Википедија

Republika Kosovo

делимично призната самопроглашена држава у југоисточној Европи

Za autonomnu pokrajinu u Srbiji, pogledajte Kosovo i Metohija. Za istoimenu jednostrano proglašenu republiku iz 1990-ih, pogledajte Republika Kosovo (1990—2000). Za geografsku oblast, pogledajte Kosovo.

Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) je zvanični naziv jednostrano proglašene države na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.[5] Prema Rezoluciji 1244, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije,[6] preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UN) u okviru srpske suverene teritorije. Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije,[7][8] dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.[9]

Republika Kosovo
Republika e Kosovës  (albanski)
Grb Republike Kosovo
Grb
Himna: Evropa[1]
(alb. Evropa)
Položaj Republike Kosovo
Glavni grad i najvećiPriština
42° 40′ N 21° 10′ E / 42.667° S; 21.167° I / 42.667; 21.167
Službeni jezik
Ostali jezici u upotrebi
Vladavina
Oblik državeUnitarna parlamentarna republika
 — PredsednikVjosa Osmani
 — Predsednik VladeAljbin Kurti
 — Predsednik SkupštineGljauk Konjufca
Istorija
Nezavisnostod Srbije/UNMIK-a
 — Proglašena17. februar 2008.
Geografija
Površina‍
 — ukupno10.887 km2 (166)
 — voda (%)1,0[2]
Stanovništvo‍
 — 2022.1Pad 1.761.985[3] (151)
 — gustina162 st./km2
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2023.
 — ukupno27,66 mlrd. $[4] (148)
 — po stanovniku15.620 $[4] (100)
IHR (2021)0,762
Valutaevro (EUR)2
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Pozivni broj+383
Vozi se nadesnoj strani
Registarske tabliceRKS
1 Popis su bojkotovali Srbi sa severa i delimično južno od Ibra
2 samovoljno usvojeno, nije deo evrozone; na severu Kosova se koristi srpski dinar (RSD)

Nezavisnost Kosova je priznalo 88 od ukupno 193 države članice Ujedinjenih nacija. Prema izveštajima međunarodnih organizacija iz 2004. godine, vladavina zakona na Kosovu je bila loša i bila je prisutna velika količina kriminala, među kojima trgovina ljudima[10] i šverc droge (do 40% heroina cele Evrope),[11] a prema podacima iz 2010. odvojila se i trgovina ljudskim organima za vreme rata od zarobljenih Srba i nakon rata od onih koji su ih prodavali.[12]

Istorija

Glavni članak: Istorija Kosova i Metohije

Začeci ideje

Međuetničke tenzije na Kosovu su se tokom osamdesetih godina 20. veka pogoršale. Uvidevši to, Srpska akademija nauka i umetnosti je objavila memorandum, u kojem upozorava na raspad SFRJ i etničke sukobe. Kako bi sprečila albanski secesionistički pokret, Skupština Srbije je 1989. pripremila ustavne amandmane s ciljem da ograniči ovlašćenja autonomnih organa na Kosovu. Elementi vlasti bili bi preneti na organe Srbije.[13]

Međutim, prema ustavu na snazi, da bi ovi amandmani bili usvojeni potrebna je dvotrećinska većina u pokrajinskoj skupštini. To glasanje održano je 23. marta 1989, a amandmani su usvojeni većinom glasova, mada ne dvotrećinskom, i formalno potvrđeni 28. marta. Time su ustanove autonomije došle pod neposrednu vlast Srbije. Etnički Albanci su na ovo odgovorili protestima i formiranjem paralelnih institucija. Većina (114 od 123) poslanika Skupštine Kosova albanske nacionalnosti sakupila se 2. jula ispred zgrade parlamenta, ali ulaz im nije bio dozvoljen. Tako su ispred zgrade usvojili rezoluciju u kojoj KiM nazivaju ravnopravnim i nezavisnim entitetom u okviru jugoslovenske federacije. Deklaracija nije imala pravnog dejstva.[13]

U međuvremenu je pokrajinska skupština raspuštena. Međutim, isti poslanici su održali tajni sastanak 7. septembra i usvojili Ustavni zakon Republike Kosovo, kojim se obavezuju na zalaganje za formiranje Republike Kosovo unutar Jugoslavije. Tokom sledećih godina, većina separatističkih ideja sprovođena je na tajnim sastancima. Prilikom jednog od takvih sastajanja, 23. decembra, oformljena je Demokratska liga Kosova, tada dominantna na političkoj sceni.[13]

S raspadom jugoslovenske federacije, politički zahtevi kosovskih Albanaca su se promenili. Kako više zahtev nije mogla biti republika unutar SFRJ, prešlo se na delovanje s ciljem osnivanja nezavisne i suverene republike. Nije se razmišljalo ni o uspostavljanju treće države unutar SRJ. Dana 22. septembra 1991. samoproglašeni parlament kosovskih Albanaca usvojio je Rezoluciju o nezavisnosti i suverenitetu Kosova, u kojoj je po prvi put proglašena nezavisna republika. Kao potvrda ove odluke, od 26. do 30. septembra održan je improvizovani referendum.[13]

Zvanično, nezavisnost je proglašena 19. oktobra 1991, a nju je podržala samo Albanija. U želji da od SRJ preuzmu vlast nad teritorijom, delegati ove skupštine su 24. maja 1992. održali tajne izbore. Na njima je ubedljivo pobedila Demokratska liga Kosova, a za predsednika republike, koja nije imala faktičke i legalne vlast, izabran je Ibrahim Rugova. Uz paralelne političke institucije, formirane su i one na polju obrazovanja i zdravstva.[13]

Nezavisnost

Nakon ovih događaja, koji su se odvijali dalje od očiju javnosti, došlo je do pobune kosovskih Albanaca u periodu od 1996. do 1999. Tome je sledilo NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije u trajanju od 78 dana. Privremena administrativna misija UNMIK je u junu 1999. od Savezne Republike Jugoslavije preuzela vlast na Kosovu i Metohiji. Tako su Ujedinjene nacije otpočele nadgledanje administracije ove pokrajine nakon što je Savet za bezbednost Ujedinjenih nacija (SB UN) usvojio rezoluciju 1244. Jedan od glavnih ciljeva rezolucije jeste reafirmisanje teritorijalnog integriteta SRJ (čime KiM ostaje deo SRJ, tj. Srbije).[14] Ipak, Skupština Kosova je 17. februara 2008. proglasila nezavisnost ove pokrajine kao Republika Kosovo.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je rezolucijom A/63/L.2 usvojenom na predlog Srbije 8. oktobra 2008. zahtevala savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske deklaracije. Sud je 22. jula 2010, glasanjem sa rezultatom 10 prema 4, doneo odluku da deklaracija nije prekršila međunarodni zakon.[15] Sud je tvrdio da autori deklaracije nisu privremene institucije samouprave na Kosovu, nego neformalna grupa lidera, kojima nije zabranjeno da proglašavaju kakvu god hoće deklaraciju. Saopšteno je i da tom prilikom nije prekršena rezolucija 1244, jer ona ne prejudicira konačan status Kosova.[16]

Evropska unija je predložila vlastima Srbije i Kosova da otpočnu pregovore radi rešavanja praktičnih, životnih pitanja tamošnjih stanovnika, što je bio uslov za davanje statusa kandidata Srbiji. Tako su 8. marta 2011. otpočeli pregovori Beograda i Prištine. Beograd je predstavljao politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije Borislav Stefanović, a Prištinu potpredsednica Vlade Kosova Edita Tahiri.[17] Nakon nekoliko rundi pregovora tokom 2011. i 2012, otpočeti su novi pregovori 2013, s tim što su šefovi pregovaračkih timova sada premijeri — Ivica Dačić i Hašim Tači. Tako je 19. aprila 2013. postignut i parafiran Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa.

Vlada i politika

Vlada

 
Zgrada Vlade Kosova u Prištini

Vlada Republike Kosovo je prema ustavu iz 2008. definisana kao višepartijski parlamentarni sistem predstavničke demokratije. Zakonodavnu vlast Skupština Kosova deli sa ministrima u okviru svojih nadležnosti. Predsednik Kosova je šef države i predstavlja jedinstvo naroda. Vlada ima izvršnu vlast, a čini je premijer Kosova kao njen šef, zamenici premijera i ministri iz raznih ministarstava. Pravni sistem se sastoji od nezavisnog sudstva, koje čine Vrhovni sud Kosova, njemu podređeni sudovi, Ustavni sud Kosova, kao i nezavisne tužilačke ustanove. Sudsku vlast čini i više nezavisnih ustanova određenih ustavom i zakonom, kao i lokalne samouprave.[18]

Međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo radi pod okriljem rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN. U prvim godinama od rezolucije, to je uključivalo samo delovanje Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija (UNMIK), ali je kasnije prošireno na Misiju vladavine prava Evropske unije (EULEKS), koja je od decembra 2008. raspoređena na Kosovu radi preuzimanja odgovornosti u oblasti policije, carine i pravosuđa.[19]

Kosovska policijska služba (KPS) osnovana je 1999, odmah po završetku rata.

Republika Kosovo je član Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Veća za regionalnu saradnju zemalja jugoistočne Evrope, kao i Međunarodne unije drumskog saobraćaja.[20]

Nadgledanje

 
Panorama Prištine

Plan finskog diplomate Martija Ahtisarija predviđao je dva oblika međunarodnog nadgledanja Kosova nakon nezavisnosti — Međunarodnu civilnu kancelariju (ICO), koja će nadgledati sprovođenje plana i imati pravo veta na zakonodavne i izvršne postupke, kao i Misiju vladavine prava Evropske unije (EULEKS), koja će imati zadatak angažovanja policijskih i civilnih resursa u cilju razvoja policije i pravosuđa, sa svojim sopstvenim moćima hapšenja i krivičnog gonjenja.[21]

Deklaracija o nezavisnosti Kosova, a kasnije i ustav dali su ovim organima ovlašćenja predviđena Ahtisarijevim planom. Kako je Savet bezbednosti UN odbacio plan, pravni status ICO u okviru Kosova zavisio je od de facto stanja i zakonodavstva na teritoriji. Šef kancelarije bio je međunarodni civilni predstavnik Piter Fajt, dok je njen rad bio pod nadzorom Međunarodne upravljačke grupe (ISG), koja se sastojala od glavnih država koje su priznale Kosovo. Nikada je nisu priznale države koje ne priznaju republiku.[21]

Srbija u početku nije priznavala ni EULEKS, ali njegov mandat i ovlašćenja prihvaćeni su krajem 2008, kao poslovanje u sklopu nastavka mandata UNMIK-a na statusno neutralan način, ali sa sopstvenom operativnom nezavisnošću. Dana 10. septembra 2012, nakon što je utvrdila da je Kosovo suštinski ispunilo svoje u okviru plana, kancelarija je prestala sa radom. EULEKS, pak, nastavlja svoje postojanje pod kosovskim i međunarodnim pravom, a njegov mandat je produžen do 14. juna 2014.[22]

Na teritoriji se nalazi i Kancelarija Evropske unije. Njen šef i specijalni izaslanik EU na Kosovu jeste Samuel Žbogar.

Ustav

Republikom vladaju zakonodavne, izvršne i sudske ustanove određene kosovskim ustavom, usvojenim 2008. Ipak, Severno Kosovo je izuzetak od toga, jer njime upravljaju ustanove Republike Srbije ili takozvane paralelne institucije — one kojim upravljaju stanovnici Severnog Kosova, ali ih finansira Srbija. Ustav odobrava postojanje privremenih misija, Međunarodne civilne kancelarije i EULEKS-a, i potvrđuje njihovu nadgledačku ulogu.[18] Ipak, kako je već napomenuto, Međunarodna civilna kancelarija je 10. septembra 2012. prestala sa radom.

Ustavom je zagarantovano postojanje parlamentarne demokratije, s tim što predsednik ima ovlašćenje da vrati nacrte zakona skupštini na ponovno razmatranje, a ima i ulogu u spoljnoj politici i određene službene dužnosti karakteristične za premijera. Ustav precizira da je Republika Kosovo sekularna država neutralna po pitanju verskih uverenja. Kao ustavni okvir pre njega, trenutni najviši opšti pravni akt garantuje najmanje deset mesta u stodvadesetočlanoj skupštini za Srbe i još deset za druge manjine. Na isti način garantuje Srbima i drugim manjinama mesta u vladi.[18]

Usvajanja ili amandmani na svaki zakon u vezi sa manjinskim zajednicama zahtevaju ne samo opštu skupštinsku većinu, već i većinski broj glasova od strane predstavnika manjima. Dakle, ako u skupštini sedi dvadeset predstavnika manjima, bar jedanaest njih mora se složiti sa amandmanom da bi on bio usvojen. Mada republika, kao samo delimično priznata država, nije članica Saveta Evrope (te se njeni građani ne mogu žaliti Evropskom sudu za ljudska prava), ustav poziva na poštovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima na teritoriji Kosova i daje mu prednost nad bilo kojim lokalnim zakonom.[18]

Ustav predviđa široka ovlašćenja opštinama — njihove granice ne mogu se menjati bez saglasnosti lokalne samouprave. Tri opštine (Severna Mitrovica, Gračanica i Štrpce) imaju ovlašćenja koje druge nemaju u oblasti obrazovanja i sekundarne zdravstvene zaštite. Ustavno je pravo manjinskih opština da se udružuju i sarađuju jedna sa drugom na svim poljima.[18]

Politika

 
Novorođenče, turistička atrakcija

Najveće političke partije na Kosovu su Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) desnog centra, kao i Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za novo Kosovo (AKR) levog centra. Demokratski savez Kosova svoje korene vuče iz nenasilnog pokreta otpora za vreme Miloševića, a predvodio ga je predsednik Kosove Ibrahim Rugova sve do svoje smrti 21. januara 2006. Stranke čiji koren čini Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) jesu Demokratska partija Kosova bivšeg vođe OVK Hašima Tačija i Alijansa za budućnost Kosova bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja. Švajcarsko-kosovski biznismen Behđet Pacoli osnovao je 2006. Alijansu za novo Kosovo, koja je bila treća na izborima 2007, a četvrta na onima 2010.

Ustavni sud je jula 2010. odlučio da je predsednik novonastale republike Fatmir Sejdiju (na funkciji od 10. februara 2006. do 27. septembra 2010) prekršio ustav, jer je ostao vođa LDK u isto vreme kad je bio šef države. Sejdiju je odlučio da podnese ostavku na mesto predsednika Kosova,[23] a rukovodstvo LDK preuzeo je Isa Mustafa. Zbog ovoga je došlo do političke krize, usled čega su održani prevremeni izbori. Na njima je LDK izgubio vlast, a većinu su formirale Demokratska partija Kosova, Alijansa za novo Kosovo, Samostalna liberalna stranka i druge manjinske partije.[24]

Skupština je uz malu većinu 22. februara 2011. izglasala Behđeta Pacolija za predsednika, ali je Ustavni sud ovu odluku poništio, jer ustav ne dozvoljava da predsednički izbor ima samo jednog kandidata. Kao kompromisni kandidat svih stranaka koje su formirale vlast, za četvrtog predsednika nezavisnog Kosova (nakon Rugove, Sejdijua i Pacolija) 7. aprila 2011. izabrana je Atifete Jahjaga, prva žena i nestranačka osoba na toj funkciji.[25] U periodu između povlačenja jednog i odabira drugog predsednika, dužnosti šefa države preuzima predsednik skupštine Jakup Krasnići.

Manjinskom politikom južno od reke Ibar dominira Samostalna liberalna stranka (SLS) sa predsednikom Slobodanom Petrovićem. Kako ne priznaju nezavisnosti Kosova, Srbi severno od Ibra su bojkotovali parlamentarne izbore 2010.[26] Međutim, nasuprot njima, sever Kosova učestvovao je na izborima Republike Srbije 6. maja 2012. Tom prilikom su, na parlamentarnim izborima, građani najveću podršku pružili Demokratskoj stranci Srbije (DSS) desnog centra. Kao skupština severnih srpskih opština deluje Skupština Zajednice opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija osnovana 28. juna 2008.[27] Opštine Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić održale su 14. i 15. februara 2012 referendum na kojem su se građani izjašnjavali da li prihvataju kosovske institucije. Da ih ne prihvata izjasnilo se 26.524 (99,74%) glasača.

Ostalo

 
  Države koje su priznale nezavisnu Republiku Kosovo
  Države koje nisu priznale nezavisnu Republiku Kosovo

Devetnaest zemalja održava svoje ambasade u Prištini,[28] dok Kosovo kao nezavisnu državu priznaje prvobitno 108 od 193 (56%) članica Ujedinjenih nacija, odnosno 23 od 28 (82%) članica Evropske unije, od kojih je kasnije nekoliko zemalja povuklo priznanje.

NATO snage su obučile 2.500 vojnika radi oformljenja Kosovskih snaga bezbednosti (KSB), preteče republičke vojske koja je počela sa radom 21. januara 2009.[29] Nekoliko meseci pre toga, rasformiran je Kosovski zaštitni korpus (KZK), civilna služba za vanredne situacije i jedan od naslednika Oslobodilačke vojske Kosova. Kao održavalac mira, uz Kosovsku policijsku službu deluje i Kosovska snaga (KFOR).

Nakon izbora 12. decembra 2010, formiran je kabinet sa premijerom, šest zamenika premijera (od kojih su troje ujedno i ministri)[30] i još šesnaest ministara. Aktuelnu vladu vodi Hašim Tači. Ukupno postoji devetnaest ministarstava.[31]

položaj portfelj ime stranka
premijer opšti poslovi Hašim Tači PDK
prvi zamenik premijera međunarodna priznanja i strana ulaganja Behđet Pacoli AKR
zamenik premijera bez portfelja Bujar Bukoši LDK — lista Rugova
zamenica premijera dijalog sa Srbijom Edita Tahiri PDK
zamenik premijera i ministar pravda Hajredin Kuči PDK
zamenica premijera i ministarka trgovina i industrija Mimoza Kusari-Lila AKR
zamenik premijera i ministar lokalna uprava Slobodan Petrović SLS
ministar spoljni poslovi Enver Hodžaj PDK
ministarka evropske integracije Vljora Čitaku PDK
ministar bezbednosne snage Agim Čeku PSD
ministar unutrašnji poslovi Bajram Redžepi PDK
ministar finansije Bedri Hamza PDK
ministar kultura, omladina i sport Memli Krasnići PDK
ministar ekonomski razvoj Besim Bećaj PDK
ministar obrazovanje, nauka i tehnologija Rama Buja PDK
ministar državna uprava Mahir Jagdžilar KDTP
ministar infrastruktura Fehmi Mujota PDK
ministar poljoprivreda Blerand Stavileci PDK
ministar zdravlje Ferid Agani PD
ministar rad i socijalno staranje Nenad Rašić SLS
ministar životna sredina i prostorno planiranje Dardan Gaši LDK — lista Rugova
ministar zajednice i povratak Radojica Tomić SLS
ministar dijaspora Ibrahim Makoli AKR

Privreda

 
Sedište Energetske korporacije Kosova (KEK) u Prištini

Kosovo je bilo najsiromašniji deo bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Dodatno, privreda je devedesetih godina 20. veka pretrpela posledice rata i nestabilne političke situacije. Nakon 1999, ekonomija je počela da se oporavlja, najviše putem posleratne rekonstrukcije i strane pomoći. U periodu od 2003 do 2011. rast BDP sve je vreme bio oko 5% godišnje, a inflacija minimalna.[32]

Trgovinski balans je izrazito negativan. Godine 2004, deficit balansa robe i usluga iznosio je blizu 70% bruto domaćeg proizvoda, a 2011. manje, oko 39% BDP. Novčane pošiljke iz dijaspore tokom celog posleratnog perioda čine oko 14% BDP.[33] Privredni razvoj podstiču trgovina, maloprodaja i građevinarstvo. Privatni sektor je i dalje neizražen, a industrijski slab. Ekonomija i njeni izvori rasta stoga su daleko više usmereni na postavljanje zahteva nego na proizvodnju, kao što pokazuje i deficit od 20% BDP-a u 2011. Zbog toga Kosovo veoma zavisi od kapitalnih priliva. Isti slučaj je i sa državnim prihodom, koji samo 14% čine direktni porezi, dok ostatak predstavljaju carinske dažbine i porezi na potrošnju. Godine 2009. poreza na dobit preduzeća umanjen je sa 20% na 10%. Najviša stopa poreza na dohodak takođe je 10%.[33]

Uprkos drugim činjenicama, kosovski javni dug nije izrazit, samo 5,8% BDP-a, mada bi on znatno porastao kada bi Srbija priznala nezavisnu republiku i s njom postigla dogovor o podeli jugoslovenskog duga. Neto strana aktiva finansijskih korporacija i penzionog fonda iznosi preko 50% BDP-a. Razvijen je i bankarski sistem, čija je aktiva porasla sa 5% BDP-a u 2000. na 60% BDP-a u januaru 2012.[33] Zvanično, administrativne prelaze je 3. septembra 1999. formirao UNMIK. Na njima su carinski troškovi ravno 10%. UNMIK je u ime Kosova potpisnik Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA), te carinski troškovi za zemlje potpisnice ovog ugovora iznose 0%.[34]

Zvanična valuta na Kosovu je evro. Naime, godine 1999. uvedena je nemačka marka, koja je ubrzo zamenjena za evro, mada sama teritorija nije unutar Evrozone. Na Severnom Kosovu je u upotrebi srpski dinar. Stopa nezaposlenosti je u maju 2006. bila do 50%.[35] Procene iz oktobra 2010. ukazuju na to da je nezaposlenost među kosovskim Romima do 90%.[36]

Kako Kosovo nije međunarodno priznata država, suočava se sa određenim privrednim problemima. Oni, sem iz spornog međunarodnog statusa, proizilaze iz upotreba državnih simbola i samog naziva Republika Kosovo. Letovi čija je destinacija Aerodrom Priština nemaju pristup vazdušnom prostoru Srbije.[37] Teritorija nema odvojene poštanske i pozivne brojeve. Tako se za fiksne mreže koristi srpski broj (+381), dok mobilni provajder (+383). Ne postoji nezavisan bankarski broj (IBAN), niti poseban internet domen namenjen Kosovu.[38]

Administracija

Opštine

Kosovo je prema UNMIK-ovoj uredbi od 27. jula 2000. podeljeno na 30 opština (alb. komuna).[39] Prema vlastima republike, podeljeno je na 38 opština, od kojih Srbi u deset čine većinu stanovništva. Opština Severna Mitrovica još uvek nije oformljena, a umesto njenih organa postoji Administrativna kancelacija Severne Mitrovice (AKSM; alb. Zyra Administrative e Mitrovicës së Veriut, ZAMV).[40] Opštine koje je odredilo Ministarstvo administracije i lokalne samouprave Republike Kosovo, a koje ne postoje u UNMIK-ovoj međunarodno priznatoj podeli označene su zvezdicom. Nazivi su zvanični.[41]

Opštine
1. Vitina/Viti 11. Zubin Potok/
Zubin Potok 		21. Mališevo/Malishevë 31. Priština/Prishtinë
2. Vučitrn/Vushtrri 12. Istok/Istog 22. Mamuša/Mamushë* 32. Ranilug/Ranillug
3. Glogovac/Gllogoc 13. Junik/Junik* 23. Mitrovica/Mitrovicë 33. Severna Mitrovica/
Mitrovicës Veriore*
4. Gnjilane/Gjilan 14. Kamenica/Kamenicë 24. Novo Brdo/
Novobërdë 		34. Srbica/Skënderaj
5. Gračanica/Graçanicë* 15. Kačanik/Kaçanik 25. Obilić/Obiliq 35. Suva Reka/Suharekë
6. Dečani/Deçan 16. Klina/Klinë 26. Orahovac/Rahovec 36. Uroševac/Ferizaj
7. Dragaš/Dragash 17. Kosovo Polje/
Fushë Kosovë 		27. Parteš/Partesh* 37. Štrpce/Shtërpcë
8. Đakovica/Gjakovë 18. Klokot/Kllokoti* 28. Peć/Pejë 38. Štimlje/Shtime
9. Đeneral Janković/
Hani i Elezit* 		19. Leposavić/Leposaviq 29. Podujevo/Podujevë
10. Zvečan/Zveçan 20. Lipljan/Lipjan 30. Prizren/Prizren

Okruzi

 
Politička karta teritorije RK

Okrug (alb. rreth) predstavlja viši nivo administrativne podele od opština. Pod UMNIK-ovom administracijom (od 1999), okruzi na teritoriji Kosova formirani su 2000. Kao takve, priznaju ih i vlasti Republike Kosovo i vlasti Republike Srbije.[42] Srbi, međutim, ne priznaju rezultate popisa, koji je inače bojkotovan od strane većeg dela Srba.

Okrug Glavni grad Površina
u km2		 Stanovništvo
(popis 2011)		 Gustina
po km2		 Opštine
Đakovički okrug
(Rrethi i Gjakovës)
  		Đakovica 1.021 196.867 193
Gnjilanski okrug
(Rrethi i Gjilanit)
  		Gnjilane 1.220 181.459 149
Kosovskomitrovački okrug
(Rrethi i Mitrovicës)
  		Kosovska Mitrovica 2.052 bojkot /
Pećki okrug
(Rrethi i Pejës)
  		Peć 1.364 174.235 128
Prištinski okrug
(Rrethi i Prishtinës)
  		Priština 2.288 477.312 209
Prizrenski okrug
(Rrethi i Prizrenit)
  		Prizren 1.739 331.620 191
Uroševački okrug
(Rrethi i Ferizajt)
  		Uroševac 1.021 185.695 182

Vladavina zakona

Prema izveštajima Ujedinjenih nacija, rat na Kosovu i Metohiji praćen je povećanim posedovanjem oružja od strane civila. Značajno se povećao broj ubistava iz osvete i međuetničkog nasilja. Broj prijavljenih ubistava porastao je od 136 prijava 2000. do 245 prijava 2001, što je porast od 80% za samo godinu dana. Za isti period je namerno podmetanje požara poraslo sa 218 godišnje na 523, što je porast od 140%. Međutim, UNMIK porast broja prijava objašnjava povećanim poverenjem u policiju, tj. time da se građani radiji da incidente prijave, a ne povećanim kriminalom. Kancelarija UN za pitanja droge i kriminala takođe izveštava da se posleratno stanje smiruje i da je od 2003. do 2008. broj ubistava smanjen za 75%.[43]

Prema pokretu za zaštitu ljudskih prava Amnesti internašonal, jedna od posledica rata jeste povećana trgovina ženama radi seksualne eksploatacije. Svetske novinske agencije, kao što su britanski Bi-Bi-Si i Gardijan, prenele su tvrdnje Amnestija da petinu usluga prostitutki koriste vojnici NATO i Ujedinjenih nacija, kao i da su u opticaju i devojčice od jedanaest godina. Prema istom izveštaju, broj objekata u kojima se odvija nevoljna prostitucija porastao je sa 18 u 1999. do 200 na 2003. godini.[10][44] Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, Kosovo je u periodu od 2000. do 2004. godine bilo četvrto ili peto kada je u pitanju broj žrtava trgovine ljudima, iza Albanije, Moldavije, Rumunije i, u jednom periodu, Bugarske.[43]

Još jedan od problema predstavljaju preostale nagazne mine i ostala neeksplodirana ubojna sredstva. Iako su one očišćene sa uređenih puteva, savetuje se oprez ljudima tokom prolaska kroz zabačene predele. Od kraja rata do aprila 2012, preostala ubojna sredstva usmrtila su 114 ljudi, a ranila preko 450.[45] Kosovo je jedno od najvećih svetskih uporišta organizovanih kriminala i pranja novca. Međunarodne organizacije su 2000. ocenile da kroz ovu regiju prolazi 40% heroina koji se prodaje u Evropi u Severnoj Americi.[11] Usled nemira u Albaniji 1997. i Kosovskog rata godinu-dve kasnije, etnički Albanci koji se bave krijumčarenjem uživali su konkurentsku prednost, koja je opala sa stabilizacijom regiona.[43] Međutim, Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala je 2008. objavila izveštaj u kojem tvrdi da heroin etničkih Albanaca čini 10 do 20% heroina u zapadnoj Evropi, mada zaključuje da promet nezakonite robe opada.[43]

Sem droga, sa teritorije Republike Kosovo švercuje se meso kojem je protekao rok trajanja. Ono prethodno, bez carinske kontrole, dolazi iz Crne Gore ili Albanije, a prethodno iz prekomorskih teritorija — obično Latinske Amerike. Uprava carina Srbije nekoliko je puta zaplenjivala meso sa KiM. Najčešći predmet krijumčarenja je pileće belo meso. Tokom aprila i maja 2008. godine zaplenjeno je sedam tona ovakvog mesa, koje može izazvati kampilobakteriozu ili salmonelozu.[46][47]

Švajcarski narodni poslanik Dik Marti je u izveštaju iz 2010. izneo tvrdnje, kao i dokaze o postojanju kriminalne mreže povezane sa Oslobodilačkom vojskom Kosova i premijerom republike Hašima Tačija, inače bivšim vođom OVK poznatim pod pseudonimom Zmija. Ta mreža je ubijala zatvorenike i sakupljala njihove bubrege za transplantaciju u privatnim prekomorskim klinikama.[12] Vlada Kosova je te tvrdnje odbacila kao neosnovane i klevetničke, dok je Savet Evrope 25. januara 2011. odobrio izveštaj i pozvao na ozbiljno istraživanje njegove sadržine.[48][49]

Reference

  1. ^ „Kosovo dobilo himnu”. B92. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  2. ^ „Water percentage in Kosovo (Facts about Kosovo; 2011 Agriculture Statistics)”. Kosovo Agency of Statistics, KAS. Arhivirano iz originala 29. 8. 2017. g. 
  3. ^ „Population of Kosovo”. 2022. Arhivirano iz originala 19. 7. 2019. g. Pristupljeno 10. 8. 2022. 
  4. ^ a b „World Economic Outlook”. IMF.org. International Monetary Fund. jun 2023. Arhivirano iz originala 4. 7. 2023. g. Pristupljeno 11. 6. 2023. 
  5. ^ „Ustav Republike Srbije” (PDF). Parlament Republike Srbije. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  6. ^ „Serbia rejects UN legal ruling on Kosovo's secession”. BBC UK. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  7. ^ „North Kosovo Still Big Challenge As Pristina Marks Independence Anniversary”. Radio Free Europe. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  8. ^ „Head of United Nations Mission, Briefing Security Council, Calls On Serbian, Kosovo Authorities to Create Multi-Ethnic Society, Ensure Regional Prosperity”. United Nations. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  9. ^ „Briselski sporazum”. Vlada Republike Srbije. Pristupljeno 14. 11. 2019. 
  10. ^ a b „Kosovo UN troops 'fuel sex trade'”. BBC. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  11. ^ a b „Kosovo drug mafia supply heroin to Europe”. Guardian. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  12. ^ a b „Kosovo rejects Hashim Thaci organ-trafficking claims”. BBC News. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  13. ^ a b v g d Vidmar, Jure. International Legal Responses to Kosovo’s Declaration of Independence (PDF). Nashville, Tennessee: Vanderbilt University. str. 9—12. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  14. ^ „Compatibility of the Independence of Kosovo with S/RES/1244” (PDF). Yearbook of United Nations Law. Max-Planckt-Institut. 12: 32—36. 2008. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  15. ^ Tanner, Adam; Stevenson, Reed. „Kosovo independence declaration deemed legal”. Reuters. Arhivirano iz originala 16. 10. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  16. ^ „Accordance with international law of the unilateral declaration of independence in respect of Kosovo”. ICJ. str. 3. Arhivirano iz originala 8. 2. 2014. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  17. ^ „Pregovori Beograda i Prištine u Briselu”. BBC UK. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  18. ^ a b v g d „Ustav Republike Kosovo” (PDF). Kushtetuta e Kosovës. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  19. ^ „Kosovo Under UNSCR 1244/99 2009 Progress Report” (PDF). European Commission. str. 6. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  20. ^ „Will the EBRD do the right thing for Kosovo, its newest member?”. neurope.eu. Arhivirano iz originala 14. 04. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  21. ^ a b „State Building and Exit” (PDF). ICO. Pristupljeno 31. 7. 2013. [mrtva veza]
  22. ^ „EULEX Mission extended until June 2014”. EULEX. Arhivirano iz originala 18. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  23. ^ „Kosovo president resigns over breach of constitution”. BBC. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  24. ^ „Kosovo parties form coalition”. B92. Arhivirano iz originala 4. 11. 2012. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  25. ^ „President: Atifete Jahjaga”. BBC News. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  26. ^ „Srbi bojkotovali kosovske izbore”. RTRS. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  27. ^ „Deklaracija o osnivanju Skupštine Zajednice opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija”. Vlada Republike Srbije. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  28. ^ „Inostrane misije na Kosovu”. Ministarstvo inostranih poslova. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  29. ^ „Kosovo Security Force looks to become an army”. SETimes. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  30. ^ „Zamenici premijera”. Republika Kosovo. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  31. ^ „Ministri”. Republika Kosovo. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  32. ^ „Kosovo Inflation Rate”. Trading Economics. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  33. ^ a b v „Republic of Kosovo: Request for Stand-By Arrangement” (PDF). IMF. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  34. ^ „Investicije na Kosovu”. Ambasada Republike Kosovo u Briselu. Arhivirano iz originala 01. 08. 2014. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  35. ^ „May finds Kosovo with 50% unemployed”. Economics Initiative for Kosovo. Arhivirano iz originala 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  36. ^ „Roma forced back to dire poverty, deprivation”. The Star. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  37. ^ „Hungary to Take Control of Kosovo Airspace”. Balkan Insight. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  38. ^ „Kosovo struggles to gain international recognition online”. Deutsche Welle. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  39. ^ „O broju, imenima i granicama opština” (PDF). UNMIK. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  40. ^ „Administrativna kancelarija Severne Mitrovice”. AKSM. Arhivirano iz originala 24. 07. 2014. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  41. ^ „Ueb sajtet e komunave të Republikës Kosovës”. Ministarstvo administracije RKS. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  42. ^ „Kosovo”. City Population. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  43. ^ a b v g „Crime and its impact on the Balkans and affected countries” (PDF). UNODC. mart 2008. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  44. ^ „Nato force 'feeds Kosovo sex trade'”. Guardian. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  45. ^ „Kosovo resumes clearing mined areas”. Associated Press. Pristupljeno 31. 7. 2013. [mrtva veza]
  46. ^ „Švercovano meso sa Kosova u beogradskim ćevabdžinicama”. Blic Online. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  47. ^ „Srpsko-albanski šverc bataka”. B92. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  48. ^ „Kosovo physicians accused of illegal organs removal racket”. Guardian. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  49. ^ „Council Adopts Kosovo Organ Trafficking Resolution”. Balkan Insight. Pristupljeno 31. 7. 2013. 

Spoljašnje veze

42° 35′ N 21° 00′ E / 42.583° S; 21.000° I / 42.583; 21.000
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Република_Косово&oldid=27537631”