Rejmond od Penaforta
Sveti Rejmond od Penaforta je dominikanski kanoničar iz 13. veka.
Rejmond od Penaforta | |
|---|---|
 sveti Rejmond iz Penaforta | |
| Datum rođenja | 1180. |
| Mesto rođenja | Viljafranka del Panades |
| Datum smrti | 6. januar 1275. |
| Mesto smrti | Barselona |
Biografija uredi
Rođen u Viljafranka del Panades, blizu Barselone, 1180. godine; umro u Barseloni, 6. januara, 1275. Postao je profesor kanonskog prava 1195. godine, i podučavao ga petnaest godina. Napustio je Španiju 1210. da bi završio školovanje u Bolonji. Tri godine je bio glavni na univerzitetskom odeljenju kanonskog prava, i objavio je istraživanje o svešteničkom zakonodavstvu koje, između ostalih njegovih dela, još uvek postoji u Vatikanskoj Biblioteci, kao značajan i vredan doprinos kanonskom pravu rimokatoličke crkve. Tu je upoznao novoosnovani dominikanski red.[1]
U dominikanski red, Rejmond je privučen propovedima blagoslovenog Reginalda, dominikanskog igumana Bolonje, a zamonašio se u dominikanskom manastiru Barselone po svom povratku iz Italije, 1222. godine.[2] U Barseloni je, zajedno sa svetim Petrom Nolaskom, bio osnivač Reda Mersedarijanaca. Takođe je u Barseloni i Tunisu osnovao institute za izučavanje orijentalnih jezika radi preobraćanja Jevreja i Maura u hrišćanstvo.
Na zahtev njegovih nadređenih Rejmond je objavio „Summa Casuum“ koji se u nekoliko izdanja pojavljuje u 16. i 17. veku. 1229. godine Rejmond je postavljen za teologa i ispovednika kardinala nadbiskupa Sabine, Džona iz Abevila i 1230. godine papa Gregorije IX pozvao ga je u Rim i proglasio kapelanom i velikim ispovednikom.
Zasluge uredi
Naučni tretman teologije morala (koju je postavio sveti Toma) bio je retkost u četrnaestom veku, iz prostog razloga što je uglavnom "Sentences" a ne "Summa" korišćen u crkvenim školama. Naime upravo Rejmondova "Summa de poenitentia et matrimonio" (1235) je najviše doprinela da se krene u štampanje velike količine uputstava za ispovednike tokom 14. i 15. veka. Sveti Rejmond je takođe čuven širom sveta po svojim zalaganjima za ukidanje ropstva.
Dan svetog Rejmonda iz Penaforta uredi
Dan svetog Rejmonda iz Penaforta slavi se 7. januara po gregorijanskom kalendaru.[3] Za taj dan, rimokatolicima su preporučene sledeće molitve:
„Gospode,
Dao si sv. Rejmondu dar sažaljenja
u njegovoj službi grešnicima.
Neka nas njegove molitve oslobode ropstva grehu
i pomognu nam da Te volimo i služimo u slobodi.
Molimo te ovo putem našeg Gospoda Isusa Hrista, Tvog Sina,
koji živi i vlada sa Tobom i Svetim Duhom,
jedini Bože, i za vekove vekova. Amin.“
„Svemoćni i sažaljivi Oče,
kroz život i učenje našeg brata Rejmonda
pokazao si nam da je ljubav izvršenje zakona.
Ispuni naša srca ljubavlju,
i tako nas uveličaj u slobodi
kao tvoje sinove i kćeri.
Molimo te ovo putem našeg Gospoda Isusa Hrista, Tvog Sina,
koji živi i vlada sa Tobom i Svetim Duhom,
jedini Bože, i za vekove vekova. Amin.“
Reference uredi
- ^ Foley, Leonard. „St. Raymond of Penyafort”. Franciscan Media. Pristupljeno 7. 1. 2013.
- ^ O'Kane, Michael. "St. Raymond of Peñafort." The Catholic Encyclopedia. Vol. 12. New York: Robert Appleton Company, 1911. 30 Jan. 2014
- ^ "Calendarium Romanum" (Libreria Editrice Vaticana, 1969), pp. 85 and 114
