Rajnska konfederacija
Rajnska konfederacija ili Rajnski savez je savez nemačkih država, koji je stvorio Napoleon. Savez je postojao od 1806. do 1813. godine.
Konfederaciju je od 16 nemačkih država je stvorio prvo Napoleon (1806), pošto je u bici kod Austerlica pobedio cara Svetog rimskog carstva Franju II i ruskog cara Aleksandra I Romanova. Posle sporazumom u Presburgu nastala je Rajnska konfederacija. Formalno članovi konfederacije nisu države, nego nemački kneževi. Kasnije je u konfederaciju udruženo još 19 država, tako da je konfederacija imala 15 miliona podanika i predstavljala je značajnu stratešku prednost za Napoleonovu Francusku.
Stvaranje uredi
Pod Napoleonovim pokroviteljstvom je 12. jula 1806, 16 nemačkih država je formalno napustilo Sveto rimsko carstvo i udružilo se u Rajnsku konfederaciju. Napoleon je bio zaštitnik tog sporazuma. Pod Napoleonovim ultimatumom 6. avgusta 1806, zadnji car Svetog rimskog carstva Franc II predao je svoju krunu i proglasio Sveto rimsko carstvo raspuštenim. Habzburška dinastija je nastavila vladati Austrijskim carstvom. Od Svetog rimskog carstva osim Austrije su Pruska, Holštajn i Pomeranija ostali van okvira konfederacija, a zapadnu stranu Rajne je anektirala Francuska.
Prema sporazumu o konfederaciji postojati će zajednički organ, ali pojedinačne države su želele neograničeni suverenitet. U Svetom rimskom carstvu postojao je feudalni, iako nominalni šef države, a to je bio car. U Konfederaciji najvažniju funkciju zauzima Karl Teodor fon Dalberg, koji je bio veliki vojvoda Frankfurta na Majni i Napoleonov najbliži saveznik. Nazivao se i prvi knez Konfederacije. Skupština konfederacije nikada nije sazvana.
Članovi Rajnske konfederacije su bili dužni da snabdevaju Francusku velikim brojem vojnika. Kao protivuslugu za saradnju pojedini vladari su dobili viši status. Baden, Hesen, Klev i Berg su proglašeni velikim vojvodstvima, a Virtemberg i Bavarska su postali kraljevstva. Kada je Pruska 1806. izgubila rat protiv Francuske tada se mnoštvo srednjih i manjih država priključilo Rajnskoj konfederaciji. Tako je 1808. savez imao 4 kraljevstva, 5 velikih vojvodstava, 13 vojvodstava, 17 kneževina i 3 slobodna Hanza grada (Hamburg, Libek i Bremen). Veliki delovi severozapadne Nemačke su 1810. postali deo Francuske da bi se bolje nadzirao embargo u trgovini sa Britanijom, zvan kontinentalni sistem. Nakon neuspešne Napoleonove invazije Rusije, neki članovi Rajnske konfederacije su 1813. počeli menjati strane, pa je Rajnska konfederacija raspuštena.
Posle uredi
Posle raspuštanja Rajnske konfederacije 21. oktobra 1813, stvorena je Nemačka konfederacija. Nemačke države postale su nezavisne Pariskim sporazumom 30. maja 1814. godine. Bečki kongres je 1815. ponovo iscrtao novu političku mapu Evrope. Napravljene su samo manje promene međunemačkih granica. Nemačka konfederacija se sastojala od približno istih država kao Rajnska konfederacija.
