Ratovi dijadoha
Ratovi dijadoha ili Ratovi Aleksandrovih naslednika (grč. Πόλεμος των Διαδόχων, Polemos ton Diadochon) bili ratovi vođeni od 322. p. n. e. i 275. p. n. e. između generala Aleksandra Velikog i država koje su bile osvojene od strane njega.[1]
Pozadina uredi
Kada je Aleksandar Veliki umro (10. jun, 323. p. n. e.), ostavio je iza sebe ogromnu imperiju koja je sastavljena od mnogih suštinski nezavisnih teritorija. Aleksandrova imperija prostirala se od Makedonije, uz grčke gradove koje je još i njegov otac osvojio, do Baktrije i delova Indije na istoku. To uključuje Anadoliju, Levant, Egipat, Vaviloniju, i Persiju.
Bez izabranog naslednika gotovo odmah je bio spor među generalima o tome ko bi trebalo da bude njegov naslednik. Melager i pešadija podržali su kandidaturu Aleksandrovog polubrata, Filipa III Arideja, dok je Perdika, vodeći konjički komandant, podržao da se čeka rođenje Aleksandra, sina Aleksandra Velikog. Kompromis je postignut — Filip III Aridej treba da postane kralj, a trebalo bi da zajedno vladaju sa detetom Roksane, Aleksandrom IV. Perdika je regent celog carstva sa svojim poručnikom, Melagerom. Ubrzo, međutim, Perdika je ubio Melagera i druge lidere pešadije i preuzeo potpunu kontrolu.
Drugi generali koji su podržali Perdiku bili su nagrađeni u Vavilonskoj podjeli:
- Ptolemej dobija Egipat
- Laomedon dobija Siriju i Fenikiju
- Filota dobija Kilikiju
- Piton dobija Mediju
- Antigon dobija Frigiju, Likiju i Pamfiliju
- Lisandar dobija Kariju
- Menandar dobija Lidiju
- Lizimah dobija Trakiju
- Leonat dobija Helespontsku frigiju
- Neoptolem dobije Jermeniju
- Antipatar i Krater zajednički vladaju Makedonijom i Grčkom
- Eumen dobija Kapadokiju i Paflagoniju
Perdika je na istoku ostavio režim isti kakav je bio.
Lamijski rat uredi
Vest o smrti Aleksandra Makedonskog stigle su do Grčke. Počeo je ustanak, tzv. Lamijski rat. Atina i ostali gradovi su se udružili i opkolili tvrđavu Lamiju u kojoj je bio Antipater. Antipateru je bilo lakše po dolasku Leostenovih sila. Leosten je poginuo u bici. Rat nije završen dok Krater nije došao iz Male Azije i porazio ustanike u bici kod Kranona.
Prvi rat dijadoha (323. p. n. e. — 320. p. n. e.) uredi
Ubrzo je izbio sukob. Perdikin brak sa Aleksandrovom sestrom Kleopatrom naveo je Antipatera, Kratera i Ptolemeja da se udruže u pobunu. Stvarni uzrok za izbijanje rata je bio Ptolemejeva krađa Aleksandrovog tela i njegovog prenošenja u Egipat. Iako je Eumenus porazio pobunjenike u Maloj Aziji, u bici u kojoj je ubijen Krater, sve je bilo uzalud, jer je i sam Perdika bio ubijen od strane svojih generala: Pitona, Seleuka i Antigona tokom invazije na Egipat.
Ptolemej sklapa sporazum sa Perdikinim ubicama. Piton i Arhidej postaju regenti. Ubrzo oni sklapaju sporazum sa Antipaterom. Antipater postaje regent. Antigon zadržava Frigiju, Likiju i Pamfiliju. Ptolemej zadržava Egipat. Lizimah je zadržao Trakiju, dok su Perdikine ubice dobili djelove istoka. Seleuk je dobio Vavilon, a Piton Mediju. Antigen dobija Elam. Antipater je zadržao evropski dio carstva, a Antigon sa najjačom armijom istoka je imao sličnu poziciju u Aziji.
Drugi rat dijadoha (319. p. n. e. — 316. p. n. e.) uredi
Antipater nije svog sina Kasandra imenovao regentom, nego Poliperhona. Kada je on umro, između njih dvojice izbija rat u koji se mješaju i drugi dijadosi. Na Kasandrovu stranu staju Antigon i Ptolemej Soter, dok Poliperhonu pomaže Eumen. Poliperhon je potisnut iz Makedonije. On bježi u Epir sa Aleksandrovim sinom. Tamo dobijaju pomoć Aleksandrove majke i osvajaju Makedoniju. Ubrzo Kasander vraća Makedoniju pod svoju vlast. Poslije bitki, Eumena ubijaju njegovi vojnici i Antigon postaje još moćniji gospodar zapadnog dijela carstva.[1]
Treći rat dijadoha (315. p. n. e. — 311. p. n. e.) uredi
Četvrti rat dijadoha (307. p. n. e. — 301. p. n. e.) uredi
Reference uredi
- ^ a b „Ratovi dijadoha” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 1. 1. 2014.