Википедија

Rikardo Sa Pinto

Rikardo Manuel Andrade e Silva Sa Pinto (ne „Sa Pintu“[1], port. Ricardo Manuel de Andrade da Silva Sá Pinto; rođen 10. oktobra 1972) bivši je portugalski fudbaler a sadašnji fudbalski trener.

Rikardo Sa Pinto
Sa Pinto 2022.
Lični podaci
Puno ime Rikardo Manuel Andrade e Silva Sa Pinto
Datum rođenja (1972-10-10)10. oktobar 1972. (51 god.)
Mesto rođenja Porto, Portugalija
Visina 1,78 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
1986—1987 Porto
1987—1991 Salgeiroš
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1991—1994 Salgeiroš 57 (17)
1994—1997 Sporting Lisabon 77 (20)
1997—2000 Real Sosijedad 70 (6)
2000—2006 Sporting Lisabon 97 (14)
2006—2007 Standard Lijež 21 (2)
Reprezentativna karijera
1994—2001 Portugalija 45 (9)
Trenerska karijera
2010—2011 Leirija (asistent)
2012 Sporting Lisabon
2013 Crvena zvezda
2013—2014 OFI Krit
2014—2015 Atromitos
2015 Belenenses
2016 Al Fateh
2017 Atromitos
2017—2018 Standard Lijež
2018—2019 Legija Varšava
2019 Braga
2020 Vasko da Gama
* Datum aktuelizovanja: 15. januar 2021.

Bio je poznat po borbenom duhu, što najbolje pokazuje nadimak koji su mu dali navijači Sportinga - „Rikardo Lavlje srce“.[2] U karijeri, koja je bila prekidana zbog povreda i suspenzija, odigrao je 230 utakmica u Prvoj ligi Portugalije i postigao 51 gol. Dve godine je igrao i u Španiji.

Sa Pinto je sa reprezentacijom Portugalije učestvovao na dva Evropska prvenstva (1996, 2000), stigavši pritom do polufinala na Evropskom prvenstvu 2000. godine.

Klupska karijera uredi

Seniorsku karijeru je počeo u ekipi Salgeiroša. Debitantski nastup u portugalskoj Prvoj ligi je imao 30. avgusta 1992. u porazu na gostovanju Farenseu.

Od sezone 1994/95. je zaigrao za Sporting iz Lisabona. Dobrim partijama je privukao pažnju španskog prvoligaša Real Sosijedada, u koji prelazi 1997. godine. Postigao je gol na prvom nastupu za svoj novi klub i doneo mu remi protiv Real Ovijeda, 3:3, 30. avgusta 1998. godine.[3] U ekipi Real Sosijedada je proveo tri godine, mada jednu sezonu nije nastupao zbog suspenzije. U španskoj Primeri je odigrao 70 utakmica uz šest postignutih golova.

Leta 2000. godine se vratio u Sporting. Proveo je narednih šest sezona u Sportingu, stigao je i do kapitenske trake ali je imao i dosta problema sa povredama.[4][5] U sezoni 2006/07. pridružio se reprezentativnom saigraču Seržiju Konseisau u Standardu iz Liježa.[6] Igračku karijeru je završio 2007. godine, sa nepunih 35 godina.[7]

Reprezentacija uredi

Sa mladom reprezentacijom Portugalije je stigao do finala Evropskog prvenstva za fudbalere do 21 godine koje se igralo 1994. godine u Francuskoj.

Za seniorsku reprezentaciju Portugalije je odigrao 45 utakmica i postigao devet golova. Debitovao je 7. septembra 1994. godine protiv Severne Irske u Belfastu. Tada je dao drugi gol u pobedi svoje selekcije od 2:1.

Igrao je na Evropskom prvenstvu 1996. godine,[8] gde je u grupnoj fazi takmičenja doneo izjednačenje od 1:1 protiv Danske.[9] Igrao je i na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji, gde je Portugalija stigala do polufinala. Postigao je šest golova u kvalifikacijama za EURO 2000, uključujući i het-trik u pobedi 8:0 nad Lihtenštajnom.[10]

Zbog vređanja selektora Artura Horhea, 26. marta 1997. godine, jer nije izabran za utakmicu, dobio je zabranu igranja od godinu dana u svim domaćim i međunarodnim takmičenjima.[11]

Poslednju utakmicu u dresu reprezentacije je odigrao 6. juna 2001. u pobedi 6:0 nad Kiprom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. godine.[12] Zbog povrede nije učestvovao na Mundijalu u Japanu i Južnoj Koreji.[13]

Golovi za reprezentaciju uredi

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 9. jun 1996. Šefild, Engleska   Danska 1-1 1-1 Evropsko prvenstvo u fudbalu 1996.
2. 6. septembar 1998. Budimpešta, Mađarska   Mađarska 1-1 1-3 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000.
3. 6. septembar 1998. Budimpešta, Mađarska   Mađarska 1-2 1-3 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000.
4. 26. mart 1999. Gimarais, Portugalija   Azerbejdžan 1-0 7-0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000.
5. 9. jun 1999. Koimbra, Portugalija   Lihtenštajn 1-0 8-0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000.
6. 9. jun 1999. Koimbra, Portugalija   Lihtenštajn 3-0 8-0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000.
7. 23. februar 2000. Šarlroa, Belgija   Belgija 1-1 1-1 Prijateljska
8. 2. jun 2000. Šaves, Portugalija   Vels 2-0 3-0 Prijateljska
9. 3. septembar 2000. Talin, Estonija   Estonija 0-3 1-3 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2002

Trenerska karijera uredi

U novembru 2009. godine se vratio u Sporting, gde je zamenio bivšeg saigrača Pedra Barbosu na mestu sportskog direktora, koji je sa trenerom Paulom Bentom dobio otkaz zbog loših rezultata. Nakon fizičkog sukoba sa igračem Lidsonom, 21. januara 2010. godine, posle pobede od 4:3 kod kuće u Kupu Portugalije, podneo je ostavku.[14] Tokom 2010. godine počinje trenersku karijeru kao asistent Pedru Kaiksinju u Leiriji.

Dana 13. februara 2012. godine je postavljen za trenera Sportinga iz Lisabona, umesto Domingoša Pasijensije.[15] I pored toga što je Sporting završio kao četvrti u portugalskoj Prvoj ligi i što je izgubio finale Kupa Portugalije, Sa Pinto je 25. maja 2012. godine potpisao novi dvogodišnji ugovor sa klubom.[16] Posle poraza od 0:3 na gostovanju Videotonu, 4. oktobra 2012, u grupnoj fazi Lige Evrope, napustio je svoje dužnosti u klubu.[17]

Dana 18. marta 2013. godine, Sa Pinto je postavljen za trenera Crvene zvezde.[18] Potpisao je ugovor na godinu dana i tri meseca sa mogućnošću produženja saradnje na još godinu dana.[18] Nasledio je Aleksandra Jankovića, u trenutku kada je ekipa zaostajala 11 bodova za Partizanom.[19] Pod njegovim vođstvom klub je "vezao" osam pobeda i došao na samo dva boda zaostatka u odnosu na večitog rivala.[19] Ipak, 18. maja 2013, u 144. večitom derbiju, Zvezda je izgubila od Partizana sa 1:0 nakon čega je šestu godinu zaredom ostala bez titule državnog prvaka. Sa Pinto je 13. juna 2013. podneo ostavku na mesto trenera Crvene zvezde.[19]

U junu 2017. je postavljen za trenera Standarda iz Liježa.[20] U martu 2018, Standard je osvojio Kup Belgije pobedom nad Genkom posle produžetaka - 1:0.[21] To je bio prvi trofej Sa Pinta u trenerskoj karijeri.[21] Standard je sezonu 2017/18. završio na drugom mestu prvenstva Belgije, iza Briža, pa je tako izboren plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona. U maju 2018. godine, Sa Pinto je podneo ostavku na mesto trenera Standarda.[22]

U avgustu 2018. je postavljen za trenera Legije iz Varšave.[23] Sa poljskim klubom je potpisao ugovor na tri godine.[23] Vodio je Legiju do 1. aprila 2019. kada je smenjen nakon visokog poraza (0:4) od Visle u Krakovu.[24] Sa Pinto je tokom sezone 2018/19. predvodio Legiju na 28 utakmica, uz učinak od 15 pobeda, sedam remija i šest poraza. Ispao je i iz poljskog kupa u četvrtfinalu od Rakova u produžecima.[24]

Početkom jula 2019. je postavljen za trenera portugalske Brage.[25] Sa Pinto je sa Bragom prošao grupnu fazu Lige Evrope ali je nakon prvog dela sezone bio na 8. mestu portugalskog prvenstva zbog čega mu je uručen otkaz 23. decembra 2020. godine.[26]

Sredinom oktobra 2020. je postavljen za trenera Vasko da Game.[27] Portugalac je sa brazilskim klubom potpisao ugovor do kraja tamošnje Serije A.[27] Prema odredbama ugovora obavezao se da na klupi sedi do 24. februara 2021, kad se završava prvenstvo.[27] Na trenerskoj klupi brazilskog kluba je bio do 29. decembra 2020. kada je dobio otkaz.[28] Sa Pinto je na klupi Vasko da Game ostvario samo tri pobede u 15 mečeva. Zatekao je ekipu kada je bila na 13. mestu na tabeli a po njegovom odlasku klub je bio na 17. mestu prvenstvene lestvice.[28]

Uspesi uredi

Igrački uredi

Klupski uredi

Reprezentacija uredi

Trenerski uredi

Sporting Lisabon
Standard Lijež

Reference uredi

  1. ^ „Ipak: Sa Pinto”. NIN. 18. 4. 2013. Pristupljeno 18. 4. 2013. 
  2. ^ Santos, João Carlos (21. 1. 2010). „Sá Pinto, "coração de leão"” [Sá Pinto, "lion heart"]. Expresso (na jeziku: portugalski). Arhivirano iz originala 18. 2. 2017. g. Pristupljeno 17. 2. 2017. 
  3. ^ Parrondo, Óscar (31. 8. 1998). „Festival anotador entre la Real Sociedad y el Oviedo” [Scoring festival between Real Sociedad and Oviedo]. ABC (na jeziku: španski). Pristupljeno 27. 3. 2014. 
  4. ^ „Sá Pinto's misery continues”. UEFA. 19. 1. 2002. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  5. ^ „Knee trouble sidelines Sá Pinto”. UEFA. 22. 9. 2005. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  6. ^ „Fresh starts for Tommasi and Sá Pinto”. UEFA. 31. 7. 2006. Pristupljeno 23. 12. 2019. 
  7. ^ „Enough is enough for Sá Pinto”. UEFA. 13. 6. 2007. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  8. ^ Hodgson, Guy (1. 6. 1996). „The rising force in Europe counting on their foreign legion; CHAMPIONSHIP COUNTDOWN: No 9 Portugal”. The Independent. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  9. ^ „Holders Denmark draw with Portugal”. UEFA. 6. 10. 2003. Pristupljeno 31. 3. 2017. 
  10. ^ Nascimento, Hélio (10. 6. 1999). „Coimbra tem mais encanto com golos dos manos Pinto” [Coimbra has more charm with goals from the Pinto bros]. Record (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 23. 12. 2019. 
  11. ^ „Sá Pinto forced into early retirement”. UEFA. 27. 4. 2006. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  12. ^ „Portugal-Chipre, 6–0 (Pauleta 37m e 72m, Pedro Barbosa 55m e 60m, e João Pinto 78m e 82m)” [Portugal-Cyprus, 6–0 (Pauleta 37m and 72m, Pedro Barbosa 55m and 60m, e João Pinto 78m and 82m)]. Record (na jeziku: portugalski). 6. 6. 2001. Pristupljeno 14. 2. 2018. 
  13. ^ Mateus, José J. (14. 5. 2002). „Operação Mundial começou ontem sem grandes surpresas” [Operation World Cup started off with no major surprises]. Público (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 14. 2. 2018. 
  14. ^ „Sporting director quits after reported fracas”. USA Today. 21. 1. 2010. Pristupljeno 20. 4. 2011. 
  15. ^ „Sporting: Domingos out, Sa Pinto in”. PortuGOAL. 13. 2. 2012. Arhivirano iz originala 14. 06. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  16. ^ Bernabei, Simone (25. 5. 2012). „Ufficiale: Sporting Lisbona, rinnova il tecnico Sa Pinto” [Official: Sporting Lisbon, coach Sa Pinto renews] (na jeziku: italijanski). Tutto Mercato Web. Pristupljeno 25. 5. 2015. 
  17. ^ „Official – Sá Pinto relieved of his duties; Oceano appointed caretaker coach”. PortuGOAL. 4. 10. 2012. Arhivirano iz originala 28. 01. 2021. g. Pristupljeno 5. 10. 2012. 
  18. ^ a b „Rikardo Sa Pinto je novi trener Crvene zvezde”. crvenazvezdafk.com. 18. 3. 2013. Arhivirano iz originala 21. 03. 2013. g. 
  19. ^ a b v „Sa Pinto napustio Zvezdu!”. Radio televizija Srbije. 19. 6. 2013. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  20. ^ „Oproban recept - Sa Pinto menja Jankovića”. mozzartsport.com. 11. 6. 2017. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  21. ^ a b „Prvi trofej u karijeri Rikarda Sa Pinta!”. mozzartsport.com. 11. 6. 2017. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  22. ^ „To je ta luda glava: Osvojio kup, odveo ih u Ligu šampiona, pa dao otkaz”. mozzartsport.com. 22. 5. 2018. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  23. ^ a b „Sa Pinto preuzeo Legiju!”. sportklub.rs. 13. 8. 2018. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  24. ^ a b „Smenjen Rikardo Sa Pinto”. mozzartsport.com. 1. 4. 2019. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  25. ^ „Sa Pinto novi trener Brage”. mozzartsport.com. 2. 7. 2019. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  26. ^ „Otkaz bivšem treneru Crvene zvezde”. b92.net. 23. 12. 2019. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  27. ^ a b v „Rikardo Sa Pinto na klupi četvorostrukog prvaka Brazila”. mozzartsport.com. 14. 10. 2020. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  28. ^ a b „Sa Pinto dobio otkaz posle 15 utakmica”. mozzartsport.com. 29. 12. 2020. Pristupljeno 15. 1. 2021. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рикардо_Са_Пинто&oldid=26991141”