Википедија

Referendum o nezavisnosti Katalonije 2017.

Референдум за независност Каталоније од Шпаније

Referendum o nezavisnosti Katalonije 2017. (šp. Referéndum de independencia de Cataluña de 2017, kat. Referèndum sobre la independència de Catalunya 2017) je jednostrani referendum koji su regionalne vlasti španske autonomne zajednice Katalonije održale u nedelju 1. oktobra 2017. godine uz aktivno protivljenje centralnih španskih vlasti u Madridu. Regionalne vlasti sastavljene od separatističkih partija Junts pel Sí i Candidatura d'Unitat Popular izglasale su zakon o referendumu koji propisuje kako će njegov rezultat biti obavezujući i sa običnom većinom bez obzira na procenat izlaznosti birača na biračka mesta.[2] Opozicione partije u pokrajini su odbile da učestvuju u zasedanju skupštine prilikom glasanja o zakonu i pozvale su svoje glasače da u referendumu ne učestvuju, osim partije Catalunya Sí que es Pot koja se suzdržala od glasanja, ali podržava učestvovanje u referendumu.[3]

Referendum o nezavisnosti Katalonije 2017.
Referéndum de independencia de Cataluña de 2017
Referèndum sobre la independència de Catalunya 2017
Da li želite da Katalonija postane nezavisna država u formi republike?
Lokacija Katalonija,  Španija
Datum1. oktobar 2017.
Rezultati
Glasovi %
Da 2.020.144 91,96%
Ne 176.565 8,04%
Validni glasovi 2.196.709 97,10%
Nevalidni glasovi 65.715 2,9%
Ukupni glasovi 2.262.424 100,00 %
Izlaznost ? 5.343.358 42,34%
Rezultati po okruzima
  Da —   Ne
Privremeni rezultati. Izvor: Vlada AZ Katalonije[1]

Zakon koji su regionalne vlasti izglasale nelegalan je prema Statutu o autonomiji Katalonije koji zahteva dvotrećinsku većinu (kvalifikovanu umesto obične većine od 50%+1 glas) za bilo koju promenu u statusu Katalonije.[4] Referendum kao takav, je sproveden samo na delu teritorije, a ne na celoj teritoriji Španije, i kao takav je u suprotnosti sa Ustavom Španije.[5] Referendum je proglašen pravno nevažećim odlukom Ustavnog suda Španije već 7. septembra, uz najavu regionalnih vlasti da će tu odluku da ignorišu osiguravši sebi podršku od 750 od 948 opština u Kataloniji, uključujući i delimičnu podršku u glavnom i najvećem gradu pokrajine Barseloni.[6][7][8][9][10] [11] Ova odluka je regionalnih vlasti dovela do ustavne krize u Španiji i do pokretanja policijske operacije Anubis sa ciljem da se onemogući sprovođenje referenduma.

Vlada Španije se uz proceduralne zamerke i načelo protivi održavanju ovog referenduma ističući da španski ustav iz 1978. godine ne dozvoljava glasanje o nezavisnosti bilo kojeg dela zemlje. Vlada se protivi i održavanju takvog referenduma bez njenog prethodnog pristanka. Savet garanata katalonskog statuta slaže se sa interpretacijom centralnih vlasti. Sa druge strane, Vlada Katalonije poziva se na pravo naroda na samoopredeljenje, kategoriju koju određeni međunarodni dokumenti spominju, ali ne idu dalje od toga definišući kada i kako se ona može primeniti. Katalonske vlasti su za svoje zahteve pokušale da pridobiju podršku međunarodnih subjekata, ali su u tim nastojanjima bili neuspešni, naročito u evropskom kontekstu gde su u pravilu izneseni suzdržani stavovi kako se radi o unutrašnjem pitanju Španije.

Događaji na jugoistoku Evrope uredi

Regionalna vlada Katalonije je u avgustu 2017. imenovala Erika Hauka, nekadašnjeg ratnog dopisnika iz Sarajeva, za svog prvog ambasadora u Hrvatskoj.[12] Katalonska vlada otvorila je delegaciju u Zagrebu kao svoju ukupno 12. delegaciju u svetu dva meseca pre referenduma o nezavisnosti od Španije sa ciljem pridobijanja međunarodne podrške za ovaj proces.[12] Delegacija ima zadatak da zagovara španske interese u balkanskim zemljama Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Kosovu, Makedoniji i Crnoj Gori.[12] Autonomaška Liga socijaldemokrata Vojvodine je uoči najavljenog referenduma na svojim prostorijama istakla zastave Katalonije.[13] Još 2013. godine navijači kosovskog fudbalskog kluba Kosovo iz Vučitrna su prilikom utakmice protiv kluba Lirija istakli transparent “Catalonia is not Spain” (Katalonija nije Španija), kao odgovor na transparent “Kosovo je Srbija” koji se pojavio na utakmici između Real Madrida i Atletiko Madrida.[14] Španija je jedna od 5 zemalja članica Evropske unije koja ne priznaje Kosovo.[14]

Reakcije na referendum uredi

Domaće uredi

  •   Baskija: Separatistička i teroristička organizacija ETA objavila je izjavu u novinama Gara koja ističe: „Španska država je tamnica naroda, što se dokazuje i u negiranju nacionalnog identiteta katalonskih krajeva. Španska država je i tamnica demokratije jer se obrušila na prava Katalonaca“.

Zemlje članice UN-a uredi

  •   Francuska: 16. juna francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da pitanje katalonske nezavisnosti smatra unutrašnjim pitanjem Španije.
  •   Mađarska: 18. septembra portparol mađarske vlade Zoltan Kovač izjavio je da će Mađarska „poštovati volju naroda“, ali je istom prilikom i rekao kako se radi o „unutrašnjem pitanju Španije i Katalonije“ ne navodeći eksplicitno namerava li njegova vlada da prizna Kataloniju u slučaju uspešnog srovođenja referenduma i većinskog glasanja za nezavisnost.[15][16]
  •   Nemačka: 8. septembra Štefan Zajbert, portparol kancelarke Angele Merkel, izjavio je da je Nemačka zainteresovana za stabilnost u Španiji i da je zarad toga neophodno da se poštuje zakon, uključujući i Ustav Španije, na svim nivoima. Nemačka vlada je sličnu izjavu dala još 2015. godine.
  •   SAD: 13. aprila američka ambasada u Madridu izdala je izjavu kojom ističe da je pitanje nezavisnosti Katalonije unutrašnje pitanje Španije. Karterov centar je izjavio da neće biti uključen u aktivnosti vezane uz referendum. 26. septembra predsednik Donald Tramp je za vreme susreta sa španskim premijerom Marijanom Rahojem rekao: „Španija je sjajna država i ona treba da ostane ujedinjena“, ali je izrekao sumnju hoće li referendum da se održi rekavši :„mislim da niko ne zna hoće li oni imati glasanje. Predsednik će verovatno reći da oni neće imati glasanje. Ali ja mislim da bi narod bio veoma protiv toga“. Ranije istog meseca portparolka Stejt departmenta Hizer Nojert je izjavila kako je referendum unutrašnje pitanje Španije i kako će SAD „sarađivati sa svakom vlašću ili entitetom koji iz njega proizađe“.
  •   Slovenija: Portparol slovenskog parlamenta Milan Brglez izjavio je da „Katalonci imaju pravo na samoodredeljenje“.[17] Slovenski premijer Miro Cerar je nakon određenog referenduma izjavio da je ”zabrinut”.[18]
  •   Srbija: Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je povodom Katalonskog referenduma o nezavisnosti izjavio da je stav Republike Srbije jasan i principijelan i da neće priznati nezavisnost Katalonije jer je Španija Srbiji jedan od najvećih prijatelja.[19] U intervjuu za nemački DW, ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić je odgovarajući na pitanje o Kosovu istakao kako su za Srbiju neprihvatljiva jednostrana proglašenja nezavisnosti, ističući kako se takvi incidenti mogu dogoditi i na drugim mestima navodeći Kataloniju kao primer.[20] Takođe je istakao kako Katalonija želi da napravi isto što i Kosovo proglašavajući nezavisnost bez ikakvoga dogovora sa Madridom.[20]

Ostali subjekti uredi

  •   Republika Srpska: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da će suspendovati referendum o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine rekavši „Katalonija je jača od RS-a, pa ne može da organizuje referendum“.[21]
  •   Škotska: 16. septembra, sekretarka škotske vlade za inostrana pitanja (de fakto ministarka inostranih poslova) Fijona Hyslop je izjavila: „Oluka o budućnosti Katalonije je na ljudima koji tamo žive, i katalonska i španska vlada imaju puno pravo da zauzmu stav koji žele po pitanju nezavisnosti. Ipak, svi narodi imaju puno pravo na samoopredeljenje i da odaberu odlik vlasti koji najbolje odgovara njihovim potrebama. To je princip koji je upisan u Povelji Ujedinjenih nacija.“
  •   Sirijski Kurdistan: 29. septembra de fakto vladajući levi Pokret za demokratsko društvo izrazio je podršku referendumu.

Međunarodne organizacije uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Generalitat de Catalunya, twitter.com, Pristupljeno 2. oktobra 2017. godine
  2. ^ Jones, Sam (10. 9. 2017). „Catalans to celebrate their national day with independence protests”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  3. ^ „Les bases de Podem Catalunya donen suport al referèndum de l’1 d’octubre però no el veuen vinculant”. VilaWeb.cat (na jeziku: katalonski). Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  4. ^ Rios, Pere (6. 9. 2017). „Las diez claves de la ley del referéndum de Cataluña”. El Pais (na jeziku: španski). Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  5. ^ Duarte, Esteban (11. 9. 2017). „Catalan Separatists Plot Show of Force in Battle With Madrid”. Blumberg (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  6. ^ „El independentismo inicia su campaña en Tarragona pese a las advertencias del Constitucional”. 20minutos.es. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  7. ^ „Catalan independence vote divides region's mayors”. Reuters.com. 9. 9. 2017. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  8. ^ „Un total de 734 ens catalans ja donen suport al Referèndum de l’1 d’octubre -”. Municipisindependencia.cat. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  9. ^ „Référendum en Catalogne : 700 maires menacés de poursuites et d'arrestation”. Midilibre.fr. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  10. ^ Colau, Ada. „Complim el nostre compromís: a Barcelona l'#1oct es podrà participar sense posar en risc institució ni servidors públics”. Tviter. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  11. ^ catalunyadiari.com. „1-O | Catalunya Diari”. catalunyadiari.com (na jeziku: katalonski). Pristupljeno 2018-12-10. 
  12. ^ a b v „Katalonija imenovala "ambasadora" u Hrvatskoj”. Novi list. 26. 8. 2017. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  13. ^ „Na zgradi LSV zastava Katalonije, Čanak sutra u Barseloni”. Večernje novosti. 30. 9. 2017. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  14. ^ a b „ALBANCI UZVRATILI NAVIJAČIMA REALA: Katalonija nije Španija!”. Slobodna Bosna. 20. 5. 2013. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  15. ^ Barigazzi, Jacopo (18. septembar 2017). „Hungary to ‘respect’ will of people in Catalonia vote”. Politico. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  16. ^ „Brussels MUST NOT ignore will of the people with Catalan independence vote warns Hungary”. Daily Express. 18. 9. 2017. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  17. ^ „‘Catalans have the right to self-determination’, says speaker of the Slovenian Parliament”. CatalanNews. 30. septembar 2017. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  18. ^ EU looks away as Catalan crisis unfolds - BBC News
  19. ^ Dačić o referendumu u Kataloniji: Srbija podržava celovitost Šplanije blic.rs
  20. ^ a b „Serbia Foreign Minister Ivica Dacic: 'I hope the EU will survive until we're ready to join'”. Ministarstvo inostranih poslova Srbije. 7. septembar 2017. Arhivirano iz originala 01. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  21. ^ „Milorad Dodik: Suspendovaću referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH; pa i Katalonija koja je mnogo moćnija od RS ima problema da organizuje referendume”. Nova srpska politička misao. 19. 9. 2017. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  22. ^ González, Miguel (26. jul 2017). „La ONU frena el intento de dar aval internacional al referéndum catalán” (na jeziku: španski). El País. Pristupljeno 30. septembar 2017. 

Spoljašnje veze uredi

 
Referendum o nezavisnosti Katalonije 2017. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Референдум_о_независности_Каталоније_2017.&oldid=26989991”