Riksdag
Riksdag (šved. riksdagen), odnosno švedski Riksdag (šved. Sveriges riksdag) je zakonodavni organ i vrhovni organ odlučivanja Kraljevine Švedske. Od 1971. godine Riksdag je jednodomni parlament sa 349 poslanika (šved. riksdagsledamöter) koji se biraju proporcionalno. Mandat traje fiksno četiri godine.
| Švedski Riksdag šved. Sveriges riksdag | |
|---|---|
 | |
| Vrsta | |
| Vrsta | Jednodomni sistem |
| Predvodništvo | |
| Predsedavajući Riksdaga | Andreas Norlen, (U) od 24. septembar 2018. godine |
| Zamenici predsedavajućeg Riksdaga | Kenet G. Forslund (S), Julija Kronlid (SD), Kerstin Lungren (C) |
| Sastav | |
| Broj poslanika | 349 |
 | |
| Političke grupe | Vlast (103)
Umereni (68)
Hrišćanske demokrate (19)
Liberali (16)
Podrška vlasti (73) Švedske demokrate (72)
Nezavisni (1)
Opozicija (173) Socijaldemokrate (107)
Leva stranka (24)
Partija centra (24)
Zelena partija (18) |
| Izbori | |
| Poslednji izbori | 11. septembar 2022. godine |
| Mesto održavanja sednica | |
 | |
| Dom parlamenta | |
| Veb-sajt | |
| www.riksdagen.se | |
Sedište Riksdaga je u Domu parlamenta (šved. Riksdagshuset) na ostrvu Helgeandsholmen u centralnom delu Stokholma. Riksdag vuče svoje istorijske korene od sednice feudalne staleži 1435. godine u gradu Arboga u središnjem delu Švedske. Nakon reformi 1866. godine, Riksdag staleži biva podeljen u dva doma, prvi (šved. Första Kammaren) i drugi dom (šved. Andra Kammaren). Svoj sadašnji, jednodomni oblik Riksdag dobija 1970. godine. [1]
Istorija uredi
Riksdag vuče istorijske korene iz sednice švedskog plemstva 1435. godine u gradu Arboga u središnjem delu Švedske. Kralj Gustav Vasa 1527. godine preuređuje ovu neformalnu instituciju i formira Riksdag staleži (šved. Ståndsriksdagen) koji je uključivao sve četiri staleži tadašnje Švedske: plemstvo, sveštenstvo, buržoaziju i slobodne zemljoradnike. 1865. godine, Riksdag staleži biva ukinut, a na njegovo mesto dolazi restrukturiran dvodomni parlament - Riksdag. Gornji dom, odnosno Prva komora (šved. Första kammaren) brojila je 155 poslanika, koji su birani indirektno od strane opštinskih i gradskih veća, dok je donji dom, odnosno Druga komora (šved. Andra kammaren) brojila 233 poslanika koji su birani od strane stanovništva univerzalnim pravom glasa. [2]
Amandmanom na Instrument Vlade iz 1809. godine ukinut je dvodomni parlament i izborima 1971. godine izabran je prvi jednodomni Riksdag sa 350 poslanika, čiji je broj kasnije smanjen na 349 kako ne bi došlo do jednakog broja poslanika vladajućih partija i opozicije. [3]
Funkcije i struktura uredi
Riksdag obavlja funkcije zakonodavstva u Švedskoj. Donosi i predlaže zakone, donosi amandmane na ustav, postavlja i kontroliše rad vlade i zajedno sa vladom donosi spoljnu politiku Švedske. [4] Do 1974. godine, imenovanje vlade bilo je zaduženje švedskog kralja, ali je amandmanom i novim Instrumentom Vlade to zaduženje prebačeno na predsedavajućeg Riksdaga.
Riksdag trenutno ima 15 parlamentarnih komiteta sa po 17 poslanika od kojih je po jedan iz svake parlamentarne partije.
Parlamentarni komiteti uredi
- Civilni poslovi
- Ustavni komitet
- Kulturni poslovi
- Komitet za odbranu
- Komitet za obrazovanje
- Životno okruženje i poljoprivreda
- Komitet za finansije
- Komitet za inostrane poslove
- Zdravstvo i socijalna zaštita
- Komitet za sudstvo
- Komitet za tržište rada
- Socijalno osiguranje
- Komitet za oporezivanje
- Transport i komunikacije
Poslanici uredi
Riksdag ukupno ima 349 poslanika od kojih 161 poslanik (46,1%) su žene, što stavlja Riksdag na sedmo mesto u svetu po zastupljenosti žena u nacionalnom parlamentu, iza Namibije, Grenade, Meksika Bolivije, Kube i Ruande.[5]
Poslanici Riksdaga nisu zaposleni u Riksdagu, već imaju zadatak da predstavljaju svoje glasače u Riksdagu određeni vremenski period, stoga, poslanici ne dobijaju platu, već uplate za svoj rad. Mesečna zarada poslanika u Riksdagu je 66.900 švedskih kruna, dok Predsedavajući zarađuje 168.000 švedskih kruna, isto koliko i premijer. Zamenici predsedavajućeg dobijaju 30% više od poslanika, dok predsednici parlamentarnih komiteta i njihovi zamenici 20% odnosno 15% od zarade poslanika. [6]
Vlada uredi
Nakon što održi razgovore sa predstavnicima stranaka u Riksdagu, Predsedavajući Riksdaga predlaže premijera (šved. Statsminister, doslovno državni ministar) Riksdagu, koji potom glasa na predlog. Da bi predlog bio odbijen (U tom slučaju Predsedavajući mora da predloži drugog kandidata) potrebno je da apsolutna većina poslanika glasa protiv (175 glasova), u svakom drugom slučaju, predlog se usvaja, čak iako nema glasova za. [7]
Nakon što je premijer izglasan, on lično bira i postavlja ministre i predstavlja ih Riksdagu. Nova vlada zvanično preuzima vlast na ceremoniji u Kraljevskoj palati, gde Predsedavajući Riksdaga zvanično proglašava Kralju da je Riksdag izabrao novog premijera, kao i da je on izabrao svoje ministre.
Riksdag može da protiv bilo kog ministra vlade pokrene glasanje o nepoverenju nakon čega je ministar primoran da da ostavku. Kako bi glasanje o nepoverenju prošlo, potrebno je da apsolutna većina poslanika (175 glasova) glasa za.
Ukoliko se pokrene glasanje o nepoverenju protiv premijera, cela vlada dobija ostavku. Vlada koja je izgubila poverenje Riksdaga je dužna da u roku od nedelju dana raspiše parlamentarne izbore, u suprotnom procedura za izbor premijera se ponavlja.
Stranke uredi
Političke partije su jake u Švedskoj, gde poslanici Riksdaga obično podržavaju svoje stranke u glasanjima. U većini slučajeva Vlada može da upravlja podrškom većine u Riksdagu, čime kontroliše agendu u parlamentu.
Od 1968. godine, ni jedna stranka u Švedskoj nije samostalno osvojila većinu u Riksdagu. Političke partije sa sličnim političkim agendama se obično obrazuju u koalicije ili alijanse. Postoje dva glavna stranačka bloka u Riksdagu: Socijalisti/Zeleni i konzervativno-liberalna alijansa za Švedsku koja se sastoji od Umerenih, Liberala, Partije centra i Hrišćanskih demokrata. Konzervativno-liberalna alijansa za Švedsku vladala je Švedskom od 2006. do 2014. godine, kada su Socijalisti/Zeleni preuzeli vlast na čelu sa novoizabranim premijerom Stefanom Levenom.
Izbori uredi
Svih 349 poslanika Riksdaga se bira na opštim izborima koji se održavaju svake četiri godine. Svi punoletni državljani Švedske imaju pravo da biraju i da budu birani na izborima. Da bi stranka ušla u Riksdag, potrebno je da pređe cenzus od 4% ukupnih glasova ili 12% unutar jedne izborne jedinice. Zamene za svakog poslanika se biraju u isto vreme. U slučaju vanrednih izbora, novoizabrani saziv Riksdaga služi do kraja četvorogodišnjeg mandata prošlog saziva.
Švedska poseduje proporcionalni izborni sistem. Od 349 mesta u Riksdagu, 310 mesta je fiksirano na 29 izbornih jedinica sa više predstavnika u odnosu na broj populacije u svakoj izbornoj jedinici. Preostalih 39 mesta koristi se za prepravku devijacija koje mogu nastati zbog proporcionalne preraspodele. Postoji ograničenje sistema u smislu da samo stranke koje su dobile barem 4 procenata glasova u celoj zemlji učestuvu u preraspodeli mesta, dok stranka koja je osvojila barem 12 procenata glasova u jednoj izbornoj jedinici učestvuje u preraspodeli fiksiranih mesta te izborne jedinice.
Reference uredi
- ^ „Swedish Politics - Riksdag”. Arhivirano iz originala 31. 01. 2019. g. Pristupljeno 30. 01. 2019.
- ^ The history of the Riksdag
- ^ The history of the Riksdag#Decision by lottery
- ^ What does the Riksdag do
- ^ Women in national parliaments
- ^ „The work of the Riksdag - Members' pay”. Arhivirano iz originala 31. 01. 2019. g. Pristupljeno 31. 01. 2019.
- ^ The Instrument of the Government, Chapter 6, Article 4
