Revitalizacija jezika

Revitalizacija jezika podrazumeva rast broja izvornih govornika i proširivanje funkcionalnih domena jezika kako bi ispratio savremene potrebe neke jezičke zajednice.[1][2] Težnja savremenog društva je da održi multikulturalnost, podstakne interkulturalnu razmenu i poveća socijalnu mobilnost. Budući da je osnova izgradnje društva obrazovni sistem, obrazovne politike u sve većoj meri nastoje da isprate ovakvu ideologiju uvođenjem bilingvalnog obrazovanja. Neuspesi bilingvalnog obrazovanja u održanju jezika, obučavanju i motivaciji govornika otkrili su značaj revitalizacije kulture i jezika marginalizovanih zajednica. Uspešni primeri hebrejskog i havajskog jezika pokazali su pozitivne uticaje revitalizacije jezika i kulture na društveni i politički život njihovih govornika. Stoga, za kreiranje jezičkih politika revitalizacija jezika ima presudni značaj u ostvarivanju pomenutih ideala i ostvarivanju meritokratskog društva sposobnog za napredak.

Istorija pojma i definicija

uredi

Koncept revitalizacije jezika (eng. language revitalization; revivalistics[3]) nastao je na temeljima prethodnog rada na održavanju jezika (eng. language maintenance)[4] Cilj održavanja jezika je čuvanje jezika u svom trenutnom stanju kroz različite medijume dokumentacije pre smrti njegovog poslednjeg govornika. Na taj način jezički materijal biva sačuvan kao svedočenje o njegovom nekadašnjem postojanju, ali bez govornika taj jezik više nije živ. Revitalizacija jezika se upravo bazira na "oživljavanju" jezika obučavanjem novih govornika da se njime služe, i podsticanju njegovog razvoja kako bi sledeći razvoj zajednice obuhvatio sve sfere neophodne za život te zajednice.[4] Revitalizacija podrazumeva razvoj književnosti, bilo usmene ili pismene, revitalizaciju običaja, kulture, vrednosti i pogleda na svet manjinskih etničkih zajednica kako bi svojom različitošću od dominantne kulture obogatili život celokupnog društva,a sami dospeli u sve njegove nivoe.

Prepreke za uspešnu revitalizaciju jezika

uredi

Prema istraživanjima o održavanju jezika zabeleženim između 1998. i 2002. godine, u sklopu većinske zajednice jezik manjinske biva u nejvećem broju slučajeva zaboravljen već nakon treće generacije govornika i zamena jezika (eng. language shift) nastupa uprkos uvođenju bilingvalnog obrazovanja[5]. Iako promena jezičkih i obrazovnih politika sa monolingvalnih na bilingvalne svedoči o sazrevanju društva u tom aspektu i shvatanju značaja bilingvalnog obrazovanja, rezultati, nažalost, uglavnom nisu dovoljno značajni za revitalizaciju jezika[5][4]. Uzrok tome su nedovoljno dobro koncipirani programi učenja jezika, nedovoljno obučeni nastavnici i saradnici u nastavi, ali, pre svega, nedostatak upotrebe jezika van školskog okruženja[4] i sve veća asimilacija manjinskih zajednica i stapanje sa dominantnom jezičkom zajednicom. Fišman (1991)[4], određuje jezičku lojalnost (eng. laguage loyalty) presudnom za revitalizaciju jezika. Ovakvim nastojanjem da očuvaju svoj jezik, ne zbog konkretnih potreba komunikacije, već kao nosilac identiteta i duha zajednice, govornici hebrejskog i havajskog uspeli su da iznad svih očekivanja vrate svoje jezike u život zajednice kombinacijom bilingvalnog obrazovanja, podsticanjem upotrebe jezika u porodičnom i bliskom okruženju[4].

Perspektive jezičkih politika

uredi

Savremene evropske jezičke politike ističu značaj plurilingvizma i nastoje da svakog pojednica obrazuju u duhu demokratije, prihvatanja i slavljenja različitosti kroz učenje bar dva strana jezika u toku obaveznog školovanja[6]. Iako se ostvarivost ovih ideja dovodi u pitanje[7], inicijative za očuvanje i revitalizaciju jezika se sve češće i rezultati sve pozitivniji[5]. Očuvanje i revitalizacija dijalekata i jezičkih varijeteta takođe sve više dolaze u fokus jezičkog planiranja.

Revitalizacija jezika imigranata

uredi

Revitalizacija jezika se ne odnosi samo na jezike kojima zbog malog broja govornika preti smrt, već i na jezike imigranata koji se već nakon treće generacije u potpunosti asimiluju sa jezikom i kulturom "države domaćina". U Americi, "zemlji imigranata", pitanje očuvanja etničkog identiteta posebno je aktuelna tema istraživanja i aktivističkih pokreta. Cilj ovih nastojanja jeste da podrži obrazovni sistem koji bi omogućio očuvanje kultura i jezika i koji edukuje buduće građane kao pojedince koji se profesionalno služe sa više jezika[5]. Obrazovanje na maternjem jeziku je jedno od osnovnih ljudskih prava, pa je i težnja savremenih društava, jezičkih i obrazovnih politika da to i obezbede. Svesni sve češćeg izumiranja jezika i kultura u svetu, lingvisti i kreatori jezičkih politika zalažu se za uvođenje bilingvalnog obrazovanja ne bi li povratili ravnotežu u ekologiji jezika.

Bilingvalno obrazovanje

uredi

Kroskulturalna istraživanja odražavanja i revitalizacije jezika, jezičkih kontakata i zamene jezika ukazala su na probleme bilingvalnog obrazovanja. Naime, samo nastava drugog jezika nije se pokazala dovoljnom da spreči ni smrt ni zamenu jezika. Problemi su najčešće to što nastavnici drugog jezika nisu dovoljno obučeni ili je i njihov nivo obrazovanja nizak. Izrada kurikuluma je takođe problematična jer neki od jezika nisu još uvek standardizovani ili nemaju razvijeno pismo, lingvistički materijal neophodan za bavljenje različitim naučnim disciplinama. U tom slučaju, govornici nisu dovoljno motivisani da se obrazuju na svom maternjem jeziku jer im kao takav ne pruža dovoljno mogućnosti za napredovanje u obrazovanju i zapravo umanjuje društvenu mobilnost. Zbog toga projekti održavanja jezika sa ciljem čuvanja jezika u "trenutnom obliku" i dvojezičnog obrazovanja koje se nisu bavili upotrebom jezika van školskog okruženja nisu bili dovoljno uspešni[5][8].

Uvođenjem bilingvalnog obrazovanja prepoznaje se značaj manjinskog jezika i manjinske zajednice i uopšte značaj dvojezičnosti[4]. Ideja je da se kroz podsticanje upotrebe i revitalizaciju manjinskog jezika ostvari atmosfera prihvatanja i demokratičnosti u čitavoj zajednici. Većom podrškom obrazovanju članovima manjinskih zajednica oni dobijaju šansu da dostignu maksimum svojih potencijala, da budu više uknjučeni u društveni život šire zajednice. Kroz bolje obrazovanje raste i drušvena mobilnost, a celokupno društvo sazreva ka potpunoj meritokratiji. Osnova bilingvalnog obrazovanja je, dakle, stremljenje ka potpunoj inkluziji svih članova zajednice, ne samo u školski sistem i okruženje, već u celokupno društvo, ali i edukacija dominantne zajednice o značaju ovih principa.

Primeri revitalizacije jezika

uredi

Uspešni primeri poput revitalizacije hebrejskog i havajskog jezika[4] odlikuju se visokom uključenošću etničke zajednice. Prvi koraci revitalizacije havajskog jezika bili su uvođenje jezika u privatne vrtiće i predškolske ustanove, dakle izlaganje jeziku od najranijeg perioda, zajedno sa uključivanjem roditelja kroz volontiranje u predškolskim ustanovama i nastavom u večernjim školama. Daljim uvođenjem havajskog u više stepene školovanja, pa zatim i u institucije, poraslo je interesovanje za ovaj jezik i van etničke zajednice i on danas uživa politički status ravnopravan statusu engleskog jezika. Sličan je primer i revitalizacije hebrejskog jezika koja je od nekoliko govornika krajem 19. veka rezultirala čitavom nacijom govornika[4]. Mreža porodice i prijatelja koja podstiče usavršavanje i komunikaciju na jeziku zajednice i inicijative zainteresovanih strana, u slučaju ova dva jezika, bile su presudne za njihovu revitalizaciju.

Dajući kratak pregled istorije obrazovanja i bilingvalnog obrazovanja starosedelačkih zajednica Aljaske, Holt[2] takođe prepoznaje značaj integracije etničke zajednice u kreiranje jezičke obrazovne politike. Kroz istoriju, obrazovanjem manjinskih (kolonizovanih) zajednica bavili su se predstavnici dominantne kulture i to prevashodno putem indoktrinacije svojih stavova i vrednosti. Čak i u periodu kada su misionari podržavali jezik zajednice (kao sredstvo prihvatanja nove religije), njihova kultura je marginalizovana. Takva obrazovna politika stvarala je otpor zajednice i pojedinaca prema obrazovanju ili čak i u slučajevima kada je postojala motivacija za ovakvo obrazovanje, nastavni programi i metodika rada nije odgovarala potrebama pripadnika etničkih zajednica, te je i postignuće bilo slabo.

Međutim, u slučajevima kada je u kreiranje kurikuluma i materijala bila uključena zajednica i njen jezik, učenici su postizali i naprednije rezultate na opštim nacionalnim testiranjima. Prepoznavanjem vrednosti meternje kulture nastava se bavi relevantnim temama i ličnošću učenika koji tako postižu najviše rezultate. Da bi bilingvalno obrazovanje bilo uspešno neophodno je da nastavnici budu dobro obučeni, nastavni materijali dovoljno razvijeni, a jezik u stalnoj upotrebi. Tu na scenu dolazi potreba za revitalizacijom jezika, jer samo tako ovi uslovi mogu biti ostvareni.

Potvrđujući tezu da samo školsko obrazovanje nije dovoljno za revitalizaciju jezika, Holt ukazuje na važnost interakcije starijih i mlađih članova zajednice. Saradnja sa starijim članovima zajednice je posebno važna jer su upravo oni nosioci kulture, tradicije i jezika koji su u ovom slučaju u opadanju. Ističe se i značaj medija u širenju svesti o opasnosti od smrti jezika i motivisanju mladih da svoj jezik i običaje sačuvaju[2][4].

Reference

uredi
  1. ^ Zuckermann, Ghil'ad; Walsh, Michael (2011). „Stop, Revive, Survive: Lessons from the Hebrew Revival Applicable to the Reclamation, Maintenance and Empowerment of Aboriginal Languages and Cultures” (PDF). Australian Journal of Linguistics. 31: 111—127. 
  2. ^ a b v Holt, G (2004). Strategies of Language Revitalization in Alignment with Native Pedagogical Forms: Examples from Ahtna Alaska. Swarthmore College. 
  3. ^ Gilad Cukerman (Ghil‘ad Zuckermann) (2020). Revivalistics: From the Genesis of Israeli to Language Reclamation in Australia and Beyond, Oxford University Press. ISBN 9780199812790 / ISBN 9780199812776
  4. ^ a b v g d đ e ž z i Hinton, L. (2003). Language Revitalization. Annual Review of Applied Linguistics. 23: 44—57.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ a b v g d Garcia, M (2003). Recent Research on Language Maintenance. Annual Review of Applied Linguistics. 23: 22—43.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ Breidbach, S. (2003). Plurilingualism, Democratic Citizenship in Europeand the Role of English. Strasbourg: Council of Europe. str. 8. 
  7. ^ House, J. (2003). „English as a Lingua Franca: A Threath to Multilingualism?”. Journal on Sociolinguistics: 556—578. 
  8. ^ Tucker, G.G. (2003). „Language Contact and Change: Summary Observations.”. Annual Review of Applied Linguistics. 23: 243—249.