Rumena Bužarovska
Rumena Bužarovska (Skoplje, 1981) makedonska je književnica i prevodilac. Predaje američku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Skoplju.[1]
| Rumena Bužarovska | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1981. |
| Mesto rođenja | Skoplje, SFRJ, danas Severna Makedonija |
| Književni rad | |
| Period | od 2006. |
| Uticaji od | američki majstori pripovedanja |
| Najvažnija dela | Moj Muž |
Književni rad uredi
Sa književnošću se Rumana Bužarovska srela još u detinjstvu. Njena baba Vera Bužarovska takođe je bila poznata makedonska književnica.[2]
U vreme kada je pohađala srednju školu Rumena je boravila u Americi, gde se srela sa modernom i savremenom američkom književnošću koja i danas, kako sama kaže, utiče na njen način pisanja. Ozbiljno počinje da se zanima za pisanje u vreme studija.[3] Do sada je objavila nekoliko zbirki priča, a književni kritičari često je upoređuju sa američkim majstorima kratke priče.[4]
Prve priče Rumena Bužarovska objavljuje u časopisu Margina 2005. godine. Njena prva zbirka priča izašla je iz štampe 2007. Godine 2006. bila je stipendistkinja Kultur Kontakta (KulturKontakt) u Beču, gde je provela mesec dana, a 2008. stipendistkinja Internationales Međunarodne kuće autora (Internationales Haus der Autoren) u Gracu. U međuvremenu njene priče objavljivane su na nemačkom u časopisima Manuskripte, Ostragehege i Lichtungen. Na srpskom jeziku priče su joj objavljene u časopisima Beton, Trećem Trgu i Kikinda Šort (Kikinda Short) 2010.[3]
Hrvatski prevodi zbirki pripovedaka „Osmica” i „Moj muž” postigle su trenutni uspeh i pretvorile Rumenu Bužarovsku u najistaknutiju novu nadu regionalne književne scene.[3] Dve njene knjige, „Moj muž” i „Nikuda ne idem”, za kratko vreme postale su hitovi. Obe su se našle među deset top najprodavanijih knjiga izdavačke kuće Booka (u originalu Booka) u 2019. godini.[5] Kao jedno od najvažnijih imena savremene makedonske i regionalne književne scene 2020. godine bila je gost književnog festivala „Krokodil” u Beogradu.[6] Njene knjige su prevedene na jezike prostora bivše Jugoslavije, engleski, nemački, mađarski, italijanski, francuski, albanski, bugarski i ukrajinski.[6]
Osim pisanjem, bavi se i prevođenjem. Sa engleskog na makedonski jezik prevela je dela Luisa Kerola (Alisa u svetu ogledala), Džona Majkla Kucija (Život i vremena Majkla K, Sramota), Trumana Kapotea (Hladnokrvno ubistvo), Džozefa O’Konora, Čarlsa Bukovskog i Ričarda Gvina (Boja psa koji beži).[7] Koautorka je i koorganizatorka večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič”.[8]
Bibliografija uredi
- Žvrljotine (zbirka priča, 2006)
- Osmica (zbirka priča, 2010)
- O smešnom : Teorije humora kroz prizme kratke priče (studija o humoru u savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči, 2012)
- Moj muž (zbirka priča, 2014)
- Nikuda ne idem (zbirka priča, 2018)
Priznanja uredi
Platforma „Književna Evropa uživo” (Literary Europe Live), u okviru organizacije „Književnost preko granica” (Literature Across Frontiers), uvrstila je 2016. godine Rumenu Bužarovsku među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.[8]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Rumena Bužarovska”. Na pola puta. Pristupljeno 7. 3. 2021.
- ^ „Paul Filev translates Buzarovska's 'The Last Summer in the Old Bazaar'”. SBS Macedonian. 6. 9. 2017. Pristupljeno 10. 11. 2022.
- ^ a b v „RUMENA BUŽAROVSKA”. Krokodil. Pristupljeno 7. 3. 2021.
- ^ Devčić, Karmela (25. 4. 2016). „Rumena Bužarovska: Ne moram biti udana i s djecom da bih bila potpuna i realizirana”. Jutarnji list. Pristupljeno 7. 3. 2021.
- ^ Labović, Ljubeta (20. 1. 2020). „Žene i dalje „vladaju“ u domu”. Pobjeda. Pristupljeno 7. 3. 2021.
- ^ a b Jovandić, Matija (30. 8. 2020). „Rumena Bužarovska: Muškarci će se navići da nas čitaju”. Nova S.
- ^ Zablocki, Tamara (19. 4. 2017). „Rumena Bužarovska: Iza svoja četiri zida”. Urban magazin. Pristupljeno 7. 3. 2021.
- ^ a b „Rumena Bužarovska”. Zvanični veb-sajt. Booka. Pristupljeno 7. 3. 2021.
Spoljašnje veze uredi
- Milenković, Ivan; Pančić, Teofil (16. 11. 2017). „Lukavstvo je ropstvo, iskrenost je pobuna”. Vreme. 1402. Pristupljeno 7. 3. 2021.
- „RUMENA BUZAROVSKA”. Bodyliterature (na jeziku: eng.). Pristupljeno 7. 3. 2021.
