za prodaju hartija i doputovao je u Englesku da završi prodaju. Gospodin Pirson je trebalo da dočeka Vu Linga na železnici u Južnom Hemptonu, ali je voz kasnio pa je on otišao. Mislio je da je Vu Ling sam našao put do Londona i prijavio se u hotel "Raselski trg". Posle je zvao u društvo i rekao da će doći sutradan. Na sastanku se nije pojavio pa su zvali hotel, a odatle su im rekli da je Vu Ling otišao sa jednim prijateljem ranije. Ni posle se nije pojavio u poslovnici. Policija je pozvana, a sledeće večeri je telo Vu Linga pronađeno kako pluta na Temzi.

Poaro je istražio ljude koji su putovali u Englesku sa Vu Lingom i saznao je da je jedan od njih, mladi štedioničarski službenik Čarls Lester, bio čovek koji je zvao Vu Linga u hotelu ono jutro kad je nestao. Gospodin Lester je rekao da ga je Vu Ling zamolio da ga pozove u 10 i 30. Umesto toga se njegov sluga pojavio i zamolio ga da pođe sa njim do Vu Linga. Taksijem su otišli u Lajmhaus gde je Lestera uhvatila živčanica pa je izašao iz taksija pre nego što su stigli na odredište i tada se završila njegova veza sa događajem.

Međutim, Vu Ling nije imao slugu. Taksista koji ih je vozio u pušionicu Opijuma rekao je da je Lester sam izašao i da nije izgledao dobro pola sata kasnije. Lester je uhapšen, ali hartije o rudniku nisu pronađene. Pirson i Poaro su otišli u Lajmhaus da istraže pušionicu Opijuma i načuli su razgovor nekih Kineza o smrti Vu Linga i da su sigurno kod Lestera hartije. Poaro i Pirson su tiho otišli iz pušionice.

Poaro je brzo pronašao hartije − bile su kod Pirsona. On je zaista upoznao Vu Linga u Južnom Hemptonu (bila je samo njegova reča da on nije došao) i odveo ga pravo u Lajmhaus gde je ubijen. Jedan od prodavaca opijuma je već poslat u hotel "Raselski trg" da se predstavi kao Vu Ling. Kad je čuo da Lester ide da poseti Vu Linga u hotel lično, Pirson je smestio mladiću. Lester je došao u pušionicu i bio drogiran. Kako se svega sećao samo kroz maglu i bio na ivici živaca, on je porekao da je bio u pušionici. Pirsonovo navaljivanje da odvede Poaroa u Lajmhaus trebalo je da bude samo odvraćanje pažnje detetivu od sumnje, ali je postiglo kontra-učinak. Pirson je uhapšen, a Poaro je postao akcionar u burmanskom rudniku.

Plimut ekspres

Mladi pomorski oficir je u Plajmaut ekspresu pronašao telo mlade žene pod sedištem u svom kupeu. Žena je prepoznata kao supruga plemića Ruperta Karingtona, Flosi Halidej, ćerka Ebenezera Halideja, američkog čeličnog tajkuna koji je zamolio Poaroa da istraži slučaj. Pre braka je uhvaćena sa obožavaocem grofom de la Rošforom, ali ju je otac vratio u Ameriku. Kasnije se udala za Ruperta KAringtona za koga je ispalo da nije pogodan suprug jer je kockar koji je do guše u dugovima. Trebalo je da najave razvod. Oporukam je ostavila se otuđenom suprugu koji nije bio u gradu u vreme tragedije.

Poaro i Hejstings su pozvali gospodina Halideja Lejnski park. Kada je poslednji put viđena, njegova ćerka išla je na prijem u Zapadnu zemlju i ponela je nakit da nosi na prijemu. Nakit vredi skoro hiljadu funti. Otputovala je vozom iz Padingtona, a u Bristolu je prešla na voz za Plajmaut. Služavka je putovala sa njom u kupeu trećeg razreda. U Bristolu se služavka Džejn Mejson iznenadila jer joj je gospođa Karington rekla da sačeka na ispostavi nekoliko sati. Vratiće se kasnije vozom iz Plajmauta. Dok je slušala uputstva, Mejsonova je videla leđa nekog muškarca u kupeu gospođe Karington. Pošto je čekala u Bristolu skoro ceo dan, Mejsonova je otiššla u hotel da prenoći, a za ubistvo je saznala u jutarnjim novinama. Gosopđa Karington drogirana je hloroformom, i izbodena, a nakit joj je pokraden. Mejsonova je potvrdila svoj deo priče i opisala šta je gospođa Karington tada nosila. Poaro je pritisao Halideja da mu kaže šta prećutkuje, a on mu je pokazao pismo pronađeno u ćerkinom džepu od grofa de la Rošfora. Izgledalo je da su nastavili vezu.

Inspektor Džap je istražio gde su bili Rupert Karington i grof de la Rošfor u vreme ubistva, ali nije pronašao ništa sumnjivo. Kad je Džap slećedeći put došao u posetu, Poaro je pogodio da je nož korišćen u ubistvu gospođe Karington pronađen pored šina između Vestona (prvo stajalište posle Bristola kad se ide ka Plajmautu) i Tontona (drugo stajalište) i da je kolporter koji je razgovarao sa gospođom Karington saslušan. Džap je potvrdio da je tačno tako bilo i rekao Poarou nešto što nije znao − da je jedan komad nakita založio poznati lopov poznat pod nadimkom "Crveni Narki", oniži čovek koji obično radi sa izvesnom Grejsi Kid. Poaro i Hejstings su se vratili u Halidejevu kuću i otišli u sobu na poslednjem spratu. Kad su prekopali po koferu Mejsonove, Poaro je pronašao odeću istu kao ona koju je nosila gospođa Karington kad je ubijena. Halidej im se onda pridružio kod besne Mejsonove koju je Poaro raskrinkao kao Grejsi Kid. Ona i Crveni Narki su verovatno ubili gospođu Karington pre Bristola, a priča o tome da je gospođa Karington ostavila služavku da čeka u Bristolu je bila lažna. Nož je bačen iz voza pre Tontona kako bi se potvrdila priča. Grejsi je ušla u voz u Bristolu obučena kao tada već pokojna žena i kupila dve novine od kolportera i privukla pažnju na sebe na mnogo načina. Grejsi Kid je obezbedila sebi pokriće prikazavši da se ubistvo koje je počinio Crveni Nakri desilo kasnije nego što jeste.

Priča je proširena pet godina kasnije u roman Zagonetka Plavog voza sa jako sličnom radnjom, samo su imena i pojedinosti promenjene.

Bombonjera

Hejstings je pomenuo svoje mišljenje da Poaro nikad nije imao neuspeh u poslovnoj karijeri. Poaro je rekao da to nije istina i ispričao je o jednoj prilici kada nije uspeo da reši slučaj, mnogo godina ranije dok je bio detektiv belgijske policije.

Pola Derular, francuski političar koji je živeo u Briselu, je umro od srca. U vreme razdvajanja crkve i države, gospodina Derular bio je ključni igrač kao protivnik crkve i mogući ministar. On je živeo u Briselu u kući koju mu je pokojna supruga ostavila i bio ga je glas da je ženskaroš. Gospođica Viržini Mesnar, sestra od strica njegove pokojne supruge, zamolila je Poaroa da istraži slučaj. Ona je ubeđena da njegova smrt natprošle godine nije bila prirodna. U domu gospodina Derulara bilo je četvoro članova poslluge, njegova stara i slaba majka, ona i još dva gosta te večeri: sused iz Francuske gospodin de Sent Alar i prijatelj iz Engleske Džon Vilson.

Viržini je uvela Poaroa u dom i on je počeo da saslušava poslugu u vezi jela posluženog u noći kad je umro gospodin Derular. On je posumnjao na trovanje, ali su svi jeli isto. U radnoj sobi gde se smrt desila, Poaro je primetio otvoreno, ali nedirnutu bombonjeru. Gospodin Derular jeo je čokoladice svake noći posle večere tako da je završio jednu kutiju te noći kad je umro. Sluga je odneo praznu kutiju. Poaro je primetio da su poklopci kutija, jedan plavi i jedan ružičasti, zamnjeni. Kako je samo Derular jeo čokoladice, nova bombonjera nije trebalo još da bude otvorena. Njegov lekar je rekao da su se Sent Alar i Derular žučno raspravljali te večeri, opravdavajući uzrok smrti. Poaro je pronašao mesnu apotekarku koja je pravila kapi za oči ostareloj gospođi Derular za kataraktu i pronašao je "hemičara iz Engleske" koji je napisao recept za trinitrin Džonu Vilsonu, tabletice u čokoladicama za snižavanje pritiska. Previše tih tableta odjednom bile bi kobne. Taj razvoj događaja mučio je Poaroa. Vilson je imao priliku, ali ne i pobudu dok je kod gospodina de Sent Alara bilo obrnuto. Viržini je dala Poarou adresu Sent Alara u Ardenima. Prerušen u vodoinstalatera, Poaro je ušao u kuću i otkrio praznu bočicu tableta od Vilsona u ormariću u kupatilu. Poaro je mislio da je rešio slučaj.

U Briselu je gospođa Derular pozvala Poaroa jer je saznala da je on bio policajac koji je rešio slučaj i priznala je da je ubila sina. Nekoliko godina ranije ga je videla kad je gurnuo suprugu niz stepenice i shvatila da je on "zao čovek". Plašeći se progona koji će novi položaj njenog sina doneti crkvi i zbog njeogvih udvaranja nevinoj Viržini, ona je rešila da ubije sina. Otvorila je novu bombonjeru pre nego što je videla da stara nije završena. Pošto je stavila 20 tabletica u jednu čokoladicu, ona je iskoristila priliku da stavi bočicu gospodinu de Sent Alaru u džep kad je došao da se pozdrave, misleći da će je njegov sluga baciti. Poaro joj je rekao da je završio svoj posao i da je stvar završena.

Gospođa Derular umrla je dve nedelje kasnije od bolesti. Poaro je razmišljao o svojoj greški. Slab vid majke bi doveo do toga da ona i samo ona zameni poklopce. Pogrešio je kod psihologije ubice − Sent Alar nikad ne bi zadršao praznu bočicu da je kriv. Poaro je rekao Hejstingsu da ga podseća rečju bombonjera, ako mu se učini da je uobražen. Onda je nesvesno počeo da priča o svojim uspesima. Hejstings je to čuo, razmislio pa se graciozno suzdržao da ne kaže svoju opasku.

Nacrti podmornice

Poaro je hitno pozvan u sred noći posebnom porukom u Šarpls u dom ministra odbrane i mogućeg budućeg predsednika vlade lorda Aloveja. Kad je stigao tamo sa Hejstingsom, domaćin ga je upoznao sa admiralom ser Harijem Virdejlom, načelnikom mornarice koji je gost tamo sa suprugom i sinom Leonardom. Tajni nacrti za novu podmornice vrste Z su ukradeni tri sata ranije.

Činjenice ovog slučaja su da su dame sa prijema − gospođa Konroj i ledi Virdejl − otišle u 22 časa u krevet kao i Leonard Virdejl. Lod Alovej je uputio svog tajnika, gospodina Ficroja, da izvadi izvesne hartije koje njemu i lordu Aloveju trebaju za večernji rad iz trezora na sto u radnoj sobi dok njih dvojica prošetaju terasom i završe cigaretu. Lordu Aloveju se učinilo kad su se okrenuli terasom dok su šetali da je video nekoga kako izlazi kroz vrata od terase koja vode u radnu sobu iako je admiral mislio da mu se učinilo. Kad su ušli u radnu sobu, otkrili su da nacrta za podmornicu nema. Gicroj je rekao da ga je omeo neki vrisak pred radnom sobom pa je izašao i zatekao služavku gospođe Konroj na stepeništu, a ona mu je rekla da je videla duha i da su najverovatnije tada nacrti pokradeni.

Poaro je pregledao travnjak pred radnom sobom i nije našao nikakve tragove iako je padala kiša ranije te večeri što je značilo da je neko iz kuće kradljivac pa je saslušao poslugu iako na navaljivanje lorda Aloveja nije otkrio da su nacrti pokradeni. Lord Alovej je istakao da je Ficroj nevin jer ima kombinaciju trezora i da je mogao da umnoži nacrte kad god je hteo. Glavna osumnjičena je gospođa Konroj čija je prošlost poprilično zagonetna i kreće se u diplomatskim krugovima. Nju su lično zvali za vikend da bi motrili na nju. Kad je saslušao Konrojevu služavku strankinju, Poaro je tačno zaključio da je ona vrisnula kad joj se Leonard Virdejl prikrao otpozadi da je poljubi pa je brzo izmislila priču o duhu jer je vrisak uzbunio Ficroja.

U tom trenutku, ledi Virdejl se ponovo pojavila i pitala Poaroa da li bi stvar mogla da se završi kad bi se nacrti vratili na šta joj je on rekao da bi tako bilo pa mu je ona rekla da će biti vrćeni za deset minuta. Poaro je preneo poruku lordu Aloveju ne otkrivavši imena pa je otišao. Hejstings ga je pitao o ovom neočekivanom preokretu jer je sumnjao da su drugovi sa bridža ledi Virdejl pravi, a Poaro mu je rekao da je priča o uljezu koji je otišao iz radne sobe netačna i da je nacrte mogao da uzme ili Ficroj ili lord Alovej lično − što je logičan zaključak.

Hejstings je bio sumnjičav, ali mu je Poaro objasnio da se za čoveka pričalo da je bio umešan u neku bruku pre dosta godina iako je kasnije oslobođen svega. Ako su glasine bile tačne, a njega neko ucenjivao, onda bi to bila gospođa Konroj, strana agentkinja? On bi joj predao lažne nacrte malo dorađene kako bi bili beskorisni i onda se pravio da su pokradeni i da je zato navalio da je njegov odani tajnik nije osumnjičeni. Leonard Virdejl bio je sa služavkom u vreme navodne krađe, a ledi Virdejl nije mogla da bude kradljivica jer joj je trebalo deset minuta da vrati planove i jer bi joj trebalo mnogo manje vremena da ih je uzela i sakrila. Poaroovo objašnjenje je otkrilo zašto je lord Alovej hteo da se ne govori nikome da su nacrti pokradeni − jer je hteo da strane sile dobiju lažne nacrte. Hejstings nije bio ubeđen. Međutim, dana kad je lord Alovej postao predsednik vlade, Poaro je dobio priznanicu i sliku sa natpisom "mom najdražem prijatelju" i čuo da se pokušaj stranih sila da naprave svoju varijantu podmornicu završio neuspehom.

Ova kratka priča je kasnije malo proširena u priču Neverovatna krađa sa sličnom radnjom. Imena likova i pojedinosti o radnji su promenjeni (npr. nacrti su bili za novi državni bombarder, a ne podmornicu).

Stan na trećem spratu

Četvoro mladih ljudi, dve devojke i dva čoveka, su se vratili iz izlaska noću u stan jedne od devojaka − Patriše Garnet. Nju je uhvatila živčanica jer nije mogla da pronađe ključ svog stana na četvrtom spratu u torbici. Nastojnik nema rezervni ključ niti može da se uđe protivpožarnim putem, ali je iznesen predlog da dvojica muškaraca, Donovan Bejli i Džimi Folkener, uđu preko lifta za ugalj i otvore vrata devojkama.

Oni su otišli u podrum i krenuli gore. Kad su izašli iz lifta, ušli su u kuhinju u mraku, a Donovan je uputio Džimija da sačeka da pronađe prekidač. On ga je pronašao, ali svetlo nije radilo pa je otišao u dnevnu sobu i upalio svetlo tamo pa su shvatili da su izašli iz lifta sprat niže i ušli u tuđi stan koji po gomili pisama izgleda pripada gospođi Ernestin Grant. Onda su se popeli još jedan sprat ponovo liftom za ugalj i pustili Pat i drugu devojku Mildred Houp u stan i primetili da se Donovan posekao jer mu je ruka puna krvi. On je oprao ruku, ali nije video posekotinu pa je izrazio svoje strahove Džimiju. Onda su se ponovo liftom za ugalj spustili u stan niže i primetili kako stopalo štrči pod zavesom − to je bilo telo gospođe Grant. Zatim su se vratili kod devojaka i predložili da pozovu policiju, ali im se jedan glas priključio i složio sa njihovim planom akcije. To je bio sused sa petog sprata, poznati detektiv Herkul Poaro. Kad je ušao u stan gospođe Grant, Poaro se začudio jer svetlo u kuhinji sada radi, a takođe je video da na crvenom stolnjaku ima krvi, a isti je Donovan pipnuo pa je tako okrvavio ruku. Telo je premešteno posle smrti.

Policija je stigla, a Poaro i četvoro ljudi su se vratili u Patin stan. Inspektor Rajs ih je saslušao i rekao im da je gospođa Grant ubijena automatskim pištoljem nekih pet sati ranije u kuhinji i rekao da su pronašli poruku od izvesnog "DžF" što je značilo da je tamo mogao da bude oko pola osam (što je otprilike vreme smrti), pištolj kojim je ubijena i svilenu maramicu kojom su obrisani otisci sa pištolja. Poarou je to bilo sumnjivo − zašto bi ubica obrisao svoje otiske, a onda ostavio maramicu kao dokaz?

Policija je otišla, ali je inspektor dozvolio Poarou da pregleda stan pa je on sišao sa Donovanom i Džimijem. Poaro je pogledoa u kantu u kuhinji i pronašao neku bočicu koju je hteo da pomiriše, ali je rekao da je prehlađen pa ju je Donovan otvorio i pomirisao i onesvestio se. Džimi je povratio prijatelja pićem pa se Donovan povratio i odlučio da ide kući.

Džimi je ostao, a Poaro mu je rekao da je slučaj rešen. Ne postoji nikakav Džon Frejzer jer su pismo i maramica ostavljeni da bi se policija uputila na pogrešan trag. Bočicu iz kante je Poaro već držao u ruci i u njoj je bio etil-hlorid kako bi se Donovan na kratko onesvestio. Dok je Džimi otišao po piće, Poaro je pretresao Donovanove džepove i pronašao nestali ključ od Patinog stana koji je Donovan uzeo ranije i pismo poslato gospođi Grant koje je stiglo kasno večernjom poštom. Poarou je bilo čudno to što prekidač u kuhinji tada nije radio, a posle deset minuta jeste. Donovan je morao da pošalje Džimija iz kuhinje u drugu prostoriju dok on pronađe pismo, a mrak mu je bio potreban na par minuta dok Džimi ne shvatio da su u tuđem stanu.

Pismo je poslali zastupnici koji su potvrdili da je brak Donovana Bejlija i Ernestin Grant sklopljen nekih osam godina ranije u Švajcarskoj potpuno zakonit. Donovan je hteo da se oženi Pat, ali zbog prvog braka nije mogao. Nekim slučajem se njegova prva supruga doselila u istu zgradu u kojoj živi i njegova buduća supruga i pretila da će reći Patriši za brak, a kako bi je ućutkao, Donovan ju je ubio ranije te veččeri, ali je morao da se vrati zbog pisma zastupnika.

Dvostruki greh

Poaro je zbog vrhunca slave prebukiran pa je Hejstings predložio da odu na odmor na nedelju dana na južnu devonsku obalu u tamošnji pansion. Četvrtog dana dok su bili tamo, Poaro je primio poruku od pozorišnog agenta Džozefa Aronsa koji ga je zamolio da otputuje u Šarločki zaliv na severnoj Devonskoj obali jer želi da se posavetuje sa njim u vezi jedne stvari. Njih dvojica su planirali da odu vozom, ali je Hejstings video prevoz autobusom od jednog pansiona do drugog što će im uštedeti troškove voza. Poaro je nevoljno pristao, plašeći se da će engleska klima i promaja navaliti na autobus. Rezervisali su karte na ispostavi gde je Hejstings je upoznao devojku tamno riđe kose dok je Poarou postao zanimljiv mladić koji pokušava da pusti brkove.

Sledećeg dana su njih dvojica dobili mesto pored mlade devojke koja im se predstavila kao Meri Darant čija tetka živi u Ebermautu i vodi stairnarnicu gde je uspela da na neki svoj način uspe u životu. Meri je počela da radi sa svojom tetkom, a ne da bude dadilja ili družbenica i putuj u Šarločku luku kako bi vredan komplet minijatura prodala jednom američkom sakupljaču Dž. Bejkeru Vudu koji se tamo nalazi.

Ausotub je stao za ručak u Mokhamptonu, a Meri se pridružila Poarou i Hejstingsu za stolom u kafiću. tokom ručka je odjednom izletela napolje i vratila govoreći da joj se učinilo da neki čovek uzima njen kofer sa minijaturama iz autobusa, a kad mu se obratila, shvatila je da je njen kofer isti kao njen i da je u pitanju greška. Ona je, ipak, opisala mladića kog su Poaro i Hejstings videli dan ranije na ispostavi.

Autosub je stigao u Šarločku luku, a Poaro i Hejstings su se kao i Meri Darant prijavili u hotel "Ankor". Tek što su se raspremili, bleda gospođica Darant se pojavila i rekla im da joj je kofer nekako obijen, a kutija koja je bila unutra razvaljena i minijature odnete. Kad je čula da je Poaro detektiv, ona ga je zamolila da istraži. Poaro je pozvao Dž. Bejkera Vude koji mu je rekao da je kod njega pre pola sata bila osoba i rekla da je šalje Elizabet Pen, tetka Meri Darant, i platio joj minijatura petsto funti.

Poaro i Hejstings su otišli kod gospodina Vuda, a Poarou je bilo čudno zašto se lopov mučio da obije kutiju i ostavio je u koferu mesto da je ponese sa sobom i otvori je. Njih dvojica su upoznali gospodina Vuda i odmah im se nije svideo zbog bezobrasluka. on im je dao opis: "visoka sredovečna žena sede kose, zamrljanog izgleda i sitnih brkova". Poaro je saznao da mladi Norton Kejn iz autobusa ima pokriće za dotično vreme.

Sledećeg dana, kad je rešio stvar Džozefa Aronsa, Poaro i Hejstings su se vratili u Ebermaut, ali su na Poarovo navaljivanje ovog puta išli vozom. Otišli su u radnju Elizabet Pen i Poaro ju je odmah optužio da je ona bila kod gospodina Vuda prethodnog dana prerušena i značajno je rekao dvema ženama da im je prevara otkrivena. Bleda gospođica Pen je priznala.

Poaro je ponovo ukazao Hejstingsu na suludost obijanja kutijice i ostavljanje iste u koferu jer minijature uopšte nisu bile u koferu gospođice Darant. Kad su kupovali karte za autobus, Poaro je video gospođicu Darant kako posmatra gospodina Kejna i zapitao se zašto joj je toliko zanimljiv. Očekivao je da se nešto desi na putu i desilo se. Gospodin Vud bi morao da vrati minijature jer su zvanično kradena roba, a dve žene bi imale petsto funti i i dalje minijature kako bi ih prodavale ponovo. Njihov plan bio je da se sumnja baci na gospodina Kejna, a Poaro i Hejstings budu dva svedoka.

Zagonetka u Market Bejzingu

Na Džapovo navaljivanje, Poaro i Hejstings su otišli sa njim na vikend u gradić Market Bejzing. Dok su uživali u nedeljnom doručku, njih trojicu je prekinuo tamošnji pozornik koji je potražio Džapovu pomoć. Volter Protero, vlasnik jedne tamošnje vile, pronađen je mrtav u svojoj kući, a navodno se ubio. Njih trojica su otišli u kuću gde ih je dočekao dr. Džajls koga je pozvala kućna pomoćnica gospođica Kleg. Ona nije mogla da probudi svog gazdu Voltera Protera u spavaćoj sobi, a nije mogao ni Džajls. Pozornik Polard je tada stigao pa su on i lekar razvalili vrata od hrastovine i unutra pronašli Protera upucanog u glavu sa pištoljem u desnoj ruci. Stvar je bila u tome što je metak ušao iza levog uva pa je takav pucanj nemoguć. Dok su pregledali sobu, Hejstings se čudio zašto Poaro toliko njuši vazduh i zašto je toliko u tančine proveravao manžetnu na Proteroovom desnom rukavu. On nije osetio ništa u vazduhu niti je video nešto na rukavu. Ključ nije bio u vratima pa je Džap pretpostavio da je to bila ubicina greška dok je pokušavao da prikaže ubistvo kao samoubistvo. Izvesni Parkerovi su odseli u kući. Gospođica Kleg je rekla da njihova iznenadna poseta nije prijala Proteru. On je imao pištolj, mada ga ona nije videla već neko vreme i nije mogla da kaže zašto su prozori bili zatvoreni, a ne otvoreni kao obično. Gospodin Parker je lagao da ima dugme za manžetnu isto kao ono pronađeno na poprištu. Na istražni postupak došao je jedan skitnica koji je posvedočio da je čuo Parkera i Protera kako se svađaju u vezi novca u ponoć one noći kad je umro. Proterovo pravo prezime bilo je Vendover i bio je umešan u neko krijumčarenje vojnih plovila nekoliko godina ranije, a Parker ga je ucenjivao zbog toga. Zbog sumnje da je ubio Vendovera i to prikazao kao samoubistvo, Parker je uhapšen.

Poaro je pozvao gospođicu Kleg u hotel i rekao joj da se Vendover jeste ubio i to levom rukom, a Klegova je rekla da je kad ga je pronašla ujutro zaključila da je Parker uzrok pa je prebacila pištolj u desnu ruku kako bi se bacila sumnja na ucenjivača da bude izveden pred lice pravde. Međutim, zaboravila je da prebaci dugme sa leve na desnu manžetnu. Prozore je zatvorila da bi izgledalo da ubica nije pobegao tuda čime je naznačila da je ubica neko u kući. Kamin je bio pun cigareta, a opet, vazduh je bio svež. Poaro je zaključio da je prozor sobe morao biti otvoren celu noć inače bi vazduh bio ustajao, a skitnica ne bi mogao da čuje razgovor koji je čuo.

Osinjak

Dok je sedeo na terasi u vrtu svoje velike kuće jedne letnje večeri, Džon Harison bio je počašćen što mu je u neočekivanu posetu došao Herkul Poaro. Detektiv mu je rekao da je u kraju jer treba da istraži ubistvo, ali je začudio Harisona kad je rekao da ubistvo još nije počinjeni i da u stvari treba da ga spreči. Onda je zagonetnu prebacio pažnju na osinjak koji je video u blizini koji je Harison razmišljao da uništi. Harisonov prijatelj Klod Lengdon trebalo je to da odradi koristeći petrolej špricanjem vrtnim špricom, ali Poaro mu je rekao da je ranije tog dana video knjigu otvora u mesnoj apoteci i da se među prvima potpisao Lengdon jer je kupio cijanid iako je on rekao Harisonu da za takvu tvar nikad ne bi trebalo dozvoliti prodaju. Poaro ga je tiho pitao: "Da li vam se sviđa Lengdon?" i onda su poveli priču o Harisonovoj veridbi sa izvesnom Moli Din koja je ranije bila verenica Lengdonu. Dok su razgovarali o tome što se Lengdonu ne sviđa Harison, Poaroovo značenje postalo je potpuno jasno drugom čoveku − upozoravao ga je. Poaro je pitao kad se Lengdon vraća, a on mu je rekao u devet te večeri. Poaro mu je rekao da će se tada vratiti i pitao se dok je odlazio da li je ipak trebalo da sačeka.

Poaro se vratio malo pre dogovorenog vremena i video Lengdona kako odlazi i osinjak nedirnut. Harison je izgledao dobro, a Poaro se nadao da nema neke zle nuspojave zbog uzimanja bezopasnog natrijum karbonata. Harison se iznenadio, a Poaro mu je rekao da mu je zamenio cijanid u džepu natrijum karbonatom kad je bio raniije. Poaro je sreo Lengdona dok je izlazio iz apoteke i on mu je rekao da je Harison navalio da koristi cijanid mesto petroleja. Poaro je video da se ranije romansa Moli Din i Lengdona ponovo rasplamsava i Harisona kad je išao iz Harlijeve od specijaliste koji mu je saopštio loše vesti. Harison mu je potvrdio da mu je ostalo još dva meseca. Kako je video znake Harisonove mržnje prema Lengdonu, Poaro je shvatio da on hoće da se ubije i da učini da izgleda kao da ga je Lengdon ubio i tako se pobrinuti da mu protvnik bude obešen zbog ubistva. Poaroov raniji razgovor imao je nekoliko klopki, među kojima je bilo i vreme Lengdonovog dolaska jer je znao da će Lengdon doći u pola devet, a Harison mu rekao u devet dokle se on nadao da bi već okončao sve. Kad je shvatio i uvideo šta bi uradio, Harison je izrazio zahvalnost što ga je Poaro posetio i pokvario mu planove.

Dama pod velom

Poaro je rekao Hejstingsu da ga se zločinci Engleske toliko plaše da nema slučajeva. Hejstings mu je opisao nedavnu krađu iz izloga jedne zlatare u Bondovoj. prilikom koje je počinilac uhapšen na licu mesta, ali su pronađene replike šest pokradenih dragulja kod njega, a prave je već dao saučesniku.

Dama sa tamnim velom je stigla i predstavila se kao ledi Milisent Kasl-Von čija je veridba sa vojvodom od Sautšira već najavljena. Ona je sa šesnaest godina napisala indiskretno pismo jednom vojniku, a to pismo bi sigurno razbesnelo njenog verenika i sada je u posedu gospodina Lavingtona koji traži dvadeset hiljada funti da joj ga vrati, ali ona nije imala toliki novac pa je išla kod Lavingtona kući da se nagodi. On joj je pokazao kinesku kutijicu-slagalicu i rekao da je drži na takvom mestu da je nikad neće pronaći. Lavington je pozvao Poaroa i nasmejao se na njegov zahtev da vrati pismo pa je otišao za Pariz i dao ledi Milisent rok od nekoliko dana da plati.

Poaro je otišao u Lavingtonovu kuću sutradan ujutru obučen kao bravar poslat da ugradi sigurnosne brave na vratima vrta pa ih je doradio i ušao po noći sa Hejstingsom. Posle druge potrage, Poaro je pronašao kutijicu skrivenu pod manjom gomilom cepanica u kuhinji.

Sledećeg dana je ledi Milisent zvala u vezi pisma i navalila da ume kutijicu kao uspomenu, ali Poaro nije dao, a onda je otkrio skriveni odeljak u njoj u kom je bilo šest nestalih dragulja iz pljačke u Bondovoj. Lažno pismo je bilo mamac da se pronađe kutijica. Džap se pojavio iz druge prostorije i prepoznao ženu kao "Gerti", saučesnicu Lavingtona koji se u stvari preziva Rid koji je ubijen u Holandiji nekoliko dana ranije jer je prešao svoju bandu za dragulje. Članovi bande odlučili su da unajme Poaroa da pronađe nestale dragulje. Poaro je rekao Hejstingsu da je zbog jeftinih cipela koje je nosila posumnjao da nije ona za koju se izdaje. Poaro je zaključio da ne samo što je poznat zločincima iz Engleske, nego ga traže da im pomogne kad upadnu u nevolju.

Nevolja na moru

Poaro krstari Egiptom, navodno na odmoru. Kako nije uživao ni u jednom božjem talasu, Poaro je razgovarao sa ostalim putnicima među, kojima je bio i general Forbs kome se ni malo ne sviđa čovek jedan koji se predstavlja kao pukovnik Klaperton. On je rekao da je Klaperton bivši svirač koji se povredio tokom rata i dospeo u bolnicu jedne dame iz visokog društva i onda preko nje pronašao posao u vojsci. Ostali putnici na brodu su više saosećajniji prema Klapertonu delom zbog toga što on iskazuje strpljenje prema svojoj teškoj ženi hipohondru koja se žali na teškoće sa srcem dok se u isto vreme hvali da je jako aktivna, uprkos suprugovim savetima da pazi na zdravlje. Čak je i Poaro iskusio njen bes kada je uplovio u razgovor sa njom. Kako joj je nekako bio dosadan, ona je izašla iz pušionice gde su razgovarali prilikom čega su joj poispadale stvari iz torbice i zaboravila je recept za digitalin.

Dve mlade devojke na brodu, Keti Muni i Pamela Krigan, su se sažalile na pukovnika i rešile da ga "spasu" od supruge pa su ga odvele u šetnju palubom dok njegova supruga igra bridž, igru koju pukovnik ne igra. Kasnije je Poaro video kako pukovnik izvodi neverovatne trikove sa kartama devojkama koje su ga uzele pod svoje. Kako je umeo da izvuče kartu koje koje su ljudi pogledali i zapamtili, pukovnik im je stavio do znanja da zbog toga ne igra − jer bi mogao da vara i pobeđuje svaki put − ili bar da bude osumnjičen za to − pa je zato bolje što ne igra.

Brod je stigao u Aleksandriju pa su mnogi izašli na obalu, a gospođa Klaperton je odbila rekavši suprugu kroz zaključana vrata da nije dobro spavala prethodne noći i da želi da bude sama. Kad su se ljudi vratili kasnije, gospođa Klaperton nije odgovarala iz sobe pa je poslužitelj otvorio vrata na zahtev zabrinutog supruga pa su pronašli gospođino telo − ubodeno kroz srce urođeničkim bodežom, a novac i nakit pokradeni. Nekoliko prodavaca brojanica bilo je na brodu tada pa su saslušani, pogotovo što je jedna brojanica pronađena na podu kabine. Poaro je bio zbunjen. Vrata kabine bila su zaključana iznutra, a on nije video razlog zašto bi gospođa Klaperton otvarala prodavcu brojanica niti zašto bi je jedan takav prodavac ubio i onda toliko otvoreno bacio sumnju na sebe.

Te večeri su se na Poaroov zahtev ostali putnici okupili u baru pa im se obratio i izvadio trbuhozboračku lutku koja je govorila i ponovila reči gospođe Klaperton iza zaključanih vrata kabine suprugu. Pukovnik Klaperton je ustao pa pao i umro od srčanog udara.

Poaro je objasnio da je gospođa Klaperton već bila mrtva kad ju je suprug, što su on Keti i Pamela videli, kako mu "govori" iz kabine, ali je on u stvari trbuhozborio, a trikove sa kartama je pokazivao ostalima kako bi skrenuo pažnju sa umeća trbuhozborenja. Poarou je u korišćenju lutke pomogla jedna devojčica (jedna od putnika i vlasnica lutke) omogućivši glas iza paravana. Poaro nije bio iznenađen što je Klaperton umro zbog slabog srca − jer je digitalin dovodio do širenja zenica što on nije video kod gospođe Klaperton nego kod njega jer je recept bio njegov.

Kako raste tvoj vrt?

Poaro je primio pismo jedne starije gospođice Amelije Baroubi, koja živi u Rouzbenku u Zelenom čarmenu, u kom ona traži pomoć. Izuzetno je oklevala da opiše u čemu je stvar, ali je nekoliko puta istakla da mora biti diskretan jer je porodica u pitanju. Pismo je toliko zagolicalo Poaroa da je on svojoj tajnici gospođici Lemon rekao da odgovori na njega i kaže da joj stoji na usluzi.

Pet dana kasnije, gospođica Lemon primetila je u čituljama u Jutarnjoj pošti čitulju za Ameliju Baroubi. Poaro je poslao pismo u Rouzbenk kako bi dobio odgovor od najbliže rodbine, a odgovor mu je stigao od Meri Delafontejn, sestričine pokojnice, u kome se kaže da njegove usluge više nisu potrebne. Međutim, on je otišao u kuću i iskazao divljenje prema dobro održavanom vrtu punim prolešnih cveća i školjke. Kad ga je kućna pmoćnica primila u kuću, prvo je primetio mladu Ruskinju Katrinu Rejger, koja je zagonetno govorila o novcu koji je po pravu njen. Nju su prekinuli gospođa Delafontejn i njen suprug koji su udaljili Katrinu i upoznali Poaroa, ali su ostali zatečeni kad su saznali da je on detektiv.

Poaro je razgovarao sa tamošnjim inspektorom koji mu je rekao da sada znaju da je gospođica Baroubi umrla zbog izvesne količine strihnina, ali je stvar u tome što su i žrtva i njena rodbina jeli isto. Na Delafontejnove se sumnja jer će naslediti veliku svotu novca koja im jako treba, ali Katrina je dala svojoj poslodavki lek u prahu i moguće je da je strihnin bio u njemu. Međutim, Katrina nema koristi od smrti gospođice Baroubi nego da bi u stvari ostala bez posla. Sledećeg dana, međutim, pronele su se vesti da je većina nasledstva otišla njoj čim se rodila pobuda pa ju je policija pritvorila. Kesica strihnina pronađena je pod Katrininim dušekom što je zapečatilo stvar. Poaro nije bio ubeđen pa je razvrstao metodično stvari u svom umu i tada se setio vrta posle čega je poslao gospođicu Lemon da obavi određena ispitivanja pa je razgovarao sa Katrinom koja je potvrdila da je odvojeno jela od porodice kao i uvek, ali je hrana bila ista.

Poaro je posle razgovora sa gospođicom Lemon nazvao Rouzbenk i tražio gospođu Delafontejn. Na ulaznim vratima je ukazao na nezavršeni red gredica − jedini nesimetrični red u dobro održavanom i simetričnom vrtu − i ukazao da su to školjke od ostriga. Gospođica Lemon je pronašla ribarnicu u kojoj je prodata riba Delafontejnovima. Oni su nahranili gospođicu Baroubi ostrigama i stavili školjke u vrt kako bi ih sakrili od Katrine i kućne pomoćnice. Gospođa Delafonetjn priznala je da su ona i suprug proneverivali novac njene tetke godinama i da nisu hteli da novac ode Katrini.

Književni značaj i prijem

Moris Ričardson iz časopisa Posmatrač (22. septembra 1974) opisao je Hejstingsa kao "toliko glupog da je Votson za njega Lajbnic" i zaključio da "mnogi datiraju iz ranijeg razdoblja pre nego što se ona pronašla u mistici, ali svi imaju dodir Kristijeve".

Robert Bernard: "Kasnija zbirka ranih priča (uglavnom iz dvadesetih) je izdata u Državama, ali ne i u Britaniji. To možda označava odbačene obrise priča iz vremena stvaranja, ali je u stvari ovde merilo dosta veće nego u zbirci Poaro istražuje koju je Kristijeva izdala tada".

Pominjanja ili aluzije

Pominjanje drugih dela

• U priči Nacrti podmornice pominju se događaji koji su se desili 1923. godine u priči Oteti premijer i izmišljeni predsednik vlade iz iste priče Dejvid Mekadam.
• U priči Dvostruki greh pominje se pozorišni agent Džozef Arons koji se ranije pojavio u knjizi Ubistvo na terenu za golf 1923. godine.
• U priči Zagonetka u Market bejzingu, Hejstings je slučajno pogrešno iscitirao pesmu nepoznatog autora koja u stvari ide:

Zec ima ljupko lice: lični život mu je katastrofa. Radije ti ne bih govorio šta sve zečevi rade. Stvari koje se nikad ne bi štampale − nego samo pominjale. Tako im je izgubljena i unazađena duša da nije ni čudo što su u zečjim rupama. Kad se takva izopačenost pronađe, ona može živeti samo u rupama.

Pominjanje stvarnih povesnih, zemljopisnih i naučnih činjenica

• Događaji opisani u priči Bombonjera dogodili su se 1893. godine kada je rasprava o odvajanju crkve od države u Francuskoj bila užarena tema. U priči Bombonjera tačan datum nije pomenut, ali u poglavlju 15 knjige Opasnost u End Hausu, Poaro je rekao da se događaj desio 1893. godine. Događaji o odvajanju crkve bili su javna tajna u Francuskoj. Ubijeni je bio član vlade u Francuskoj, ali je živeo u nasleđenoj kući u Briselu. U ekranizaciji dela, ubistvo Pola Derulara desilo se u predvečerje Prvog svetskog rata 1914. godine.
• U priči Dvostruki greh, Meri Darant priča da su minijature koje prevozi od Kozveja. U pitanju je Ričard Kozvej (1742−1821), jedan od najuspešnijih minijaturista iz Džordžijanske ere.

Pominjanje u drugim delima

• U priču Dvostruki trag objavljenoj 1923. godine prvi od tri puta pojavljuje se lik grofice Vere Rosakov. Njeno sledeće pojavljivanje bilo je u nizu priča u časopisu Skica početkom 1924. godine od kojih je na kraju nastala knjiga Velika četvorka i priči Kerberovo zatočeništvo, poslednjoj priči u zbirci Herkulovi zadaci (1947). Poaroovo divljenje prema toj dami liči na divljenje Šerloka Holmsa Konana Dojla prema Ajrin Adler kao što je opisano u priči Bruka u Češkoj.
• U priči Dvostruki trag se takođe koristi azbuka, a nju je Kristijeva koristila i u knjizi Ubistvo u Orijent ekspresu (1934).
• Radnju priče Zaognetka u Market bejzingu u kojoj je samoubistvo prikazano da izgleda kao ubistvo da bi se napravila klopka za ucenjivača je Kristijeve proširila u priči Ubistvo u Mjusu izdatoj u istoimenoj zbirci 1937. godine. Priča je takođe slična radnji priče Stvar na Torovom mostu koju je rešio Šerlok Holms Konana Dojla.
• Radnju priče Kako raste tvoj vrt? u kojoj starija gospođa šalje pismo kojim zove u pomoć i ubrzo umire Kristijeva je proširila u roman Nemi svedok 1937. godine.
• Priča Bombonjera pomenuta je u 15. poglavlju knjige Opasnost u End Hausu kada je Poaro rekao zapovedniku Čalendžeru da je zaista imao neuspeha u prošlosti.
• Radnja priče Nacrti podmornice izdate 1923. je ista kao radnja priče Neverovatna krađa izdate 1937. godine.
• Protagonistkinja knjige "Porađanje" Margaret Atvud čitala je knjigu Poaroovi rani slučajevi dok se porađala.

Ekranizacije i prilagođavanja

Prvo televizijsko emitovanje

Priča Osinjak bila je prva priča Agate Kristi prilagođena za televiziju i emitovana uživo 18. juna 1937. godine. Agata Kristi ju je prilagodila, a emitovanje je bilo ograničeni na malu oblast unutar i oko Londona.

Britanska serije

Sve priče iz ove zbirke ekranizovane su kao epizode ITV-ove serije Poaro u kojoj je Dejvid Sačet tumačio naslovnu ulogu. Hju Frejzer tumačio je Hejstingsa, Filip Džekson Džapa, a Paulin Moran gospođicu Lemon. Petnaest priča je neposredno ekranizovano, jedna upakovana u drugu epizodu, a ostale dve iz dorađenih priča same autorke.

• Pustolovina klepamske kuvarice ekranizovana je kao 1. epizoda 1. sezone 8. januara 1989. godine. Ekranizacija je verno urađena prema priči, a jedina razlika bila je dodavanje glavnog inspektora Džapa i gospođice Lemon.
• Pustolovina Džonija Vejverlija ekranizovana je kao 3. epizoda 1. sezone 22. januara 1989. godine. Ekranizacija ima nekolik promena.
  • Gospođica Lemon je dodata u ekranizaciju iako se ne pojavljuje u izvornoj priči.
  • Umesto inspektora Meknila koji se pojavljuje u kratkoj priči ubačen je glavni inspektor Džap.
  • Poaroa je u pomoć pozvao gospodin Vejverli, a ne njegova supruga.
  • Kada je Poaro rešio slučaj, gospodin Vejverli mu je rekao da je Džoni sa Tredvelovom sestričinom Džesi Viders, a ne sa njegovom starom dadiljom posle čega je odveo Poaroa i Hejstingsa u Džesinu kuću.
• Stan na trećem spratu je ekranizovan kao 5. epizoda 1. sezone 5. februara 1989. godine. Ekranizacija je verno urađena po priči, ali postoji nekoliko razlika.
  • Kapetan Hejstings i gospođica Lemon dodati su u ekranizaciji.
  • Umesto inspektora Rajsa ubačen je glavni inspektor Džap.
  • Donovan Bejli je pokušao da pobegne tokom Poaroovog objašnjavanja i slupao Hejstingsu kola prilikom pokušaja kad je on iskočio pred kola da ga zaustavi.
• Problem na moru ekranizovan je kao 7. epizoda 1. sezone 19. februara 1989. godine. Ekranizacija je verna izvornoj priči, a jedina razlika je dodavanje kapetana Hejstingsa.
• Kralj tref je ekranizovan je kao 9. epizoda 1. sezone 5. marta 1989. godine. Iako je verna izvornoj priči, ekranizacija ima nekoliko izmena.
  • Glavni inspektor Džap je dodat.
  • Poaro i Hejstings su bili na snimanju filma jer ih je pozvao Hejstingsov prijatelj Bani Sonders i tamo ih je kraljević Pol zamolio za pomoć, dok je u izvornoj priči on to uradio u Poaroovom stanu.
  • Valeri Sinkler je u ekranizaciji glumica, dok je u izvornoj priči plesačica.
• Dama pod velom je ekranizovana kao 3. epizoda 2. sezone 14. januara 1990. godine. Iako je verna izvornoj priči, ekranizacija broji izvesne promene.
  • Gospođica Lemon dodata je u ekranizaciji.
  • Poaro je uhapšen u pokušaju pljačke, a Hejstings je uspeo da pobegne i obavesti Džapa o događaju pa je on posle pustio Poaroa.
  • Gerti je imala saučesnika koji se predstavljao kao Lavington.
  • Lavington se stvarno prezivao Lavington, a ne Rid kao u priči.
• Izgubljeni rudnik je ekranizovan kao 4. epizoda 2. sezone 21. januara 1990. godine. Ekranizacija je malo izmenjena u odnosu na kratku priču.
  • Gospođica Lemon je dodata u ekranizaciji.
  • Umesto inspektora Meknila pojavljuje se glavni inspektor Džap.
  • Čarls Lester ima suprugu koja je posetila Poaroa iako u kratkoj priči činjenica o njegovom bračnom stanju nije pomenuta.
  • Pirsonov plan je malo promenjen u odnosu na izvornu priču. U ekranizaciji on nikada nije video Vu Linga dok ga je u izvornoj priči video, ali se pravio da nije.
  • Poaro je pozvao Pirsona u kockarnicu iza koje je skrivena pušionica opijuma dok je u izvornoj priči Pirson pozvao njega.
  • U ekranizaciji postoji dodatna radnja u kojoj Džap rastura kineski lanac trgovine opijumom.
• Kornvolska zagonetka je ekranizovana kao 5. epizoda 2. sezone 28. januara 1990. godine. Ekranizacija je verna izvornoj priči, ali ima nekoliko izmena.
  • Glavni inspektor Džap i gospođica Lemon su dodati u ekranizaciji.
  • Gospođa Pengeli je želela da joj Poaro pomogne, ali se plašila da ode u njegov stan.
  • Dvojicu nepoznatih ljudi na ulici je u ekranizaciji kao policajce predstavio Hejstings kako bi uplašio Radnora dok je u priči to uradio Poaro.
• Dvostruki greh je ekranizovan kao 7. epizoda 2. sezone 11. februara 1990. godine. Ekranizacija je verna izvornoj priči, ali ima nekoliko izmena.
  • Glavni inspektor Džap i gospođica Lemon su dodati u ekranizaciju.
  • Džozef Arons se ne pojavljuje.
  • Poaro i Hejstings su otišli u Vindermer na odmor posle Poaroove odluke da ode u penziju (mada je to bio izgovor da ode i posluša Džapovo predavanje o krivičnim delima).
  • Norton Kejn je slavni pisac.
• Kako raste tvoj vrt? ekranizovan je kao 2. epizoda 3. sezone 6. januara 1991. godine. Ekranizacija broji nekoliko izmena.
  • Kapetan Hejstings je dodat u ekranizaciju.
  • Umesto inspektora Simsa pojavljuje se glavni inspektor Džap.
  • Poaro je upoznao gospođicu Baroubi na predstavljanju nove ruže dok je u izvornoj priči dobio pismo od nje pošto je umrla i onda otišao u njenu kuću da istraži.
• Plimut ekspres ekranizovan je kao 4. epizoda 3. sezone 20. januara 1991. godine. Ekranizacija je verna izvornoj priči. Jedine izmene su to što je gospođica Lemon dodata u ekranizaciju, Grejsi Kid bila odsutna iz voza kada je ubistvo počinjeno i mesto nadimka "Crveni Narki" je za ubicu korišćeno prezime Mekenzi.
• Osinjak je ekranizovan kao 5. epizoda 3. sezone 27. januara 1991. godine. Ekranizacija je verna izvornoj priči, a jedina izmena je to što su kapetan Hejstings, glavni inspektor Džap i gospođica Lemon dodati u ekranizaciju. Osnovna radnja priče ostala je nedirnuta iako je u izvornoj priči bilo dosta Poaroovog pripovedanja među kojima se i sećao nekih ranijih događaja. To je bilo nemoguće ekranizovati pa su u ekranizaciji događaji prikazivani jedan za drugim sa dosta dodatim delovima i prizorima radnji.
• Dvostruki trag je ekranizovan kao 7. epizoda 3. sezone 10. februara 1991. godine. Ekranizacija se malo razlikuje od priče.
  • Glavni inspektor Džap i gospođica Lemon su dodati ekranizaciji.
  • Grofica Rosakov nije išla u Poaroov stan jer je on svo vreme provodio sa njom dok su Hejstings i gospođica Lemon sami istraživali slučaj.
  • Poaro je unajmio privatnog detektiva da izigrava skitnicu kod Hardmanove kuće kako bi naveo Hejstingsa i gospođicu Lemon na pogrešan trag.
  • Tokom Poaroovog objašnjenja, Džap je pronašao nestali nakit.
  • Poaro je na kraju otpratio groficu na voz i mahao joj dok je odlazila.
• Afera na Pobedničkom balu ekranizovana je kao 10. epizoda 3. sezone 3. marta 1991. godine. Ekranizacija je verna izvornoj priči, ali ima nekoliko izmena.
  • Gospođica Lemon dodata je u ekranizaciju.
  • Poaro je bio na Pobedničkom balu sa Hejstingsom i Džapom dok je u izvornoj priči za ubistvo čuo od Džapa jer nije bio na balu.
• Bombonjera je ekranizovana kao 6. eppizoda 5. sezone 21. februara 1993. godine, a neki delovi su snimljeni u Briselu. Ekranizacija ima dosta izmena u odnosu na izvornu priču.
  • Umesto Kapetana Hejstingsa pojavljuje se glavni inspektor Džap koji je sa Poaroom išao u Belgiju da primi prestižnu nagradu Zlatna grančica.
  • Slučaj je predstavljen u vidu sećanja, a Poaro je priznao grešku na cirkuski način.
  • Ekranizaciji je dodat Poaroov prijatelj Šantalije koji se ne pojavljuje u izvornoj priči.
  • Viržini Mesnar se udala za Šantalijea i rodila mu dva sina.
  • Godina ubistva je pomerena iz 1893. u 1914.
• Nacrti podmornice i Zagonetka u Market bejzingu nisu ekranizovane.
• Nasleđe Lemežererovih nije ekranizovano, ali su motivi priče ubačeni u epizodi Herkulovi zadaci ekranizovanoj 6. novembra 2013. u Velikoj Britaniji.