Robert I Kurtene
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodavanje vikiveza, prebacivanje u perfekat. |
Robert Kurtene ili Kurtenejski (franc. Robert de Courtenay; oko 1201 — krajem januara1228 u Moreji) latinski car (1219—1228). Bio je sin Petra II Kurtenea, grofa od Nevera,Oksera i Tonera, markiza od Namira, cara Latinskog carstva i carice Jolande Kurtene od Flandrije i Enoa.[1][2]
| Robert I Kurtene | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1201. |
| Datum smrti | 1228. |
| Mesto smrti | Peloponez, |
| Porodica | |
| Supružnik | Lady of Neuville |
| Roditelji | Petar II Kurtene Jolanda Flandrijska |
| Dinastija | Kapetanska dinastije Kurtene |
| Prethodnik | Petar II Kurtene |
| Naslednik | Balduin II Kurtene |
Biografija uredi
Otac mu je umro dok je bio dete pa je Robertov brat Filip Kurtene preuzeo kontrolu nad Namirskom grofovijom. Filip se 1219. odrekao titule latinskog cara u korist brata. Za latinskog cara je ovenčan 1221. godine. Nije hteo da putuje kroz Albaniju i Makedoniju da ne bi nastradao kao otac nego je putovao kroz Srbiju i njihovom kralju Stefanu Prvovenčanom poturio svoju lepu, bogatu i nezakonitu sestru od strica, seržanu Lila za ženu. Godine 1225. sklopio je savez sa Bugarima protiv Teodora Anđela Duke Komnina. Robertu je ponekad dolazila pomoć sa zapada, a najgore je to što se sukobio sa moćnim nikejskim carem Jovanom III Dukom Vatacem, tako što je umesto da svoju kćerku uda za njega udao ju je za nekog burgondijskog viteza. Pošto je gubio u ratu, pobegao je u Rim, gde ga je papa ubedio da se vrati. Sam Robert je ubijen na Moreji 1228. godine.
Vladavina uredi
Posle smrti cara Henrika od Enoa, latinskog cara Konstantinopolja, koji nije imao dece, carska kruna je predložena ugarskom kralju Andriji II, koji ju je odbio, a zatim Petru II od Kurtenea, koji ju je prihvatio. Dok je njegova žena carica Jolanda, sestra cara Hnrika od Enoa, išla u Carigrad brodom, car Petar II Kurtene je više voleo kopneni put. Tokom prolaska kroz Epirsku despotovinu napao ga je i udveo u zarobljeništvo u Drač Teodor Anđel, epirski despot 1217. Umro je ubrzo nakon toga, a da nije video Carigrad. carica Jolanda od Eno je preuzela carsku vlast, ali je umrla 24. ili 26. avgusta 1219. godine.
Baroni su ponudili carigradsku krunu Filipu, najstarijem sinu cara Petra II i carice Jolande, koji je više voleo da se zadovolji markizatom od Namira i odbio je carsku krunu. Robert, drugi sin, je prihvatio carsku krunu i napustio Namir tokom jeseni 1220. Božićne praznike i deo zime proveo je na dvoru kralja Andrije II Ugarskog, svog zeta, a zatim je ponovo krenuo u Carigrad. , gde je krunisan 25. marta 1221. godine u crkvi Svete Sofije.
On je samo tražio mir, ali je Carstvo tada bilo plen ambicija dva svoja suseda, Epirske despotovine i Nikejskog carstva, koje su nastale rasparčavanjem Vizantijskog carstva 1204. godine, i koje su nastojale da preuzmu Konstantinopolj od Latina. Prva neprijateljstva potekla su od Teodora Anđela, epirskog despota, koji je upao u Tesaliju 1221. godine, i zauzeo Solunsko kraljevstvo 1224. godine, i tu se proglasio za cara. Kralj Dimitrije od Montferata je zaista otišao na Zapad da traži pomoć, ali je nije dobio. Car Robert I mu je, iako se borio protiv Nikejskog carstva, poslao pomoćnu vojsku, koja je poražena pred Serom i povukla se u Trakiju.
Suočavajući se sa carem Teodorom I Laskarisom, carem Nikeje, car Robert nije bio uspešniji. car Teodor I se oženio princezom Marijom Kurtene, sestrom cara Roberta I i, verujući da ima prava na deo Carstva, oduzima jedan azijski deo Latinskog carstva. Da bi mogao da se suoči sa carem Teodorom Anđelom, car Robert I je pregovarao o primirju sa carem Teodorom I Laskarisom. Car Teodor I, videći Robertov indolentni karakter, odlučuje da mu ponudi da oženi njegovu treću ćerku princezu Evdokiju Laskaris kako bi ga bolje kontrolisao. Protivljenje grčkog patrijarha, koji se oslanja na srodstvo po braku, prouzrokuje propast braka. Car Teodor I Laskaris je ubrzo umro, a nasledio ga je njegov zet Jovan III Duka Vatac, na štetu Teodorove braće, Aleksija i Isaka Laskarisa. Oni su se sklonio u Konstantinopolj i ubedili su cara Roberta I da ratuje protiv cara Jovana III Duke Vataca, ali je latinska vojska pretrpela težak poraz kod Poimanenona 1224. godine, car Robert I je izgubio Bitiniju, braća Laskaris su zarobljena i oslepljena. Iskoristivši svoje uspehe, car Jovan III Duka Vatac je prešao u Evropu i zauzeo grad Hadrijanopolj. Hadrijanopolj mu je 1225. godine, preoteo car Teodor Anđel. Od ovog datuma, Latinsko carstvo je osuđeno na nestanak, a jedino nepoznato je ko će biti osvajač, da li car iz Epira ili car iz Nikeje.
Opisan kao glup od savremenih hroničara[3], car Robert I Kurtene je mlitavo reagovao na ove neuspehe. Godine 1224. zatražio je pojačanje od francuskog kralja Luja VIII, koji, spremajući se da krene u albižanski krstaški rat, nije mogao da mu pošalje nikakvo pojačanje. Godine 1225. Vilijam VI, markiz od Montferata, pokušao je da ponovo osvoji Solunsko kraljevstvo u ime svog brata Dimitrija, ali je njegova smrt 17. septembra 1225. dovela do povlačenja njegove vojske.
Car Robert I je tada izgubio interesovanje za svoje carstvo i nije uspeo da iskoristi rivalstvo između Epirske despotovine i Nikejskog carstva. Prezren od svojih barona i diskreditovan gubicima Hadrijanopolja, Trakije i Bitinije, prepustio se razvratu i zadovoljstvima. Godine 1228. oteo je ćerku Boduena de Nevil-en-Artoa od njenog verenika i tajno se oženio njome. Verenik okuplja nekoliko barona koji su upali u palatu da odseku usne i nos mladoj ženi, a car Robert I nije pokušao da je zaštiti. Pokriven sramotom i strahom za svoju bezbednost, sklonio se u Rim kod pape Honorija III, koji mu je zamerio zbog ponašanja i naredio mu da se vrati u Carigrad i iskupi se, ali je car Robert I umro od bolesti po povratku, tokom zaustavljanja u Moreji.
Veridba i brak uredi
Bio je veren 1222. sa princezom Evdokijom Laskaris, ćerkom cara Teodora I Laskarisa, grčkog cara Nikeje, i carice Ane Anđel. Ali brak je poništen zbog srodstva po braku između dva verena para; Oko 1230. godine princeza Evdokija se udala za Ansa de Kaja, viteza iz Pikardije, jednog od glavnih plemića Carstva, koji je bio namesnik 1237-1238. godine.
Godine 1228. tajno se oženio ćerkom Boduena de Nevil-en-Artoa, čije ime i prezime nisu poznati.
Porodično stablo uredi
| 2. Petar II Kurtene | ||||||||||||||||
| 1. Robert I Kurtene | ||||||||||||||||
| 3. Jolanda Flandrijska | ||||||||||||||||
Reference uredi
- ^ „Robert Byzantine emperor”. Britannica. Pristupljeno 22. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Robert of Courtenay”. Encyclopedia. Pristupljeno 22. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ Quasi rudis et idiota, selon Albéric de Trois-Fontaines.
Literatura uredi
- René Grousset, L'Empire du Levant : Histoire de la Question d'Orient, Paris, Payot, coll. « Bibliothèque historique », 1949 (réimpr. 1979), 648 p. (ISBN 978-2-228-12530-7), p. 461-3.
- Emile de Borchgrave, « Robert de Courtenay », Académie royale de Belgique, Biographie nationale, vol. 19, Bruxelles, 1907 [détail des éditions], p. 422-425.
- (en) Foundation for Medieval Genealogy : Empereur latins de la maison de Courtenay [archive].