Rudolf Karnap

Rudolf Karnap (Ronsdorf, 18. maj 1891 — Santa Monika, 14. septembar 1970) je filozof nemačkog porekla. U Evropi je bio aktivan pre 1935. godine, a nakon toga i u Sjedinjenim Američkim Državama. Bio je jedan od istaknutijih članova Bečkog kruga i logički pozitivista. Smatra se jednim od najznačajnijih filozofa dvadesetog veka.

Rudolf Karnap
Puno ime	Rudolf Karnap
Datum rođenja	(1891-05-18)18. maj 1891.
Mesto rođenja	Ronsdorf  Nemačka
Datum smrti	14. septembar 1970.(1970-09-14) (79 god.)
Mesto smrti	Santa Monika,Kalifornija  SAD

Život i delo

Karnapova majka je potekla iz akademske porodice. Njen otac je bio reformator obrazovanja, a najstariji brat arheolog. Kao desetogodišnjak, Karnap je pratio svog ujaka na ekspediciji u Grčku. Odrastao je u religioznoj porodici, ali je kasnije postao ateista. Počeo je formalno obrazovanje u Barmen Gimnaziji. Od 1910. do 1914. pohađao je Univerzitet u Jeni, sa namerom da napiše tezu iz fizike. Takođe je pažljivo proučavao Kantovu Kritiku čistog uma, i bio je jedan od retkih studenata koji su prisustvovali Fregeovom predavanjima iz matematičke logike. Dok se Karnap moralno i politički protivio Prvom svetskom ratu,osetio je dužnost da služi Nemačkoj vojsci. Posle tri godine službe dobio je dozvolu da studira fiziku na Univerzitetu u Berlinu 1917-18, gde je Albert Ajnštajn nedavno postavljen za profesora. Karnap je zatim pohađao Univerzitet u Jeni, gde je napisao tezu u kojoj je definisao aksiomatsku teoriju prostora i vremena. Karnap je napisao još jednu tezu 1921. U njoj pravi jasnu razliku između formalnih, fizičkih i perceptivnih(na primer, vizuelnih)prostora.

Fregov kurs, na kom se upoznaje sa radovima Bertranda Rasela o logici i filozofiji, daje smisao njegovim studijama. Napisao je pismo Raselu, koji je odgovarao dugim pasusima iz njegovih „Principa matematike“ (na Karnapovu sreću, jer ni on ni njegov univerzitet nisu mogli da priušte primerak ovog epohalnog dela). 1924. i 1925. godine pohađao je kurs Edmunda Huserla, osnivača fenomenologije, i nastavio da se bavi fizikom iz perspektive logičkog pozitiviste.

Karnap je otkrio srodnu dušu kada je upoznao Hansa Rajhenbaha na konferenciji 1923. Rajhenbah je upoznao Karnapa sa Moricom Šlikom, profesorom univerziteta u Beču koji je ponudio Karnapu poziciju na svom odeljenju, koju Karnap prihvata 1926. Karnap se potom pridružio neformalnoj grupi Bečkih intelektualaca poznatoj kao Bečki krug, koju je vodio Moric Šlik, uključujući i Hansa Hana,Fridriha Vajsmena, Oto Nojrata i Herberta Fajgla, sa povremenim posetama Hanovog studenta Kurta Gedela. Kada je Vitgenštajn posećivao Beč, Karnap se susretao sa njim. Sa Hanom I Nojratom je 1929. napisao manifest Kruga, a sa Rajhenbahom pokrenuo filozofski časopis Erkenntnis. 1928. godine je objavio dve važne knjige:

• Logička struktura sveta u kojoj je razvio formalnu verziju empirizma, definišući sve naučne termine u fenomenalističkom smislu. Formalni sistem zasnovan je na jednom jednostavnom dijadičkom predikatu, koji je zadovoljen ako dva entiteta nalikuju jedan drugom. Ovo delo je u velikoj meri pod uticajem Principa Matematike. Čini se, međutim, da je Karnap ubrzo postao pomalo razočaran ovom knjigom. Nije dozvolio da se odobri engleski prevod sve do 1967.
• Pseudoproblemi u filozofiji je odbrana stava da su mnoga filozofska pitanja besmislena,to jest,način na koji su postavljena posledica je zloupotrebe jezika.

U februaru 1930. Tarski je predavao u Beču, a tokom novembra 1930. Karnap je posetio Varšavu. Tom prilikom je naučio mnogo o Tarskijevom modelu. Jedan filozof Bečkog kruga zabeležio je da “Karnapov pojam semantike počinje od osnova datih u radu Tarskog, ali se pravi razlika između logičkih i ne-logičkih konstanti i između logičke i činjeničke istine… Istovremeno se bavio pojmovima intenzije i ekstenzije. Ta dva pojma su postala temeljna za novi metod semantike.” 1931,Karnap je postavljen za profesora Nemačkog jezika na univerzitetu u Pragu. Tamo je radio na knjizi koja će ga učiniti najpoznatijim logičkim pozitivistom i članom Bečkom kruga: Logička sintaksa jezika. U ovom radu Karnap je unapredio princip tolerancije u skladu sa kojim ne postoji takva stvar kao istina ili ispravnost logike ili jezika. Svako je slobodan da usvoji oblik jezika koji mu je svrsi odan. 1933. Karnap u Pragu upoznaje Kvajna sa kojim započinje doživotno prijateljstvo uprkos međusobnim filozofskim neslaganjima.

Karnapova politička uverenja dovode ga u rizik u nacionalističkoj Nemačkoj, te emigrira u Sjedinjene Države 1935. U međuvremenu Moric Šlik biva ubijen 1936. u Beču. Od 1936. do 1952. godine, Karnap je profesor filozofije na univerzitetu u Čikagu. Tokom kasnih 1930-ih Karnap je ponudio poziciju asistenta filozofije Hempelu,koji na to pristaje. Zahvaljujući delimičnoj pomoći Kvajna, Karnap je proveo godine 1939-41 na Harvardu, gde ponovo ima priliku da sarađuje sa Tarskim.

Nakon mandata na Institutu za napredne studije u Prinstonu, pridružio se odeljenju za filozofiju na Univerzitetu Kalifornije 1954. Na Univerzitetu Kalifornije pisao je o naučnom znanju, distinkciji analitičko-sintetičko i principu verifikacije. Njegovi spisi o termodinamici i zasnovanju verovatnoće i indukcije su objavljeni posthumno(1971,1977,1980).

Karnap je učio Esperanto kada je ima 14 godina, i ostao mu je naklonjen. Kasnije je prisustvovao Svetskom kongresu Esperanta 1908 I 1922,i koristio je jezik tokom putovanja.

Imao je četvoro dece iz prvog braka sa Elizabet Šondub koji je okončan razvodom 1929. godine. Oženio se drugom ženom, Elizabet Inom Štoger 1933. Ina je izvršila samoubistvo 1964. godine.

Logička sintaksa

Karnapova Logička sintaksa jezika može se smatrati odgovorom na Vitgenštajnov Logičko-filozofski traktat. Karnap je razradio i proširio pojam logičke sintakse predložen u Vitgenštajnovom Logičko-filozofskom traktatu. (član 3.325)

3.325. Da bi se izbegle ovakve greške moramo iskoristiti znakovni jezik koji ih isključuje tako što ne koristi isti znak za različite simbole i ne koristeći na površno sličan način znakove koji imaju različite načine označavanja: takoreći, znakovni jezik kojim upravlja logička gramatika-logičkom sintaksom.

— Vitgenštajn, član 3.325, Logičko-filozofski traktat

Međutim, Vitgenštajn je anveo da iskazi ne mogu predstavljati logičku formu.

4.121. Iskazi ne mogu predstavljati logičku formu: ona se ogleda u njima. Ono što pronalazi svoj odraz u jeziku, jezik ne može predstavljati. Ono što se izražava u jeziku, mi ne možemo izraziti jezikom. Iskazi pokazuju logičku formu realnosti. Oni je prikazuju.

— Vitgenštajn, član 4.121, Logičko-filozofski traktat

Karnap se ne slaže. Vitgenštajn je predložio ideju logičke sintakse. Karnap je bio taj koji je dizajnirao, formulisao i sproveo detalje logičke sintakse i filozofske analize. Karnap definiše logičku sintaksu kao:

Kada kažemo logička sintaksa jezika, mi mislimo na formalnu teoriju jezičkih oblika tog jezika – sistematičnu formalnu izjavu pravila koje ga uređuju zajedno sa razvojem ovih posledice koje slede iz ovih pravila. Teorija, pravilo, definicija, ili slično će se zvati formalno kad se ne pominje u njoj ne pominje, bilo u značenju simbola (za primere, reči) ili u smislu izraza (npr. rečenice), nego jednostavno i isključivo na vrste i red simbola od kojih su izrazi sastavljeni.

— Karnap, prva stranica, Logička sintaksa jezika.

U SAD, koncept logičke sintakse pomogao je razvoj prirodnog jezika i kompilacija.

Svrha logičke sintakse

Svrha logičke sintakse je da obezbedi sistem pojmova, jezik, uz pomoć kojih će rezultati logičke analize biti tačno definisane. Karnap je izjavio:

Filozofija se treba zameniti logikom nauke – to će reći, logičkom analizom pojmova i rečenica nauke, za logiku nauke je ništa drugo do logičke sintakse jezika nauke.

— Karnap, predgovor, Logička sintaksa jezika

Prema ovom mišljenu, rečenice metafizike su pseudo-rečenice za koje se logičkom analizom dokazuje da su prazne fraze ili fraze koje krše pravila sintakse. Od takozvanih filozosfskih problema, jedina pitanja koja imaju ikakvog smisla su pitanja logike nauke. Deljenje ovog mišljenja je zamena logičke sintakse za filozofiju.

— Karnap, osma stranica, Logička sintaksa jezika.

Karnap je samo želeo da okonča metafiziku, ali ne i filozofiju.

Odbacivanje metafizike

U knjizi Filozofija i logička sintaksa koristi princip verifikacije da bi odbacio metafiziku. Iskaz koji se ne može verifikovati, odnosno proveriti čulnim iskustvom je besmislen (izuzev matematičkih i logičkih iskaza koji su istiniti na osnovu značenja reči). Iskazi metafizike su prema tome besmisleni.

Funkcija logičke analize

Karnap je iskoristio metodu logičke analize da odbaci metafiziku.

Funkcija logičke analize je da analizira svo znanje, sve tvrdnje nauke i svakodnevnog života, kako bi učinilo jasnim sve tvrdnje i veze između njih. Jedan od glavnih zadataka logičke analize datog predloga je da se utvrdi metod potvrde za taj predlog.

— Karnap, osma i deveta stranica, Filozofija i logička sintaksa.

Pitanje je: Koji razlozi mogu postojati za potvrdu ove tvrdnje; ili: Kako možemo postati sigurni u njenu istinitost ili lažnost?

Izvorni materijali

Karnapovi Radovi se sastoje od oko 10.000 ličnih pisama. Radove je donirala njegova ćerka, Hana Karnap-Thost 1974. Dokumenti koji sadrže finansijske, medicinske, i lične podatke su ograničeni. Oni su pisani tokom čitavog njegovog života i karijere. Karnap je redovno koristio poštu da bi razgovaro o filozofskim problemima sa stotinama drugih filozofa. Najpoznatiji od tih ljudi su bili: Herbert Fajgl, Karl Gustav Hempel, Felik Kaufman, Oto Nojrat i Moric Šlik. Neke prepiske smatraju se značajnim i sastoje se od njegovih studentskih beleški i Fregeovog kursa. Karnapove beleške sa Raselovog seminara u Čikagu, i beleške koje je uzeo iz razgovora sa Tarskim, Hajzenbergom, Kvajnom, Hempelom, Gedelom, Džefrijem su deo arhive Univerziteta u Pitsburgu.