Rugala se svraka vrani

„Rugala se svraka vrani da joj je dugačak rep”[1] je poslovični idiom u srpskome jeziku koji se koristi u situaciji u kojoj neko optužuje nekog drugog zbog mane koju i sam optužilac ima, pa je stoga primer psihološke projekcije i licemerja.[2][3] Kada bi optuženi diskreditovao ili odbio iskaz za nepravedni napad začetnika tvrdnje zbog obostrane sličnosti (po principu „i ti isto”), umesto da prizna krivicu za obojicu, ušao bi u logičku zabludu zvanu tu quoque.

Svraka (levo) ima možda čak i veći rep u odnosu na telo nego vrana (desno).

U srpskome govornome području postoje slični idiomi za ovakav slučaj:


Ova poslovica je bila je prisutna i u antičkim spisima. Ponovo je oživljena u doba računarskih tenhologija i često se koristi u internetskom slengu. Pisac fantastike Džordž R. R. Martin u svom poznatom serijalu Pesma leda i vatre, po kojem je snimljena televizijska serija Igra prestola, često koristi ovu frazu.[5]

„Da li to čujem kako vrana govori gavranu da je crn?”
Tirion Lanister odgovara evnuhu Varisu, Sudar kraljeva

Slične teme u povesti uredi

 
Na kraju „Besjede na gori”, Isus Nazarećanin izriče parabolu o trunu i brvnu, koja je šalje istovetnu poruku kao poslovica „Rugala se svraka vrani”
  • U staroj Grčkoj pominjanje „zmije i krabe” imalo je gotovo isto značenje, u kom kritičar osuđuje kod drugoga osobinu koju i sam ima. Prvo pominjanje ove fraze je zabeleženo u basna pesmi za zabave (σκόλιον) koja datira iz kasnog 6. ili ranog 5. veka pre nove ere.[6] Basna koja se prepisuje Ezopu odnosi se na majku krabu i njene mladunce, u kojoj majka kaže detetu da hoda pravo, te je zauzvrat zamoljena da pokaže kako se to radi.[7]
  • Ista tema različito opisana javlja se i u aramejskoj verziji priče o Ahijakaru, koja datira iz približno 500. godine pre nove ere. „Drača posla naru rekavši: ’Otkud mnoštvo trnja tvoga onome ko se dotakne ploda tvoga?’ Drvo nara odgovori i reče drači: „Sve si trnje za onoga koji te se dotakne.”[8]
  • U svetoj knjizi Jevreja Talmudu piše: „Ne pripisuj bližnjemu svojemu manu” i „Čovek žigoše drugog svojom manom.”[9]
  • U Novome zavjetu poznata parabola o trunu i brvnu iz Jevanđelja od Mateja, koja se prepisuje Isusu Nazarećaninu i njegovoj „Besjedi na gori”, govori o kritikama manje značajnog propusta od strane onih koji su činili i gore propuste: „A zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osjećaš? Ili, kako ćeš reći bratu svome: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno u oku tvome? Licemerje, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga” (Mt. 7, 3—5).

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ „Korila svraka vranu - dugačak joj rep”. Vukajlija.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-08-08. 
  2. ^ Rucker, Derek D.; Pratkanis, Anthony R. (2001). „Projection as an Interpersonal Influence Tactic: The Effects of the Pot Calling the Kettle Black”. Personality and Social Psychology Bulletin. 27 (11): 1494—1507. doi:10.1177/01461672012711010. 
  3. ^ a b Waldman, Katy (2014-12-22). „Is It Kosher to Talk About the "Pot Calling the Kettle Black"?”. Slate. Pristupljeno 2019-02-03. „This saying, which personifies kitchenware in order to make a point about hypocrisy, means "to criticize someone for a fault you also possess." 
  4. ^ „Rugala se sova senici kol'ka joj je glava”. Vukajlija.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-08-08. 
  5. ^ Adrià Guxens. (2012-10-07). „George R.R. Martin: “Trying to please everyone is a horrible mistake (na jeziku: engleski). Adriasnews.com. Arhivirano iz originala 2017-08-02. g. Pristupljeno 2015-08-08. 
  6. ^ Francisco Rodríguez Adrados (1999). History of the Graeco-Latin fable. I. Leiden NL: Brill. str. 146. ISBN 9004114548. 
  7. ^ Grimm, Jacob; Grimm, Wilhelm (1909). Folklore and Fable. XVII. New York. str. 30. ISBN 978-1-61640-137-5. 
  8. ^ „The Words of Ahiqar: Aramaic proverbs and precepts”. Syriac Studies site. Arhivirano iz originala 2012-01-26. g. 
  9. ^ „Blemish”. www.jewishvirtuallibrary.org. Pristupljeno 2020-09-09.