Ratko Dostanić
Ratko Dostanić (Lučani, 25. oktobar 1959) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.
| Ratko Dostanić | |||
|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Ratko Dostanić | ||
| Datum rođenja | 25. oktobar 1959. | ||
| Mesto rođenja | Lučani, FNRJ | ||
| Pozicija | trener | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1981—1983 1983—1986 1986—1987 1987—1988 1988—1990 1990—1992 1992—1994 1994—1995 1995—1996 |
Timok Rad Burž Kaen Le Man Rodez Red Star Šatelro Monlison | ||
| Trenerska karijera | |||
| 1995—1996 1999—2001 2001 2002—2003 2003 2003—2004 2004—2005 2006 2007 2007 2007—2008 2008 2008 2008—2009 2009 2009—2010 2010 2011—2012 2013 2013—2014 2014—2015 2015—2016 2016—2017 2017 2018 2018 2019 2019 2020 2021 |
Monlison Crvena zvezda (pomoćnik) Obilić Levski Sofija (pomoćnik) Sartid Slavija Sofija Crvena zvezda Slavija Sofija OFK Beograd Bežanija Verija Dalijan Vardar Srem Levski Sofija Crvena zvezda (direktor) Crvena zvezda Dijagoras Zestafoni Verija Bizertin AEL Levadijakos Verija AEL Trikala Niki Volou Zemun Rabotnički Zeta | ||
Igračka karijera uredi
Bio je fudbaler (odbrambeni igrač) zaječarskog Timoka i beogradskog Rada, mada je prošao sve mlađe kategorije Partizana ali nikada nije postao prvotimac crno-belih. Potom odlazi u Francusku gde nastupa za Burž, Kaen, Le Man, Rodez, Red Star, Šateru i Monlison u kome je počeo trenersku karijeru.
Trenerska karijera uredi
Dostanić je trenersku karijeru počeo u francuskom niželigašu Monlisonu gde je bio trener-igrač. Kasnije je bio pomoćnik Slavoljubu Muslinu u Crvenoj zvezdi a prvi srpski klub koji je samostalno vodio je bio Obilić tokom drugog dela sezone 2000/01. Nakon toga je ponovo bio pomoćnik Muslinu ali ovoga puta u Levskom iz Sofije. U junu 2003. je preuzeo Sartid iz Smedereva,[1] ali je klub napustio već u decembru iste godine.[2]
Tokom 2003. i 2004. godine je vodio Slaviju iz Sofije, da bi u septembru 2004. preuzeo Crvenu zvezdu nasledivši Ljupka Petrovića koji je podneo ostavku nakon poraza u Kupu UEFA od Zenita (0:4).[3] Kao trener Crvene zvezde, Dostanić je u šampionatu 2004/05. završio na drugom mestu, sa šest bodova iza Partizana, dok je u Kupu izgubio u finalu od Železnika. Smenjen je u julu 2005, a na njegovo mesto je došao Valter Zenga.[4]
Nakon Zvezde, Dostanić je ponovo vodio Slaviju iz Sofije, da bi krajem 2006. godine preuzeo OFK Beograd.[5] OFK Beograd je bio jedan od najboljih timova Superlige u jesenjem delu prvenstva, ali je od dolaska Dostanića za trenera u zimskoj pauzi krenulo sve loše po tim sa Karaburme i završilo se time da je umesto u razigravanju za titulu OFK Beograd morao u ligu za opstanak.[6] Nakon ispadanja u plej-aut Dostanić je krajem marta 2007. podneo ostavku.[7] Svega nedelju dana kasnije, Dostanić preuzima Bežaniju koja je prethodno obezbedila igranje u razigravanju za titulu.[8] Vodio je tim do 4. mesta na tabeli što je najveći uspeh u istoriji FK Bežanija. Time su ostvarili plasman u Kup UEFA. Dostanić je na kraju sezone napustio Bežaniju u nadi da će naći inostrani angažman, a klub je preuzeo Miloljub Ostojić koji je ispao već na prvoj prepreci u Kupu UEFA od albanske Bese. Ubrzo je Ostojić napustio klub a Dostanić je krajem avgusta 2007. ponovo preuzeo Bežaniju.[9][10] Ipak Bežanija se posle 7. kola nalazila na pretposlednjem mestu Superlige sa svega četiri osvojena boda, pa je Dostanić napustio klub.[11]
Tokom jeseni 2007. godine kratko je vodio grčku Veriju, a potom je u januaru 2008. preuzeo kineski Dalijan gde se takođe nije dugo zadržao. Tokom leta 2008. preuzima Vardar koji je napustio u oktobru iste godine zbog toga što je Makedonija priznala nezavisnost Kosova.[12] Krajem oktobra 2008. preuzima prvoligaša Srem iz Sremske Mitrovice sa ciljem da klubu obezbedi superligaški status.[13] Nakon slabijih rezultata Dostanić je podneo ostavku u aprilu 2009. godine.[14] U julu 2009. preuzima Levski iz Sofije.[15] Ubrzo je sa ekipom osvojio Superkup Bugarske. Vodio je ekipu u 3. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, u kojoj je eliminisao Inter iz Bakua. Ipak, potom je došla eliminacija u poslednjoj rundi kvalifikacija od mađarskog Debrecina, a rastanak sa Dostanićem je došao sredinom oktobra 2009. nakon prvenstvenog poraza od Beroe iz Stare Zagore sa 1:0. Slabiji rezultati u prvenstvu i čak 15 bodova manje od najvećeg rivala sofijskog CSKA koštali su Dostanića posla.[16]
U decembru 2009. Dostanić je postao direktor omladinske škole Crvene zvezde, a već u martu 2010. preuzeo je po drugi put u karijeri prvi tim „crveno-belih”. Zamenio je Vladimira Petrovića Pižona koji je prethodno smenjen iako je držao prvo mesto na tabeli.[17] Klub je pod trenerskom palicom Dostanića izgubio lidersku poziciju na tabeli srpskog prvenstva, ali je potom uspeo da osvoji nacionalni Kup. Dostanić je ostavku podneo u avgustu 2010. posle eliminacije Crvene zvezde od Slovana iz Bratislave u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.[18]
Tokom sezone 2011/12. je vodio grčki Dijagoras, a tokom 2013. je kratko bio trener gruzijskog Zestafonija. U novembru 2013. preuzeo je po drugi put grčku Veriju, koja se u tom momentu nalazila na poslednjem mestu prvenstva Grčke.[19] Uspeo je da napravi uspeh i sačuva Veriju u prvoj ligi Grčke.[20] Tokom sezone 2014/15. radio je u Tunisu u redovima četvorostrukog prvaka Bizertina. Ipak nije uspeo da do kraja izgura sezonu u ovom klubu. Dostanić je dobio otkaz u martu 2015. zbog serije slabih rezultata tunišanskog kluba. Posle tri uzastopna poraza, rukovodstvo Bizertina je odlučilo da raskine ugovor sa Dostanićem.[21]
Tokom leta 2015. preuzeo je AEL iz Larise. U klubu se zadržao do februara 2016. kada je podneo neopozivu ostavku i napustio kormilo grčkog drugoligaša kojeg je predvodio u 25 prvenstvenih mečeva. Razlog Dostanićevog odlaska je sukob sa najskupljim igračem tima Sebastijanom Najarom. Uprava kluba je odlučila da vrati Argentinca u tim posle suspenzije, a Dostanić nije želeo da pređe preko toga i podneo je ostavku.[22] U junu 2016. je preuzeo grčkog prvoligaša Levadijakosa.[23] Vodio je tim do januara 2017. kada je otpušten nakon nekoliko slabih rezultata.[24]
U februaru 2017. preuzima po treći put grčku Veriju, sa zadatkom da pomogne timu da opstane u prvoj ligi Grčke.[25] Posle devet prvenstvenih mečeva na klupi Verije, Dostanić je otpušten kolo pre kraja šampionata. U Veriji je zabeležio bilans od tri pobede i šest poraza i to nije bilo dovoljno da se izbori opstanak. Kolo pre kraja, Verija se nalazila na poslednjem mestu na tabeli sa pet bodova manje od Asterasa koji je prvi iznad zone opstanka.[26]
U junu 2019. godine preuzima Zemun.[27] Vodio je Zemun na 17 utakmica u Prvoj ligi Srbije (tri pobede, pet remija i devet poraza) nakon čega je napustio klub.[28]
Krajem decembra 2019. je postavljen za trenera Rabotničkog.[29] Dostanić je na klupu Rabotničkog seo kada je ovaj tim bio poslednji u makedonskoj Prvoj ligi, sa četiri boda manje od pretposlednje Renove. Od tada je zabeležio četiri pobede i remi protiv prvoplasiranog Vardara. Sa Dostanićem se Rabotnički popeo na osmo mesto na tabeli i u trenutku prekida prvenstva je imao tri boda više od poslednjeplasirane Struge. Kako je sezona u makedonskom fudbalu otkazana, Rabotnički je sa Dostanićem na klupi uspeo da izbori opstanak. U junu 2020. je produžio ugovor sa Rabotničkim na još dve godine,[30] ali je u decembru iste godine sporazumno raskinuta saradnja.[31]
Reference uredi
- ^ „Ratko Dostanić na klupi Sartida”. b92.net. 24. 6. 2003.
- ^ „B92: Dostanić napustio Sartid”. b92.net. 23. 12. 2003.
- ^ „Dostanić ipak trener C. Zvezde”. b92.net. 25. 9. 2004.
- ^ „Dostanić : Neću da pljujem po Zvezdi”. novosti.rs. 21. 7. 2005.
- ^ „Dostanić novi trener OFK Beograda”. mondo.rs. 25. 12. 2006.
- ^ „Dostanić upropastio "romantičare" pa otišao”. mondo.rs. 31. 3. 2007.
- ^ „Ratko Dostanić podneo ostavku”. b92.net. 1. 4. 2007.
- ^ „Bekvalac otišao iz Bežanije, došao Dostanić”. mondo.rs. 6. 4. 2007.
- ^ „Brzo rešenje”. sportskacentrala.com. 28. 8. 2007. Arhivirano iz originala 08. 03. 2018. g. Pristupljeno 08. 03. 2018.
- ^ „Dostanić ponovo na klupi Bežanije”. b92.net. 28. 8. 2007.
- ^ „Sport - ukratko...”. glas-javnosti.rs.
- ^ „Zbog odluke o priznanju Kosova Dostanić napustio Vardar”. sport.blic.rs. 11. 10. 2008.
- ^ „Dostanić preuzeo Srem”. mondo.rs. 30. 10. 2008.
- ^ „PLS: Dostanić napustio Srem”. mondo.rs. 27. 4. 2009.
- ^ „Ratko Dostanić preuzeo Levski”. b92.net. 23. 7. 2009.
- ^ „Rastali se Dostanić i Levski”. mondo.rs. 19. 10. 2009.
- ^ „Pižon smenjen, novi trener Zvezde Ratko Dostanić!”. sport.blic.rs. 21. 3. 2010.
- ^ „Dostanić napustio Zvezdu”. novosti.rs. 6. 8. 2010.
- ^ „Dostanić preuzeo Veriju”. novosti.rs. 18. 11. 2013.
- ^ „Dostanić: Da se više ne priča da sam Kratko Ostanić”. novosti.rs. 15. 4. 2014.
- ^ „Dostanić se nije dugo zadržao u Tunisu”. mozzartsport.com. 17. 3. 2015.
- ^ „Ratko Dostanić otišao u suzama”. mozzartsport.com. 24. 2. 2016.
- ^ „Ratko Dostanić ima novi posao!”. mozzartsport.com. 7. 6. 2016.
- ^ „Dostanić dobio otkaz u 17. klubu u karijeri”. mozzartsport.com. 12. 1. 2017.
- ^ „Verija: Dostanić “vadi kestenje””. novosti.rs. 13. 2. 2017.
- ^ „Otkaz Ratku Dotaniću”. mozzartsport.com. 26. 4. 2017.
- ^ „Novi ljudi za novi cilj: Dostanić i Čelar vraćaju Zemun u Superligu”. mozzartsport.com. 5. 6. 2019. Arhivirano iz originala 07. 06. 2019. g. Pristupljeno 07. 06. 2019.
- ^ „Ratko Dostanić”. transfermarkt.com. 26. 11. 2019.
- ^ „Ratko Dostanić na klupi Rabotničkog”. sportklub.rs. 19. 12. 2019.
- ^ „Ratko Dostanić napravio uspeh i dobio ugovor na još dve godine”. mozzartsport.com. 9. 6. 2020.
- ^ „Dostanić ostao godinu dana: Rabotnički sporazumno raskinuo ugovor”. sportskacentrala.com. 26. 12. 2020.
- ^ „Dostanić nije razmišljao ni sekundu: Poziv prijatelja i veliki izazov”. vijesti.me. 11. 1. 2021.
Spoljašnje veze uredi
- Ratko Dostanić na sajtu FK Crvena zvezda